West Wing

Sticajem egzistencijalnih okolnosti, više od muke nego od želje da nadoknadim gradivo, odgledao sam celu seriju, jer ili je BK prestao to da tera do kraja ili se nešto dogodilo početkom milenijuma, tako da sam se podsetio prve dve sezone i friško pogledao od III pa nadalje.
Ložio sam se na tu ekipu i taj voz je prošao, ali lepo je bilo gledati Kamelot iako se znalo da nikada nije postojao i da u realnosti nije moguć.
"Liberalna fantazija" - glasi sažetak svih kritika. Uz epizode sam pratio i ostrašćeni blog jednog fana te serije, verovatno crnog kvira bostonsk procenijencije, kao i povremena uejdanja iz Gardijana.
Bilo je časno živeti i raditi sa Džedom Bartletom. Tako zamišljamo omiljene nastavnike i profesore, pravedne kraljeve iz bajki, a opet s mnogo simpatičnih slabosti. 
U IV sezoni sam primetio da su Si Džej i Dona Mos postali napadno seksi i izazovne, mislim da je Si Džej igrala napaljeno i da se nabacivala čak i mlađem od nje Vilu Bejliju. Ali ovo je samo detalj, ne znam zašto ga pominjem. 
Si Džej kao portparolka, štreberka, odana.
Tobi mi je zapravo najviše prirastao srcu, a Džoš najmanje. Prema Semu Sibornu sam ostao ravnodušan, a Leo MekGari - kakva je to moralna gromada jebote!
Polako sam se zatelebavao u Donu Mos, koju su kako je serija odmicala sve više stajlingovali i davali joj više funkcije u seriji ali su je time zapravo nogirali (kao kada se unapređenjem ratosiljaš suvišnog kadra). 
Admiral Fic je bio veoma šarmantan.
Kako je bila lepa ta liberalna iluzija, serija je bila melem na paranoju u Bušovo doba, a tek danas! Danas bi bilo totalno nemoguće napraviti tu seriju. Jer i Kuća od karata deluje promašeno u odnosu na stvarnost.
Ipak, tako brojna galerija likova s personalitijima "za TV dramu ponedeljkom", to kao da je pisala vojska scenarista, a zapravo dvojica, Sorkin i posle IIi sezone koja se završava otmicom Bartletove ćerke, onaj drugi, ne sećam se kako se zove, Taj drugi deo serije je o razočaranju bolesnog Džeda o vožnji na haldan pogon. A kad Džed ođe kod Tobija da pročita pretposlednje verzije govora za novinare kada pronađu Zoi, ćerku.
 - Daj mi da vidim govor - kaže Džed.
Tobi mu da govor za slučaj da je Zoi živa posle upada foka i ostalih specijalaca. Džed čita, a onda kaže:
- Daj mi drugi govor!
- Nema druog govora - kaže Tobi.
- Daj mi drugi govor!
I Tobi mu da. I Džed čita "Lord gives Lord takes...!" i zaplače se.
- I' ll take it with me if you don't mind!
I ode prema vratima Tobijeve kancelarije, a Tobi mu kaže:
- Take care, Mr. President...!
A Džed zastane i samo mahne rukom, kao znak da ceni te reči iako su fraza, ali nisu moral da budu izrečene, Tobi nije jeka na emocijama, pa nije znao kako drugačije. 
Taj Bartlet je sve znao, na staroengleskom recitovati, na latinskom rimske zakone citirati...