Beograd na vodi

Летећи Полип wrote:Prekvalifikacija mi je u pogonu jednog od podizvođača. Ono što bi po pravilu trebalo da ide tri prelaza, oni rade jedan. I to samo mažu.

Tragedija se dogodila između 9:30 i 9:40. U trenutku nesreće nalazili smo se na kuli B, baš tu gde su oni pali. Ubrzo je u objektu nastala opšta panika. Radnike koji nisu bili prijavljeni oterali su šefovi i poslodavci, jer nemaju urednu dokumentaciju. Mesto pada bilo je obeleženo trakom koju koriste prilikom radova. Nije moglo da se priđe nastradalima, ali se s prozora zgrade videlo mesto nesreće. Radnici su ležali nepomično. Noge su im bile polomljene prilikom pada. Jednom od njih su obe butne kosti ispale kroz pantalone, dok se drugom jasno vidi da su mu noge savijene u stranu. Pad je bio fatalan. Kraj njih je bila oplatna daska, „blazujka“ koja je navodno pukla, pa su pali. Zašto su oni išli gore kad platforma nije bila skroz gotova, znaju samo njihovi nadređeni. Nemoguće je da se nije znalo da platforma nije gotova, kad se zna kako i kojim redosledom se obavljaju određene operacije. Gradilište je nakon nesreće ubrzo nastavilo da radi. Mesto pada, 22. nivo i ispod njega, nakon toga je bilo maksimalno obezbeđeno. Da je tako bilo od samog početka, nesreća bi bila izbegnuta.^[size=11]1[/size]

Povrede se dešavaju povremeno. Neko padne, poseče se, udari se…Ništa ozbiljno, ali to se krije. Izbegavaju se procedure tako što radnik kaže da se povredio kod kuće, pa samim tim ne treba da se vadi povredna lista i ostala dokumentacija. Radniku se plati 100 odsto bolovanja, što je po zakonu predviđeno, ali nema novčane nadoknade od osiguranja za povrede na radu, jer nema ni potrebne dokumentacije za to. Na svaki mogući način izbegavaju se obaveze prema radnicima u korist poslodavaca. Sve se jednostavno prećuti i izbegnu se razne inspekcije koje se inače najavljuju pre kontrole. Uvek znamo kada će da dođe inspekcija rada, i većina radnika romske nacionalnosti odlazi sa gradilišta kako bi izbegli kontrole. Međutim, te kontrole su smešne, samo radi reda.

Radnika na crno ima. Posebno se videlo koliko radnika nedostaje nakon pogibije dvojice radnika. Gradilište je bilo skoro prazno. Najviše ima Roma koji rade fizičke poslove. Često oni radeći svoj posao dovode druge radnike u opasnost. Dok čiste, podižu toliko prašine da se nekada ne vidi po hodnicima. To je prašina od raznih građevinskih materijala kao što su cement, gips, sitna prašina od staklene vune itd. To što oni rade u takvim uslovima je i naš problem, jer utiče i na nas i naše zdravlje. Često se susrećemo s njima i pričamo. Rade za 1750 dinara na dan. Neko ima ketering, neko nema. Kažu da imaju socijalu i da im ovaj posao dobro dođe, ali nisu prijavljeni. Svi maštaju o azilu u Nemačkoj. O tome često razgovaraju međusobno.

Na gradilištu ima ljudi iz raznih delova Srbije. Neki govore drugi, meni nepoznati jezik. Da li su strani državljani ili su manjina, ne mogu da tvrdim. Znam da ima Albanaca i Roma. Za mnoge Rome znam da nisu prijavljeni, a sa Albancima nemam kontakt, tako da ne bih to znao. U blizini se nalazi gradilište pored mosta Gazela. Tu su svakodnevno dolazili turski državljani autobusom, njih 50-ak. To znam, jer su neki od radnika komentarisali kako za naše građane nema posla nego dovode strance da im rade.

Ukratko rečeno, uslovi su katastrofa. Higijena gradilišta je užasna. Prljavo je. Toaleti, takozvani „toi toi“ su daleko, pa je samim tim obavljanje fizioloških potreba veoma otežano. Mnogi radnici vrše nuždu u prostorijama gde rade, pa se sve oseća na urin. Teško je stići do WC-a, jer lift koji vozi radnike po spratovima često bude zauzet utovarom robe, pa je silazak na vreme prosto nemoguć, zbog čega se radnici snalaze na razne načine. Često smo morali da radimo u prostorijama gde je više osoba vršilo nuždu.

Kako ko. Ja lično poštujem proceduru bezbednosti zbog sebe lično, ne zbog njih ili zbog nekih kazni. Pokušavam na svaki mogući način da sebe ili drugog ne dovedem u bilo kakvu situaciju u kojoj bismo bili povređeni. Dosta radnika ne koristi zaštitnu opremu. Recimo, prilikom sečenja betona stvara se buka koja utiče i na nas okolo. Iako ne radim taj posao, buka je toliko jaka da izaziva zujanje u ušima. Radnici koji to rade ne koriste antifone za zaštitu od buke. Često postoji opasnost i od trećih lica koja nestručno obavljaju svoj posao. Dešavalo se da komadi betona, kamenja, daske i ostali predmeti, padaju pored nas, a da mi nismo ni svesni šta se dešava.
Zaštitna kaciga može da štiti od sitnih komada, ali od predmeta koji su po nekoliko kilograma teški nema spasa. Na gradilištu postoje zaštitne ograde koje sprečavaju pad sa visine i upadanje u otvore. Međutim, desi se da se ograde sklanjaju i kasnije se ne vrate na svoje mesto, iako je svuda jasno obeleženo da mora da se vraća.

Plata je mala i ispod republičkog proseka. Subote su radne, iako to u ugovoru nije navedeno. U ugovoru stoji 40 sati nedeljno, a mi radimo i preko 60 sati. Kad se sve sabere, dobijem 50.000 mesečno, gde polovina ide na račun, a ostalo na ruke. Zbog toga nam je kreditna sposobnost nikakva. Nemamo topli obrok, što nam je dodatni trošak. Nadam se da ovo neće jos dugo potrajati i da će mi se pružiti neka prilika za odlazak u inostranstvo. U ovome nema perspektive.

wrote:
Neko bi stvarno trebalo da popriča sa webmasterima Mašine o SEO-u, defaultni wordpress linkovi u 2018. godini, bobemesačuvaj.

"Beograd na vodi" širi se do Sajma
S. B. MILOŠEVIĆ | 27. decembar 2018

Prostor od Gazele do dela Mostara eksproprijacijom pripao kompaniji „Belgrade waterfront”. Firme koje posluju na ovom prostoru uskoro zatvaraju svoja vrata

Slika

Objekti u Bulevaru vojvode Mišića se uklanjaju / Foto Z. Jovanović


UMESTO od Brankovog mosta do Gazele, kompleks "Beograda na vodi" prostiraće se sve do Beogradskog sajma. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, zemljište duž leve strane Bulevara vojvode Mišića eksproprisala je država, za potrebe širenja ovog kompleksa.


Zbog širenja "Beograda na vodi", kompanije koje su ovde imale svoje lokale počele su da ih prazne. Izložbeni salon fabrike nameštaja "Matis" već je razmontiran, a 31. januara 2019. vrata zatvara i "Houm plus".

- Tačno je da zatvaramo salon zbog širenja "Beograda na vodi" - kaže za "Novosti" Viktor Čalovski, generalni direktor ovog lanca. - Naša firma je imala višegodišnji ugovor o zakupu objekta kod "Eurosan real estate". Zakup nam je otkazan zbog ovog razloga, a novi prodajni salon otvaramo u tržnom centru "Ada mol", kada bude izgrađen.

Kako su ostali bez svog objekta u Bulevaru vojvode Mišića, eksproprijacijom ili prodajom, kompanija "Matis" nije želela da objasni "Novostima".

Objekat nekadašnjeg prevozničkog giganta "Jugošpeda", odnosno bivša fabrika hartije koju je podigao industrijalac Milan Vapa 1924. godine, pre šest godina postao je spomenik kulture. U njemu se nalazi nekoliko firmi, koje će sada morati da budu izmeštene. Pre tačno godinu dana "Novosti" su pisale da će zdanje biti obnovljeno. Tadašnji prvi čovek prestonice Siniša Mali kazao je da će zgradama "Jugošpeda" i "Bigza" biti vraćen stari sjaj.

- Obnova ovih zdanja zapravo je nastavak trenda da se zgradama, koje su činile tradicionalni stari Beograd, vrati stari sjaj, kao što je to urađeno sa zgradom "Geozavoda" - rekao je tada Mali.

Tako bi, u sklopu "Beograda na vodi", osim "Geozavoda" i bivše Glavne železničke stanice, trebalo da se nađu i hotel "Bristol" i zgrada "Jugošpeda". Da podsetimo, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove grada Beograda još 2016. eksproprisao je zgrade "Simpa" i slovenačke "Iskre" u Ulici Hadži Nikole Živkovića 2 i 6, koje su prešle u ruke preduzeća "Beograd na vodi".

Slika
BISER ARHITEKTURE

PROJEKAT postrojenja fabrike hartije uradio je arhitekta Karl Haniš, dok je nadzor nad zidanjem vodio domaći inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, kao i biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor. Kao prva fabrika namenski građena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas je jedna od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Beogradu i Srbiji. U njoj su se snimali mnogobrojni domaći filmovi i serije.

ИЗВОР НОВОСТИ
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:768432-Beograd-na-vodi-siri-se-do-Sajma