Ratovi 90tih na prostoru SFRJ

Reuters, izbori u BiH 1996.

https://dns2.rtvbn.com/3833297/kako-su-izgledali-izbori-u-bih-1996

Završnica kampanje za prve posleratne izbore, stadion Koševo.

Uh hvala puno, odlicne

Mozda je malo glupo ovo sto cu napisati, ali bas smo bili Chad/Swole Doge... Nije cudo sto se bubuljicari loze sirom sveta.

Pod mi mislim na sve nas.

Tako ja lowkey gledam talibane, svi su kao glumci jbt

Svi koji su ziveli ikada na Zapadu znaju za povremeni osecaj supermena. Secam se kad su mi jednom rekli - videces, lik (lokalni) izgleda bas opasno. LOL.

S druge strane, upoznao sam jednig Gruzijca i cuo njegove price...

Prvi put cujem za ovaj betmobil

Baš sada, u ovom periodu je 30 godina od pravog početka rata u bivšoj Jugoslaviji. Nama izgleda kao da je rat bio juče ili prekjuče. Zašto je to tako?

– Trideset godina nakon rata, u Jugoslaviji sve je bilo puno njemačkih turista, već je protutnjao crni talas na filmu, već je Branko Bauer u seriji „Zimovanje u Jakobsfeldu“ stvorio lik dobroga i ispravnog folksdojčera, Nijemca koji je žrtva rata – ankl Jakob. Trideset godina nakon rata u Jugoslaviji, samo što se već nije dogodio pank u rok muzici, a moja generacija rugala se partizanskim prvoborcima, kada bi nam došli u školu govoriti o svojim herojstvima. Trideset godina nakon rata, bili smo krajnje cinični prema tom ratu, jer je on bio užasno davno. Trideset godina nakon ovoga našeg rata u devedesetima, dvadeset i šest godina nakon „Oluje“, dvadeset i dvije godine nakon bombardiranja SR Jugoslavije, sve kao da se jučer desilo. Ili, tačnije govoreći, kao da nije ni prošlo, kao da se evo sad događa. Osim toga i onaj prethodni rat, od kojeg je danas prošlo skoro već osamdeset godina, mnogo nam je bliži nego što nam je prije pedeset godina bio. Zašto je to tako? Pa zato što jedan rat, onaj iz devedesetih, nikad nismo procesuirali u svojim glavama i srcima, niti smo ikad iz njega izašli, a sve smo učinili da oživimo i onaj drugi, prethodni rat, ne bi li smo kako prepravili njegove rezultate, i ne bismo li rat iz devedesetih nekako sa njim povezali. Ratovi su nam se pretvorili u kolektivnu duševnu bolest.

https://nova.rs/kultura/miljenko-jergovic-rezimi-brinu-o-gangsterima-fudbalerima-i-voditeljkama/

Ja bih rekao da je veliki deo odgovora na to pitanje 300 TV i YT kanala. Naravno, politike imaju ogromnog udela. Ali...postoje i druge stvari, naravno.

Meni se čini da je rat bio dalje prije petnaest godina nego danas.

fikret hadžiabdić wrote:Meni se čini da je rat bio dalje prije petnaest godina nego danas.

YT - 2006 

Seriously though, odgovor na to pitanje je veoma slozen i trazio bi puno prostora da bude kompletan. Ima sijaset stvari. Mediji (i internet), zastoj u EU integracijama, rekonceptualizacija istorija nasih naroda i narodnosti, legitimizacija konkretnih politika povezana sa 90tima...bukvalno ima minimum 10 uzroka od kojih je malo koji bas bas periferan

Брате, прост је одговор - мидлејџ смо. Оно што је било пре 30 година нам је као да је било јуче.
Тако се и понашамо, а млади нас гледају као ми некад првоборце.

Mór Thököly wrote:Seriously though, odgovor na to pitanje je veoma slozen i trazio bi puno prostora da bude kompletan. Ima sijaset stvari. Mediji (i internet), zastoj u EU integracijama, rekonceptualizacija istorija nasih naroda i narodnosti, legitimizacija konkretnih politika povezana sa 90tima...bukvalno ima minimum 10 uzroka od kojih je malo koji bas bas periferan

Naravno, da dodam na spisak haška i lokalna suđenja i presude.

Sotir wrote:Брате, прост је одговор - мидлејџ смо. Оно што је било пре 30 година нам је као да је било јуче.
Тако се и понашамо, а млади нас гледају као ми некад првоборце.

Istina, moja genracije je masovno tetovirala i na majicama nosila slike prvoboraca, skandirali im na utakmicama, išli na stadionske svirke da horski i u transu pjevaju o herojima

Sotir wrote:Брате, прост је одговор - мидлејџ смо. Оно што је било пре 30 година нам је као да је било јуче.
Тако се и понашамо, а млади нас гледају као ми некад првоборце.

Nema veze sa tim. Procitaj ponovo sta je rekao Jergovic. Da mozda mladi u Srbiji danas ne ismejavaju Mladica ili Legiju? Ne bih rekao.

Neko je u komentarima na nekom portalu napisao dajte ljudi nemojmo više o kovidu i cjepivima ajmo se vratiti na ono naše staro - ustaše i komunjare  
Inače Hrt pripremio jesensku shemu: serije Hrvatsko proljeće, NDH, Doba uskoka i Kako je obranjena Hrvatska, eto, procesuirat ćemo od uskoka do danas. Doduše, radije i to nego još jednu seriju o purgerima i dalmatincima, a i to su pripremili.

Srbi su u poslednjem ratu - izgubili Kosovo od Albanaca, doziveli da ih na sirokom prostoru na kojem su ziveli vekovima vise nema, ekonomski unazadjeni sankcijama, na kraju se od njih odvojila i Crna Gora. Bosnjaci...nema potrebe da pisem. Hrvati su pobedili 1/8 Srba i to slave kao najvecu pobedu u istoriji. I to sve skupa je zizna tacka tacka kroz koju se u toj rekonceptualizaciji nacionalnih istorija provlaci celokupna dotadasnja istorija tih naroda.

Jad i beda, a takve su onda sledstveno i te rekonceptualizacije.

Jedan komentar pre par dana na n1.


Posle ratnih i ličnih katastorfa koje smo preživeli ostao je razoreni moral, jer ratovi nisu ništa drugo do, kako kaže Jung, "psihiče epidemije". Političke snage, koje ni dan-danas nisu u stanju da reprodukuju objektivnu sliku sveta, ne mogu imati ni svest o tome kolika je cena koju plaćamo zbog izostanka katarze; a ona je nedopustivo visoka. Umesto izgradnje građanskog društva i morala, socijalizacije, bavljenjem stvarnim životnim problemima događa se suprotan proces – očuvava se militarizacija i ratni rečnik mržnje kao način života. Nepoverenje ljudi da postojeće institucije države i društva i način mišljenja koji u njima vlada mogu da im pomognu i reše njihove probleme primoralo ih je da se pojedinačno snalaze kako znaju i umeju kako bi izbegli realnu opasnost da se raspadnu kao ličnosti. Naši psihološki mehanizmi samoodržanja su proradili tako što smo se uputili raznim prečicama – okrenuli se idolima (majčici Rusiji, pravoslavlju), emigraciji, novcu, agresiji, sadizmu, mazohizmu... Nesposobnost elite da se suoči sa "psihičkom epidemijom" ratne prošlosti, koja se prelila u sadašnjost, umesto ka katarzi odvodi nas na puteve daljeg bežanja u iracionalno, transcendentno, bežimo u zabavu i sport, igru, parastose, kandila, sveće, groblje(!)

Solidno

fikret hadžiabdić wrote:

Mór Thököly wrote:Seriously though, odgovor na to pitanje je veoma slozen i trazio bi puno prostora da bude kompletan. Ima sijaset stvari. Mediji (i internet), zastoj u EU integracijama, rekonceptualizacija istorija nasih naroda i narodnosti, legitimizacija konkretnih politika povezana sa 90tima...bukvalno ima minimum 10 uzroka od kojih je malo koji bas bas periferan

Naravno, da dodam na spisak haška i lokalna suđenja i presude.

Sotir wrote:Брате, прост је одговор - мидлејџ смо. Оно што је било пре 30 година нам је као да је било јуче.
Тако се и понашамо, а млади нас гледају као ми некад првоборце.

Istina, moja genracije je masovno tetovirala i na majicama nosila slike prvoboraca, skandirali im na utakmicama, išli na stadionske svirke da horski i u transu pjevaju o herojima

Fikrete, na utakmici SFRJ -neko (kvalifikacije za EP 1988) u Sarajevu 1987 je publika posle trećeg gola skandirala Titu i Partiji. Ne zajebavam se.

To sigurno nisu masovno bili 17to- i 18-togodisnjaci, a i to je prilicno izolovan slucaj. Jedino, iako je prilicno sve bilo drugacije, jedna stvar stoji - nije bas uporediv odnos SFRJ i Nemacke sa odnosom npr BiH i Srbije danas. Ali svejedno, 26 godina je obicno dovoljno da se prevazidju ratne traume. Pogotovu za one koji tad nisu bili ni rodjeni. Ali svako iz svog razloga i svako na svoj nacin ta secanja cuva i ideologizuje u formi pre svega neprijateljstva prema drugom (trecem...) I tu, kao sto rekoh, ima hrpa uzroka i razloga.

Malo ko oseća, a možda tek nešto malo više ljudi dobija takav politički signal, da je iz tih ratova izašao kao pobednik (za razliku od 2SR).

Ako nema baš praaave pobede skloniji si da sumnjičiš, retraumatizuješ se, vraćaš se na prošlo, ne možeš da podvučeš crtu itd.

Mada, ako bi sa nekim to trebao biti slucaj, to je Hrvatska. I, ok, oseca se kao nekakav pobednik, nesporno, aliprevise ima stvari u javnom zivotu ukojima se to ne vidi po sentimentu. Mada stojii to da je ironican odmak prema "braniteljima" jedino kod hrvatske mladezi uopste moguce registrovati. Kod srpske nenacionalisticke/antinacionalisticke mladezi (mozda jos malobrojnije nego takve u Hrvata, ne znam, nisam siguran) to nije to, nego akt otvorenog neprijateljstva prema kompletnom diskursu. I sad tu su uzroci, opet, previse brojni za 7 ujutru

Mislim, Srbija je bila sigurna da ce biti traumatizovana. Iz razlicitih razloga (unutr., spoljnih), Hrvatska je propustila da potpuno kapitalizuje tu, ipak, nekakvu pobedu.