Povodom otoičnjiih inicijativa da se svojici bardova dodele ulice, javiše se razni da se suprotstave, jer je Tijanić bio uz svaku vlast, a za Tirketa ne znaju šta bi mu prišili, ali su protiv jer su uvereni da ćee nešto da se otkrije. Teofil je u preptoslednjoj kolumni i sam bocnuo mrtvace, ali se založio da im se ulice daju (nije rekao ali je mislio: kad se već aju Brani Crnčeviću) a rasprava o njihovim istorijskim greškama neka se vodi natenane i dovijeka.
E sada, ko je od njih vama simpatičniji?
Počeli su njih dvojica kao dva nerazdvojna druga, kao Alen Delon i Belmondo. A onda Tirke dobi batine...
Tirnanić
Beograđanin, ezopovski nekomunista u NIN-u, pre svega ljubitelj viskija i duvana, boem i skitnica u rođenom gradu. Nema faks ali važi za jednog pismenijih ljudi u Srbiji od stoljeća sedmog. Bio je simpatizer građanske opcije (skandalozna je nekad bila njegova opaska "zašto umetp društva koje se večito demokratizuje, to jest živi u lošoj beskonačnosti, jednostavno ne uvedemo demokratsko društvo?"), ali je nekako revidirao stav posle poset sestri u Kanadi/SAD sredinom 1980-ih. Tada je sreo Ala Gora i zapanjio se socijalistički mrealizmom amerikanskih vojnih spomenika.
Putopis su mnogi proglasili "gustunčičevskim", a za Jurija Gustunčiča su u vreme pluralizma podjebavali da je "bio dopisnik iz Njujorka kao da je oisao za KGB a ne za Politiku"; čime se, opet, ezopovski objavljivalo da je on i bio član KGB-a, što je bilo objašnjivo po porodičnoj liniji (školovanju u Moskvi i tako dalje)...
Tirke je zvezdane trenutke doživeo kada je maznuo daru Džokić u privatnom životu a u javnom kada je počeo da sadi tikve sa Tijaniće pa je avanzovao do mesta zamenika direktora TV Politika.
Na toj televiziji je vodio emisiju svojih snova - Duh iz boce.
U ono vreme posle šetnji, kada se verovalo da se na izborima može pobediti, rešetao je Koštunicu, smejao se Vuku Draškoviću jer nije umeo da izgovori tačno "party whip", upadao najvećim političkim budžama u reč.
Raspilavio se.
I onda ga je neko izmlatio. "Usred njegovog Beograda."
Ko i zašto, zauvek je ostala tajna.
Došlo je do raskida sa Tijanićem.
Zatim je još jednom napadnut po ciči zimi i onesvešćen prenet u bolnicu, a tada je već bio prošao 5. oktobar pa mu se Čomićka rugala da je pijan, a on joj je odgovorio da "bolnice i služe da se bolan čovek odmori, a koliko je mrtav nela svedoči to da piše 5 kokulni istovremeno!"
I taj incident nikada nije razjašnjen.
Od tog hematoma se Tirke nikada zapravo nije ni oporavio.
Tirke je jedno vreme bio DEPOS i žuta ljiga, današnjim rečnikom rečeno.
U to vreme se čak zavadio i sa Momom Kaporom i uvređeno je patio što kao rođeni Beograđanin ima manje prava od bilo kog dođoša.
Jednom je prokomenarisao upravo završenu političku panel diskusiju: "Postavlja se pitanje kako rešiti sukob krajišnika i rođenih Beograđana. Jedno rešenje smo videli juče: studio pun samo prečana."
Poslednjih godina je radio mnogo kolumni istovremeno i bio je mračan i antiglobalistčki nastrojen.
Bio je sve ogorčeniji na dođoše pa je za neke ljude iz Filmskog centra Srbije, na primer, uporno govorio "onaj rođen u Tuzli".
Kada ga je Olja u "Utisku..." pitala zašto tako, on je odgovorio: "Pa to je porodilišna činjenica", po mnogima mrtav pijan uživo.
Tijanić
Počeo je kao Vuk Vučo novinarstva. Dugo se bavio samo estradnim temama koje ne ugrožavaju socijalizam. Jedan od vrhunaca mu je izjava "muškarci su ugroženi; dobra erekcija je danas toliko retka, da s njom muško može kroz Evropu kao sa kreditnom karticom."
Tada je bio maznuo novinarku informativnog programa, Sonju Đurič, lepotinju, a ona mu je organizovala muški privatizovani tv divan sa Rašom Popovim. I tu su njih dvojica govorili kao dva jebača o svemu i svačemu, Tijanić u šimi čizmama i s džetroralovskim kaišem, a Raša u fraku dirigenta. Sonja Đurić je povremeno ulazila i prolazila kroz studio kao duh.
Otkačeno.
Tijanić je preuzeo Politiku od Zorana Predića.
U "Utisku..." ga he Olja pitala "Zašto kradete filmove" i to dvaput ker je prvi put bajagi prečuo pitanje a on samo što je nije zadavio.
Zatim je uvredio Šešelja uživo, a ovaj se na tren premišljao da li da skoči na njega ali se predomislio. Iznenadio se.
To sa Politikom Tv bio je drugi vrhunac.
Treći je bio sa BK TV.
Četvrti je ulazak u Slobinu vladu. Da zbrine porodicu. Jer nije hteo da kao Tirke piše i piše za siću.
(Poznate su Tirketove uspomene sa puta po SAD: "Kada sam svom kolegi Amerikancu rekao koliko pišem, pitao me je koliki mi je bazen, koliko miliona držim u banci i koji je broj mog psihoterapeuta.")
Odlazak iz Vlade je usledio posle afere sa "vodom u kablu".
Zatim je izjavio da su mu javili sa svih strana (strane ambasade, Dobrica i tako to), da mu se sprema likvidacija, pa je pobegao noću i maskiran u Italiju.
Peti vrh je postavljenje na čelo RTS-a.
Bolest je umešala prste.
A taman sam mislio da odem u Fresku narednog vikenda da ga nešto pitam.
............
Šta vama danas znače Tijanić i Tirke, kao novinari i pismeni ljudi, radoholičari, zabranjivani pa slavljeni pa stavljeni u bunker posle smrti?
E sada, ko je od njih vama simpatičniji?
Počeli su njih dvojica kao dva nerazdvojna druga, kao Alen Delon i Belmondo. A onda Tirke dobi batine...
Tirnanić
Beograđanin, ezopovski nekomunista u NIN-u, pre svega ljubitelj viskija i duvana, boem i skitnica u rođenom gradu. Nema faks ali važi za jednog pismenijih ljudi u Srbiji od stoljeća sedmog. Bio je simpatizer građanske opcije (skandalozna je nekad bila njegova opaska "zašto umetp društva koje se večito demokratizuje, to jest živi u lošoj beskonačnosti, jednostavno ne uvedemo demokratsko društvo?"), ali je nekako revidirao stav posle poset sestri u Kanadi/SAD sredinom 1980-ih. Tada je sreo Ala Gora i zapanjio se socijalistički mrealizmom amerikanskih vojnih spomenika.
Putopis su mnogi proglasili "gustunčičevskim", a za Jurija Gustunčiča su u vreme pluralizma podjebavali da je "bio dopisnik iz Njujorka kao da je oisao za KGB a ne za Politiku"; čime se, opet, ezopovski objavljivalo da je on i bio član KGB-a, što je bilo objašnjivo po porodičnoj liniji (školovanju u Moskvi i tako dalje)...
Tirke je zvezdane trenutke doživeo kada je maznuo daru Džokić u privatnom životu a u javnom kada je počeo da sadi tikve sa Tijaniće pa je avanzovao do mesta zamenika direktora TV Politika.
Na toj televiziji je vodio emisiju svojih snova - Duh iz boce.
U ono vreme posle šetnji, kada se verovalo da se na izborima može pobediti, rešetao je Koštunicu, smejao se Vuku Draškoviću jer nije umeo da izgovori tačno "party whip", upadao najvećim političkim budžama u reč.
Raspilavio se.
I onda ga je neko izmlatio. "Usred njegovog Beograda."
Ko i zašto, zauvek je ostala tajna.
Došlo je do raskida sa Tijanićem.
Zatim je još jednom napadnut po ciči zimi i onesvešćen prenet u bolnicu, a tada je već bio prošao 5. oktobar pa mu se Čomićka rugala da je pijan, a on joj je odgovorio da "bolnice i služe da se bolan čovek odmori, a koliko je mrtav nela svedoči to da piše 5 kokulni istovremeno!"
I taj incident nikada nije razjašnjen.
Od tog hematoma se Tirke nikada zapravo nije ni oporavio.
Tirke je jedno vreme bio DEPOS i žuta ljiga, današnjim rečnikom rečeno.
U to vreme se čak zavadio i sa Momom Kaporom i uvređeno je patio što kao rođeni Beograđanin ima manje prava od bilo kog dođoša.
Jednom je prokomenarisao upravo završenu političku panel diskusiju: "Postavlja se pitanje kako rešiti sukob krajišnika i rođenih Beograđana. Jedno rešenje smo videli juče: studio pun samo prečana."
Poslednjih godina je radio mnogo kolumni istovremeno i bio je mračan i antiglobalistčki nastrojen.
Bio je sve ogorčeniji na dođoše pa je za neke ljude iz Filmskog centra Srbije, na primer, uporno govorio "onaj rođen u Tuzli".
Kada ga je Olja u "Utisku..." pitala zašto tako, on je odgovorio: "Pa to je porodilišna činjenica", po mnogima mrtav pijan uživo.
Tijanić
Počeo je kao Vuk Vučo novinarstva. Dugo se bavio samo estradnim temama koje ne ugrožavaju socijalizam. Jedan od vrhunaca mu je izjava "muškarci su ugroženi; dobra erekcija je danas toliko retka, da s njom muško može kroz Evropu kao sa kreditnom karticom."
Tada je bio maznuo novinarku informativnog programa, Sonju Đurič, lepotinju, a ona mu je organizovala muški privatizovani tv divan sa Rašom Popovim. I tu su njih dvojica govorili kao dva jebača o svemu i svačemu, Tijanić u šimi čizmama i s džetroralovskim kaišem, a Raša u fraku dirigenta. Sonja Đurić je povremeno ulazila i prolazila kroz studio kao duh.
Otkačeno.
Tijanić je preuzeo Politiku od Zorana Predića.
U "Utisku..." ga he Olja pitala "Zašto kradete filmove" i to dvaput ker je prvi put bajagi prečuo pitanje a on samo što je nije zadavio.
Zatim je uvredio Šešelja uživo, a ovaj se na tren premišljao da li da skoči na njega ali se predomislio. Iznenadio se.
To sa Politikom Tv bio je drugi vrhunac.
Treći je bio sa BK TV.
Četvrti je ulazak u Slobinu vladu. Da zbrine porodicu. Jer nije hteo da kao Tirke piše i piše za siću.
(Poznate su Tirketove uspomene sa puta po SAD: "Kada sam svom kolegi Amerikancu rekao koliko pišem, pitao me je koliki mi je bazen, koliko miliona držim u banci i koji je broj mog psihoterapeuta.")
Odlazak iz Vlade je usledio posle afere sa "vodom u kablu".
Zatim je izjavio da su mu javili sa svih strana (strane ambasade, Dobrica i tako to), da mu se sprema likvidacija, pa je pobegao noću i maskiran u Italiju.
Peti vrh je postavljenje na čelo RTS-a.
Bolest je umešala prste.
A taman sam mislio da odem u Fresku narednog vikenda da ga nešto pitam.
............
Šta vama danas znače Tijanić i Tirke, kao novinari i pismeni ljudi, radoholičari, zabranjivani pa slavljeni pa stavljeni u bunker posle smrti?
Last edited by kud_genijalci on Fri 02 Nov 2018, 22:52; edited 1 time in total (Reason for editing : Poput Tirketa i Duhu iz boce, sam sebe ispravih kad niko neće)