Kablovska i telekomunikacije

Kako je Premijer liga pojela dobit Telekoma: Profit otišao na gubitke Arene

Telekom Srbija grupa koju čini 11 preduzeća, predvođenih kompanijom Telekom Srbija AD, i koje raspolažu imovinom od skoro četiri milijarde evra, u prošloj godini je ostvarila neto dobit od celih 3,5 milijarde dinara ili oko 30 miliona evra, što je skoro upola manje nego 2021. godine, piše Danas.
Stopa neto dobiti nacionalnog telekomunikacionog operatera u većinskom državnom vlasništvu je pala na svega 2,1 odsto.
Skoro svu dobit od 13,3 milijardi dinara koju je ostvarila matična kompanija Telekom Srbija pojeli su gubici zavisnih preduzeća ili tačnije jednog zavisnog preduzeća – Arena Channels Group na koju su prebačena prava emitovanja sportskih događaja, piše Danas.
Arena je prošle godine zabeležila gubitak od 12,5 milijardi dinara.
Drugim rečima, ekspanzija Telekoma Srbija poslednjih nekoliko godina, pre svega kupovinom televizijskih prava prenošenja najvećih sportskih događaja po izuzetno visokim cenama u odnosu na prethodne sezone, došla je na naplatu.
Plaćanje prava na Ligu šampiona, odnosno takmičenja Uefe za period od 2021. do 2024. godine po ceni, prema pisanju medija, 134 odsto većoj nego do tada (i za period 2024-2027. Telekom je kupio prava), ali pre svega čuvenih 600 miliona evra za šest godina prava na Premijer ligu, kao i kupovina prava manje popularnih takmičenja, najbolje se vide u dugovima grupe.
Obaveze po osnovu distribucije multimedijalnog sadržaja do 2030. godine iznose 73,7 milijardi dinara ili skoro 630 miliona evra.
Krediti i zajmovi Telekom grupe povećani su sa 159,4 milijarde na kraju 2021. na 205,7 milijardi dinara na kraju prošle godine.
Telekom je 2020. godine emitovao 200 miliona evra (23,5 milijardi dinara) korporativnih obveznica čija glavnica dospeva 2025. godine.
Za lizing je dug iznosio 14,7 milijardi dinara.
Kada se odbije tri milijarde dinara gotovine koliko je bilo na računu firme na kraju godine, neto dug je iznosio 241 milijardu dinara, što je rast od 46,5 milijardi u odnosu na kraj 2021. godine.
Koeficijent zaduženosti grupe je skočio na vrtoglavih 59,8 odsto.
U godišnjem izveštaju Telekoma navode se odlični rezultati poput prihoda od 163,5 milijardi dinara i rekordne EBITDA-e (zarada pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) od 68 milijardi dinara, koja prikazuje zarađivačku sposobnost preduzeća. Sa 41,7 odsto stopom EBITDA-e Telekom je bio iznad proseka industrije koji je oko 34 odsto. Recimo Dojče telekom, koji je vlasnik Hrvatskog telekoma je prošle godine imao maržu EBITDA 35,5 odsto, a PPF telekom grupa koja kod nas radi kao Yettel je imao ovu maržu 49 odsto.
Međutim, ako pogledamo u izveštaj o novčanim tokovima vidimo da Telekom svoju ekspanziju pre svega na tržište multimedije, odnosno sportska TV prava i igrani program, finansira isključivo zaduživanjem..
Telekom grupa je prošle godine imala priliv gotovine po osnovu poslovanja od 64,5 milijarde dinara, a odliv gotovine po osnovu investiranja čak 80,6 milijardi dinara.
Ova razlika pokrivena je prilivom finansiranja, odnosno zaduživanjem od 15,9 milijardi dinara.
Sa ovakvim gotovinskim tokom Telekom Srbija a.d. je predložio isplatu dividende za 2022. godinu od 6,7 milijardi dinara, isto kao prethodne godine, i još 6,6 milijardi dinara iz neraspoređene dobiti iz ranijih godina.

Zaduživanje za isplatu dividende?

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz, ističe da s obzirom na negativni slobodni novčani tok, Telekom će morati da se zaduži da bi isplatio dividendu.
„Što se tiče bilansa Telekoma nema iznenađenja, veliki rast zaduženosti, povećanje troškova kamata, a ove godine biće još teže. To što se hvale visokom EBITDA-om i prihodima je lepo, ali kada se od priliva gotovine iz poslovanja odbiju odlivi od investiranja, dobijamo negativan slobodni novčani tok odakle se finansiraju stvari kao što su dividende.
To znači da će kompanija morati da podigne kredit da bi isplatila dividendu akcionarima. Kompanije u takvoj finansijskoj situaciji uglavnom odustaju od plaćanja dividendi, ali oni su verovatno mislili da bi to bio signal da su u teškoj situaciji.
Visoka EBITDA i ekspanzija u kombinaciji sa ovakvim novčanim tokovima pokazuju nekontrolisani rast iz zaduživanja.
U uslovima visokih kamatnih stopa deluje da je takva finansijska struktura neodrživa i ne bi me čudilo da ove godine zabeleže gubitak“, napominje Gujaničić.
Širenje biznisa zaduživanjem nije nikakva novina u poslovnom svetu, ali čini se da je Telekom izabrao pogrešan trenutak za to. To pokazuju rashodi po osnovu kamata koji su skočili na 7,2 milijarde dinara prošle godine. Za skoro 20 miliona evra bili su veći nego u 2021. godini.

realno je vrv 40mld amortizacije ustvari operativni trosak, sto znaci da je EBITDA 28mld, svakako ne vise od 30-35mld.

CAPEX od 80mld sto nas dovodi do toga da je Telekom spalio oko 400 miliona evra prosle godine. 

telekom je sustinski vec bankrotirao, ne pravi dovoljno kesa sa finansiranje svih obaveza, a ni jedna banka im nece vise dati pare, osim ako drzava ne bude za njih garantovala. realnije je da opet budu obveznice. 

telekom trenutno vredi manje od milijardu evra, verovatno se radi o par stotina.

revizorski izvestaj je kriminal, bukvalno se trude da sakriju racunovodstvene piruete koje se koriste da bi telekomov bilans izgledao tako kako izgleda. 
(...)
u prethodnom postu htedoh reci da ts vredi par stotina miliona eur, ali i to je pitanje, vrv bi dd pokazao da ima negativan equity value.

u 2020. godini su menjali amortizacione stope za fiksnu imovinu, kako ne bi imali gubitak. tacan efekat nije prikazan u revizorskom izvestaju, sto je isto skandal, ali svakako je ts sustinski gubitas vec 3 godine.

veliko je pitanje i kako oni amortizuju tv prava, naslucujem da ni to nije ok.

U zvaničnom izveštaju o poslovanju Junajted Grupe u 2022. crno na belo piše sledeće:
- dugovanja UG, ukupno: 7,13 milijardi € (povećanje 70%)
- od toga, dugovanja po osnovu obveznica: 4,45 milijarde € (povećanje 50%)
- trošak kamata: 272,69 miliona € (povećanje 70%)
- poslovni gubitak: 227,03 miliona € (povećanje 120%)
- od toga, gubitak u četvrtom kvartalu 2022: 128,74 miliona €

Bleeding Blitva wrote:Bogami sam krletina
https://faktograf.hr/2022/03/24/n1-promovira-gradnju-hotela-u-puli-ali-ne-spominju-da-je-investitor-ujedno-i-osnivac-united-grupe/