Forumi: od weltschmerza, götterdämmerunga... Kraft durch Freude obaska.

+1

Казо сам ја да су ти цетници много немацког преузели.

паће wrote:Казо сам ја да су ти цетници много немацког преузели.

Отели, брате Србине, отели!

Први ћирилични клон!

Oвај назови форум опасно заудара на лево!



Њујоршки кафеџија или власник кафића - тамо се то зове nightclub owner - Jack L. Hickman, Times Square, 26. април 1965. године.

Ту врсту лудака су неговали, заливали и звали их Ђорђе, да се Власи не досете. Дрште лопова... ено оног тамо розе, док вам ми скидамо кошуљу с леђа.

Америка и Енглеска биће земља пролетерска
а Канада, земља удруженог рада

(да изједначимо дозу блентавости са обе стране)

паће wrote:Ту врсту лудака су неговали, заливали и звали их Ђорђе, да се Власи не досете. Дрште лопова... ено оног тамо розе, док вам ми скидамо кошуљу с леђа.

Америка и Енглеска биће земља пролетерска
а Канада, земља удруженог рада

(да изједначимо дозу блентавости са обе стране)

Немој тако друже.
Било их је и који су заиста и изистински веровали у бољи свет.

Њој желим да тамо и стигне.

паће wrote:Њој желим да тамо и стигне.

Одлично: како се већ таламбаса испод гласа, она нам се враћа у бољи живот у земљу Србију.


Успут буди речено, јер онај назови админстратор, мислим...

метрочетник wrote:Одлично: како се већ таламбаса испод гласа, она нам се враћа у бољи живот у земљу Србију.

Може, ал' да се на њу примене сви закони који су нас качили за њена вакта.

Успут буди речено, јер онај назови админстратор, мислим...

Могли би мишеви коло да поведу, а?

паће wrote:
Могли би мишеви коло да поведу, а?

Не!!!
Мачори ће коло да поведу!

А мишадмин ће да довуче дупе овамо и среди да му форум добије скриваче.

Иначе...

Евнух са двора последње кинеске династије.
1948.

Фотографија: Henry Cartier-Bresson

метрочетник wrote:
Евнух са двора последње кинеске династије.

Много грешиш, друже, ово ти је скроз недоследно. Треба "Евнух са двора последње 中华 династије", те "Henri Cartier-Bresson".

паће wrote:

метрочетник wrote:
Евнух са двора последње кинеске династије.

Много грешиш, друже, ово ти је скроз недоследно. Треба "Евнух са двора последње 中华 династије", те "Henri Cartier-Bresson".

Барем је оно 1948. како треба.

Свако средство је дозвољено ако послужи да администратора (доле бирократија!!!) истерамо на чистац!!!

То ти је као оно питање о џукцима који јуре кола - а шта би са њима да их ухвате?

Не пратиш: администратор је лабилан и треба га само правилно изазвати како би се показало каква је то фела...
Не каже се џабе ‘дај му власт па види какав је’...

Е али кад изађе на тај чистац, шта онда? И где му је то уопште, тражио сам на мапи, нема.

Има, има

Уосталом, јебеш админа, хајмо, хајмо, да идемо даље.

Дакле.


ВОЈНИ СУД У БЕОГРАДУ
делегирано веће у Вршцу
Суд бр. 673/49
дана 30. септембра 1949.
Вршац


У ИМЕ НАРОДА


Војни суд у Београду, делегирано веће у Вршцу у свом кривичном већу састављеном од капетана Бошковић А. Димитрија као претседника већа, судија-поротника п. поручника Вичић Милорада и водника Вукобратовић Богдана као чланова већа, записничара поручника Колак Марјана, расправљајући по оптужници Војног тужиоца Ј.А. ВТК бр. 240 од 23. септембра 1949. год. по кривици АЈХИНГЕР АНТОНА, њемачког ратног заробљеника, због дела из чл. 3 тач. 3 ЗКНД по одржаном главном усменом јавном претресу у Вршцу дана 30. 9. 1949. год. у присуству оптуженог, његовог браниоца капетана Љубичић Петра, заступника оптужнице поручника Ћировић Милоша и одређеног тумача Шрајер Едуарда донео је и јавно објавио следећу

П Р Е С У Д У:

Оптужени АЈХИНГЕР АНТОН, немачки ратни заробљеник, бивши СС ротерфирер, на последњој дужности шофера код штаба 7. СС дивизије - планинско ловачке „Принц Еуген", рођен 24. 10. 1914. године у Инђији, по народности Немац, по држављанству Југословен, од оца Антона и мајке Ане, рођене Освалд, ожењен, отац двоје деце, родом из средње земљорадничке породице, члан Културбунда од 1940. године, у немачкој војсци од 3. 4. 1942. године, у истражном затвору од 10. 1.1949. године

К Р И В Ј Е

1- Што је у времену од маја 1943. г. до капитулације Немачке 8. маја 1945. г. учествовао у стрељању 33 мушкарца, 19 жена и 20 деце, што укупно износи 72 лица,
2 - Што је у истом раздобљу учествовао у масовној пљачки, палежу и рушењу јавне и приватне имовине,
- чиме је учинио вишеструко продужено кривично дело ратног зло-чинства путем учешћа у стрељању цивилних лица, пљачки и паљевини јавне и приватне имовине, предвиђено по чл. 3 тач. 3 Закона о кривичним делима против народа и државе и чл. 6 Статута Међународног војног суда у Нирнбергу.
Стога га суд, а на основу чл. 4 ЗКДНД, чл. 28 и 31 ОДКЗ

ОСУБУЈЕ

на казну СМРТИ СТРЕЉАЊЕМ, трајан губитак грађанских права и конфискацију целокупне имовине.
Трошкове кривичног поступка сноси држава.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

По одржаном главном јавном усменом претресу и довољној оцени изведених доказа и утврђених чињеница, суд је на основу свог слободног уверења нашао да је оптужени извршио сва дела наведена у диспозитиву пресуде, да је за иста кривично одговоран, те га огласио кривим.
Своју одлуку о кривици и кривичној одговорности оптуженог суд је базирао на потпуном и јасном признању оптуженог, који је како у истрази тако и на данашњем претресу пред судом у целости дела признао. Наиме, оптужени признаје, да је 25. маја 1943. г. у околини Гацка учествовао у пљачки 10 комада говеда и других животних намирница, као и да су истог дана он и припадници дивизиске штабне чете у Сињеву опљачкали из кућа тамошњег становништва животних намирница колико је ко од њих могао да понесе. Дана 26. маја 1943. г. у једном месту источно од Сињева са припадницима штабне чете ухапсио је и стрељао 12 жена и 10 деце, па затим су попалили 6 кућа, опљачкали 18 крава и друге животне намирнице. У времену јуни - август 1943. г. у простору Тарчина оптужени је са другим војницима из његове чете опљачкао стоку и друге намирнице колико је ко могао да понесе. У времену од 15. до 18. септембра 1943. г. са својом четом учествовао је у једној акцији западно од Сиња у којој су стрељали 5 цивила, а затим су опљачкали њихове куће и однели 4 јунице, 3 свиње и друге намирнице, а у повратку у другом селу стрељали су уз учешће оптуженог такође 5 цивила. Од 19. до 20. септембра
1943. г. са припадницима штабне чете на путу из Сиња за Мостар опљачкао је 8 свиња и 10 до 12 говеда Око 15. априла 1944. г. западно од Калиновика оптужени је са припадницима његове јединице стрељао 20 ухапшених цивила и заробљених партизана. У времену од 18. до 25. априла
1944. г. у Трнову оптужени је са својом јединицом опљачкао око 15 крава Око 21. јула 1944. г. у Власеници оптужени је са припадницима своје јединице опљачкао око 18 говеда и неутврђену количину других животних намирница. Око 23. јула 1944. г. у једном селу између Соколца и Власенице оптужени је са припадницима своје јединице ухапсио 3 старца, 7 жена и 10 деце и одмах их након тога стрељали, а потом запалили 8 кућа и опљачкали око 18 говеда, 1 свињу и неутврђену количину животних намирница. Око 26. августа 1944. г. у Калиновику оптужени је са припадницима своје јединице опљачкао неутврђену количину животних намирница. Око 25. или 26. септембра 1944. г. са око 60 војника, који су сви послати искључиво ради пљачке у једном селу код Зајечара опљачкали су неутврђену количину животних намирница. Од октобра 1944. г. до капитулације Немачке у местима кроз која се повлачио, стално је пљачкао од народа сено, сламу, кукуруз, зоб и остале намирнице као и коње, па је тако код Прокупља опљачкао поред животних намирница и 3 до 4 коња, те учествовао у присиљавању становништва да доноси храну за читаво људство његове чете и једне батерије. Признајући сва напред наведена дела оптужени изјављује да је он по народности фолксдојчер, по држављанству југоловенски држављанин, те да је ступио априла 1943. г. у немачку „Принц Еуген" дивизију која је вршила разне акције против нашег становништва, те је и он као припадник те дивизије учествовао у тим акцијама и злочинима. Признаје да је узео учешће у стрељању 33 мушкарца, од којих вели да је он лично убио свега 4, од 19 жена да је убио једну, и од 20 деце да је убио такође једно дете. Моли суд да узме у обзир да је дела извршио по наређењу претпостављених те га што блажије казни.
С обзиром на горње утврђено чињенично стање, којим је несумњиво утврђено да је оптужени узео учешће у извршењу свију дела наведеих у диспозитиву пресуде суд га је огласио кривим за вишеструко продужено кривично дело ратног злочинства из чл. 3 тач. 3 Закона о кривичним делима против народа и државе и чл. 6. Статута Међународног војног суда у Нирнбергу.
Суд је ценио одбрану оптуженог да је дела извршио по наређењу претпостављених, па је исту као неумесну одбио, с обзиром да је оптуженом морало бити јасно, да се ради о тешким кривичним делима ратног злочинства те да по позитивном законодавству у таквим случајевима наређење претпостављеног не искључује кривичну одговорност потчињеног као извршиоца дела.
Приликом одмеравања врсте и висине казне суд је оптуженом узео као олакшавајућу околност његово потпуно признање. Но с друге стране суд је узео у обзир друштвену опасност почињених дела, као и тешке последице које су из истих произишле, а наиме, да је 72 лица, међу њима и 20 невине деце изгубило своје животе услед злочиначког учествовања оптуженог у овим акцијама. Затим, друштвену опасност и самог оптуженог као извршиоца ових дела, који је и ако југословенски држављанин, иако рођен и одрастао у средини нашег народа, и како сам признаје пред су¬дом, иако му наши народи нису дали никаквог повода да им се на овако злочиначки начин свети, он за време окупације, као немачки војник свуда и на сваком кораку труди се да што више зла нанесе нашим народима. Како је оптужени дела извршио као зрео човек, који је био свестан последица својих дела, те дакле иста чинио са умишљајем суд сматра да у конкретном случају нема никаквих услова који би указивали на то да се оптужени може преваспитати, већ да такве злочинце, типа оптуженога, треба потпуно чистити из друштвене средине у интересу друштва, па је ради тога донео одлуку којом је оптуженог осудио на казну смрти стрељањем. Исто тако суд је оптуженог као нашег држављанина осудио на трајан губитак грађанских свих права из чл. 37 ОДКЗ као и конфискацију целокупне имовине, уколико она није већ конфискована као ратном злочинцу и припаднику непријатељских војних формација.
Са свих изнетих разлога суд је донео одлуку као у диспозитиву.
Војни суд у Београду, делегирано веће у Вршцу, дана 30. септем-бра 1949. г. Суд бр. 673/49. г.

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

Записничар - Поручник, /Маријан Колак, с. р./
Претседник већа - Капетан, /Димитрије А. Бошковић, с. р./


Д-на:
Пресуду у отправку доставити ради изјашњења и то:
1- Војном тужиоцу Ј.А.
2 - Браниоцу и оптуженом.
По истеку рока за жалбе списе изнети на одлуку.
3. октобра 1949. г.
Претседник већа - Капетан, /Димитрије А. Бошковић, с. р./

ВОЈНИ СУД У НОВОМ САДУ
Судбр. 311/48
18. XII. 1948. г. Нови Сад


Војни суд у Новом Саду у већу састављеном од поручника Дамјановског Живка, као претседника већа, и капетана Шишарица Чедомира и ст. водника Фаркаш Карла, као чланова већа, на коме је записник водио Матијевић Душан, у кривичној ствари против Клајн Јожефа, због крив. дела из чл. 3 тач. 3 Закона о крив. делима против народа и државе, решавајући по оптужници Војног тужиоца II. Војне области Ук. бр. 123/48, од 17. VII. 1948, по одржаном јавном претресу дана 18. XII. 1948. године, у присуству заст. тужиоца поручника Шушњарац Жарка и оптуженог као и присуству судом одређеног тумача за немачки језик капетана Бајић Јанка, - по коначном предлогу заст. тужиоца да оптужени буде оглашен кривим и најстрожије кажњен и изјавом оптуженог да буде што блаже кажњен односно ослобођен, - донео је дана 18. XII. 1948. године и јавно објавио следећу

П Р Е С У Д У

Опт. КЛАЈН ЈОЖЕФ, поручник бив. немачке војске, рођен 28. VI. 1917. године у Офенбау на Мајни, од оца Јохана и мајке Барбаре рођ. Браум, Немац, неожењен, студент, са последњој дужности ађутант 122. Тен. извиђ. оделења, заробљен 10. V. 1945. године, у затвору од 25. марта 1948. године,

К Р И В Ј Е
1. што је неутврђеног дана у другој половини мјесеца октобра 1944. године сусревши на друму за Бродарево у Македонији једног сељака, чији идентитет није утврђен, који је терао натоварену мулу, изашао из аутомобила и из пиштоља испалио један метак у главу овога без икаквих разлога, услед чега је овај остао на мјесту мртав - па је тиме за време рата односно окупације извршио убиство мирног становника;
2. што је неутврђеног дана у другој половини мјесеца октобра 1944. године, као ађутант Команде оклопно-извиђачког оделења бр. 122 у саставу 22. немачке дивизије, пренео преко свог курира на п. поручника Кунцеа наређење свог команданта капетана Егберса да се стрељају три цивилна лица, која су на два дана пре тога била задржана у штабу његове јединице у околини Кочана, те је наређење извршено.
Оваквим својим радом оптужени је починио ратне злочине из чл. 3 тач. 3 Закона о крив. делима против народа и државе.
Стога га суд на основу чл. 4 истог Закона у вези чл. 28 КЗ.
ОСУЂУЈЕ
На казну СМРТИ СТРЕЉАЊЕМ
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
По завршеном доказном поступку испитујући на основу чл. 245 Крив. поступка савесно и брижљиво све доказе који су прибављени у истрази и изведени на претресу, суд је нашао да је оптужени крив за дела која му оптужба ставља на терет, те да је за иста и крив. одговоран.
Ово своје уверење суд заснива на основу признања оптуженог, прочитаним исказима сведока Виншеа и Гротровски Валтера и прочитаној пресуди Војног суда за град Београд Суд. бр. 352/47 од 31. октобра 1947. године.
1. оптужени на претресу признаје да је неустановљеног дана у другој половини мјесеца октобра 1944. године, приликом повлачења немачке војске из Грчке, на друму Струмица - Бродарево изашао из камиона односно из аутомобила и једним хитцем из свог пиштоља убио једног сељака који је ишао друмом са натовареном мулом.
Ово чињенично стање потврђује се и прочитаним исказом сведока Гротровски Валтера, који је овај дао код Војног тужиоца у Н. Саду дана 29. јула 1948. године, где је изјавио да је оптужени критичног дана када се утомобилом приближио поменутом сељаку, који им је долазио у сусрет, изашао из аутомобила и са једним метком убио овог сељака.
У своју одбрану оптужени наводи да је дело извршио зато што су критичног дана цивили са свих страна пуцали на њих како су ишли путем, те да је сматрао да је и убијени од њих који су на њих пуцали. Ова одбрана оптуженог своди се на то да би олакшао своју кривицу, јер је свестан да је дело које је починио теже природе. Суд је стао на становиште да је дело које је оптужени починио последица његове злочиначке воље и мржње према нашим народима, који су се борили за своју слободу, а ово са следећих разлога. Оптужени сам признаје да је убијени ишао друмом са натовареном мулом. Сама та чињеница је била довољна за оптуженог да зна да није оптужени један од оних који су на њих пуцали. Ово тим пре што није убијени имао оружје, нити ма какве знaкове, а оптуженом као немачком официру који је служио у окупираним земљама било познато да сва она лица која су учествовала у Народно-ослободилачкој војсци но¬ce посебне знакове. Уосталом оптужени је био дужан пре извршења дела да провери да ли је убијени имао оружје, што није учинио из чега суд изводи закључак да је оптужени дело извршио из ћефа.
При одмеравању казне за ово дело суд је оптуженом узео као нарочите отежавајуће околности што је дело извршио без икаквих разлога и из мржње према нашим народима, те му је изрекао најстрожију према закону казну сматрајући да једино таква казна одговара тежини извршеног дела.
Суд није оптуженом узео као олакшавајућу околност за ово дело признање и кајање, јер сматра да је оптужени дело признао не зато што се је покајао, већ зато што је био притешњен другим доказима.
2 - Дело од 2/ оптужнице оптужени на претресу признао је у потпуности. Наиме, оптужени признаје да је неустановљеног дана у другој половини мјесеца октобра 1944. године пренео наређење свог команданта капетана Егберса, преко свог курира Блајса, п. поручнику Кунцеу да буду стрељана три цивилна лица, која су била задржана у штабу на два или три дана пре тога, те да је вод п. поручника Кунцеа извршио наређење.
У своју одбрану оптужени наводи да је морао извршити наређење свог претпостављеног, а уз то да му је његов командант капетан Егберс рекао да су та лица шпијуни. Ову одбрну оптуженог суд је одбацио а ово са разлога. Из прочитаног исказа сведока Винше Лудвига види се да су пом. лица била задржана у штабу пошто је било забрањено да се иде по терену, те да су задржана у штабу два и по дана и да су за то време вршила у штабу разне послове. Оптужени као ађутант штаба сигурно је знао да нису та лица била шпијуни већ мирни грађани који су били ухваћени у близини штаба. Да је то тако а тј. да нису поменута лица била шпијуни види се и по томе што су она задржана два до три дана у штабу а за то време вршила су разне послове. С обзиром на такво стање ствари оптужени није морао извршити наређење свога претпостављеног пошто је наређење било управљено на извршење тешког крив. дела - ратног злочина, а оптужени је то морао знати као официр.
Стога га је суд и за ово дело огласио кривим и одмерио му казну лишења слободе с принудним радом у трајању од 5 година.
С обзиром да је оптужени извршилац два дела која се налазе у реалном стицају, суд му је на основу чл. 66 КЗ изрекао једну казну и то казну одмерену за најтеже дело.
Са свега изложеног решено је као у диспозитиву.

Записничар,
/Матијевић Душан, с. р./
Претседник већа - поручник,
/Дамјановски Живко, с. р./

ВОЈНИ СУД У БЕОГРАДУ Суд бр. 547/50 25. јул 1950. г.

У ИМЕ НАРОДА

Војни суд у Београду у већу састављеном од потпуковника Милоње Стијовића као претседника већа, судија-поротника капетана Тадић Милорада и ст. водника Јаћимовић Живојина као чланова већа, уз суделовање капетана Стојановић Владимира као секретара, у кривичном пред-мету против опт. ХЕНИГ АЛЕКСАНДРА, због кривичног дела ратног злочина из чл. 3 тач. 3 ЗКНД, на основу усменог јавног главног претреса, одржаног у присутности заступника оптужбе капетана Докнић Павла, браниоца оптуженог поручника Недељковић Божидара и оптуженога који је приведен из истражног затвора, на дан 25. јула 1950. године изрекао је и објавио следећу:

П Р Е С У Д У

Опт. ХЕНИГ АЛЕКСАНДАР, бивши СС-штурман и управник полициског затвора БДС-а (Befelshaber der Siecherheitspolicai /Заповедник полиције сигурности) у Београду, рођен 20. IX. 1922. године у Фачету (Румунија) од оца Лудвига и мајке Марије, рођ. Андрес, Фолксдојчера, држављанства Немац, са сталним местом боравка у Београду, Градиштанска улица бр. 8, кројачки радник, неожењен, писмен, са 6 раз. основне школе и 3 раз. занатске школе, сиромашног имовног стања, неосуђиван, у затвору је од 13. јануара 1948. године, када је изручен нашим властима

К Р И В Ј Е

Што је у времену од поливине маја месеца 1941. г. па до септембра 1944. године, као кључар, а у више махова и као управник БДС затвора у Београду вршио нечувена злостављања, премлаћивања и малтеретирања наших држављана које је Гестапо хапсио као присталице Народно-Ослободилачког покрета, па су од таквог злостављања многи ухапшеници умирали а многи пренети у болницу да не би умрли у затвору. Тако је поред осталог починио следеће:
1- Неустановљеног дана и месеца, крајем 1941. године у заједници са злогласним командантом затвора Урлихом СС-хауптшарффирером злостављао је једну групу Јевреја и Јеврејки којих је било 20, међу којима је било и старих људи, на тај начин што су их најпре око 2 сата тукли у дворишту пендрецима, песницама, ногама, затим су им скинули одела и натерали их да тако свучени пужу по снегу око пола сата, након чега су онако мокри морали на снегу да стоје читава два сата у ставу мирно. После тога су читаву ноћ стајали у ходнику уза зид и кад год је неко од ових претучених Јевреја и Јеврејки клонуо, био је поново тучен и усправљан уза зид, те пошто су им одузете све ствари од вредности, изведени су сутра дан сви на стрелиште и тамо стрељани;
2- Неустановљеног дана и месеца, а након извршења дела под тач. 1. овог диспозитива у заједници са Урлихом претукао је затвореника Луја Мора, банкарског чиновника, којом приликом је батинање трајало неколико дана, па је претучени Мор однет у несвесном стању у болницу, где му се изгубио сваки траг.
3- Неустановљеног дана крајем 1941. године, учествовао је у злостављању Др. Левиа и његове жене, партизанских бораца заробљених у I непријатељској офанзиви. У батинању које је трајало 10 дана учествовали су поред опт. Хенига зликовац Урлих, а по злу познати крволок др. Јунг, затворски лекар.
4- Приликом претреса затвореника, који је вршен у току од 3 године сваке недеље једном, оптужени је кад год је код неког од затвореника нашао оловку, жилет или било какву цедуљу, испребијао би не само таквог затвореника, него све затворенике који су се налазили у тој соби.
Описаним радњама извршио је кривично дело ратног злочина из чл. 3 тач. 3 Закона о кривичним делима против народа и државе, кажњиво по чл. 4 ст. 2 истог закона, па га на основу поменутог прописа, а у вези чл. 3, 11, 28 и 31 ОКЗ-а
О С У Ђ У Ј Е:
На казну СМРТИ СТРЕЉАЊЕМ
Трошкови кривичног поступка падају на терет државе.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Војни тужилац ВП бр. 8805-12 из Београда, својом оптужницом ВТК бр. 35/50 од 24. VII. 1950. године оптужује Хениг Александра, због дела ратног злочина из чл. 3 тач. 3 Закона о кривичним делима против народа и државе и тражи да га суд после проведеног доказног поступка на главном јавном и усменом претресу огласи кривим и казни строго по закону.
Војни суд у Београду, као надлежан у смислу прописа из чл. 8 Закона о војним судовима, после проведеног доказног поступка на главном

јавном и усменом претресу и на основу слободног судијског убеђења, нашао је:
1- Да је опт. Хениг, неустановљеног дана и мјесеца крајем 1941. године у заједници са злогласним командантом затвора Урлихом злостављао једну групу Јевреја и Јеврејки којих је било око 20 и то на начин ка-
ко је то описано у оптужници под овом тачком.
Наводи оптужнице под овом тачком доказани су потпуним признањем опт. Хенига у току истражног поступка и из исказа свједока Карајовића Драгомира, лекара, који се налазио у затвору.
Опт. Хениг на главном претресу пориче своје исказе које је дао у току истраге, јер је говорио оно што није радио, због тога што је хтио што прије да изађе пред суд па ту да говори истину.
Суд је расмотрио ово порицање опт. Хенига и исказ свједока Карајовића и исказ свједока Јовановић Бранка из којих се види колики је био зликовац и убица опт. Хениг, па је као зликовац на суду покушао да лаже, рачунајући да ће лажима избјећи заслужену казну за своје трлике злочине, признајући само да је вршио шамарање и то оних који су правили дисциплинске грешке. И као покушај да обмане суд порицањем, тако је и схваћено његово порицање, а суд је стао на становиште да је свјесно, са умишљајем и из зликовачких побуда извршио кривично дјело за које га оптужница под овом тачком терети, па га је за исто и огласио кривим.
2- Да је опт. Хениг крајем 1941. године неустановљеног мјесеца и дана у заједници са Урлихом претукао затвореника Мора Луја, банкарског чиновника и претучен је Мор однет у несвесном стању у болницу, гдје
му се изгубио сваки траг.
Наводи оптужнице доказани су потпуним признањем опт. Хенига у току истражног поступка и на главном претресу признаје да га је и он „можда" тукао. Исто тако из исказа свједока Карајовића Драгомира се доказује да га је тукао опт. Хениг. На главном претресу опт. Хениг када је притијешњен доказима рекао је да га је „можда" тукао. Према утврђеном у потпуности је доказано да је опт. Хениг свјесно, са умишљајем из зликовачких побуда извршио ово дјело па га је суд за исто и огласио кривим.
3.- Да је опт. Хениг неустановљеног дана крајем 1941. год. учество-вао у злостављању др. Левиа и његове жене са поменутим лицима у оптужници.
Наводи оптужнице доказани су признањем опт. Хенига, али се само брани да је „можда" учествовао у тучи доктора, а његове се жене не сјећа, али из исказа свједока Карајовића се у потпуности доказује кривица овог дјела опт. Хенига, па је због тога суд поклонио пуну вјеру исказу свједока Карајовића као доброг патриоте и као очевица, а одбрану је опт. Хенига одбацио као покушај да избјегне заслужену казну и огласио га кривим за ово дјело.
4 - Да је опт. Хениг Александар, приликом претреса затвореника, који је вршен у току од три године сваке недеље једном и када је год код којег од затвореника нашао оловку, жилет или било шта друго или цедуљу испребијао би све затворенике који би се затекли у тој соби.
Наводи оптужнице доказани су потпуним признањем опт. Хенига у току истражног поступка и на главном претресу и из исказа свједока Карајовића и Јовановића, па је због тога суд опт. Хенига и за ово дјело огласио кривим.
Из свега изложеног и утврђеног у потпуности је доказано да је опт. Хениг извршио оваквим својим поступцима свјесно, са умишљајем и из непријатељских и зликовачких побуда кривично дјело које у себи садржи све битне елементе бића кривичног дјела ратног злочина из чл. 3 тач.
3 ЗКНД па га је суд за исто и огласио кривим и у смислу прописа из чл.4 ст. 1 ЗКНД изрекао му казну смрти стрељањем.
Пошто нема имовине то је суд трошкове кривичног поступка огласио ненаплативим, јер се не би имали од чега наплатити.
У потпуности је доказано да је овде у питању један зликовац који је од зликоваца и убица и дресиран за вршење злочина, који је остао без икаквих људских осјећаја већ као и остала звер чим види човјека скаче на њега и туче га чим може и има. То му је био као спорт свакодневни посао. Тосе доказује исказима свједока очевидаца. Општи интереси, интереси човјечке слободе и интереси људских осјећаја, крв наших грађана и гробови оних које је створио зликовац Хениг захтијевају да овакав зликовац не може живјети. Због тога је суд и изрекао као једину правилну и од-говарајућу казну опт. Хенигу казну смрти стрељањем. Ово поготово што нема никаквих олакшавајућих околности које би се могле извршиоцу узети.
Суд је стао на становиште да једино оваква казна одговара степену кривичне одговорности извршиоца, тежини дјела, да одговара опасности за друштво од извршиоца
Са свега изложеног пресуђено је као у диспозитиву ове пресуде.

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

Секретар суда - капетан, (Владимир Стојановић, с. р.
Претсједник вијећа - ппуковник, (Милоња Стијовић, с. р.)

------------------------------------------------------------------------------------------------------

ВРХОВНИ ВОЈНИ СУД II Суд бр. 1166/50 5. септембра 1950. г.


У ИМЕ НАРОДА


Врховни војни суд у Београду у већу састављеном од потпуковни-ка Шпире Мићуновића као претседника већа, потпуковника Давида Др. Фридерика и мајора Добривоја Бабића као чланова већа, уз судјеловање капетана Ружић Марјана као секретара, - одлучујући у другом степену по жалби оптуженог ХЕНИГ АЛЕКСАНДРА против пресуде Војног суда у Београду, Суд бр. 547/50 од 25. јула 1950. године, због кривичних дела из чл. 3 тач. 3 ЗКНД, осуђен на казну смрти стрељањем, у нејавној седници одржаној 5. септембра 1950. године, а на основу чл. 11 Закона о војним судовима донео је следећу

П Р Е С У Д У

Делимично се УВАЖАВА жалба опт. ХЕНИГ АЛЕКСАНДРА, те се пресуда Војног суда у Београду, Суд бр. 547/50 од 25. јула 1950. године у погледу одлуке о кривици ПОТВРЂУЈЕ, а у погледу одлуке о казни ПРЕИНАЧУЈЕ и оптужени осуђује:
На казну ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ СА ПРИНУДНИМ РАДОМ у доживотном трајању.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Против првостепене пресуде жали се оптужени. У својој жалби истиче да није имао удела у извршењу злочина под тач. 1 и 2 диспозитива прве пресуде, а у погледу осталог наводи да малтретирање није било онаквог карактера како се износи већ знатно блаже. Истиче да је случајним стицајем околности ступио у зихерхајтсполицај, да је био млад и заведен, те обзиром на све скупа тражи да му Врховни војни суд снизи казну на блажу меру.
Поводом жалбе Врховни војни суд је у смислу чл. 260 ЗКП размо-трио цели предмет, па је нашао да је жалба делимично основана.
Првостепени је суд правилно утврдио чињенично стање и кривичну одговорност оптуженога, те дао правилну квалификацију дела. Оптужени је у истрази признао у потпуности сва дела из диспозитива првостепене пресуде на главном претресу порекао је дело под тач. 1/ диспозитива, а сада у жалби пориче и оно под тач. 2/. Обзиром на овакве изјаве оптуженога, а уз јасан и одређен исказ сведока-очевидца Карајовић Драгом-ра и Јовановић Бранка, Врховни војни суд, као и првостепени, сматра одбрану оптуженога за произвољну.
Кривична одговорност оптуженог стоји и без обзира на непосредно учешће оптуженог у извршењу злочина Ово због тога што из доказног материјала у предмету следи да је оптужени био СС-штурман, да је вршио дужност кључара и замењивао управника БДС затвора, те уз „хаупт-шарффирера" Улриха и Рихтера био главна личност у злогласном затвору. Као припадник тога злочинског апарата, који је био под непосредним руководством „РСХА", оптужени је одговоран као саучесник за сва кривична дела која су проистекла из ове злочиначке организације, па се одбрана оптуженога и са те стране указује неоснована.
Разматрајући питање казне коју је оптуженом одмерио први суд, овај је суд нашао да је иста престрога. Истина је да су почињена кривична дела тешке природе и са тешким последицама, али се обзиром на кајање оптуженога, његово добро држање и залагање на раду у заробљеништву, не указује потребним изрећи смртну казну. Због тога је Врховни војни суд пресудио као у диспозитиву сматрајући да ће се и оваквом врстом и мером казне постићи сврха кажњавања.

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

Секретар - капетан, (Божић Маријан, с. р.)

Претседник већа - потпуковник, (Шпиро Мићуновић, с. р.)



Тачност преписа оверава,


М. П.

За начелника канцеларије, /потпис нечитак, с. р./