Па што тако, куме?

Притисла ме криза нека, сврби апстиненција... дакле време је за нов списак. Овде, погрешна имена ствари, појмова. Нема везе зашто (мада бисмо били ради знати) је нешто названо безвезно - да ли због ^РЖа и других правних заврзлама, да ли је кум био слепац па није ни мислио шта ће бити кад кумче порасте... свеједно, само дајте.

Прво што ми пада на ум је енглески назив за нерђајући челик, stainless steel, што му дође безмрљни. Ваљда правна заврзлама, није смео да се зове нерђајући, та реч је већ била заузета. И нема везе што смо сви видели предмете од тога са мрљама, зове се тако и не сме да се зове онако.

У српском, црни лук. Ама нема га црног, увек је беле боје, са жућкастом љуском, или можда љубичаст.

E, да, нешто се сећам из хемије да то уопште није киселина.

едип: лоше се сећам, пе ха је између 3 и 4.

A tek na engleskom! Sparkling water!

Dodao bih, ne samo konvencije, nego i istorije i kulture, što čini pitanje pogrešnosti još promašenijim. Nema pogrešnog, prosto se tako sklopile kockice. I niko kad čuje stainless steel, ne pomisli na mrlje, nego na rđu, odnosno otpornost na istu.

Погрешна... у смислу да имају озбиљну грешку. Да се зову по нечем што нису, да се зову по нечем од чега су се некад правили (данас се праве од нечег другог а од оног се прави нешто друго), да би назив више одговарао нечем другом.

Падеминаум: да се муда зову јаја. Из тога се никад ништа излећи неће.

Дакле, кад је та конвенција била одржана у добром хотелу, сви се обждерали и убрљали ствар.

п.с. научи слова

William Murderface wrote:Dodao bih, ne samo konvencije, nego i istorije i kulture, što čini pitanje pogrešnosti još promašenijim. Nema pogrešnog, prosto se tako sklopile kockice.

Нема погрешног као што нема ни правилног, то је тај нови релативизам и дерегулација итд.

Међутим, конвенција се мења, историја стари, ствари које су до јуче звучале нормално данас могу да звуче блентаво. Зато сам спомињао ћоравог кума, који није видео довољно у будућност, па реч коју је тада смислио данас не звучи тако јако, отмено & паметно.

I niko kad čuje stainless steel, ne pomisli na mrlje, nego na rđu, odnosno otpornost na istu.

Си 100% сигуран у то "нико"?

Pa ne mislimo više da su atomi nedeljivi, pa opet nismo menjali ime, niti vidim zašto bismo. Konvencija zaista upućuje na skup u kome smo svi sastali pa se dogovorili (moj nastavnik matematike je, kad god bi uveo neki novi simbol, govorio - "dogovaramo se da ovaj znak od sad čitamo..." tako i tako). Naravno da tog sastanka (u većini slučajeva) nije bilo, jezik smo nasledili. Naravno da imena nisu opisi objekata na koje se odnose, pa je ta kritika stvarno malo promašena.

Postoje oblasti u kojima možemo da proizvoljno da definišemo pojmove iznova, da uvodimo nove konvencije, itd. ALi običan jezik nije takva oblast.

Ne znam da li ti je poznat ovaj pasus, koji ja inače jako volim. Možda moj najdraži filozofski fragment svih vremena:

Our language can be seen as an ancient city: a  maze of little streets and squares, of old and new houses, and of houses with additions from various periods; and this surrounded by a multitude of new boroughs with straight regular streets and uniform houses.

Meni se sve čini da tebe jako more ove zakučaste uličice i izmešani stilovi gradnje u starom gradu i da bi nekako da ih poravnaš i učiniš sličnijim novim blokovima u kojima se ulice seku po pravim uglom. Sumnjam da je to moguće, a siguran sam da nije poželjno.

паће wrote:

William Murderface wrote:Dodao bih, ne samo konvencije, nego i istorije i kulture, što čini pitanje pogrešnosti još promašenijim. Nema pogrešnog, prosto se tako sklopile kockice.

Нема погрешног као што нема ни правилног, то је тај нови релативизам и дерегулација итд.

Nije stvar u tome, ima i ispravnog i pravilnog, ali kriterijumi ispravnog i pravilnog nisu da li ime zaista opisuje entitet na koji se odnosi. Kao što iu starom gradu postoje kriterijumi ispravnog i pravilnog snalaženja i orijentacije, samo što oni nisu isti kao u novim blokovima. Ti primenjuješ logiku koja važi za samo jedan mali deo jezika (jezik tehnike, npr.) na jezik kao celinu, što je po mišljenju ozbiljan promašaj.

Јесте нека таква уличица, само ме видиш из погрешног смера. Немам ја намеру да ту нешто исправљам, него да се полако слаже још један списак, а уз мало среће и антологијица. Збирка прича о томе како је дошло до тога да разни називи данас звуче блентаво, погрешно.

С друге стране, ако граматика није недодирљива, што би па ти називи, те конвенције били?

A zvuče blentavo i pogrešno, onako kako i uličice starog grada koji ne poznaješ izgledaju blentavo i pogrešno, dok ne naučiš da se njima krećeš. Posle toga ne.

Izraz koji je mene kao klinci morio je bio - grad, ali ne kao naselje, nego kao padavina.

Мене баш као насеље... јер се користи у два смисла. Живим у граду, не на селу, а онда изађем из куће и идем "у град". Ако је оно тамо град, шта је онда ово где ми је улица?

Још ме више излуђивало "горе" и "доле" у улици, што се често користило за крајеве улице, "аутобус још није отишао горе". Које горе, ово је равни Банат! Још горе (!), никад нисам знао које му је које, је ли горе ближе центру а доле оно даље, или обратно. Не знам ни данас.

паће wrote:Јесте нека таква уличица, само ме видиш из погрешног смера. Немам ја намеру да ту нешто исправљам, него да се полако слаже још један списак, а уз мало среће и антологијица. Збирка прича о томе како је дошло до тога да разни називи данас звуче блентаво, погрешно.

С друге стране, ако граматика није недодирљива, што би па ти називи, те конвенције били?

Da dodam još i ovo - ako je smisao projekta prosto oneobičavanje, onda je to super, i nemam primjedbi. Samo mi se čini da je u tom slučaju "pogrešno", loš način da se opiše ono što želiš. Bentaov je već mnogo bolje.

Ne razumem baš ovo za nedodirljivost gramatike.

Мислим да је реч погрешно била погрешно схваћена .

А то за граматику, није ли дескриптивизам спичио проскриптивизму дваес голова за последња четири кола? Дакле, промене се догађају, и оно што су нам исправљали црвеном хемијском кад смо били клинци више није за исправку, доста тога је сад прешло у "може и тако".

et paće

Svakako, ali se događaju prvenstveno spontano. Kačio sam ti već one tekstove sa Peščanika - dok ljudi pričaju jedni sa drugima i razumeju se, sve je okej. Ne treba vazda nad njima da bdi jezička policija.

gagorder wrote:Pa OK Pace, ali onda je taj spisak na kojem radis tek anegdotski. Mislim, koja je njegova relevantnost, ilustruje fenomen i to je to?
Znas za Vladana Kutlesica? Napisao covek naucni clanak (wtf?) svojevremeno o preambulama ustava. Nazvao ga uporednom studijom. Procitao 194 ustava i izanalizirao da li imaju preambulu, koliko je dugacka, ima li naslov, je li naglaseno svecana ili samo svecana, ako se u preambuli pominje donosilac ustava - a on rkne spisak takvih preambula u fusnotu, pa ima zilion tih fusnota u kojima nabraja po 50, 70, 90 zemalja jer je uocio isto EFEMERNO svojstvo ... I sad, koji je znacaj svega toga?

Pa može da bude zabava, u kom slučaju - super! Ili pokušaj da se izvrna naša perspektiva, način na koji doživljavamo svoj jezik, u kom slučaju - isto super.

Kutlešić, naravno, to radi zbog skupljanja bodova, ali sumnjam da je paćetu tako nešto i na kraj pameti.

Onda mi tek nije jasno.

gagorder wrote:Pa to i kazem - ako je zabava, onda OK

Та врста разоноде, "ајде да видимо ко ће да уочи", па се онда затекнеш пред неким називом нечега поред чега пролазиш сваког дана, и доживиш онај тренутак да ти тај назив одједном није као што је био. Да ли схватиш да не схваташ зашо се тако зове, или схваташ али ти дође смешно... било шта на ту тему.

Ако је страна ипо била потребна за увод, колико ће тек да буде у самом телу теме