kino klub 11: socialisme (2010) - jean luc godard

i evo ga kino klub it goes to eleven. 

godarova posveta mediteranu, istoriji i istoriji filma kao i bizarna anticipacija kraha sa kruzerom costa concorda u glavnoj ulozi.

Drugovi, pogledao sam film, ali mi je nekako besmisleno da pišem o njemu u načelu. Zato ću se uključiti u raspravu o pojedinostima.

Kupljen. Javljam se krajem nedelje s amandmanima.

Evo me ipak ranije jer imam pitanje: da li je radnja^tm ostatka filma ista kao u prvih pola sata?

Pa manje više - imaš neke dve celine (u stvari tri, ako neku vrstu epiloga tumačimo kao treću), ali način  pripovedanja (ako tako može da se kaže) je istil.

nema promene ritma ako to pitas. 

evo da se ja oglasim: meni je ovo licilo kao na neki testamentarni godarov film (za razliku od poslednjeg koji zapravo nalikuje nekom povratku u rane osamdesete) i gledao sam ga uz mnog prekida koji nisu nimalo naskodili nekom utisku o filmu. ustajao sam, jeo i isao naokolo. na neki nacin film je imao tempo krstarenja i nije mi se dojmio kao bioskopski film. nije pokusavao da ritualizuje sopstveno gledanje, nije gledao u mene (kako kaze serz deni - ima filmova koji nas gledaju) vec smo gledali preko ograde zajedno.

siguran sam da ovo verovatno nije za svakog. cak mogu da razumem da je za mene gledanje godara kao poseta rodjaka ili drugara kog nisam video neko vreme ali se i dalje osecamo dobro zajedno cak i kada se on malo gubi.

Pa da, on razbija stalno iluziju, zato ni nema onoga da te film uvuče, nego gledaš odstranjeno i onda razmišljaš, ne bih čak rekao ni o pojedinim scenama, već o pojedinim montažama. Naravno, tu je problem pitanje formata - zašto snimati film od sat i po, kad možeš da napraviš sto kratkih filmova od po dvadeset sekundi.

Ali, dobro, obećao sam sebi da neću da solim pamet Godaru zbog čega radi to što radi.

cek kako ti poslednji nalikuje na povratak u rane osamdesete? meni ne moze manje da lici na ona tri filma iz ranih osamdesetih. misim razumeo bih da si reko da je notre musique povratak u osamdesete ali ovo mi uopste nije jasno. misim mogu da razumem kao povratak u kan, nagrade ovoono, ali to je suvise apstraktno.

(inace godar je dosta cudan izbor za gledalacki klub, socijalizam mozda posebno. godar je posao za profesionalce.)

Za filozofe profesionalce?

zvezda je zivot wrote:cek kako ti poslednji nalikuje na povratak u rane osamdesete? meni ne moze manje da lici na ona tri filma iz ranih osamdesetih. misim razumeo bih da si reko da je notre musique povratak u osamdesete ali ovo mi uopste nije jasno. misim mogu da razumem kao povratak u kan, nagrade ovoono, ali to je suvise apstraktno.

(inace godar je dosta cudan izbor za gledalacki klub, socijalizam mozda posebno. godar je posao za profesionalce.)

verovatno si u pravu. sada ni ne znam zasto sam to primetio. moram da razmislim.

a i malo sam se pokajao zbog ovog predlaganja godara. zato sam i probao da malo razblazim popicnijom kineskinjom ali nisu mi dali.

Anđe'o wrote:Naravno, tu je problem pitanje formata - zašto snimati film od sat i po, kad možeš da napraviš sto kratkih filmova od po dvadeset sekundi.

Upravo na ovo sam mislio ( @ ostap).
Ako je ostatak u fazonu/ritmu/whatever prvih 30 minuta, zašto bih gledao ?
Zbog još filosofskih izreka?

Nije ovo film za mene (ako je uopšte film?) a ne, šta znam - umetnička postavka. Recimo.
Praštajte.

ostap bender wrote: nije pokusavao da ritualizuje sopstveno gledanje, nije gledao u mene (kako kaze serz deni - ima filmova koji nas gledaju) vec smo gledali preko ograde zajedno.

ja se uhvatio za zbogom jeziku i zaboravio da se slozim s ovim. meni je u stvari prvi utisak bio to kako godar drugacije upotrebljava more. drugacije od svakog godara kog mogu da se setim, od le mepris i pierrot la fou do, ne znam, onih svajcarskih voda u jlg/jlg. more je najcesce u njegovim filmovima, kako kaze godar, ni romanticno ni tragicno, i uvek je mocno i suproststavljeno junacima (ili recimo muzici u prenom carmen) kao neka neljudska sila koja je prosto tu u istom kadru ili ceka u sledecem. nekako te slike, u stvari pre neki prostorni ili vremenski blokovi, imale su neku unutrasnju snagu da se distanciraju od slika s kojima su u montazi bile uvezane. i mislim da je to bila namera. u socijalizmu more nema tu snagu. postupak je skoro obrnut: snaga nije u samoj slici nego u apstraktnom suprostavljanju slika mora i brodske svakodnevice. u smislu da izgleda kao da se suprotstavljaju predstave a ne slike. u nekom trenutku im se i zvuk ujednaci. kako ono kazu u filmu, uporedjuju se samo neuporedive stvari il tako nekako.

potpuna suprotnost od zbogom jeziku 3d koji je najartoovskiji od svih godara. kidise i napada. njegova snaga u apstraktnim spojevima nego u samoj slici i njenim spojevima. u tom filmu kad godar izvodi metaforu, to je najspektakularnija scena u filmu.

Ajd' ja malo, pošto niko od profesionalaca za Godara ne ferma ovaj topik.

I meni se čini da je to nekako estetizovano, prelepo more suprostavljeno raznim trapavim home videima koje snimaju putnici na brodu. Ima čak i onih ekstremno loših snimaka koji mi izgledaju kao neki loš zapis koji će vreme EU ostaviti za sobom. Moram da priznam da mi ona priča o španskom zlatu nije baš najjasnija, nemam neka predznanja o tome. Takođe me i priča o jevrejstvu prilično zbunjuje, ne vladam tu materijom.
Godar, opravdano, rekao bih, prezire savremenu dnevno-političku distinkciju Evropa-Balkan (ili Evropa-ostalo) i ubacuje Mediteran koji u sebi sadrži po malo svega (i EU, i Balkana, i Afriku i Aziju). 
Za drugi deo mi izgleda da je prisutna ozbiljna rezignacija idejom EU i da je ona porodica = more.
Naravno, valjalo bi prozboriti o pojedinačnim scenama, delovima, nadao sam se da će ostap ili zvezda malo o tome da pišu, glupo mi je da nagađam o stvarima koje malo razumem.
Zašto se film zove "Socijalizam" nisam skapirao.

zvezda je život wrote:potpuna suprotnost od zbogom jeziku 3d koji je najartoovskiji od svih godara. kidise i napada. njegova snaga u apstraktnim spojevima nego u samoj slici i njenim spojevima. u tom filmu kad godar izvodi metaforu, to je najspektakularnija scena u filmu.

Haha, provalio sam tu scenu, posle sam do kraja filma žmirkao čas na levo čas na desno oko, da vidim hoće li opet doći do razdvajanja.

Ja sam more kapirao nekako drugačije, ali zaboravih kako   
Ono kada se (negde s početka?) govori o "kretanju". Bio je neki citat, ali avaj, nemerem se setit'.

ja nisam reprizirao socijalizam za potrebe kluba, i ovo sto sam bio napisao oslanja se samo na krhko secanje i izbledeli utisak, pa se ne bih usudjivao da ulazim u detalje. al potrudicu se da u toku sledece nedelje repriziram film i ozivim temu ako imam nesto zanimljivo da napisem.

bender je odgovorniji tip od mene pa ce dotad vec napisati nesto zanimljivo.

(ali da, bilo bi dobro da na forumu imamo profesionalca za godara, da nam je tu, pri ruci.)