Pozdravi i želje

Ali nije to to.

De je skvot, de je ortak teški džanki, de je popravni dom, de je naracija iz prvog lica?

Ali ne može riba da leči depresiju sa hip-hopom u filmu o devedesetim, jebote. I još se ubija sa radžom i tabletama. Pa de joj je igla? 


Duh devedesetih:

Hell yeah. Najjači PRO-DRUGS film dobiva nastavak. Eh, kad se samo setim. April 1997. godine, taman se završio onaj suludi studentski protest, ja taze na đonovima, pa iš'o sam da ga gledam bar jedno 10 puta ako ne i jače, i svaki put me pičio isti rad. Gledaš film nako zgudran a sve ti nešto toplo oko srca i prolaze te žmarci jer vidiš da je zapravo skroz OK drogirati se, čak u neku ruku i popularno, jer ceo fazon u filmu, sva ona gotivna muzika te nekako uvuče u taj trip, iako ti navodno poručuje kako je droga zlo i nedobog. Tačno isti sindrom kao kod čitanja knjige "Mi, djeca s kolodvora Zoo". Pa bre meni gudra nije pala na pamet dok nisam pročito tu knjigu, i to je bukvalno jedina knjiga koju sam pročitao za samo jedan dan. Umesto da te odvrati od gudre i svih tih sranja, ona te zapravo zainteresuje i oćeš da pukneš dok ne probaš kako to u stvarnosti izgleda. Sećam se da su tih meseci u Omenu i tako tim malim klubovima jako često puštali soundtrack iz filma, sve se nekako poklopilo, i prva ko fol prava ljubav i sve, ma divota jedna. Kupim guaranu, spičim tablu trodona i skroz solo u Kinoteku jer su tamo bile jeftine karte. Sedim sam, bioskop prazan, gledam film i prosto se topim, a sve u sebi razmišljam, jbte kako sam ja prokleto kul, gudram se i radim iste stvari ko ove opake face na filmu. Bio sam zaljubljen u onu klinku što je navatala Rentona, Spad mi bio najgotivniji i naravno legendarni Frenko Begbi. I dan danas pamtim te citate iz filma, al' najače mi ono: "And that's your theory?" na tom njihovom suludom akcentu. Taj film mi bukvalno stvorio trip u glavi da smo mi koji se gudramo zapravo bolji od tzv. običnih ljudi, nekako superiorniji, doduše ja sam bio samo na đonovima, ali to je to u principu, zar ne? Eh, šta bi dao da se vratim u ta vremena kad sam imao 70 kila i krdo riba se ložilo na moj vitki stas...a mene zabole.

Sudeći po trejleru, film deluje kao 80s nostalgia flick smešten u devedesetim. Devedesete jednostavno nisu takve. Na šta da budeš nostalgičan? Neoliberalizam i drive by shootere.