Identet i ideologija

Jbt, Časlav D. Koprivica, kad god zaboravim ko nam se vrzma po obrazovnim institucijama uvek iskoči neki takav lik koji je Milo Lompar II u pokušaju.

Svojim kapitalnim delom „Rat za srpski jezik i pravopis” iz 1847. godine Đuro Daničić je doprineo pobedi Vukove vizije srpskog jezika. Imamo jezik koji je razumljiv i pastiru i akademiku. Imamo ćirilicu, pismo koje je savršeno za srpski jezik; imamo, ali slabo koristimo. Posle svih naših zabluda sa Jugoslavijom i jugoslovenstvom, danas, 169 godina posle Đurinog rata, svojim nemarom i uzmicanjem, ili radi političke korektnosti, došli smo u situaciju da se ugroženi srpski jezik opet mora braniti i da se opet moramo boriti za njegov i svoj opstanak. Moramo se vratiti na početak 20. veka i negovati srpski jezički izraz i pismo.
Da nam se ne bi ponovila nedavna istorija kada smo u SFRJ imali srpskohrvatski (srpski) jezik. Na razvalinama Jugoslavije nikle su nove državice i sada svaka ima svoj jezik kojem ime daju prema imenu zavičaja. Samo da ne bude srpski. A to što svojataju srpske pisce i njihova dela i pisane spomenike na srpskom jeziku, podrazumeva se. Podrazumeva se i prepisivanje srpske gramatike.
Naši Muslimani, novi narod, proizvod Brozove revolucije, raspadom SFRJ prestali su da budu narod i sada su to Bošnjaci. Ne branimo im, ali nisu promenili samo svoje ime, nego sad više ne govore srpski, nego bosanski/bošnjački.
Bosanski im je maternji, a srpski strani jezik pošto u državi Srbiji pred višim sudovima imaju prevodioce za bosanski jezik u sudskim sporovima! Svi koji tvrde da im je maternji bosanski, crnogorski... neka zavire u svoja svedočanstva o završenim osnovnim i srednjim školama. Neka provere u njima na kojem su se jeziku opismenili.
Koji god Bošnjak neće da govori srpski u Srbiji i da piše ćirilicom, neka mu je sa srećom, nećemo se zbog toga ni ljutiti ni svađati, samo neka ne svojata srpsku kulturnu baštinu izmišljajući joj imena prema potrebama pojedinih domaćih političara i stranih tutora. Za početak neka nam ostave na miru Povelju Kulina bana s kraja 12. veka, za koju izmišljaju da je pisana tim novoimenovanim, bosanskim jezikom.
Dok se takve stvari politički i kulturno ne raščiste, „Politika” uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja nastavlja svoju akciju „(Sa)čuvajmo srpski jezik”. Novina u odnosu na prošlu godinu jeste da se u ovogodišnju akciju uključilo i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske, tako da ćemo i tamo držati tribine o srpskom jeziku. Jedna je već održana u Trebinju, a u narednom periodu gostovaćemo i u Banjaluci i Bijeljini.
Podsećamo vas da smo prošle godine objavili 107 tekstova iz jezika koje su većinom napisali naši lingvisti. Po reakcijama čitalaca videli smo da za te teme vlada izuzetno veliko interesovanje. Zato ćemo u narednom periodu, iz dana u dan, najmanje 60 dana za svoje čitaoce ponovo ustupiti prostor našim najuglednijim lingvistima i piscima na temu srpskoga jezika i ćirilice. Cilj nam je, kao i do sada, širenje, negovanje i unapređenje srpskog jezičkog izraza i kulture. I ništa više. Očekujemo vaše reakcije, kao i prošle godine. Većinu vaših smislenih i uljudnih komentara ćemo objaviti ili u štampanom ili u elektronskom izdanju.
Prvi tekst novoga ciklusa pročitaćete već u našem sutrašnjem broju.

Gradimir Aničić

Au, kreću u ofanzivu.

Nismo svesni koliko je Ljiljana S., iako i sama deo istog, ludilo držala pod kakvom-takvom kontrolom. I tu ne mislim na ovo sa ćirilicom, jer je ona to započela, nego na ovaj novi koncept Politike.

Ja sam svestan, Ljilji je uvek bilo stalo i do novina kao takvih, a ne samo do poslušnosti (koja joj je bila samo sredstvo), pa ni samo do ideologije.

+1

Bluberi wrote:

Svojim kapitalnim delom „Rat za srpski jezik i pravopis” iz 1847. godine Đuro Daničić je doprineo pobedi Vukove vizije srpskog jezika. Imamo jezik koji je razumljiv i pastiru i akademiku. Imamo ćirilicu, pismo koje je savršeno za srpski jezik; imamo, ali slabo koristimo. Posle svih naših zabluda sa Jugoslavijom i jugoslovenstvom, danas, 169 godina posle Đurinog rata, svojim nemarom i uzmicanjem, ili radi političke korektnosti, došli smo u situaciju da se ugroženi srpski jezik opet mora braniti i da se opet moramo boriti za njegov i svoj opstanak. Moramo se vratiti na početak 20. veka i negovati srpski jezički izraz i pismo.
Da nam se ne bi ponovila nedavna istorija kada smo u SFRJ imali srpskohrvatski (srpski) jezik. Na razvalinama Jugoslavije nikle su nove državice i sada svaka ima svoj jezik kojem ime daju prema imenu zavičaja. Samo da ne bude srpski. A to što svojataju srpske pisce i njihova dela i pisane spomenike na srpskom jeziku, podrazumeva se. Podrazumeva se i prepisivanje srpske gramatike.
Naši Muslimani, novi narod, proizvod Brozove revolucije, raspadom SFRJ prestali su da budu narod i sada su to Bošnjaci. Ne branimo im, ali nisu promenili samo svoje ime, nego sad više ne govore srpski, nego bosanski/bošnjački.
Bosanski im je maternji, a srpski strani jezik pošto u državi Srbiji pred višim sudovima imaju prevodioce za bosanski jezik u sudskim sporovima! Svi koji tvrde da im je maternji bosanski, crnogorski... neka zavire u svoja svedočanstva o završenim osnovnim i srednjim školama. Neka provere u njima na kojem su se jeziku opismenili.
Koji god Bošnjak neće da govori srpski u Srbiji i da piše ćirilicom, neka mu je sa srećom, nećemo se zbog toga ni ljutiti ni svađati, samo neka ne svojata srpsku kulturnu baštinu izmišljajući joj imena prema potrebama pojedinih domaćih političara i stranih tutora. Za početak neka nam ostave na miru Povelju Kulina bana s kraja 12. veka, za koju izmišljaju da je pisana tim novoimenovanim, bosanskim jezikom.
Dok se takve stvari politički i kulturno ne raščiste, „Politika” uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja nastavlja svoju akciju „(Sa)čuvajmo srpski jezik”. Novina u odnosu na prošlu godinu jeste da se u ovogodišnju akciju uključilo i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske, tako da ćemo i tamo držati tribine o srpskom jeziku. Jedna je već održana u Trebinju, a u narednom periodu gostovaćemo i u Banjaluci i Bijeljini.
Podsećamo vas da smo prošle godine objavili 107 tekstova iz jezika koje su većinom napisali naši lingvisti. Po reakcijama čitalaca videli smo da za te teme vlada izuzetno veliko interesovanje. Zato ćemo u narednom periodu, iz dana u dan, najmanje 60 dana za svoje čitaoce ponovo ustupiti prostor našim najuglednijim lingvistima i piscima na temu srpskoga jezika i ćirilice. Cilj nam je, kao i do sada, širenje, negovanje i unapređenje srpskog jezičkog izraza i kulture. I ništa više. Očekujemo vaše reakcije, kao i prošle godine. Većinu vaših smislenih i uljudnih komentara ćemo objaviti ili u štampanom ili u elektronskom izdanju.
Prvi tekst novoga ciklusa pročitaćete već u našem sutrašnjem broju.

Gradimir Aničić

Zanimljivo mi je da autor ne sluša svoj savet, tj. ne gleda svoje svedočanstvo poput tih istih tzv. Bošnjaka ili tzv. Crnogoraca, jer garantujem da se ni on nije "opismenio" na srpskom već na srpskohrvatskom jeziku...

Ne paziš na času-srpskohrvatsi je srpski.

Zapravo, pošto je hrvatski - srpski, onda je srpskohrvatski - srpskosrpski.

Politika je najidentitetski medij.

Nije sporno da hrvatski jezik ne postoji, odnosno da je izmišljen isto kao i crnogorski ili bosanski, već mi je smešno da X preporučuje postupak Y jer smatra da time dokazuje da je u pravu a sprovede li on isti takav postupak biće podjednako u krivu kao i ti što ih optužuje da su u krivu. 

Vidim proučena je dijalektika druže Filipe 

et Bluberi



U svakom pogledu. Kada kažem novine, mislim Politika. Kada kažem ćirilica, mislim Politika. Kada kažem Srbija, mislim Politika. Itd.

et Filipenko