Mogo si da spavaš na klupi...

rujofil wrote:U decembru su jako lose grijali a i prosle godine nzm cemu odusevljenje

Ti si prvi koga sam cuo da se zali. Mozda je do tvoje zgrade. Mislim, nema tu zajebavanja, zna se koga pitanje grejanja najvise tangira u drustvu.

Летећи Полип wrote:

rujofil wrote:U decembru su jako lose grijali a i prosle godine nzm cemu odusevljenje

Ti si prvi koga sam cuo da se zali. Mozda je do tvoje zgrade. Mislim, nema tu zajebavanja, zna se koga pitanje grejanja najvise tangira u drustvu.

Зимљиве?

Е, која вам је температура у просторијама? Питам напросто зато да знам где сам у нормалним координатама, јер држимо 19,8° у просеку, а кад дође на скоро 21, смањимо грејање. По правилу ходам бос по кући (не волим чарапе, ама баш) и све скупа ми је лепо, ал' не знам је ли то нормално. Знам да кад одемо код неког у зграду, буде ми баш претопло а често мора и да се проветрава, што због грејања што због дима.

паће wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:Uvek. Ne znam nikog ko je uspeo da probuši gde treba.

Отприлике пола-пола. Увежбало се, временом.

Erős Pista wrote:Zapravo, tek kad smo usli u omrznuti kapitalizam, shvatio sam da zapravo volim sok od narandze i da ono sto smo pre toga znali pod tim imenom veze nije imalo sa pravom stvari.

Sve ostalo i nekako, ali sokovi su defitinitvno mnogo bolji u kapitalizmu. I cokolade u proseku bolje, ali je i u socijalizmu bilo onih koje su bile sasvim okej. Ali sokovi, sa izuzetkom Fruktalovih, bas losi.

Већина сокова је била океј, Фрукталови су били царски, а Подгорка из Осечине је била за народни суд на пољани, са катраном и перјем.

О соку од боровнице сам маштао током свих оних година у САД. Једном сам га видео, нисам баш сигуран да је био 100% како треба, ал' је бар тако писало, а цена је била отприлике око 18$ литар, кад се прерачуна. Тј бочица од 7$, деловало је као 400мл или ту негде.

Ал' сам се зато утренирао да препознајем вештаке, методом излагања ударним дозама. Управо сам докрајчио неку као чоколаду (још увек чистим оно што је остало иза унучића, дакле резерве од пре 11+ месеци), пише да је са лешником а највише се осећа на вештак вишњу. Ту вишњу осетиш једном у америчкој газдачкој дози, после је препознајеш и у траговима.

Mašta bi bila još jača da si bio u prilici da probaš sok od borovnice koji je bio dostupan otprilike od '98. pa narednih tri-četiri godine a proizvodila ga je neka friško pokrenuta firma iz Gračanice. Cijeđeno voće, bukvalno. I ne samo sok, bile su neke teglice, dvodecke, ne sjećam se kako se to zvalo, sok nije jer je otprilike pola sadržaja bio plod borovnice. To me iz mrtvih dizalo, zaglavim uoči radnog dana do dva ili tri ujutro, na putu do posla svučem teglu borovnice i ko tić ušetam u zavodski krug. Par godina kasnije kapitalizam je uradio svoje, borovnica je počela da se masovnije bere i izvozi, prvo je sok utanjio, borovnica se osjetila samo u tragovima, a one teglice su poptuno nestale iz ponude. Firma je prodata i sad proizvodi razne egzotike, nisam probao ali mi malo šuhvu veže kad vidim mango, marakuju ili ananas iz Gračanice.

Već sam pisao, zadnji dobri sokovi koje sam pio su turski Dimes, ali tome ima skoro deset godina. Još su tu, ne znam da li su kao i ranije.

Vidim i da su redizajnirali ambalžu, bezvezno, izgleda mi kao neki proizvod modričke rafinerije.