Zdravstvo

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020)

Rumunija je utrostručila plate lekarima kako bi ih zadržala u zemlji. Kod nas je prosek starosti lekara 55 godina, zapošljavamo radnike koji ne znaju razliku između osobe koja je u komi i one koja spava kako bi nadoknadili odlazak zdravstvenih radnika...https://t.co/JgJZ6tSfmq

— Синдикат лекара и фармацеута Србије (@sindikatLFS) December 18, 2020

https://www.danas.rs/drustvo/kako-do-specijaliste-u-domu-zdravlja/
Kako do specijaliste u domu zdravlja

Mogućnost da pacijenti u domovima zdravlja obave više specijalističkih pregleda nego što je trenutno slučaj, odlazak izabranih lekara u kućne posete, veća uloga i odgovornost medicinskih sestara – neke su od ideja koje bi trebalo da postanu stvarnost nakon usvajanja Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite.

Prema nacrtu ovog dokumenta, o kome javne konsultacije traju do 22. februara, reforme će započeti integracijom zdravstvenih ustanova tako da u budućnosti umesto sadašnjih 313 postoji 117. Ovo spajanje između ostalog znači da bi studentske poliklinike bile pripojene domovima zdravlja (vidi okvir), kao i zavodi za medicinu rada.

Kako je rečeno na prezentaciji nacrta, jedan od osnovnih ciljeva jeste racionalizacija troškova, maksimalno korišćenje postojećih kapaciteta, te šansa da sistem odgovori na potrebe sve starijeg stanovništva.

Konkretnije, tvorci plana veruju da će na ovaj način biti spašene desetine hiljada života obolelih od recimo malignih bolesti s obzirom da je Srbija u neslavnom evropskom vrhu ako se posmatra odnos mortaliteta i incidencije raka.

Ono što se izdvaja kao najznačajnije iz plana za pacijente jeste da u domovima zdravlja ubuduće mogu da reše 85 odsto svih zdravstvenih problema. Umesto da se kod izabranog lekara ide po uput za specijalistički pregled, specijalisti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i to tako što bi dolazili iz bolnica sa kojom se primarna zaštita integrisala.

S obzirom na trenutnu preopterećenost pojedinih specijalista, postavlja se pitanje hoće li ovakav plan biti moguće ostvariti i u praksi. Doktor Georgios Konstantinidis, predsednik Komore zdavstvenih ustanova, jedne od organizacija koja je konsultovana tokom izrade plana, kaže da Srbija ima ozbiljan manjak doktora i medicinskih sestara na 100.000 stanovnika u poređenju sa EU prosekom.

– Pored toga naši zdravstveni radnici, pre svega lekari su ljudi starijeg srednjeg doba (prosečna starost pedijatara je oko 55 godina). Moraće da se razmišlja o mnogo masovnijem školovanju specijalista, uz minimalan odliv u inostranstvo, kao i o ravnomernoj raspodeli specijalista među regionima, što ovaj plan i pokušava da reši. Opterećenost doktora specijalista se veoma razlikuje od mesta do mesta i od ustanove do ustanove, a novim planom preraspodela posla pokušava da se ujednači – navodi Konstantinidis. On dodaje da i pored toga što je neizvesno u kojoj meri će određeni delovi plana moći da zažive, sama činjenica da je ovaj dokument napravljen predstavlja pomak.

– Nama je ovakav plan kao strateški dokument koji određuje pravce daljeg razvoja zdravstva bio potreban pre najmanje 15 godina, i u tom kontekstu mislim da su učesnici u ovom projektu uradili važan posao. Ovo je prvi korak koji mora da se napravi jer što duže čekamo sa reorganizacijom to će taj posao biti bolniji i teži – ističe Konstantinidis.

Plan nove mreže trebalo bi da se ostvari kroz faze u narednih 15 godina a Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje, kaže da je dat dug rok jer će jedna od najvećih izazova pored obezbeđivanje nedostajućeg kadra biti i stvaranje uslova da specijalisti ostanu u manjim mestima.

– Ostvarenje plana zahtevaće obezbeđivanje većeg broja pojedinih specijalista, promenu načina obrazovanja i angažovanja kadra, pre svih medicinskih sestara i tehničara, ali i njihovu ravnomernu raspodela po Srbiji, što otvara pitanje – na koji način će država uspeti da zadrži specijaliste u manjim mestima, van univerzitetskih centara, tako da oni mogu da ostvare i profesionalnu i akademsku karijeru – napominje Popović.

On ističe da ovo nije prvi put da se pokušava optimizacija mreže, ali da sada postoji i prilika da se ostvari jer vlada i ministarstvo imaju punu podršku u parlamentu.

– Svaka promena nosi sa sobom željene i neželjene efekte, i tek kada neka reforma zaživi u praksi mogu da se vide pozitivne strane kao i problematična mesta koja treba rešavati. Mreža zdravstvenih ustanova može da se promeni za nekoliko meseci, to nije posao koji zahteva značajna ulaganja, međutim sama reforma traje duži vremenski period – zaključuje Popović.

O projektu

Izradu Plana optimizacije vodilo je Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine kompanije IBF (Belgija), Delta Haus (Hrvatska) i NALED (Srbija).

za našeg života se tako nešto sigurno neće ponoviti

Ako ovih dana odete u Klinički centar Srbije, da zakažete magnetnu rezonancu, čisto da znate okvirno da na red možete doći krajem 2025! pic.twitter.com/7Vu7qZCfVn

— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) May 31, 2023

Kada sam razgovarao sa nadređenima, sa direktorima, oni nisu porekli ovaj do sada neviđeni propust, već su nonšalantno svalili krivicu na jednu od njihovih bolnica, u kojoj je rađen test i na doktorku koja je vodila pacijentkinju. Kada dođe do greške i propusta, svaka ustanova je odjednom posebna, a ostale je puštaju niz vodu

Posle ovakvog slučaja, privatna ustanova ovog tipa morala bi da bude zatvorena, ali oni i dalje rade i ne osećaju krivicu. Žena je u šoku koliko je njihovo ponašanje bahato, a to ide dotle da su izgovorili rečenicu od koje smo se zaledili: ‘Da nije došla u našu bolnicu na VTO, nikad ne bi saznala da je bolesna“.