Poziv svim gledaocima Ravne gore

Krvav je lebac popovski. pic.twitter.com/ova1C9jPe6

— Dete Komunizma (@DKomunizma) June 21, 2019

Paralelno sa ovom istorijskom sagom, Dejan je literarno, u dramskoj i romanesknoj formi uobličio i pripovest o Miljkoviću, svoju dugogodišnju stvaralačku preokupaciju.

- U "Zvezdi nad prazninom" bavim se time šta se stvarno desilo u kobnoj februarskoj noći 1961. godine, odnosno šta se dešavalo sa Brankom u poslednje dve godine njegovog života - kaže autor. - Tu je taj ljubavni krah sa ženom sa kojom je zajedno prevodio, a koja je bila u ljubavnom trouglu sa Oskarom Davičom, tu je zatim period kad je on počeo da bude problematičan za državu, kad mu je otvoren dosije u Službi državne bezbednosti, kad su počeli da ga proganjaju i da ga prate, pa onda i njegov odlazak u Zagreb i misteriozna smrt, koja, po mom mišljenju, nije samoubistvo.

Dejan, kako veli, piše donekle po uzoru na legendarnu Šaferovu dramu po kojoj je Forman snimio film "Amadeus":

- Davičo je, u tom smislu, Miljkovićev Salijeri. Važno mi je da se konačno (do)kaže ono za šta postoji mnoštvo dokaza ali je uprkos tome decenijama brižno zataškavano - da se Miljković nije ubio, već je ubijen. Po naređenju partije i službe, mnogi uticajni kritičari i pesnici, pisci, učestvovali su u tom zataškavanju strašne istine. Prvi taj Davičo, Petar Džadžić i mnogi drugi, tendenciozno su po naređenju izdvajali Brankove stihove o smrti, one pesimistične koji bi "potkrepili" priču o samoubistvu - a kakvi bi se u stvari mogli izvući iz opusa većine poeta.

Premijera predstave planirana je za 11. mart iduće godine, na dan Narodnog pozorišta u Nišu. Na scenu će biti postavljena u režiji Juga Radivojevića, čiji je prvi izbor za naslovnu rolu Andrija Kuzmanović, član ansambla BDP, dok će ostali glumci biti iz ansambla niškog teatra.

Erős Pista wrote:

Paralelno sa ovom istorijskom sagom, Dejan je literarno, u dramskoj i romanesknoj formi uobličio i pripovest o Miljkoviću, svoju dugogodišnju stvaralačku preokupaciju.

- U "Zvezdi nad prazninom" bavim se time šta se stvarno desilo u kobnoj februarskoj noći 1961. godine, odnosno šta se dešavalo sa Brankom u poslednje dve godine njegovog života - kaže autor. - Tu je taj ljubavni krah sa ženom sa kojom je zajedno prevodio, a koja je bila u ljubavnom trouglu sa Oskarom Davičom, tu je zatim period kad je on počeo da bude problematičan za državu, kad mu je otvoren dosije u Službi državne bezbednosti, kad su počeli da ga proganjaju i da ga prate, pa onda i njegov odlazak u Zagreb i misteriozna smrt, koja, po mom mišljenju, nije samoubistvo.

Dejan, kako veli, piše donekle po uzoru na legendarnu Šaferovu dramu po kojoj je Forman snimio film "Amadeus":

- Davičo je, u tom smislu, Miljkovićev Salijeri. Važno mi je da se konačno (do)kaže ono za šta postoji mnoštvo dokaza ali je uprkos tome decenijama brižno zataškavano - da se Miljković nije ubio, već je ubijen. Po naređenju partije i službe, mnogi uticajni kritičari i pesnici, pisci, učestvovali su u tom zataškavanju strašne istine. Prvi taj Davičo, Petar Džadžić i mnogi drugi, tendenciozno su po naređenju izdvajali Brankove stihove o smrti, one pesimistične koji bi "potkrepili" priču o samoubistvu - a kakvi bi se u stvari mogli izvući iz opusa većine poeta.

Premijera predstave planirana je za 11. mart iduće godine, na dan Narodnog pozorišta u Nišu. Na scenu će biti postavljena u režiji Juga Radivojevića, čiji je prvi izbor za naslovnu rolu Andrija Kuzmanović, član ansambla BDP, dok će ostali glumci biti iz ansambla niškog teatra.

erős paprika wrote:

Erős Pista wrote:

ali davico je u svakom pogledu superiorniji pisac u odnosu na miljkovica. mislim ali o tome bi deksa znao od nula do nista.

Pored proceduralnih stvari bilo je, kako kaže, i kreativnih razloga, pre svega, u shvatanju kako je Miljković okončao svoj život.

U smislu da sam se ja držao teze da je Branko ubijen, dok je Upravi, naslućivao sam, više odgovaralo da se držimo uvreženog "kanona" da je izvršio samoubistvo. Predložio sam ovih dana upravniku da me zameni nekim drugim piscem ili da uzme neke već postojeće dramske tekstove kao što je onaj Vidosava Petrovića. Ili da tekst napiše upravnik Milovanović pošto je i sam pesnik i dramski pisac - zaključuje popularni Deksa Pantelejski.

Stiže serija “Aleksandar od Jugoslavije“, pogledajte trejler

Više od 130 glumaca učestovalo je velikom projektu snimanja serije "Aleksandar od Jugoslavije“, reditelja i scenariste Zdravka Šotre, a po istoimenom romanu Vuka Draškovića.

Serija, koja će imati 15 epizoda, obuhvata istorijski period od 1918. do 1934, odnosno od stvaranja Kraljevine SHS koja će 1929. postati Jugoslavija do 1934, ubistva kralja Aleksandra u Marselju.

Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić.

U glumačkoj ekipi su i Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Jelica Sretenović.