Fonetska gimnastika

Indy wrote:Ja čujem, po rasejanu: ЕЈАФЈЕТЛАЈÖКУКЉ


Mora ovo Ö, pošto nije O. Zapazio sam u jednom norveškom filmu (kada uče izbeglice Norveški) da im je vrlo bitno da se to Ö izgovori kako treba... verujem da je slično i na Islandu.

Indy wrote:Ja čujem, po rasejanu: ЕЈАФЈЕТЛАЈÖКУКЉ


Mora ovo Ö, pošto nije O. Zapazio sam u jednom norveškom filmu (kada uče izbeglice Norveški) da im je vrlo bitno da se to Ö izgovori kako treba... verujem da je slično i na Islandu.

darling wrote:Norvezanima je sve bitno. Na primer red se kaze reke, a rak reeke, il obrnuto. Ako slucajno se zjbs i kazes da stojis u raku, gledacete ko da si pao s marsa, nikom nece pasti na pamet da je problem u duzini samoglasnika. J

У језицима где је дужина битна имаш више самогласника. Мој омиљени пример је мађарски, који има 14 самогласника: стандардних 5, па ü, ö и онда дугачке верзије од свих седам. Egészség је здравље (тачније целовитост, етимолошки) egészseg је цело дупе. А приде имају и дугачке сугласнике .

bela maca wrote:pa i diftonzi su samoglasnici

Lev Abalkin wrote:
a aorist, šta znam, sve se ovo desilo nešto malo pre pisanja posta, delovalo mi je logično

Lev Abalkin wrote:odmaraju se ili odmaraju, to nikada neću znati, ima još takvih rupetina u me

a aorist, šta znam, sve se ovo desilo nešto malo pre pisanja posta, delovalo mi je logično

Kako meni još i dandanas zvonidu u ušima divani šta sam ji još ko mali deran slušo med našim starijim svitom, šta su rođeni još u prijašnjim viku (devetnajstom), pa imadu i od mene dobrim više godina, a i ja već dosta pamtim, ondak sam, kod bavljenja sotim štivenjom, malo većom pažljivošćom i budnijim gledanjom, zapazijo tušta kojičeg drugačijeg med onim kako je taj stariji svit divanijo i onim kako se bunjevački piše. Svi pisatelji bunjevačkom ikavicom i oni stariji, davnašnji i sridnjaci, sridnje dobi, pa i ovi mlađi, današnji, iznim ikavice, ščim su svi doslidni i dobro je se držidu, u tušta drugim kojičim razlikujedu se s pisanjom od divana. Drugačije se divani, a drugačije se piše. Istini za volju, makar samo nuzgred, moram napominit kako se i kod ikavice mož nać podikoja pogriška, al to je sasvim ritko, možbit i slučajno, pa se mož i zanemarit, a mogla bi bit i pogriška od oni šta trukujedu te napise. 

Bilo bi zdravo dobro, kad bi se našo kogod, šta bi sve te razlike med divanom i pisanjom kod Bunjevaca skupijo i sredijo, kako edno učenjačko dilo zaktiva, pa tako sređeno otrukovo u kakom listu, el možbit knjižici, kako bi se sav naš svit mogo sotim upoznat. U ovom napisu ja bi tijo pokast samo nikalko slučajova od ti razlika med divanom i pisanjom, i to one šta su najčešće i najuočljivije. 




1. Kod bunjevačkog divana se zdravo čuje glas ,,j” med glasovima ,,i” i „o” kad se nađe. Tako čujemo divanit radijo, biblijoteka, mislijo, vidijo, al samo edan el dvojca tako i pišedu, a svi drugi slovo J u takom položaju izostavljaje i pišedu radio, biblioteka, mislio, vidio. Glas ,,h” i na početku riči i u riči i na kraju riči Bunjevci, kad divanidu, el ne kazivaje el ga zaminjivaje glasovima J, K, V; ajdara, ajduk, pra, ple, grij, smij, grijota, zadijat, zaktiv, zadakćat, kruv, dav, plav. Mora se kast kako podiko pokatkad ovo H ne piše, izostavi ga, al najviše i najčešće se piše, makar se ne divani: Učevan svit, oni šta su s jezikom većma izobraženi, dobro znadu kako je još Vuk Karadžić, u početku njegovog rada na jeziku, slovo J u takom položaju piso, a slovo H izostavijo, pa je posli, čerez određeni razloga, od tog odusto i J izostavijo a H piso. Bunjevci taki razloga nemaje i ne vidim čerez čega bi morali drugačije pisat neg šta divanidu.


...