Kada kažem novine...

Share
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Oct 29, 2014 12:41 am

Ođe samo biseri iz najstarijeg dnevnika na Balkanu. Za početak, vatreno krštenje!


Уводник
Љиљана Смајловић
Ватрено крштење

Многи су били изненађени кад су чули да се пробисвет по имену Никола Сандуловић по Лондону представља као саветник покојног премијера Зорана Ђинђића. За мене то није било никакво изненађење. Ма шта саветник – ја сам пре шест година слушала тог Сандуловића како у београдској судници објашњава да је заједно са Зораном Ђинђићем оснивао Демократску странку! Од тог тренутка му се, ни кривом ни дужном, живот претворио у притиске и претње, чак и покушај атентата. Тако демократски настројеног, покојни премијер га је лично и званично одредио за „саветника за контакт са иностранством”.

Све ми је то било смешно, иако сам седела на оптуженичкој клупи, а тужилац Сандуловић је од мене и Политике потраживао неколико десетина хиљада евра на име претрпљене душевне боли и материјалне штете проузроковане тиме што је и „Политика”, попут многих других медија, пренела да је овај сумњиви лик наведен у Белој књизи МУП-а Србије као један од припадника Шљукиног клана.

Сећам се да сам на првом рочишту наивно изјавила да ми адвокат не треба. „Политика” је само пренела податке које нико никада није демантовао: списак група које се организовано баве криминалом у Србији, обелодањен у акцији Сабља, а састављен пре атентата на Ђинђића, као основ за будуће акције против мафије. „Полиција је ипак све знала о српским мафијашима”, рекао је Ђинђићев министар полиције баш негде у време када је Никола Сандуловић тужио „Политику”.

Било ми је, ипак, мало сумњиво када се судија Вишег суда у Београду, у пријатељском ћаскању са тужиоцем, интересовала за судбину његових голубова, не сећам се да ли превртача или пресретача, јер је, ето, и њен брат узгајао голубове.

Престало је да ми буде смешно када сам сазнала да сам у првостепеном поступку изгубила спор. Виши суд је касније преиначио пресуду у моју и „Политикину” корист, али у том ме је спору заступао pro bono адвокат Удружења новинара Србије.

Сутра нећу стићи да одем на округли сто који АНЕМ држи о односу правосуђа и медија у Србији, али знам да сам на мом „ватреном крштењу” у београдском суду пре шест година на сопственој кожи открила најважнију ствар о односу правосуђа и медија у Србији. Српски новинар мора да зазире од суда чак и када објављује само истините податке.

То није европски стандард. Европски стандард је да се новинар плаши суда само онда кад објави неистину, и то са злом намером. Ако се новинар придржава начела „дужне новинарске пажње” и ако не поступа са злом намером, на суду нема чега да се плаши.

Видим да је Никола Сандуловић у Лондону наступао са сличним аргументима као у београдском суду. Али видим и да није наиван, и да свуда са собом води адвоката. Једино не видим какву је поруку желео да пошаље српском премијеру.
Љиљана Смајловић
објављено: 29.10.2014


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 1277
Join date : 2012-02-12

Re: Kada kažem novine...

Post by Ferenz on Wed Oct 29, 2014 5:44 am

"Српски новинар мора да .."

Ja bih pitao Smajlicu, da li samo srpski novinar ili i novinar u Srbiji mora da..
avatar

Posts : 18
Join date : 2014-10-28
Location : Kulovgrad

Re: Kada kažem novine...

Post by mokca on Wed Oct 29, 2014 10:26 am

Raznovrsni arsenal napada na kancelara je doista fascinantan. Poručuje mu se da ne postoji tačka na zemaljskoj kugli gde može biti iole spokojan.
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Wed Oct 29, 2014 10:33 am

golub svugde doleti.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Mon Nov 03, 2014 1:45 am

Jel može neko da mi rastumači ovo pisanije? Šta je poenta? Jel se to beba pušta niz vodu? Ili se prosto na njega svaljuju sve nepodopštine?


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Mon Nov 03, 2014 1:53 am

koje pisanije?


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Mon Nov 03, 2014 1:55 am


Nisam iskopirao!

Najnovija Ljilja Smajli.

Колумна недеље

РЕЧ ГЛАВНЕ УРЕДНИЦЕ

Политика, лажи и видео-клип
Постоји у транзиционим друштвима сој људи, политичких предузимача, код којих су и моћ и богатство мистериозног порекла. Нико до краја не разуме докле иде њихов утицај, али управо у томе и јесте ствар – перцепција је стварност, а већ и фама о њиховој моћи даје им огромну моћ

Појава Николе Сандуловића на предавању Александра Вучића у Лондонској школи економије послужила је Владимиру Беби Поповићу да данашњи тренутак у Србији повеже с временом када је убијен Зоран Ђинђић. И убијени премијер је у истој угледној установи налетео на исту мину, присетио се Поповић, а пренео Танјуг.
Тешко је Ђинђићевом пријатељу замерити што у свему види паралеле с трагичним догађајем који је променио и његов живот, али ваља ипак рећи да се сваки говорник, на сваком јавном скупу, у свакој установи у којој има слободе говора, излаже ризику сусрета с неким Сандуловићем.
Босански студенти су 2002. у Лондону спремили сачекушу Зорану Ђинђићу, но нешто слично се покојном премијеру десило и три године раније, децембра 1999. у Берлину. Високи званичници ЕУ и САД састали су се с лидерима српске опозиције, после чега је одржана и конференција за штампу.
Читалац се можда сећа да је Вук Драшковић театрално пољубио руку Мадлен Олбрајт, јер је РТС тај призор касније до бесвести понављао. Извештавала сам с тог скупа за НИН и немало сам се изненадила кад је прво, веома непријатељски интонирано питање Зорану Ђинђићу поставио наш човек који се представио као – новинар НИН-а.
После сам сазнала да је реч о натурализованом Немцу који се повремено јављао нашој редакцији и на име тог јављања прибавио акредитацију.
На сличне скупове на Западу је лакше ући него код нас, а непријатни сусрети се подразумевају. О томе би имао шта да каже Гордон Бардош, познавалац прилика на Балкану који је до пре три године био помоћник директора престижног Института Хариман на Универзитету Колумбија у Њујорку.
Отишао је с положаја због „техничког пропуста” у организацији предавања Милорада Додика, за које се морало пријавити унапред због огромног интересовања бошњачких емигрантских кругова.
Велики број љутитих Босанаца остао је пред вратима, што је дало маха критици да су „Бошњаци дискриминисани” приликом састављања списка посетилаца, а као аргумент су потезани и „српски корени” Гордона Бардоша. Разочарани Американац на крају је поднео оставку.
О тренутном упливу Владимира Бебе Поповића у јавни живот и медије у Србији више се спекулише него што је подложно провери: и пријатељи и противници тај уплив преувеличавају, сваки из својих разлога.
Противници Александра Вучића радо истичу Поповићеву наводну везу с премијерским кабинетом, а кабинет, опет, тврди да Поповић не саветује Вучића. Исто, додуше, тврди и Поповић, који инсистира да његов Институт за јавну политику у Београду помаже Влади у пословима европских интеграција, а да се он и Вучић повремено виђају или чују телефоном.
Директно упитан да ли уређује српске медије, Поповић је летос рекао да Влада Србије има два медија, ТВ Пинк и новине „Информер”, а да он с уредником „Информера” у Србији не разговара и да је с њим у вишегодишњем рату.
Поновно појављивање Поповића као кредибилног извора за важне друштвене теме у водећим српским медијима временски се подударило с оптужбама једног броја новинара да их власт притиска.
Изјаву о медијима који подржавају Владу дао је летос, кад је гостовао у „Утиску недеље”, ког више нема (портал Петра Луковића „Е-новине” ликује што је њихов јунак затворио врата популарне емисије), а политиколог Јово Бакић је још тада упозоравао да Поповићеве паралеле између Вучића и Ђинђића „служе како би се отупела свака критика режима”.
Они који седе по страни уопште не верују да је Поповић битан. Истичу како нема сличности између Ђинђићеве личне непопуларности и рејтинга садашњег премијера и да Вучићу нису потребни „људи из сенке”, они који „знају где су лешеви закопани”, већ пре нови кадрови, способни и некомпромитовани.
Иста школа мишљења руга се и идеји да би емисија Оље Бећковић могла да угрози моћ председника српске владе и искључује могућност да је наводна „дуга рука” Владимира Поповића вукла конце да уклони „Утисак недеље” и тобож учини по вољи Вучићу.
У ствари, можда је управо присутност Владимира Поповића на јавној сцени веза овог тренутка с оним из 2003. И док је савршено кредибилна његова тврдња да му се уредник „Информера” политички гади, нешто у начину на који „Информер” и Пинк последњих дана интерпретирају догађаје заиста асоцира на Поповића каквог смо упознали у прошлој деценији.
А веза је, наравно, таблоидизација. Врхунац ироније јесте у томе да је бивши шеф владиног Бироа за комуникације током ванредног стања, с позиције државног службеника, до политичког савршенства довео све оно што се данас подразумева под таблоидизацијом јавног простора: пресуђивање без суда, олако изрицање крупних оптужби, употребу тајних извора, лабавих доказа, грубог речника.
Ванредно стање подразумевало је забрану јавног обавештавања о разлозима за проглашење ванредног стања, изузев званичних саопштења надлежних државних органа.
Поповић је брифинге владе користио да јавно обелодањује податке које државе обично држе у тајности, да представницима странака владајуће коалиције даје платформу да јавно износе детаље из истрага које су сазнавали на основу функција које су обављали и да навелико крше претпоставку невиности.
Примера ради, ових дана обележена је годишњица смрти бившег директора РТС-а Александра Тијанића. А РТС је у априлу 2003. са брифинга у Влади Србије известио да су „извори владе указали, позивајући се на изворе из истраге”, да је Тијанић оформио групу за притисак на Ђинђића како би та група послужила „приликом преузимања власти, после убиства премијера”.
„Политика” је чак објавила лажну вест да је Тијанић ухапшен, иако се увече лично јавио телефоном редакцији да демантује вест из првог издања.
Није Тијанић био једини. Многи који су на брифинзима владе и у изјавама политичара јавно оптуживани за најтежа кривична дела и везе с криминалним клановима никад нису оптужени за та дела, већ каткад за клевету или утају пореза.
„Такви искази нису дозвољени ни у редовном стању, а још мање у ванредном, кад је полицијски притвор продужен на тридесет дана без права на одбрану”.
Не кажем то ја, то је анализа правнице која се под Милошевићем активирала у борби за људска права и која је оштро критиковала злоупотребе ванредног стања и забрану изражавања различитих политичких ставова која је де факто била на снази док је Беба Поповић 2003. водио брифинге српске владе.
Та правница звала се Биљана Ковачевић Вучо, а 2003. жестоко је критиковала притиске Владимира Поповића на медије и тужбе које је против новинара подносио с положаја државног чиновника.
За дивно чудо, иста активисткиња је касније постала Поповићев адвокат, и тако је он успешно неутралисао и њу и њен Јуком. После тог првог успешног рентирања целе једне НВО, и сам је основао Институт за јавну политику и постао активиста европских интеграција.
Реч је о неспорно вештом човеку, мада од његовог активизма некад и наручиоца глава заболи. Тако је, помажући Мила Ђукановића и његове европске интеграције, Поповић оставио отиске прстију у кампањи против опозиционих новинара у Црној Гори. Његове кампање навођене су као разлог што се Црна Гора налази у слободном паду на лествици медијских слобода.
То, наравно, не значи да ће господин Поповић бити крив ако Србија на неком наредном мерењу падне на истој лествици. Но, тешко је рећи колика је заправо његова моћ. Постоји у транзиционим друштвима сој људи, политичких предузимача, код којих су и моћ и богатство мистериозног порекла.
Нико до краја не разуме докле иде њихов утицај, али управо у томе и јесте ствар – перцепција је стварност, а већ и фама о њиховој моћи даје им огромну моћ.
За Поповићев утицај и није битно да ли се лично „осветио” Ољи Бећковић због емисије у којој се она морално згражавала над његовим „шеровањем” порнографског снимка челнице невладине организације.
Битно је да ли други у то верују и да ли ће отуда да извуку закључак да се са њим не треба качити.
Љиљана Смајловић
објављено: 02/11/2014


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Mon Nov 03, 2014 2:01 am

ma opsti raspad i free for all.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Nov 05, 2014 9:07 am

Dobro, drugari, hoće li neko da ponudi neko objašnjenje za ovaj sukob Vučićevih gaulajtera?


Како институт Бебе Поповића коментарише колумну главне уреднице ”Политике”: Гад и беда

Повремени инциденти којима се угрожавају безбедност и интегритет председника владе Александра Вучића наставак су кампање која се водила против премијера Зорана Ђинђића. Њихове разлике, и личне и идејне, неважне су у оној мери у којој је политика која иницира ове инциденте, холограм злочиначког удруживања из деведесетих. Неки су од те политике одустали, други је прихватили. На почетку мандата, одласком у Сарајево, премијер је о потреби таквог дистанцирања послао јасну и хуману поруку.
У међувремену се, у процесу одумирања, српски национализам транспоновао у руски. У том смислу смо отишли далеко на ону страну здравог разума, не само политичке етике. Квислиншка политика позива да се  одустане од свих посебности која одударају од својства и интереса једне стране и далеке државе. Али ту није само наша одговорност. Европским санкцијама, које су непрецизне и у извесном смислу лицемерне, Путинова Русија је, као рецидив царизма и бољшевизма, прекасно одбачена на маргину цивилизованих нација и политика. За нас је само отежавајућа околност уколико је Путин парадигма Милошевићеве патологије, поткрепљене нуклеарним и енергетским уцењивачким капацитетом.
Најпрецизнији пресек изазова с којима се суочава спрега новинара, тајкуна и страних агентура предочен је у уредничком тизеру Љиљане Смајловић Политика, лажи и видео-клип у недељној, "породичној" Политици од 2. новембра 2014. http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Politika-lazi-i-video-klip.sr.html."Породична" Србија добила је позив да разуме политички и морални легитимитет вербалног напада на премијера Вучића на Лондонској школи економије. Инцидент је изазвао роштиљџија с Теразија, лице дуго познато органима гоњења. Индцидент је у поменутом памфлету повезан с покушајима бошњачких емиграната, већином студената, избеглица од кољача и покоља, који су покушали да прекину предавање Милорада Додика на Колумбији. Додиково обраћање организовао је Гордон Бардош, који је деловао, такав је мој утисак, као лобиста српских криминалних политичких структура које су извеле атентат 12. марта 2003. Да ли је он Данијел Сервер Војислава Коштунице, или Ким Филби Хариман Института вероватно је данас мало важно. Неважно је и то, да се Бартош обрадовао Ђинђићевом убиству, о чему сам сведочио на једној трибини коју је пренео Пешчаник давне 2007. Рекао ми је, "добро је да смо то завршили", или нешто слично. Више нисам поуздан сведок, било је давно, а био је то један од оних дана који су нас упорно враћали у зачарани вртлог проклетства. Не знам да ли ће Бардош наставити да делује у "тиму" Вука Јеремића, нове лобистичке групе која се залаже за новонесврстану политику која је у свему антитеза оне Титове, будући да нас сврстава међу најцрње диктаторске и исламисличке трећесветске режиме. Свеједно, прве индиције о инциденту у Лондону поново разоткривају улогу српске дипломатије у политици изолације и квислиншког приближавања Русији. Уколико је премијер ових дана размишљао о кадровима и спрегама, па и онима у Лондону, био је на добром трагу.
Необично је незадовољство српских медија српским медијима. Медији су успели да припреме атентат на Ђинђића, и успешно спинују вести о сличним притисцима на Вучића.  Медији су преживели Сабљу. Заборављена је њихова улога ад хок сарадника војне безбедности и Земунског клана. Доминантни медији у Србији у потпуности обликују јавно мнење без обзира на глобални приступ информацијама и разликама у мишљењу. Исход је комплетна идиотизација Србије. За нову, "породичну" Србију, цивилизација је зло, Срби су у ствари Руси, козаци и Белоруси. Дифамиране су све институције демократије и владавине права. Мрзимо све наше народе и народности, често и сами себе. Навијамо за исламисте и терористе. Харп изазива поплаве. Американци сеју еболу по Африци. Смишљено нас трују авионски трагови, и оне који су то смислили. Борис није лопов. Али његови јесу. Европа је сиромашна и пропала. Евро вреди мање од рубље. Педери су педофили, лезбејке нимфоманке. Не само медији заражени геномом злочина, него и они који су се подвукли под демократске, грађанске и отворене, подстицали су мржњу према суседима, Југославији, иноверцима, атеистима, Европљанима и Американцима. Мада има Срба и међу свим поменутим категоријама. Док и најбогатији Руси беже у европске банке, школе, бутике и чисте гаће. Нема јавне будале, аналитичара, лажова, преваранта, цинкароша и квислиншког месије који, често уз одобравање ауторке и водитељке, није прошао кроз култни Утисак недеље.
Љиљана Смајловић нема осећај, нити поштовања, према унутрашњим разликама које Србију ипак чине демократском и отвореном заједницом. Заборавило се како је у Србији добила уточиште и за нашу сиротињу баснословне буџете (које прерачунава у еврима, уместо у рубљама). Љиљана Смајловић не води само квислиншку пропаганду, која је у глобалном контексту готово легитимна, она Политику злоупотребљава у најпоганијем контексту, исписујући памфлете који нас враћају у најпрљавију прошлост тих новина, прошлост из које смо кренули погрешним путем. У најновијем памфлету Владимир Беба Поповић споран је јер је 2003. покушао да раскринка новинарску банду која је учествовала у припреми атентата на премијера, и на припреми убиства његовог пријатеља. И ту нема ничега неочекиваног или новог. Он ће умети да се огласи. Али УНС и НУНС неће умети да дају праве одговоре, зашто су њихови медији потернице за мртвима, и читуље за живе?Ове  редове исписао сам због нечега другог. За "породичну", домаћинску Србију (сви остали смо непородични и кад смо породични, недомаћински изроди и содомисти???), поново је спорна и Биљана Ковачевић Вучо. Биљана, међутим, не може да потврди са онога света да се искрено, и са свим, и последњим снагама, борила против изолационистичке и квислиншке политике коју су спроводили Коштуница, Тадић и Јеремић са СПС-ом итд. Не може да сведочи да су за њу људска права, којима је била посвећена, постала у једном тренутку другоразредна, у општој деструкцији свих институција и норми, коју је смишљено, у спрези с тајкунима и руском агентуром, водио државни врх. Док смо смишљали професионални профил Института за јавну политику, који такође омета уредницу Политике, Биљана нам је била она идеја, она енергија, којом у тим данима нисмо увек довољно располагали. Партијску политику смо, привремено или заувек, препустили млађима.
Ове редове написао сам згађен, по ко зна који пут, обрачуном с личностима које више нису међу живима. Али није без значаја покушај да се успостави нова структура квислиншких кругова у Србији и Црној Гори. Паника, у Србији, од европске интеграције, паника је од отварања регионалних граница затворених по стратиштима широм бивше Југославије. Страх од Немачке, Италије и Аустрије, наших традиционалних и већинских економских партнера, мада је "Европа"  заувек предалеко и за њене љубитеље, и за оне друге. За све нас будућа Европа је нека будућа Југославија, коју су и поменути страни партнери с нама заједно разбијали. Паника у Црној Гори је у немоћи опозиције коју су креирали србијанска војна безбедност и нарко картели. Отуд дивљење сваком ко насрне на српског или црногорског премијера. Отуд у Политици подршка бившем киоск-роштљџији, и сваком лудаку који се позове на руско српство. Отуд и у српским медијима, па и у "породичној" Политици  подршка болесници која општи с кућним љубимцем не као душевно поремећена особа, него као морална снага целе једне нације.Тачне су све претпоставке да се у Србији активно и смишљено убијају реформатори, у свакој генерацији наше модерне историје.
Ових редови су одговор на само једну медијску акцију којих је безброј, свакодневно. У контексту насртаја на премијера, оптужбе да је угасио Утисак недеље подсећају да је та емисија била смишљена, организована деструкција институција, културе и рационалне политике. И само једно од рочишта где су се доносиле смртне пресуде сваком појединачном или организованом покушају да наш народ коначно усвоји институције, обичаје и менталитет оних држава и народа где је одлазио, генерацијама уназад, у печалбу, у школу, у музеј, некад и пљачку.
Не знам да ли је Србија на добром путу, и да ли ће на том путу издржати. Не видим у опозицији снагу која ће срушити границе према суседима и остатку Европе. Нико не помиње да ће нас европска интеграција приближити и граници Русије са Европом, али ме то нарочито не интересује. Не "подржавам" Вучића, уверен да га ће га моја "подршка" омести у настојањима да Србију одржи на томе путу. Нисам могао да "подржавам" ни Ђинђића, јер бих тиме подржао све који су се, уз њега, огребали не само за корупцију и функције, него и за његов живот. "Подржавам" право на живот, а нарочито интегритет премијера који понекад потврди да смо у понечем истомишљеници. У Србији, каква јесте, то је чудо над чудима. Или се у свему варам, али ни у том случају нисам од нарочите помоћи.
Проф. Др Никола Самарџић
(Преузето са сајта Института за јавну политику)
објављено: 05.11.2014


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Wed Nov 05, 2014 10:45 am

pa ja imam jedno prosto: ko ce to da kontrolise?


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Nov 05, 2014 10:57 am

Misliš da se svađaju na svoju ruku doklen tatko ia važnija posla ("Dostate deca - tatko firca rukavi!")


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Wed Nov 05, 2014 11:19 am

ma mislim da tatko ne drzi bas sve konce. takodje posto nema formalizovane politicke opozicije neminovno je da se interesi ovako kanalisu i sukobljavaju.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Nov 05, 2014 11:43 am

To da. Svako na početku teksta izrecituje neminovno "Svača čast Vučiću" i onda udri po mrskom konkurentu.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Wed Nov 05, 2014 12:11 pm

samo nisam siguran da vucic uziva u tom nadmetanju.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar
Admin

Posts : 754
Join date : 2012-02-10

Re: Kada kažem novine...

Post by Admin Pantokrator on Wed Nov 05, 2014 12:20 pm

Europska kultura, reformatorski duh i borba protiv novinarskog šunda.

Отуд и у српским медијима, па и у "породичној" Политици подршка болесници која општи с кућним љубимцем не као душевно поремећена особа, него као морална снага целе једне нације



Inače ja bih voleo da porodica Vanje Ćalović ovo sredi na način na koji se to rešavalo vekovima u Crnoj Gori, pošto očigledno ovde nema pravne zaštite za ljude koje mafija odreti za metu.



avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Nov 05, 2014 5:37 pm

Зоран Ћирјаковић

Конструкција аутошовинизма
Поводом текста „Нешто више од пуке наде”, од 3. новембра

Почетком деведесетих, српски шовинизам је црпео снагу из два моћна извора. Један су биле научне, углавном историографске студије страдања Срба, првенствено геноцида у Хрватској. Други ослонац су били иступи јавних интелектуалаца који су уплашеним патриотама сервирали онечовечене слике припадника других народа. „Већ трећи пут у истом столећу подвргнути смишљеним погромима, Срби су стекли оно вишње право да прекораче поступке које им намеће најнужнија одбрана”, поручивао је Никола Самарџић. „Нахушкани муслимански пролетаријат острвио се осетивши бруталну моћ и свевласт, избезумљена махалска сиротиња, дигла се у једну од оних побуна какве је, некада давно, у Османском царству изазивала ирационална помама дроњаве и острвљене раје.”
Данас, уз историчаре који копају по мрачним рукавцима историје и интелектуалце који свима који би да „прекораче” норме цивилизованог понашања нуде дестиловану мржњу и дехуманизацију, стоје и ауторитети који се ослањају на помодне научне приступе и воле да помињу конструкцију, деконструкцију и реконструкцију, кључне речи постмодернистичког жаргона.
Борби против боље будућности прикључили су се и угледни научници који се упињу да покажу да овде постоје само српски „континуитет” и грађански „изузеци”, маса Срба окованих окамењеном, антиевропском културом насупрот шачице неконтаминираних грађана који су једини у стању да конзумирају праву културу.
Господин Бруно Ђурђевић тражи да се „учини напор преутемељења грађевине српске нације” и наводи да, у супротном, „не види смислени разлог” за моју крхку наду да ће регион коначно изаћи из зачараног круга масовних злочина и етноцентричне виктимизације.
Али, оно што мене обесхрабрује јесте „напор” који улаже аналитичар „Пешчаника” и људи који деле његове ставове, начин како су „преутемељењу” приступили аутори који као и Ђурђевић воле да говоре о нацији као „конструкту”. Жаргон који користе може звучати рогобатно, али његова моћ да легитимише (ауто)шовинистичке ставове је огромна и зато не треба бежати од тих незграпних речи.
Један од водећих антинационалистичких интелектуалаца тврди да је „тековина савремене западне цивилизације... да се идентитети посматрају деконструкцијски, а не есенцијалистички”. Редовно нам се сугерише и да је патриотска Србија лоша и опасна зато што је склона есенцијализму, а да су увиди из „Друге Србије” добри и лековити зато што се ослањају на конструктивизам.
Есенцијализам оличава схватање да постоје суштина и дух нација, датост која се тешко мења, и да национални симболи имају јасна, фиксирана значења и смисао. Есенцијализам се обично наводи као генератор опасних бинарности, схватања да, на пример, постоје добар (наш) народ и лоши (други) народи.
Конструктивизам, који се сматра модерним, релативизује значај националних идентитета истичући да је све на чему се заснивају конструисано, замишљено и измишљено, скуп опасних фикција и утвара. Они тврде да деконструкција српских митова и приказа представља предуслов за реконструисање посрнуле нације, њену европеизацију.
Као и код многих других теорија, проблеми се појаве у пракси. „Деконструкција” је навела бројне ауторитете да закључе да Срби нису генетски лоши, што би представљало есенцијализам, већ да их је опасним учинила, или, како каже Ђурђевић, „конституисала”, њихова религија и култура.
Другим речима, овај помодарски, инстант конструктивизам је есенцијализујући и обезбедио је снажно, привидно научно и политички коректно утемељење расистичке тврдње хрватских и бошњачких националиста – да насупрот њима, цивилизованим Европљанима, стоје српски варвари.
Појавили су се и интелектуалци који сугеришу да није могућа „реконструкција” народа који је културом програмиран да убија и подржава масовне злочине. Позивање на историју „дугог трајања” постало је омиљена алатка научника који Србе представљају као хроничне болеснике, постављају дијагнозе и нуде терапије ослоњене на неоколонијалну идеологију „транзиционе правде” и расистичку идеју о „културној деконтаминацији”, која се по први пут јавила баш у Србији.
Аутошовинизам је многима почео да делује рационално и оправдано – у Србији га лакше прихватају интелектуалци него остали грађани. Штавише, без узимања у обзир (пост)модерне, паранаучне и конструктивистичке логике, на чему се данас темеље мржња, гађење и презир, није могуће разумети ни ставове једног дела наше елите ни самоувереност са којом их јавно износе. „А где је Србија данас? Лута кроз историју покушавајући да се ухвати за нешто. Нема идеала, идеологија. Нема вредности. Само глупост и незнање”, речи су којима је прошле недеље оставку образложила Миа Давид, која је као „ванстраначки кадар” Либерално демократске партије годинама била на месту директорке Културног центра Београда.
Неки интелектуалци користе речи за које не би требало да буде места ни на најопскурнијим интернет форумима. Уз оне који када говоре о Србима говоре о „стоци” и „биолошком отпаду” су и аутори из чијих текстова није најјасније да ли пишу о „зверима српским” или о Србима као зверима.
Сви они се, као и Ђурђевић, позивају на „жртве које су у име српске нације нанете другима” и чињеницу да „нама суди Хашки суд”. Али, проблем с Хагом није у томе што је углавном оптуживао Србе, већ у овом – „нама”. Трибунал је деполитизовао злочине и кривицу Срба уоквирио као историјску и културалну – и самим тим колективну.
Није лако бити оптимиста. „Постоје знаци озбиљне опасности да се враћамо у предмодерно стање и да ћемо да ’испаднемо’ из историје”, тврди Дубравка Стојановић. Мене брине и она опасност коју угледна историчарка не помиње – да не упаднемо у масовне гробнице. Од Кисанганија до Сребренице, и западни и балкански Европљани су најружније странице својих историја писали „бавећи се” народима који су претходно изгурани из историје и модерности.
Зоран Ћирјаковић
објављено: 05.11.2014.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 16928
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by ostap bender on Wed Nov 05, 2014 6:57 pm

kako mu ne dosadi? mislim, izmedju ostaloga ovo utrkivanje u ljubavi spram naroda postaje uzasno zamorno.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Sun Nov 09, 2014 8:12 pm



_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 336
Join date : 2014-11-05

Re: Kada kažem novine...

Post by namerna prolaznica on Tue Nov 11, 2014 12:07 am

kako sam nedavno lepo primetio

avatar

Posts : 39553
Join date : 2012-06-10

Re: Kada kažem novine...

Post by William Murderface on Wed Nov 19, 2014 12:40 am

Politika piči like it's 1999. Svaki dan intervju sa nekim čomskimtm, koji gadi NVO, NATO, bombardovanje, a divi se Srbima i Srbiji, Gračanici, Dečanima, itd.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 6453
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by Bluberi on Wed Nov 19, 2014 1:13 am

A Jovo razradjuje vulinovu misao. I naravno Ljiljana zakucava.
avatar

Posts : 4860
Join date : 2014-11-04

Re: Kada kažem novine...

Post by Indy on Tue Nov 25, 2014 11:26 am

Odavno imam poseban otpor prema jednoj pasiji srpskih novinara - zapenusanom pisanju o mladim talentima. Uz duzno postovanje prema samom mladicu i patentu o kome se ovde radi, ovaj tekst se nadmece sa najgorima kad su u pitanju ovestale frazetine i jedna specijalna sorta jeftinoce kojoj ne umem da pronadjem pandan. I kako se, za boga miloga, osvaja svetska nauka?

I ako zanemarimo vanserijske naučne rezultate, Stefan je društven i emotivan osamnaestogodišnjak koji svira klavir i gitaru, peva i komponuje, igra bridž, gleda i igra tenis, provodi vreme sa društvom i devojkom.



_____
Take a day and walk around... Watch the Nazis run your town... Then go home and check yourself... You think we're singing 'bout someone else
avatar

Posts : 1710
Join date : 2014-11-12

Re: Kada kažem novine...

Post by bemty on Tue Nov 25, 2014 3:33 pm

sve sto su nasi novinari u stanju da razumeju o nauci je da je srbin pobedijo.


_____
Warning: may contain irony.
avatar

Posts : 6453
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by Bluberi on Thu Nov 27, 2014 3:40 am

Đorđe briljira. Pa kaže:
Čak i u najblažoj interpretaciji, nema sumnje da je tzv. globalni mir - a ta sintagma nipošto ne označava stvarni „svetski mir”, već samo odsustvo „svetskog rata” - na najtežem iskušenju još od kubanske krize i Korejskog rata. I sada za tu konstataciju uopšte nije potrebno mnogo pameti, već samo malo zdravog razuma i mozak neispran ideologijom „vrlog novog sveta”.

I neko ko ne prati ne bi znao da taj ideoligijom nezaslepljeni Đorđe bukvalno citira Putina.

No, čak i iskreni pokušaji da se kriza zaustavi ne mogu biti uspešni ukoliko se tačno ne detektuju njeni uzroci. Ne toliko zbog toga da bi se utvrdilo „ko je kriv”, nego da bi se, eventualno, na taj način bolje sagledao i eventualno otklonio koren problema.
avatar

Posts : 6453
Join date : 2014-10-27

Re: Kada kažem novine...

Post by Bluberi on Fri Dec 05, 2014 7:48 pm

Građani Srbije više neće moći u medijima da pročitaju da je neki ministar u Vladi Srbije vozio 200 kilometara na sat „jer žuri”, ukoliko se usvoje predlozi Radne grupe za brigu i čuvanje mladih vozača i mladih učesnika u saobraćaju koju predvodi Zorana Mihajlović, potpredsednik vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Osim toga, građani neće moći da saznaju kad neki pevač izjavi da vozi dve godine bez vozačke dozvole, a velika je verovatnoća i da će popularna serija „Vojna akademija” biti cenzurisana, jer je jedan od glavnih likova u dijalogu rekao da nikad ne vezuje pojas.
Predložena kazna za ovo emitovanje iznosi između 100.000 i 800.000 dinara.
To je prvi član nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja koji je sačinila Radna grupa koju je formirala Mihajlovićeva. Predstavljajući ovaj nacrt, preksinoć na konferenciji za medije u zgradi Vlade Srbije i kasnije u saopštenju za javnost, ona nijednom rečju nije spomenula da se predlažu restriktivne mere medijima i oglašivačima. Obrazlagala je šta se predlaže od mera za zaštitu mladih u saobraćaju, ali prvi član tog nacrta nije ni imenovala.
Dušan Telesković

Re: Kada kažem novine...

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Oct 19, 2017 12:43 pm