Kapitalizam 101

Share
avatar

Posts : 1960
Join date : 2017-11-27

Re: Kapitalizam 101

Post by Mr. Moonlight on Sun Sep 09, 2018 2:22 pm

i mojih nekoliko računara je dobilo besplatan upgrade sa win7 na win10

dva poslovna sa legalnim win 7


_____
    .i.

When I Get Low, I Get High.

I'm forever blowing bubbles,
Pretty bubbles in the air,
They fly so high, nearly reach the sky,
Then like my dreams they fade and die.




.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.


Very dishonest people!
avatar

Posts : 254
Join date : 2012-02-11
Location : Japan

Re: Kapitalizam 101

Post by yoyogi on Sun Sep 09, 2018 2:37 pm

Pa tako i treba.


_____
"It could not be prevented", says the only nation in the world where mass killings routinely happens.
avatar

Posts : 254
Join date : 2012-02-11
Location : Japan

Re: Kapitalizam 101

Post by yoyogi on Sun Sep 09, 2018 2:55 pm

Kapitalizam 101.

On mora stalno da raste, kao piramidalna šema. Velike i stabilne ekonomije, kao Amerika, mogu da prođu sa 2-3% godišnjeg rasta.

Kini treba bar 6.5 % da apsorbuje novostasalu radnu snagu i spreči neke nemire (poslednji podaci, porasla je 7%). Tih 7% za 10 godina duplira ekonomiju, tako je Kina prestigla Japan i postala druga najveća ekonomija na planeti.

A rasla je, kineska ekonomija i po 9%. Zapadni posmatrači su to nazvali "pregrevanjem" koje nekako mora da se zaustavi.

Ta rupa imeđu 6.5% i 9% (koja znači desetine miliona novih radnika kojih nema da popune otvorene poslove) je dovela da moje kolege u Shanghai, koji su nekada radili za 400$ mesečno danas imaju 3,000 US$ mesečno.

Makroekonomija.


_____
"It could not be prevented", says the only nation in the world where mass killings routinely happens.
avatar

Posts : 1908
Join date : 2016-01-07

Re: Kapitalizam 101

Post by Djamolidine Abdoujaparov on Sun Sep 09, 2018 11:30 pm

avatar

Posts : 1374
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Wed Sep 12, 2018 10:33 pm

Da li postoji negde statistika koliko se na mesečnom i godišnjem nivou u RS kreira poslova po stepenu stručne spreme i visine plate?
avatar

Posts : 1908
Join date : 2016-01-07

Re: Kapitalizam 101

Post by Djamolidine Abdoujaparov on Thu Sep 13, 2018 11:42 pm

umri jbt

Amazon CEO Jeff Bezos on Wednesday announced a $2 billion philanthropic fund to finance a new network of preschools and contribute to nonprofits assisting homeless families.
Bezos said on Twitter that the schools would be located in underserved communities and would be operated by his new Bezos Day One Fund.
We’ll use the same set of principles that have driven Amazon,” he said in his statement. “Most important among those will be genuine, intense customer obsession. The child will be the customer.”

avatar

Posts : 15064
Join date : 2012-02-12
Location : тамо где су академски грађени

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Fri Sep 14, 2018 1:52 am

Избељује биографију боље од варикине.


_____
а шта, пробија те врућина? кад купујеш климу, гледај да нема икс у називу.
mathematics, the only done science
avatar

Posts : 13942
Join date : 2014-12-01

Re: Kapitalizam 101

Post by Filipenko on Sat Sep 15, 2018 9:45 am

Ne platim ti 20 milijardi poreza, uzimam ti 5 milijardi na subvencije za zaposlene kojima je plata toliko niska da ne mogu da se prehrane, pa osnujem fond od 2 milijarde koji ću ionako da koristim kao protočni bojler a mogu i rodbinu da pozapošljavam.
avatar

Posts : 9581
Join date : 2015-11-22

Re: Kapitalizam 101

Post by Gargantua on Sat Sep 15, 2018 1:11 pm

Stvaranje i prisvajanje vrednosti u globalnoj ekonomiji
MIROSLAV SAMARDŽIĆ

Prikaz knjige: The Value of Everything: Making and Taking in the Global Economy,  Allen Lane – Penguin, London  Apr 2018 by Mariana Mazzucato

http://www.noviplamen.net/glavna/stvaranje-i-prisvajanje-vrednosti-u-globalnoj-ekonomiji/


Marijana Macukato danas je vodeća autorka u oblasti ekonomije inovacija. Njena knjiga Preduzimljiva država prevedena je na petnaest jezika i postala je svetski bestseler. ( The Entrepreneurial State: Debunking Public vs. Private Sector Myths, 2013.) U novoj knjizi Vrednost svega, stvaranje i prisvajanje u globalnoj ekonomiji, ona nastoji da u centar pažnje ekonomske nauke vrati pojam vrednosti. Naslov knjige je aluzija na misao Oskara Vajlda da je cinik čovek koji zna cenu svačemu i vrednost ničemu. Druga velika ideja koju autorka sledi je Platonova: naratori vladaju svetom.

Definicija vrednosti u ekonomiji je od ključnog značaja, jer ona je srž ekonomske analize. Pitanja na koja treba odgovoriti su: zašto oni koji prisvajaju vrednost dobijaju više od onih koji je stvaraju; kako se određuju proizvodne granice; kako se razdvajaju proizvodne delatnosti od neproizvodnih i parazitskih; ko stvara vrednosti i odakle ona dolazi.

Prema autorki, vrednost je način na koji se različiti činioci (ljudski, materijalni i nematerijalni, poput znanja), ustanovljuju i kombinuju kako bi se proizvele nove robe i usluge. Prisvajanje vrednosti je delatnost kojom se manipuliše postojećim proizvodnim snagama. Temeljna ideja knjige je da poistovećenje izvlačenja vrednosti sa njenim stvaranjem ima uzrok u pogrešnom rezonovanju ekonomista.

Treba razmatrati kako je autput proizveden, šta je urađeno sa dohotkom, kako se on raspoređuje u ekonomiji, da li je proizvod koristan, da li se povećavaju privređivačke sposobnosti društva, da li je neko dobro vredno ukoliko njegova izrada donosi loše ekonomske i ekološke efekte.

Autorka tvrdi da moramo ponovo otvoriti raspravu o tome kako nastaje vrednost i ko je stvara, šta jeste a šta nije vrednost. Vladajući prikaz o njoj je mit. Oni koji imaju moć da kontrolišu narativ, odlučuju o tome kolika je cena. Nešto ima vrednost, a nešto nema, samo zato što je neko tako odlučio. Naratori vladaju svetom.

...

Marijana Macukato tvrdi da je marginalsitička teorija u stvari ideologija buržoazije čiji je cilj bio obaranje Marksove teorije o eksploataciji. Nastala je zahvaljujući političkom oporavku buržoazije, kao opravdanje njenog zahteva za prisvajanjem celokupnog profita. Matematizacija služi da ovaj pristup dobije izgled nauke, zapravo ekonomija po neoklasičarima treba da više liči na Njutnovu fiziku nego na sociologiju. Cilj je bio da se suzbije socijalsitička/komunistička kritika kapitalizma.

Prema autorki, odluka o tome šta je vrednost arbitrarna je, ona predstavlja socijalnu konvenciju. Koje privredne delatnosti se smatraju važnijim od drugih od ključnog značaja je za utvrđivanje pravca razvoja ekonomije. Definicija vrednosti je stvar politike, njome se utvrđuje kakvo društvo treba da bude, to nije čisto ekonomsko pitanje. Ekonomska merenja nisu neutralna, njihovi nalazi utiču na ponašanje. Vladajući narativ o vrednosti utiče na to kako je ekonomija strukturirana. Oni koji su moćni odlučuju o tome šta je vrednost i sebe smeštaju unutar proizvodnih granica. Sve do šezdesetih godina dvadesetog veka nacionalno knjigovodstvo počivalo je na stavu da finansije ne stvaraju vrednost, nego samo obrću postojeću, smatralo se da je finansijski sektor izvan oblasti proizvodnog. Danas je drukčije, većina ekonomista smatra da finansijeri zarađaju profit pružanjem usluga koje se smatraju proizvodnim. Finansijaki sistem danas je tretiran kao da stvara vrednost u realnoj ekonomiji.

Teorija o tome šta je vrednost je važna radi razjašnjenja koji rad je produktivan, a koji nije. O tome odlučuju oni koji su toliko moćni da mogu da utvrđuju značenje pojmova i kako se dohodak raspoređuje.

...

Marijana Macukato uspešno dekonstruiše koncept BDP, u čemu nije usamljena. Ona postavlja pitanje, da li porast dohotka u finansijskom sektoru i rente treba uračunati u BDP? Kako je neki sektor vrednovan utiče na kalkulaciju stope rasta i na to kako podstičemo i orijentišemo ekonomiju, kako merimo BDP zavisi od toga kako vrednujemo stvari. Pogrešnim obračunavanjem ekonomskih aktivnosti, donosioci političkih odluka mogu dobijati iskrivljene signale o tome šta je produktivno i kako da se podstiče i usmerava privreda. Koje su poslovne grane produktivne a koje nisu zamagljeno je marginalsitičkom teorijom. Prema marginalistima, sve dok robe i usluge imaju tržišnu cenu vredno je uključiti ih u BDP, a da li ta delatnost stvara ili izvlači vrednost, irelevantno je. Razlika između rente i profita je zamagljena, izvlačanje vrednosti može se maskirati kao njeno stvaranje, u BDP se uračunavaju samo artikli i usluge koje su razmenjeni na tržištu.

Sve računovodstvene metode su socijalne konvencije koje se menjaju, one nisu definisane fizičkim zakonima i konačnim realnostima već reflektuju ideje, teorije i ideologije svog vremena. Na koncept BDP utiče teorija vrednosti koja ga podržava i na osnovu koje se obračunava. Po marginalstičkom shvatanju sve što ima cenu ulazi u BDP, izvan proizvodne sfere je samo država. Međutim, ona je glavni investitor u istraživanje i razvoj, a taj trošak se ne može smatrati neproduktivinim.

...
avatar

Posts : 1960
Join date : 2017-11-27

Re: Kapitalizam 101

Post by Mr. Moonlight on Sat Sep 15, 2018 1:44 pm

sviđa mi se


_____
    .i.

When I Get Low, I Get High.

I'm forever blowing bubbles,
Pretty bubbles in the air,
They fly so high, nearly reach the sky,
Then like my dreams they fade and die.




.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.


Very dishonest people!
avatar

Posts : 6308
Join date : 2012-02-10
Location : Endicott Manor

Re: Kapitalizam 101

Post by Quincy Endicott on Sat Sep 15, 2018 10:32 pm

otkud to da je država glavni investitor u istraživanje i razvoj?


_____
"Do you know what I did? The things these filthy hands have done to make this money?"
avatar

Posts : 1960
Join date : 2017-11-27

Re: Kapitalizam 101

Post by Mr. Moonlight on Sat Sep 15, 2018 10:34 pm

nemam pojma ko je to i kako računao

moja logika je da kapital dobije gotove ljude fraj, sve što firme investiraju je posle glavnog posla koji je država odradila i za šta ne dobije ništa nazad


_____
    .i.

When I Get Low, I Get High.

I'm forever blowing bubbles,
Pretty bubbles in the air,
They fly so high, nearly reach the sky,
Then like my dreams they fade and die.




.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.i.


Very dishonest people!
avatar

Posts : 1374
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Sun Sep 16, 2018 4:56 pm

Quincy Endicott wrote:otkud to da je država glavni investitor u istraživanje i razvoj?

Gotovo svi patenti i izumi danas se baziraju na dostignućima u osnovnoj nauci koji se objavljuju i dan danas bez ikakvog patenta, a finansirala ih je ili država ili filantropija.

Za sve od DNK do tehnologija koje omogućavaju iPhone je država futovala bil™️.

Mr. Moonlight wrote:nemam pojma ko je to i kako računao

moja logika je da kapital dobije gotove ljude fraj, sve što firme investiraju je posle glavnog posla koji je država odradila i za šta ne dobije ništa nazad

Pa da, kao i sve u ostalo u glavničarstvu, socijalizacija rizika i gubitaka i privatizacija profita na delu.
avatar

Posts : 15064
Join date : 2012-02-12
Location : тамо где су академски грађени

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Sun Sep 16, 2018 8:34 pm

ontheotherhand wrote: je država futovala bil™️.

Табанала кљун.


_____
а шта, пробија те врућина? кад купујеш климу, гледај да нема икс у називу.
mathematics, the only done science
avatar

Posts : 1374
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand Today at 3:59 pm

The Inequality Industry

Since 2008, wonks, politicians, poets, and bankers have all started talking about inequality. But are they interested in making us more equal?

Re: Kapitalizam 101

Post by Sponsored content


    Current date/time is Tue Sep 18, 2018 11:47 pm