Filozofski fragmenti

rumunski dokumentarac o Emilu Sioranu. super intro u tamnovilajetski weltanschaaung 1 nervnog bolesnika turned istinskog individualiste koji je provalio sta se desava i namerio se da nam obesmisli project:human existence u 15 kratkih tomova.. gledajuci ovo sa posebnim naglaskom na Sioranov simptomaticni odnos prema sopstvenom detinjstvu, pao mi je napamet sad vec pomalo zaboravljeni masovni ubica Elliot Rodger koji je u njegovom suicide note-u napisao maltene istu stvar koju Sioran podvlaci kao kljucnu za njegov psiholoski razvitak: do moje desete godine sve je bilo apsolutno savrseno, a onda je krenuo pakao

hehe, krenem da citam poslednji post i reko "cek, cek, I know this"

nije filozfski ali moze biti. umro tomaz salamun

ZAŠTO SAM FAŠISTA
Dosta mi je socijalne mimikrije. Samo je

ubijanje ljudi istinska akcija, napeta,
uzbudljiva, fantastična. Osluškuje se,
vidi, miriše, oseća i opipava cvrčeće meso.
Blaženi rat. Samo majka kojoj
čizmom gaziš sinčićevu lobanju zaista
zaurla sa istinskim bolom i ne treba da se
bojiš da blefira. A najveća istina
je najveći izvor estetskog užitka.
Najveća informacija je ubiti i izmučiti
čoveka koga najviše voliš.
Nisam zagriženi pristalica ubijanja stranaca,
neznanca
vredi ubiti samo zbog novca, ne
zbog umetnosti. Ako vojnik ubije vojnika,
to je nešto prosečno. Ali kada
simpatičan, lep, elegantan mladić
u nastupu otkine vilicu svojoj majci
ili palcem probuši mali otvor u lobanji
svog bate dok ležerno
razgovara, a njegov religiozni, smireni,
otvoreni i mudri pogled nimalo ne gubi
od svoje nevinosti… O, svetlosti!
Takođe, fino je kad se dva gola vojnika
ljube. Milijarder lepše izgleda od
zanatlije, a bračni par koji se voli
podseća me na debelog gadnog
poslužitelja koji jede škembiće. S tog
stanovišta je interesantno gledati kako
onanišu crnci zrelih godina. Belci se
prilično boje, a crnci vrište i
hropoću, kao kad pomešaš šum roja pčela
sa nepodmazanim kolicima koja cvile po
šinama. Osim toga, mršavi su u bokovima i
nemaju sala. Samoupravljači su debeljkovići,
fašizam je rasig. Fašizam integriše čistu
lepotu. Fašizam znači mladost, svežinu,
moć, akciju i vitalnost, jevrejske svinje
su trule, pljuvačka im se skuplja
oko uglova usana. Ko vas je zaslepljivao
da ne vidite tako jasne stvari?
Fašizam znači moć i vlast
I voleo bih da vidim onoga koji bi zbilja
više voleo da bude benav, slabunjav i progonjen.
Je li bog bio demokrata kad je jednim potezom
odvojio vodu od neba? Onaj ko me bude uspeo
da uveri u to napraviće od Tomaža Šalamuna
ovcu i unuci mojih unuka pokoravaće se
njegovim potomcima. A do tada ostajem ono
što sam, i sve dok ne pokupim dovoljno
oružja, novca i ljudi, sve dok ne
prikupim dovoljno štofa za uniforme mojih
dečaka, sve dok u vojsku i udbu ne
infiltriram dovoljno mladih genija,
pisaću pesme o lepoti prirode i
skromno i tiho se pripremati za
veliki dan.
(Preveo Milan Đorđević)

William Murderface wrote:Fenomenalno. Nisam ranije čitao.

+1

hvala timure

I do not think it is the government's role to decide who is honourable

Piketty

Was it the movie or the making of Fitzcarraldo where someone learned to love again?


(What is it about music that lends itself so well to business-as-fucking-usual?)

i Mariu Kopicu bi se svidelo

pa to. makar kopica vise nema na pescaniku. inace, mislim da su bazdulj i kopic slicniji nego sto se cini na prvi pogled.

1 na 1. doduse kopic je artikulisaniji i obrazovaniji. daleko.

To sam cuo od vise Srbendi sa intelektualnim pretenzijama, da citaju samo Kopica na Pescaniku

kant is a moron

http://www.theatlantic.com/international/archive/2015/03/i-just-kant-believe-it/388147/

pa nije filozofski ali me mrzi da otvaram novi topik. mozda kasnije splitujem

27. mart!
Oskar Davičo:
"Kako se svega sećam! Noćio sam kod brata i čim je svanulo, istrčao sam iz kuće i video onog radnika u ličkoj kapi. Išao je svečano sredinom još puste ulice i vukao za sobom trobojku od deset metara. Odjurio sam Marku Ristiću. Kod njega je spavao Vesa Masleša, koji od ovog jutra — govorilo se — neće više morati da se krije. Bili smo radosni. Naišao je i Milan Bogdanović, pričajući već anegdote o puču. Prvi elementi pučističke legende prethodili su času legendarnog čina. Prethodili su ljudima koji su, proteravši s ulica srpsko-klubaše, dali revolucionarni pečat tom danu. Bio je vedar. Ilegalci su javno govorili na trgovima grcavim od užarenih talasa. Oko podne se čulo da su pušteni zatvorenici sa Ade, iz Glavnjače. Sećam se zanosa, pesama, grljenja sa nepoznatima. Zar je bilo nepoznatih toga dana? Svi su se voleli, znali. U svakom si čoveku prepoznavao sebe. Koliko se ljudskih istina pronašlo tog buntovnog, slobodnog, jasnog, herojskog martovskog dana, kad se činilo da je prvi put sagledano sunce otvoreno nad glavama, shvaćena vedrina koja se disala, otkriven smisao krvi što je tekla kroz žile kao nikad dotle, tukući damarima, pored svoje stare bodlerovske budilničke kantilene: “Remembeг! Souviens-toi” i jednu drugu apsolutnije ritmovanu melodiju, sudbinskiju od prolaznosti martovske svetlosti: istinu o istorijskoj trajnosti tog trenutka."

Derrida's personal library

ne vidi se

http://www.princeton.edu/main/news/archive/S42/80/05G54/index.xml?section=topstories

http://www.versobooks.com/blogs/1976-badiou-on-bensaid-he-would-often-say-that-essentially-i-believed-in-miracles

https://praxis.memoryoftheworld.org/#librarian=Rudi+Petrovi%C4%87