Srpska pravoslavna crkva

Share
avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Wed Sep 26, 2018 8:50 pm

Gargantua wrote:To je jedan nivo priče. Drugi je kanonski, ili "kanonski", tiče se načina stvaranja SPC tj ove inkarnacije koju poznajemo, iz perioda 1918-22.

Šta je u tomosu napisao Vaseljenski patrijarh 1922:


Sveta Crkva uređujući n obavljajući sve kako treba a radi nazidavanja, smatra da je i ovo svojstveno dobrom uređivanju i kanonskom poretku, da podešava i uređuje granice crkvene uprave prema političkim promenama koje se dešavaju, u koliko je to dozvoljeno svetim crkvenim zakonima, kako bi se upravljanje crkvenim poslovima vršilo bez teškoća i sa celishodnošću i kako bi od toga proizilazila veća korist za hristoimeni narod.


Odobrava i blagosilja crkveno oslobođenje od Patrijaršijskog Vaseljenskog Carigradskog Prestola n prisajedinjenje Avtokefalnoj Ujedinjenoj Pravoslavnoj Srpskoj Crkvi onih eparhija koje su do skora bile pod njegovom upravom i koje su gore spomenute. Priznajući pak proglašeno jedinstvo avtokefalnih crkava: Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dveju dalmatinskih eparhija prima od ovih obrazovanu Svetu Avtokefalnu Ujedinjenu Pravoslavnu Srpsku Crkvu kao sestru u Hristu, koja ima i uživa sva prava avtokefalnosti, prema propisima i redu Svete Pravoslavne Crkve.

Ako se uzme da su, stvaranjem Jugoslavije (političko-geografski) ujedinjenje "tri autokefalne crkve", a da je u tekućoj politici Crna Gora nezavisna, da postoje Crnogorci koji, logikom veze naroda i crkve, hoće CPC, linija koja spaja savremene političke promene sa "rasklimavanjem" nekada, isto tako politički, odobrenog ustrojstva "nove" SPC koje više prosto nije saobrazno sa današnjim političkim granicama.


Od ovih stvari dolazi strah, a u njemu su i velike oči.

Da, s tim što, za razliku od ukrajinskih crkava, a pogotovu makedonske crkve, u CPC skoro niko ne ide. A što se tiče straha, ona knjiga što sam ti pominjao, krajnji zaljučak:

one lesson as old as Thucydides’
history of the Peloponnesian War: The quest for absolute security
is the road to ruin.

Zapravo kada bi SPC jasno stala uz Moskvu, time bi samo povećala šanse da se problem MPC (a možda i CPC) rešava bez nje. Pa bi se na kraju opet sve svelo na kuknjavu. Što je katastroalna politika, ali ino sredstvo za spiranje bilo kakve odgovornosti za događaje. Imalo bi neke veze sa mozgom svađati se sa Grcima zbog Makedonije (mislim...), ali svađati se zbog jebene Ukrajine je paranoja. U koju je inače pala skoro cela nacija, između ostalog i zato što se stalno hrani.
avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Wed Sep 26, 2018 8:51 pm

Gargantua wrote:
Religious Freedom in Ukraine

Press Statement
Heather Nauert
Department Spokesperson
Washington, DC
September 25, 2018


The United States strongly supports religious freedom, including the freedom of members of groups to govern their religion according to their beliefs and practice their faiths freely without government interference. The United States respects the ability of Ukraine’s Orthodox religious leaders and followers to pursue autocephaly according to their beliefs. We respect the Ecumenical Patriarch as a voice of religious tolerance and interfaith dialogue.

The United States maintains unwavering support for Ukraine and its territorial integrity in the face of Russian aggression in eastern Ukraine and the Russian occupation of Crimea. We also support Ukraine as it charts its own path and makes its own decisions and associations, free of external interference.

https://www.state.gov/r/pa/prs/ps/2018/09/286188.htm

Naravno.
avatar

Posts : 9943
Join date : 2015-11-22

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Gargantua on Wed Sep 26, 2018 10:08 pm

KinderLad wrote:Da, s tim što, za razliku od ukrajinskih crkava, a pogotovu makedonske crkve, u CPC skoro niko ne ide. A što se tiče straha, ona knjiga što sam ti pominjao, krajnji zaljučak:





Zapravo kada bi SPC jasno stala uz Moskvu, time bi samo povećala šanse da se problem MPC (a možda i CPC) rešava bez nje. Pa bi se na kraju opet sve svelo na kuknjavu. Što je katastroalna politika, ali ino sredstvo za spiranje bilo kakve odgovornosti za događaje. Imalo bi neke veze sa mozgom svađati se sa Grcima zbog Makedonije (mislim...), ali svađati se zbog jebene Ukrajine je paranoja. U koju je inače pala skoro cela nacija, između ostalog i zato što se stalno hrani.

Eee, mi mislimo samo "dugoročno", na jednu tačku tamo 30 godina unapred koju "precizno" razaznajemo, a ovo sve do tada - to nije bitno, tu se ništa ne odlučuje.....
avatar

Posts : 18221
Join date : 2012-02-11

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by xie saike on Wed Sep 26, 2018 11:37 pm

to smece od bulovic urineja jos nije crklo  vec duze je bolestan, nikako da se izloguje u gospodu


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 2704
Join date : 2014-10-29
Age : 39

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Mr.Pink on Thu Sep 27, 2018 12:23 am

ma dajte ljudi, pa samo smo ovo nacionalno prestrojavanje ortodosije cekali na istoku, kasni crkva uvek.

cenim da ce nakon yoga biti korisnije pricati i razmisljati sta dalje sa tom imovinom. treba nekako resiti ovu hronicna nestasica vrtica, sirotista i biblioteka...i prihvatnih centara za migrantr dostojnih coveka


_____
СВЕ СУДИЈЕ ХАШКОГА СУДА 
МОГУ ДА НАМ ЛИЖУ МУДА!

srce ruka lopata

Posts : 5862
Join date : 2016-06-25

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Zuper on Thu Sep 27, 2018 12:51 am

Javili se debili iz Vasingtona koji ce u svom deblizmu napraviti ovde kod nas ogromne probleme, koji ce preci crkvena pitanja, dok oni misle da ce nesto uraditi Moskvi.
Teski retardi ali sta njih zabole.
avatar

Posts : 1452
Join date : 2018-03-03
Age : 29
Location : Hotline Vidikovac

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Летећи Полип on Thu Sep 27, 2018 3:39 am






_____
za ovo sto se desilo treba da odgovara i americka knjizevnost, pogotvo crnkinje opsednute svojim crnastvom i jevreji opsednuti svojim jevrejstvom. a najvise pisci poput sejbona koji su em opsednuti jevrejstvom em pisu alternativne istorije. i bob dilan isto. nadam se da je srecan sa svojom nobelovom nagradom.
~zvezda je zivot

inace da se razumemo ja mislim da film nije umetnost.
~bruno sulak
avatar

Posts : 15779
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by паће on Thu Sep 27, 2018 4:02 am

...на све четр стране?


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Fri Sep 28, 2018 7:07 pm

Ovaj iz Kragujevca je potpuno novi nivo ludila...

avatar

Posts : 14156
Join date : 2014-12-02

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Filipenko on Sat Sep 29, 2018 5:02 am

Raković? Dobro me podseti, sve hoću Arbajtmana da pitam za mišljenje o dotičnom, ali nikako da se setim.

Video ga pre desetak dana, nosi u rukama neko mnogo slatko bepče. Kao da nije njegovo 
avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Sat Sep 29, 2018 5:07 am

Ma ne Raković, poslušaj ovog što se uključuje iz Kragujevca...
avatar

Posts : 9943
Join date : 2015-11-22

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Gargantua on Sat Sep 29, 2018 5:12 am

a bre, zoran čvorović

avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Sat Sep 29, 2018 5:18 am

loodak
avatar

Posts : 115
Join date : 2017-10-28

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Bungee jump on Sat Sep 29, 2018 8:16 pm

Čvorović je pristalica Artemijeve sekte.

Zanimljovo vesla SPC. Od organizovanja SPC-OA u MKD mimo zahteva pozvanog arbitra iz Moskve ( a na nagovor Atine), preko pravoslavnog skupa na Kritu ( mimo zelje Rusa, uz sukob unutar delegacije pa se potpis na zavrsni dokument nije ni stavio), preko ovog nanovijeg zauzimanja strane, ako Rusi ne lage...

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1449569

A uostalom, zasto bi SPC vodila pametniju politiku od politicara ovde....
avatar

Posts : 47768
Join date : 2012-06-10

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by William Murderface on Sat Sep 29, 2018 8:26 pm

Gargantua wrote:
http://teologija.net/odgovor-na-prilog-o-karakterologiji-srpske-teologije/

Одговор на Прилог о карактерологији српске теологије
Дејан Мачковић
Spoiler:

У реаговању на текст „Међуправославни сукоби из наше перспективе“, названом „Прилог о карактерологији српске теологије“, изнесене су неке тврдње и оцјене, које бих, јавности ради, желио да прокоментаришем. Прије свега, иако ме је аутор Прилога упозорио да се између Грка, Срба, Руса и, како каже, „некакве Цркве“ не смије стављати знак једнакости, што је начелно тачно, ипак ћу користити ове називе јер претпостављам да је јасно да се говори о представницима јерархије, а не о фудбалским тимовима или представницима привредних комора.

Сам аутор Прилога је на почетку свога текста признао да је у основи проблема политика. Међутим, његово неслагање са мојим текстом иде даље и другим правцем, те звучи отприлике овако: Море је састављено 99% од воде, а 1% од соли и минерала. Но, само је тачно да је 99% вода, а сад ћу да вам кажем шта мислим о минералима.

Прије свега, на моју жалост, сâм Прилог је писан тешким и неразумљивим језиком, без фабуле и јасне идеје. И поред неколико читања још увијек не могу да схватим шта је писац хтио да каже, нити видим било каквог смисла, сем чињенице да је испровоциран малициозним текстом, спином, интерпретацијом, митоманијом и национализмом. Посебно ми је нејасан увод и почетних неколико пасуса, који, можда, неупућенима могу да изгледају импресивно и научно, док мени лично изгледају потпуно бесмислено. Осим тога, Прилог је предугачак јер углавном не побија идеје текста, него ситничаво коментарише готово сваку реченицу текста. Због тога писање овог одговора представља велико искушење и захтјева велику самоконтролу да се не упадне у исти проблем. Дакле, како ми поента првог дијела није јасна, прескочићу субјективне коментаре и опаске аутора Прилога, и усресредити се на пар аргумената који су окарактерисани као нетачни.

Примјера ради, аутору Прилога смета навод да су „патријарси на Босфору подржавали Султана у ратовима против Руса“. Основна идеја пасуса из које је ова реченица истргнута јесте да су односи Руса и Грка већ неколико вијекова били затегнути. При тој тврдњи нисам заузео ни једну страну, нити пак тврдио да су Руси зли а Грци добри, или обрнуто, и не видим никаквог разлога да се то окарактерише као „малициозна опаска која са лакоћом своди на апсурд комплексан однос Османске империје и Православне цркве“. Осим што је читаоце просвјетлио да је тај однос комплексан (ваљда претпостављa да већина мисли да је био једноставан), аутор ме упозорава да Султан у једнини није исто што и Османско царство. Вриједи напоменути да се могућност разумијевања пренесеног значења текста, препознавања симбола мора да развије још у предшколско доба, те да буквалност нема мјеста у академској расправи – то би аутор Прилога требало да зна, и да не понижава читаоце претпоставком да су инфантилни. Но, без обзира на горе наведене ситнице, податак о трвењима Грка и Руса у то доба је просто историјска чињеница, која се налази у многим књигама и постоји прегршт примјера.

Дакле, иако нема никакве везе са темом, ни претходном, ни овом сада, одговора ради, морам да наведем следеће пријмере, како неупућени не би помислили да су односи заиста били добри, или да примједба аутора Прилога има било каквог смисла и тежине. Тако, Амвросије Погодин у свом дјелу „О пријему неправославних у Православну цркву“ цитира бројне примјере о томе како су Грци мрзили Русе, бацали иконе које су добијали од руских царева, спаљивали словенске књиге, избацивали Русе са Свете Горе, са непоштовањем третирали све негрке итд, те наводећи бројне коментаре ондашњих путника и писаца, Погодин сумира да су Грци током читавог 17, 18. и 19. вијека фрустрацију због губитка империје надомјестили шовинизмом према неправославнима и према православним народима који нису Грци. Погодин, такође, наводи како игуман једног манастира из Молдавије након посјете Палестини пише цару 1650. да Грци називају псима све који долазе из Кијева и Москве. Примјери се низају један за другим, све до записа Порфирија Успенског како се патријарх Мелетије 1854. појавио пред султаном Абдул Меџидом, пред саму битку око Севастопоља, са ријечима: „дај ми комадић руског меса, исјећићу га на комаде“ и завршавајући посјету са ријечима: „Ниње отпушчајеши раба твоего Владико.“

Претпостављао сам да при писању чланка, који има веома лимитиран простор, не могу се наводити сви примјери, како би маловјерни и неповјерљиви били увјерени. Међутим, ако је аутор Прилога већ имао сазнања да овај податак није тачан, морао је прво да провјери, а потом и да га оповргне противним подацима и чињеницама, а не доцилно и лаконски саопшти – то је компликовано – гдје је, при томе, он апсолутно у криву! Иначе, овакав приступ се назива спиновање, за које је он оптужио мене.

Даље, осим што има проблема са црквеном историјом, текст Прилога слабо познаје и црквену садашњост, па се тако опет везујући за једну реченицу, а не за главну идеју изјашњава – „да епархијско устројство Цркве не допушта да поп са парохијом напусти јурисдикцију“. Не постоји ни један православни теолог који не зна да парохије на Западу имају статус корпорација (trust), или да су неријетко регистроване на име свештеника, или чак на име лаика, као приватне фирме. Не само да поп може са цијелом парохијом да напусти једну Цркву, него се то, нажалост, веома често и дешава. Таква пракса не дешава се само у Америци и Канади, него и у Европи, и то у свим помјесним православним црквама.

Затим, аутор Прилога ми пребације кривицу што сумњам у чистоту намјера одлуке Васељенске патријаршије да допусти други брак свештеницима. Молио бих само да се подсјетимо да је тај приједлог одбијен на Критском сабору 2016, на коме су управо Цариграђани апсолутно доминирали и изгурали све идеје које су им биле блиске. Две године касније ти исти Цариграђани доносе управо такву одлуку. Колико човјек мора бити наиван и неупућен да би тако нешто сматрао случајним?!

Такође ме је изненадило да аутор Прилога не познаје догађаје и динамику на састанцима који су се одвијали пред Критски сабор, а сâм наводи да је присуствовао једној предсаборској конференцији. Ако је присуство већ некакав аргумент, онда могу да подијелим лично шестогодишње искуство живота са фанариотима, присуствовања конференцијама, догађајима, не само унутарправославним него и нпр. Дијалогу са дохалкидонцима, а посебно сједницама и скупштинама у оквиру Свјетског савјета цркава у Женеви. Свако ко је и једном био на таквом скупу могао је да види да се Православље дијели на јелинофонске Цркве, с једне стране, и њихове сателите, попут Албаније, којој је на челу такође Грк, те све друге Цркве, које могу имати различита, или пак иста мишљења са Фанаром. У том смислу, аутор Прилога изненађује питањем: Ко су Грци у овоме сукобу? Ако би погледао записнике са састанака и гласања о одлукама, видио би један заједнички именитељ и образац. Сви Грци, без обзира којој јурисдикцији старих патријаршија припадају, увијек и гласају и говоре, као једно тијело, уз пар изузетака који само потврђују правило. Зашто је уосталом Москва и инсистирала на томе да се одлуке доносе консензусом, а не простом већином, ако не постоји непропорционалан број Грка у раду Сабора? Зар данас није јасно да је управо та компромисна одлука да се предсједник Сабора не бира, него да по диптиху припада Цариграду, заправо била трула и штетна, и да нас је можда и увела у последњи раскол?

У вези са овим, морам да се осврнем на аргумент у Прилогу, на недавно издвојено мишљење Јерусалимске Патријаршије (у односу на остале Грке) о ситуацији у Украјини, које се може разумјети једино у свјетлу чињенице да јој преко 90% вјерника чине руски имигранти у Израелу, те да би стварање паралелне руске јерархије у на њеној територији значило не само њен потпун финансијски колапс, него и њен крај. Приватно мишљење – изјава патријарха Теофила је услиједила тек након отворене руске пријетње да ће правити паралелну јерархију у традиционалним грчким областима. Аутор Прилога би требало да зна да је Јерусалимска патријаршија, такође, сама још прије неколико година направила паралелну цркву на територији Антиохијске патријаршије, без да је и поцрвенела и поред свих протеста из Дамаска па све до коначног прекида општења.

Трактат и идеје о неповезаности губитка аутокефалије са исламизацијом српског становништва, или да је исламизација била углавном у Босни и Херцеговини, нећу ни коментарисати, јер осим историје, аутора ту оповргава и здрава логика. Ради знатижељних, навешћу само податак да је у Сарајеву, почетком 19. вијека паша имао годишњу плату 500 гроша, а да је фанариотски митополит сарајевски од Срба отимао на име своје плате чак 10.000 гроша, остављајући их без крштења и сахране, ако не би имали да плате. Претпостављам да је одговор и на овај податак – то је компликовано за објаснити.

Овде ћу се зауставити на доказивању очитих ствари, које су јасне чак и неупућенима јер би непотребно продужило текст, а не би доказало ништа што се већ не зна.

Међутим, како не пада снијег да покрије бријег, него да свака звјер покаже свој траг, све горенаведено су тривијалности, а то је, надам се, јасно и аутору Прилога, а које прикривају прави разлог писања текста. Иако ми није јасно зашто је аутор лично испровоциран, из конфузног текста провејава љутња због написаног да је досадашња српска теологија на теме јединства и саборности Цркве била утопија и дјечије бунцање. Прилог вјероватно имао намјеру да докаже супротно, не мени него јавности, међутим, мени лично, а вјероватно и многим другима, данас је више него икад јасно, да је бунцање преслаба ријеч. Овакву теологију не само да је демантовала реалност у последње вријеме, него је и сам текст Прилога најбољи доказ мога описа. Ипак, морам одмах да се оградим да се не ради о цјелокупној српској теологији, нити о цијелом Православном богословском факулетету у Београду, него о малобројном, али бучнијем дијелу појединих карабурмских предавача.

Према мом мишљењу и утиску, које не мора бити апсолутно тачно, чини ми се да теолошку мисао тих пар појединаца карактерише готово све што се пројавило у Прилогу о карактерологији српске теологије – изузетно досадан, напоран и неразумљив језик, готово социолект, који служи само за комуникацију мале и привилеговане групе изабраних и њихових обожаватеља. Тако, док се говори о потреби унутарцрквеног дијалога и дијалога са друштвом, истовремено није остварена функционална комнуникација, нити са другим професорима, студентима, теолозима, а камоли са друштвом и свијетом. Лично сам имао благослов Божији да слушам предавања најеминентнијих имена православне икумене те за разлику неких текстова појединих београдских професора, био сам у стању све да пратим и разумијем. Можда зато што су предавачи били сигурни у оно што говоре, или пак добро познавали материју? Насупрот томе, код неких теолога читаве реченице немају никаквог смисла, идеје немају циљ, а циља ни нема.

Таква теологија је довољна сама себи, њој не треба Црква. Она је заправо антиклерикална, антимонашка, арогантна и судилачки расположена, по много чему преписивачка, а посебно слијепа на чињенице и реалност. Како уосталом да схвaтимо чињеницу да је овај Прилог објављен након што је митрополит Амфилохије дао изјаву у коме потврђује све моје наводе и тезе, или након интервјуа владике Иринеја бачког у коме каже да „СПЦ брине чињеница што Фанар самостално комуницира са расколницима у Скопју, те да је о томе наша Црква обавјештена из медија“? Да ли се тврдње о политиканстким емоцијама и паушалним судовима, о гушењу Цркве, ширењу страха и панике, односе и на њих двојицу или само на писца ових редова? Или ли je то још једно у низу уобичајених игнорисања ставова наше јерархије, или је непоправљиво слијепило на опажање стварног живота и проблема Цркве?

Према мом искуству, поједини професори и предавачи Православног богословског факултета у Београду, усудио бих се рећи, са презиром гледају на Цркву, посебно на јерархију која би требало да се повинује њиховој неприкосновеној псевдобогињи Теологији
, односно њима, као њеним акредитованим представницима на земљи. Тај факултет, иако је по многим карактеристикама елитан, несумњиво има велики проблем јер није у стању да духовно формира студенте теологије, нити да развије љубав према Цркви, као првенствено богослужбеној заједници и клерикалној институцији. За разлику од других богословских школа у свијету, због горе наведеног свршени студенти из Београда углавном не постају монаси, а значајан број не жели ни свештеничку службу. Какве то посљедице има на црквену кадровску политику, не треба посебно образлагати.

Нажалост, поједини професори проповиједају једну теологију која је самопрокламовано наднационална, надемоционална, надцрквена, надјерархијска, надмонашка и у свему је изнад. Они сматрају да је то чиста наука, што можда и јесте, али посљедицу има аутизам теологије и аутистично понашање оних који то слиједе. Иако је аутор Прилога најпристојнији и најмање агресиван експонент ове мале интересне клике на Карабурми, и о коме сам увијек чуо све најбоље, чак и он са невиђеном лакоћом игнорише ставове митрополита Амфилохија и владике Иринеја, или пак критикује Патријархово писмо Фанару „да је непотребно оптерећено националним идејама“. У том смислу, евидентно је да посебно негодовање код аутора Прилога изазива моја тврдња да је теологија у служби Цркве и црквених интереса, а не обрнуто. Зато аутор тврди да сам понизио (срозао) теологију. Лажној богињи Теологији мора да се потчињава све, па чак и истина, а Патријарх и Црква поготово. Зато аутор тврди нпр. да поп не може да преведе парохију у другу јурисдискцију, иако реалност говори другачије. Аутор Прилога свакако зна за мноштво таквих случајева и примјера, сигурно и више од мене, међутим, он их не усваја у процесу мишљења јер те чињенице не одговарају његовом теолошком погледу на свијет и Цркву. Зато се он једнако чуди како могу да тврдим да данас нема Пентархије из Јустинијановог доба, а при томе игнорише реалност да у 2018. години имамо најмање 14 аутокефалних православних цркава, и да је Црква у другом миленијуму сасвим успјешно функционисала на потпуно другим основама.

Ипак, чини ми се, да аутору Прилога највише засметала идеја да сама Црква треба да донесе одлуку, у складу с националним или било којим другим својим интересима, а да потом теолози направе теолошки оквир и објашњење те одлуке. Црква се руководи канонима и богословљем, али то не значи да канони и богословље руководе Црквом. То је основна разлика између уваженог аутора Прилога и мене у процесу теолошког промишљања. Овде морам да примијетим да обрнут процес теолошког промишљања који заговара писац овог Прилога о карактерологији српске теологије је карактеристичан за фундаменталисте из Исламске Државе. Исламисти имају прецијењене теолошке идеје, које потом намећу цијелој заједници, силом, без обзира на евидентне посљедице. То је теолошки тероризам и фанатична заслијепљеност, и посљедично са таквим особама се не може ни преговарати.

Једина јасна и разбирљива теза у тексту јесте да је национализам, сам по себи, нешто лоше. Ова идеја је дошла у Србију деведесетих година прошлог вијека, и на крилима Сорошеве визије Европе. Она је разрађена и допуњена са фанаритском пропагандом непрестаног вребања и указивања на етнофилетизам, који јесте проблем, али првенствено, а можда чак искључиво, само међу Грцима. Кроз ову призму јасно је зашто је писац Прилога у садржају текста анационалан, зашто са презиром гледа на српске националне интересе, које карактерише као митоманију јер је њему лично очито свеједно да ли припада Српској или Ескимској православној цркви. Ради се о једној сорошевској теологији којој је свеједно да ли је укинута Пећка патријаршија 1766. или ће Фанар сада, силом и кршењем Предања, поново да успије да рашчерупа српску аутокефалију, „јер у Христу нема ни Грка ни Јеврејина“.

У том смислу, јасно је да аутор Прилога нити његови истомишљеници нису у стању ни да изнесу било какву конструктивну мисао из српске позиције и у прилог српских националних интереса, или пак српских црквених интереса. Зато аутор и они који га бодре ни не пишу о кризи о Украјини, или покушају отимања Македоније и других области, јер се то не перцепира као проблем Цркве. Аутор Прилога веома добро зна за одлуку цариградског синода из априла ове године о томе да Фанар планира да додијели, и без сагласности СПЦ, аутокефалију цркви у Македонији, те да фанарски бандеристички епископ Јов Геча, несуђени патријарх нове расколничке структуре у Украјини, у својим интервјуима спомиње и Црну Гору, али то га се једноставно не дотиче, нити емоционално, нити интелектуално. У вези с тим, мени је јасно да се аутору Прилога чини да свако ко мисли другачије је паничар који шири страх, митоман и националиста, или пак препредени прагматичар који злоупотребљава ситуацију ради своје користи, па макар то био и сâм Патријарх.

Истовремено, док је нашао за сходно да прокоментарише као лоше третирање питања нација у патријарховом писму, ни једном ријечју није се осврнуо на недопустиво понашање Цариградске патријаршије што је сами узорк цјелокупне дискусије и најважнији црквени проблем овог љета. Међутим, док наш Прилог о карактерологији српске теологије критикује национализам, ни сама Цариградска патријаршија, чији је пројављени адвокат, не сматра да је национално питање у супротности са учењем Ап. Павла. Напротив, Фанариоти сматрају да би давање националне Цркве Украјинцима унаприједило духовни живот, и то не само тамо, јер поред Украјине и Македоније, Цариграђани маштају о давању аутокефалије чак и малој Абхазији. Истовремено, Фанар у потпуности игнорише милионе православних вјерника у Америци, који би такође могли добити аутокефалију, коју готово нико не би оспоравао. Према томе, нико у православном свијету, па и у свијету уопште не мисли да је тијесан однос Цркве и нације проблем. Напротив. Једино аутор Прилога тврди да бисмо морали да одбацимо Нови Завјет и добар дио Предања, ако бисмо црквене одлуке доносили у интересу нације. То је прецијењена и слијепа идеја, људи једне књиге. Срећом, на такав начин не резонује ни већина ни у нашем сабору, нити пак у другим православним црквама. Тако не мисле ни свјетовне власти, ни Руси, чак ни Американци, чији високи дипломати тврде да је формирање националне цркве у Украјини приоритет њихове спољне политике, или пак Французи, чији Предсједник се полако удаљава од екстремног лаицизма и говори католичким вриједностима у француској нацији. Но, за писца Прилога све горе наведено је политиканство.

Међутим, српски проблем није агресивност наших противника, с тим смо се знали изборити и у прошлости, а успјешно смо се изборили и данас. Наш проблем је што наша теолошка елита иде мимо свијета, и каска за идејама које су актуелне у свијету? Зашто се, рецимо, нико од горенаведених свјетских актера није сјетио да изнесе аргумент да је национална Црква у супротности са учењем Ап. Павла? Зашто да аутор инсинуира да би Срби требало да буду интернационални пролетери и либерали, по Сорошевом моделу, кад се Европа и политички и интелектуално окреће неоконзервативизму и идеји нације? Да ли треба да будемо са погрешне стране историјских одлука само зато јер нам интелектуалну елиту чине они који не могу да виде реалност у којој живи Црква у свијету?


https://teologija.net/teologija-u-sluzbi-realpolitike/

Теологија у служби реалполитике
Владимир Вељковић


Spoiler:

Седећи са пријатељем, баш пре неки дан, нашироко сам објашњавао црквену ситуацију у Украјини, указујући му на опасност да поводом ње дође до озбиљног раскола у Православној Цркви. Тематика је мом пријатељу, будући да је марксиста, била потпуно страна. Али је морао да ме саслуша, пошто ме је већ неопрезно упитао шта има ново и шта читам у последње време. На крају мог излагања само је кратко уз осмех прокоментарисао да га читава та ситуација подсећа на средњи век. Рекох: „Ниси у праву друже П. – Могло би да асоцира и на расколе међу комунистичким партијама у 20. веку.“ Пошто се с мојом примедбом сложио, прешли смо на друге теме.
Више је фактора утицало на стварање тоталитаризма у 20. веку (како фашистичког, тако и бољшевичког), а један од идејних чинилаца у том правцу била је свакако и Лењинова теза о „партијности философије“. Такво је схватање следбеницима Лењина пружило „фактички право на необјективност“, закључује руски историчар С. Левицки. Подређеност философије текућој политици партије и њеним интересима, довело је на крају до тога да је само Стаљин, као врховни шеф бољшевичке партије и државе, имао право на слободу мисли у СССР-у, те је, самим тим, постао и једини званично овлашћени тумач владајуће философије „марксизма-лењинизма“. Његово је стваралаштво познато као „стаљинизам“.
Да и међу православнима има оваквих бољшевичких схватања, јасно нам је ставио до знања и теолог Дејан Мачковић, са својим начелним ставом да теологија помесних Православних Цркава мора бити у служби оправдања интереса и црквене политике сваке локалне јерархије и да ту не може бити никаквих изузетака. Свака теологија која би се држала по страни или објективно сагледавала садашњу жалосну ситуацију у православљу за њега је недопустива. Мачковић сматра да у слободном теолошком промишљању нема истине, већ да обавезујућу истину прописују структуре моћи, оличене у званичним црквеним властима. Одузимајући теологији право да самостално промишља, Мачковић је своди на пропаганду и манипулацију.
Колико би страдала истина у Мачковићевој верзији тоталитаристичке теологије, видимо и на примеру када своје неистомишљенике истовремено оцењује и као „фундаменталисте Исламске државе“ и као представнике „сорошевске теологије“. Произвољно увођење нових појмова, као што је „сорошевска теологија“ очигледно има за циљ да омаловажи опоненте, али и када би покушали да овом појму одредимо значење вероватно би се тицао тзв. отвореног друштва (Попер), односно заговарања неке врсте политичког либерализма. Произилази да су опоненти Мачковића спој неспојивих супротности: исламизма и либерализма. Овако супротни појмови могу бити повезани само код неког ко је одустао од основних критеријума логике, објективности и истинитости.
Aко би се теологија заиста и упустила у улогу слушкиње црквене политике, свака би се локална Црква неминовно претворила у тоталитарну организацију. А то би онда вероватно довело и до потпуног распада православља.
Не верујем да је Мачковић баш у Лењину нашао инспирацију, нити да би себе описао као стаљинисту – иако начелно прихвата бољшевичке принципе. Рекао бих да је он до свог тоталитарног става дошао преко својих реалполитичких и националистичких позиција. Мачковић је пропутовао православни свет и, како сам каже, све оно што је у том свету чуо је схватио и разумео (типичан исказ једне идеолошки сужене свести). Велика истина која му се указала и коју – као сваки фанатик – несебично са нама дели изгледа овако: православни свет је у сталном сукобу и у таквом свету побеђују они који се без икакве моралне ограде боре за своје уске црквене и националне интересе. Да би СПЦ на том бојном пољу опстала и победила, мора се завести војничка дисциплина и угушити свака слободна мисао. Одбрана слободе целине, захтева гушење слободе унутар те целине. А ако неко од теолога неће да учествује у идеолошком рату са другим православцима – као што то хоће сваки добри националиста – врбовао га је Сорош.
Мачковић не жели да иде мимо света, а данас се Европа „и политички и интелектуално окреће неоконзервативизму и идеји нације“. У ранија времена, када се Европа такође окретала идеји нације, Бенито Мусолини је овако размишљао: „Човек није слободан сем у целоме и по целини а ово цело не може бити него само једна свемоћна држава, која не дозвољава никакву дискусију нити било какву контролу.“ Да ли Мачковић сматра да би свемоћна СПЦ могла бити претеча неке нове свемоћне свесрпске државе?
Позиција Мачковића, његово јавно ангажовање у прогону слободе мисли у оквиру СПЦ и позиви јерархији да стави теологију под апсолутну контролу црквене политике, само је привидно доследна. Та позиција индиректно доводи у питање могућност и спремност српске црквене јерархије да сама – без Мачковића и сличних – процени и одбрани интересе СПЦ, заступајући истовремено и интересе православља у целини.
У овом заиста тешком времену, када будућност Православне Цркве изгледа врло неизвесно, неопходна је управо слободна, аутономна и интернационална православна теологија. Таква ће теологија представљати мост помирења међу завађеним странама, насупрот теологији у служби међуцрквеног сукоба. А допринос српских теолога будућем помирењу, зашто да не, може бити управо теологија „саборности и једногласја“.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 115
Join date : 2017-10-28

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Bungee jump on Sat Sep 29, 2018 8:55 pm

У овом заиста тешком времену, када будућност Православне Цркве изгледа врло неизвесно, неопходна је управо слободна, аутономна и интернационална православна теологија. Таква ће теологија представљати мост помирења међу завађеним странама, насупрот теологији у служби међуцрквеног сукоба. А допринос српских теолога будућем помирењу, зашто да не, може бити управо теологија „саборности и једногласја“.
Fino zvuci, no u praksi je SPC itekako nacionalna i posvetosavljena. Svejedno da li se radi o grckim ili ruskim frakcijama.

Posts : 5862
Join date : 2016-06-25

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Zuper on Sat Sep 29, 2018 9:07 pm

Da, to kazu u Zagrejbu.
avatar

Posts : 2704
Join date : 2014-10-29
Age : 39

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Mr.Pink on Sat Sep 29, 2018 9:09 pm

pa taman do zagreba SPC i dobacuje.


_____
СВЕ СУДИЈЕ ХАШКОГА СУДА 
МОГУ ДА НАМ ЛИЖУ МУДА!

srce ruka lopata
avatar

Posts : 115
Join date : 2017-10-28

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Bungee jump on Sat Sep 29, 2018 9:13 pm

Zuper wrote:Da, to kazu u Zagrejbu.

Mleko je belo svuda, jbg.

A kako bi ti inace postavio stvari oko ovoga, onako cvorovicevski ili...?

Posts : 5862
Join date : 2016-06-25

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Zuper on Sat Sep 29, 2018 9:24 pm

Mr.Pink wrote:pa taman do zagreba SPC i dobacuje.

avatar

Posts : 2704
Join date : 2014-10-29
Age : 39

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Mr.Pink on Sat Sep 29, 2018 9:30 pm



_____
СВЕ СУДИЈЕ ХАШКОГА СУДА 
МОГУ ДА НАМ ЛИЖУ МУДА!

srce ruka lopata

Posts : 5862
Join date : 2016-06-25

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Zuper on Sat Sep 29, 2018 9:32 pm

Propijevaces ti Pinku njemacki...

avatar

Posts : 9943
Join date : 2015-11-22

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Gargantua on Sat Sep 29, 2018 10:14 pm

...Ранее в интервью ТАСС пресс-секретарь патриарха сообщил, что свою поддержку каноническому православию на Украине ранее выражали патриархи Сербский, Александрийский, Иерусалимский, а также предстоятели Польской церкви и церкви Чешских земель и Словакии, представители Элладской церкви и игумен афонского монастыря Святого Павла архимандрит Парфений.…

https://tass.ru/obschestvo/5617025

Moskva: Srpski patrijarh se "opredelio"

Patrijarh SPC je sa patrijarsima Aleksandrijske i Jerusalimske pravoslavne crkve podržao kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhata.

To je izjavio predstavnik za štampu Patrijarha moskovskog Kirila, Aleksandar Volkov.

On je za agenciju Tass dodao da su tu podršku izrazili i poglavari Poljske i Češke pravoslavne crkve, kao i predstavnici Grčke pravoslavne crkve.

Volkov je takođe kazao da bi lokalne, odnosno nacionalne pravoslavne crkve, mogle da iniciraju crkvenu skupštinu o problemu povodom odluke Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da prizna autokefalnost crkve u Ukrajini.

On je dodao da bi bilo značajno čuti stav svih lokalnih pravoslavnih crkava po tom pitanju, koje je važno ne samo za pravoslavlje u Rusiji i Ukrajini, već mnogo više i za buduće postojanje ujedinjene globalne pravoslavne zajednice.
avatar

Posts : 4078
Join date : 2017-11-16
Location : Nosgoth

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by KinderLad on Sat Sep 29, 2018 10:31 pm

Sjajan potez. Sve i da nije istina, teško "demantljivo".
avatar

Posts : 1198
Join date : 2016-05-29

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Creepy Uncle on Sat Sep 29, 2018 10:46 pm

Bez saborske odluke nikakva formalna podrška nije moguća, nismo mi papisti pa da patrijarh radi kako mu se ćefne. Ali da - demanti nije moguć.


_____
vijetnamsko prase, koje ceo život bude prase

Dragan Todorović

Re: Srpska pravoslavna crkva

Post by Sponsored content


    Current date/time is Mon Oct 22, 2018 10:07 am