Velika pljačka u švajcarcima

Пошто има доста неразумевања око природе проблема код кредита са швајцарцима мислим да би требало да појаснимо.

Прво две табеле:
ЦХФ Либор




У јавности се потенцира да су сви проблеми код кредита у швајцарцима због скока ЦХФ.
То није тачно.

Кредити са варијабилном каматном стопом се одређују на основу почетне стопе + 3м Либор.
Један део процеса је да је од 2009. кренуо пад евра у односу на швајцарац (или обрнуто, како год више волите).
Као последица, ЦХФ је са око курса од 1,55 за евро скочио полако на око 1,20, а један период и на око 1,10. 

Кредити у швајцарцима су били у старту повољнији преко 10% у односу на евре. (зависно од рока трајања).

Сад долазимо до критичне тачке.
Крајем 2008. је ЦХФ либор имао нагли пад од преко 2,5%. То у пракси значи да је неком коме је остало 10 година кредита, рата требала да буде мања за преко 10%, а код оних са више године и већи проценат.
У том тренутку одређене банке (углавно грчке, Alpha, EFG итд) самоиницијативно подиже каматну стопу како би компензовало тај пад. Како није било скока курса то је прошло непримећено.
Ово је чиста пљачка и нелегално. По закону о облигационим односима једна страна не може самоиницијативно да мења услове кредита. Може само да се овласти трећа страна (у овом случају либор).

На нашем примеру, банка нас је овим оштетила за више хиљада евра.
Како је било преко 30 хиљада кредита у ЦХФ, јасно је да се ради о крађи од преко 100 милиона евра.

НБС није реаговала на ову крађу.
Крајем 2011, кад је скочио швајцарац и кад је многима постало тешко да плаћају кредит који је знатно скочио, донета је одлука да каматна стопа и рата буду фиксне, колико и на почетку.
То је решење које је опет штетно за кориснике. По уговору би требало да прати либор и тиме би била мања каматна стопа и донекле се компензовао раст курса. Тренутно је либор -1, односно каматна стопа би износила не нпр 4,3%, него 1,3%. Рата би била значајно мања.


Имамо ситуацији да НБС прво толерише пљачку, а затим не санкционише банке, него доноси одлуку која иде банкама у корист!

Кад су почеле масовне тужбе банки због ове пљачке (повреда законима о облигационим односима), НБС доноси препоруку судовима да се рачуна тако као да је каматна стопа била фиксна од почетка. Још једно решење које иде у корист банки.

----

Кад се подвуче црта, корисници кредита у швајцарцима су плаћали рату око 25% више због скока ЦХФ. То по мени није спорно и то носи ризик кредита у другој валути.
Међутим, самовољним одлукама банки које је подржала НБС су корисници кредита оштећени за износ од 10-20%. То је отворена пљачка.

Што је најгоре, са падом либора би се донекле компензовао губитак грађана. Међутим то су банке покрале, а цео проблем представљен као скок валуте и проблем грађана.

----

Због наведеног сам подигао две тужбе против банки.
Прва је била због подизања каматне стопе, и наплаћивања рате по продајном курсу.
Добио сам је пре 5 година.

Другу сам скоро подигао по два основа, због тога што је олош и даље наставио да рачуна већу рату иако постоји судска одлука да треба да је смање. Три пута смо им писали да би добили одговор да нам ништа не дугују.
Други основ су трошкови обраде кредита.
Очекујемо пресуду у нашу корист по оба основа до краја године.

----

Ја сам се потрудио да објасним у чему је проблем.
Ако имате нека питања, слободно поставите.
Ко не прочита ово и даље буде писао да су криви они који су узели кредит у швајцарцима, иде одмах у три лепе.

ma to je sve prekomplikovano

JA VIDIM SAMO DA JE NEKO DAMPOVAO EVRE 2015. KO CAR 

E SAD, JA SAM LOS COVEK, I CENIM DA JE DAMPOVAO EVRO NEKO LOPATOM JER SE TAJ INDEX OBRACUNAVA U ODNOSU NAJ POCETNI EUR/CHF ODNOS KOJI JE 

KAO I SVE U KAPITALIZMU 

BIO NAMESTEN

= PROFITTTT

Gari wrote:pa prosto nisi potpuno u pravu, chf je npr u periodu 2008 - 2011 skocio mnogo vise od evra, pa su problem imali oni koji u srbiji nemaju indeksiranu platu u chf, a to su svi. prost primer je kurs na danasnji dan 2010, od 99 rsd za 1 evro, i 69 rsd za 1 chf, i recimo kurs  na danasnji dan 2011. godine od 103 rsd za 1 evro, nasuprot 80 rsd za jedan chf.  

za samo godinu dana kurs evra je pomeren za 4 dinara, a franka za 11 dinara. 

da li je ili ne bilo nezakonotih izmena kamate, u smislu nepostovanja odredbi o pracenju smanjenja ili povecanja libora, ili izmena kamate u smislu da se nacin iskazivanja kamate drugacije odredjuje, je sasvim drugo pitanje, bilo je i toga naravno. 

 i moram reci da u slucajevima kredita ili lizing ugovora gde je to dokazano, glat se dobijaju sudske presude, a neke banke i lizing kuce prihvatale su i vansudska poravnjanja sa obestecenjem korisnika. ne branim banke ofc, nego prosto nije samo promena nacina obracuna i visine kamate razlog propasti chf kreditasa.

Погледај прво прву поруку.
Тачно је да је ЦХФ у односу на евро скочио око 30%, међутим пад либора, каматне стопе и самим тим рате је то требало донекле да компензује.

Већина људи нема плату индексирану ни у еврима ни у швајцарцима, узимање било каквог кредита у тим валутама јесте ризично.

Незаконитих промена јесте било, имам судску пресуду која говори о томе.
Пресуде се добијају брзо, али како сам већ написао - рачуна се да је ништавна одредба о варијабилној каматној стопи што одговара банкама више него да је остала варијабилна каматна стопа по уговору. 
За покушај крађе нико није одговарао.
Није донесена одлука да банке врате свим грађанима покрадено, него свако мора да тужи засебно.
И курац раде вансудско поравнање.

varijabilna kamatna stopa je uvek prisutna, samo sto je negde od 2007-8 cini mi se, u njeno iskazivanje ukljuceno i prikazivanje euribora i libora. naravno otvoreno je pitanje kako su i pod kojim uslovima banke povecale deo kamate koji se ne tice eb ili lb, mada su u vecini ugovora ostavljale sebi to pravo, bez posebnog osvrta na razloge, mada su ih uvek navodili formalno. primera radi kamata je bila 4% + 3m lib, pa odjednom to skoci na 5% + 3m lib. obicno se kao razlozi navedu promene na trzistu poskupljenje novca i sl. to je govnarija sa kojom se uvek susrecemo otkad postoje banke, tu nema sta. podseticu da je u isto vreme postojao i kredit sa fiksnom kamatnom stopom za ceo period otplate, ali izostanak rizika kosta, pa su te kamate bile 2-4% vece. 

konkretno za poravnanje imam direktan uvid u predmete gde je ugovorena kamatna stopa koja se sastoji od fiksnog dela i procenta libora sa periodom korekcije od 6 meseci, gde nije postovan period uskladjivanja, pa recimo posle 6 meseci kada je utvrdjeno da je libor pao, to nije primenjeno vec je nastavljena naplata dospelih anuiteta bez korekcije tj umanjenja. u pitanju su lizing ugovori, gde je hypo lizing bez problema pristao na poravnanje.

Ocito je da zivimo u Alanu Fordu

Закон о облигационим односима: две уговорне стране морају да се договоре у уговору о условима, или да одреде треће лице (нпр оно које одређује Либор) да одређује додатне услове.

Камата 4+3м либор је коректно наведена.

Међутим одлука банке да кажу од данас вам је 6+3м либор је најпростије речено пљачка.
Урађена незаконито и при томе НБС није реаговала.
То што се мењају услови на тржишту а није дефинисано уговором је ћао довиђења.
Као кад бих ја рекао: "Променили су се услови на тржишту, сад ми је плата 10% мања па ћу да плаћам 10% мање." Добио би сутра пленитеља на гајби. А овде имамо ништа.

sve si to u pravu, zato i kazem banke su oduvek povecanje kamata pravdali sugenzi gugenzi razlozima, koji zapravo nikad i nisu propitivani, niti su unapred ugovorima regulisani, osim mozda u nekom jako sirokom smislu sto je ostavljalo prostora da sve podvedu pod razlog za povecanje. medjutim to nije problem samo ovde, varijabilna kamata je svuda prisutna, to je bankarstvo sugavo.

Nisu uvek i nisu sve banke.
Npr Raiffeisen nije.

A čik probaj da to uradiš na zapadu.

Ima još jedan problem, izgleda da je tu bilo muljanja na većem nivou. Odnosno da su banke fiktivno indeksirale u chf.

kud on okom tu svaki sud skokom, kao i za oslobadjanje gonjenih demonstranata 

Vrhovni kasacioni sud Srbije saopštio je danas da je zauzeo stav da banke mogu da ugovore valutnu klauzulu u cilju očuvanja jednakosti dinarskog iznosa kredita i vraćenih sredstava koja se indeksiraju u evrima, ali da je ništava odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga u švajcarskim francima.

– Ništavna je odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa švajcarskog franka koja nije utemeljena u pouzdanom pisanom dokazu da je banka plasirana dinarska sredstva pribavila posredstvom sopstvenog zaduženja – navodi se u saopštenju tog suda.

Dodaje se da su banke pre zaključenja ugovora korisniku kredita bile dužne da dostave potpunu pisanu informaciju o svim poslovnim rizicima i ekonomsko-finansijskim posledicama koje će nastati primenom indeksacije domaće valute u švajcarskim francima.

Sud je zaključio da ugovor o kreditu proizvodi pravno dejstvo i nakon utvrđenja ništavosti klauzule o indeksaciji duga primenom kursa švajcarskog franka.

– Ugovori će se posle utvrđenja ništavnosti klauzule o indeksaciji izvršiti konverzijom uz očuvanje jednakosti uzajamnih davanja – tržišne vrednosti datog kredita utvrđene na osnovu kursa evra na dan zaključenja ugovora i isplatu kamate u visini određenoj ugovorima o kreditu iste vrste i trajanja – naveo je sud.

Da li su dužnici ovime odahnuli i postigli šta su hteli?

Хех, ово твоје се таман надовезало на сумњу која постоји и коју сам изнео у посту изнад.

– Ništavna je odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa švajcarskog franka koja nije utemeljena u pouzdanom pisanom dokazu da je banka plasirana dinarska sredstva pribavila posredstvom sopstvenog zaduženja – navodi se u saopštenju tog suda.

Значи да се изгледа инкриминисане банке нису ни задужиле у швајцарцима да би пласирале кредит у истим, зато је дошло и до масног муљања кад је дошло до поремећаја.
Какав низ свињарија...

Елем, изгледа да ћу морати да и по трећи пут тужим банку 
Мислим да ће им пресести покушај пљачке.

yoyogi wrote:Da li su dužnici ovime odahnuli i postigli šta su hteli?

Ја би само хтео да се у овом случају поштује закон, а за одговорне у банкама и влади који су покушали да покраду више од 100 милиона евра ценим да је премала казна само "ево вратићемо вам део пара".

Читам коментаре на Ефективи.
Они су били за ништавост уговора, што би било и по закону.
Ови сад хоће да уведу нову суманутост, да се рачуна као да је кредит био у еврима.
Ту сад наступа нека тежа математика колико је ко платио, али могуће да и ово решење није неповољно по банке.

Naravno da nije nepovoljno, jos ce im za dusevnu bol zbog profita manjeg od zeljenog Vucic isplatiti odredjene sume iz drzavnog budzeta, tj. onih 120 miliona evra o kojima je govorio.

Aj da iskoristim ovu temu da pitam.

Jel za bilo koji tip kredita banke mogu da se sude za troškove obrade kredita? I da li su velike šanse da se dobije?

Jedini način da zayebeš zapadnu banku je - da nemaš nikakvog posla sa njom. Ili, da država, kao Obamina, primeni metode iz Sovjetskog Saveza i pošalje im kamione para da ih spase.

Sotire, da li znaš nešto o gornjem pitanju? Vidim da si tužio banku za troškove obrade i dobio.

Podneo sam tužbu, očekujemo presudu do kraja godine (u našu korist).
Skoro su počeli da tuže banke po tom osnovu, treba videti kako se širi praksa. Pogledaj na efektivi daju vesti za te slučajeve.

banka može da naplati šta god hoće, pod uslovom da to predoči u ponudi za kredit, kao i svuda uostalom

Олош олошки.