Kapitalizam 101

Share
avatar

Posts : 13593
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Fri Jul 22, 2016 10:54 am

ontheotherhand wrote:btw jebЕ ovaj forumski softver sa akanjem oko podešavanja razmaka između pasusa

Није то до форумског сопствера, него до старе заваде између доса и уникса - шта је крај реда/пасуса, слово 10, слово 13 или оба. И онда препишеш нешто из једног у други па ти крајеви нестану или се удвоструче, зависи од тога колико је паметан онај што то прима. Слово 13 је враћало главу телепринтера на почетак реда, а 10 дизало папир за један ред.

Ко се историје лаћа, од историје и загине у едитору.


_____
Вештица Мизога и вештица Андрога питају чији си
Mom, do you want to play, or yes?
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Tue Jul 26, 2016 12:26 pm

Kako toga nema u npr vBulletinu, ne vidim koja je veza problema sa OS?

Ne razumem te baš ovo za istoriju, na šta tačno misliš?
avatar

Posts : 13593
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Tue Jul 26, 2016 12:43 pm

Па то да је та разлика између знака за крај реда у дос/пенџеријима наспрам уникс/линукс итд система стара бар 35 година, и још увек уме да направи штету.

Данас већина софтвера који примају текст (у више пасуса) уме да се избори са тим, па и ако стигне нешто са оним другим знаком, претамбура се у трку. Ко зна колико пута се неки текст тако испотиха преради, то се ни не примети... док не натрчиш на неки комад који није обавештен и онда почне тако да ти брља.


_____
Вештица Мизога и вештица Андрога питају чији си
Mom, do you want to play, or yes?
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Tue Jul 26, 2016 10:17 pm

Ovaj je onda Voja Koštunica.   e da, zašto ne može da se zadrži formatiranje kopiranog teksta, bude prvobitno u postu a nakon previewa ili senda se izgubi i stavi /size kodove ako je tekst u boji

Da ne oftopičarimo samo:

Why Piketty isn’t Marx
http://mondediplo.com/2015/05/12piketty

Thomas Piketty’s thousand-page economics bestseller reduces capital to mere wealth — leaving out its political impact on social and economic relationships throughout history.

Guest

Re: Kapitalizam 101

Post by Guest on Wed Jul 27, 2016 11:59 pm

za mene je ovo vrlo mudar tekst. preporucujem citanje pre svega radulovicevskoj "libertarijanskoj rulji".



...potrebna nam je „građanizacija“ – preobražanje izolovanih i nemoćnih pojedinaca u aktivne, militantne građane koji kolektivno doživljavaju svoju sudbinu i voljni su da na nju demokratski utiču. Oni koji nastoje da se to dogodi moraće da pregovaraju ne samo o privatizaciji nade već i o širokom prihvatanju vrtloga progresa i sveprisutnog cinizma u današnjim naprednim društvima. Oni koji su već stupili u političku borbu moraće da raskrče put od identitetskih politika i hiljada drugih dobrih razloga koji zahtevaju našu pažnju.


http://pescanik.net/privatizacija-nade-kapitalizam-naspram-solidarnosti/



\
avatar

Posts : 45134
Join date : 2012-06-10

Re: Kapitalizam 101

Post by William Murderface on Thu Jul 28, 2016 12:06 am

Hahaha, htedoh ja da okačim, pa zaboravih! Dobar je tekst. Great minds, itd.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 12768
Join date : 2014-12-01

Re: Kapitalizam 101

Post by Filipenko on Thu Jul 28, 2016 12:20 am

 militantne građane koji kolektivno doživljavaju svoju sudbinu i voljni su da na nju demokratski utiču



Ahem...

Kada se jednom formira militantna organizacija, tu nema demokratije, niti je može/treba biti. Sve smo to već iskusili na početku boljševičke, dakle pravedne revolucije, kada su formirane vojne jedinice čije su komandante i komesare demokratski glasali. Uskoro se to pretvorilo u levi izraz militarizma (naravno, kao odgovor na, između ostalog, varvarizam stranog faktora) i ubrzo pretočilo u ono što militantna organizacija pre ili kasnije mora postati, želi li da zadrži svoju borbenost. Alternativno, može da se izobliči i razmlitavi, postane demokratska i krene da čita Pekića i Ejn Rand. 
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Wed Aug 17, 2016 7:17 pm

Imate neku preporuku za net tekstove ili knjigu(e) o porodici u kapitalizmu? Kakva je Sociologija porodice Anđelke Milić?
avatar

Posts : 45134
Join date : 2012-06-10

Re: Kapitalizam 101

Post by William Murderface on Wed Aug 17, 2016 7:24 pm

Ja sam čitao samo delove knjige i bila mi je, bar kao laiku, prilično zanimljiva.

Možda će ti biti interesantna i The Way We Never Were.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Thu Aug 18, 2016 5:02 pm

Čini mi se da je gagorder pisala o njoj. Ne mogu da nađem taj post doduše.
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Fri Sep 02, 2016 3:09 am

Nešto za No Countrya.


At All Costs


Canada’s tar sands are destructive and massively inefficient. But for capitalists, they’re the future.


The boreal forest fire momentarily humbled the tar sands industry but the Left cannot expect nature to do their revolutionary work for them. Capital has demonstrated it can outlive the depletion of fuels that animated it for two centuries.

The ability to engineer a new source of fuel allows capital to carry on its global quest to commodify all of nature and society, no matter how devastating the consequences may be.
avatar

Posts : 5675
Join date : 2015-05-16

Re: Kapitalizam 101

Post by No Country on Fri Sep 02, 2016 3:42 am

Ма да, то је тотална карикатура капитализма: та тар-сенд скаламерија већ дуго не прави никакве паре, него напротив кошта ђаво и по, али је too big to fail. У међувремену уништава и планету земљу и економију Алберте, чини се једнаким апетитом. Једино позитивно у целој причи је што су ови моји дигли глас, и нисмо им дали да направе нафтовод кроз Бјутифул Би Си. Па сада гурају на источну обалу, али и тамо ће бити тврдо.
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Fri Sep 02, 2016 5:09 pm

Sad čitam ovo:

http://www.msnbc.com/interactives/geography-of-poverty/se.html


Isuse.
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Sun Sep 04, 2016 10:34 pm

https://www.jacobinmag.com/2014/12/capitalisms-gravediggers/

Istoričarka Ellen Meiksins Wood o definisanju kapitalizma i neadekvatnosti koncepta "buržoaske revolucije" za objašnjavanje njegovog uspona.



Capitalism” was for a while a forbidden word, at least in mainstream politics and media, which treated it as a left-wing pejorative. What we got instead were “private enterprise,” the “free market,” and so on. The word is now back in more common usage, but its meaning tends to be a bit vague.

Pressed for a definition of capitalism, most people would make some reference to markets, trade, and commerce. Any society with well-developed commercial activity, particularly (but not only?) where trade and industry are privately owned, would count. 

Some people insist on defining the term more precisely. I’m one of them — and we’ve been criticized for offering too precise a definition (more on that later). But it seems to me there are advantages to being clear about what truly distinguishes the capitalist system from any other social form — at least if we want to understand why it operates the way it does, whether in (relatively) good times or in bad.
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Fri Sep 16, 2016 10:40 am

We have now reached the point where the destructive effects of capitalism are outstripping its material gains. No third world country today, for example, can hope to achieve even the contradictory development that England underwent. With the pressures of competition, accumulation, and exploitation imposed by other more developed capitalist systems, the attempt to achieve material prosperity according to capitalist principles is increasingly likely to bring with it only the negative side of the capitalist contradiction, its dispossession and destruction without its material benefits, at least for the vast majority.

There is also a more general lesson to be drawn from the experience of English agrarian capitalism. Once market imperatives set the terms of social reproduction, all economic actors—both appropriators and producers, even if they retain possession, or indeed outright ownership, of the means of production—are subject to the demands of competition, increasing productivity, capital accumulation, and the intense exploitation of labor.

For that matter, even the absence of a division between appropriators and producers is no guarantee of immunity (and this, by the way, is why “market socialism” is a contradiction in terms): once the market is established as an economic “discipline” or “regulator,” once economic actors become market dependent for the conditions of their own reproduction, even workers who own the means of production, individually or collectively, will be obliged to respond to the market’s imperatives—to compete and accumulate, to let “uncompetitive” enterprises and their workers go to the wall, and to exploit themselves.
The history of agrarian capitalism, and everything that followed from it, should make it clear that wherever market imperatives regulate the economy and govern social reproduction there will be no escape from exploitation.
http://monthlyreview.org/1998/07/01/the-agrarian-origins-of-capitalism/
avatar

Posts : 13593
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Fri Sep 16, 2016 2:34 pm

and this, by the way, is why “market socialism” is a contradiction in terms

Сваки систем има своје противречности; од свих противречних система, то самоуправљање је још имало најбољи однос приноса (у Паретовом смислу, а и по укупном производу) у односу на штету. Штета што никад није уведено.


_____
Вештица Мизога и вештица Андрога питају чији си
Mom, do you want to play, or yes?
avatar

Posts : 5675
Join date : 2015-05-16

Re: Kapitalizam 101

Post by No Country on Fri Sep 16, 2016 3:37 pm

Не знам, Паће, шта причаш? Самоуправљање је имало катастрофалне економске резултате, имаш и код Јовића.
avatar

Posts : 13593
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Fri Sep 16, 2016 9:21 pm

No Country wrote:Не знам, Паће, шта причаш? Самоуправљање је имало катастрофалне економске резултате, имаш и код Јовића.

А шта, имали смо самоуправљање и у пракси? Без уплитања партије? Без да комитеј одобрава ко ће да буде директор? Без преусмеравања вишка тзв. средстава губиташима? Да је раднички савет стварно одлучивао о више од 2% профита? Да је добар резултат ладно могао да се подели?


_____
Вештица Мизога и вештица Андрога питају чији си
Mom, do you want to play, or yes?
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Fri Sep 16, 2016 9:31 pm

Ovo što kaže paće. To i Branko Horvat priča, intervju iz 1983.

Spoiler:

Neposredan povod za ovaj razgovor je bio nominacija doktora Branka Horvata za Nobelovu nagradu u oblasti ekonomskih nauka. Ali, da se razgovara sa ovim našim poznatim ekspertom za ekonomska pitanja uvijek ima razloga. Valja čuti njegovu analizu ekonomskih kretanja kod nas i u svetu, jedno mišljenje sa kojim se ne moramo uvek složiti, ali koje ne možemo, a da ne poštujemo. . .
U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu, mi znamo da, iako je bio prvi na listi medju predloženim za nagradu - nagrade još nema, ali ima intervjua. O tome šta bi, možda, trebalo uraditi da se izadje iz krize. Postoji li alternativa? Da li je mi možemo i smerno prihvatiti? Evo kako odgovara Branko Horvat.


Da li je vreme da se razmišlja o jednom novom, potpuno novom uredjenju malih ekonomija u svetu i, naravno, kvalitetu života?

Kvalitetu života - da! Ali, ne vidim potrebe da se male ekonomije posebno izdvajaju. Uzmite »malu ekonomiju« u našem susedstvu - u Austriji. To je jedna od najstabilnijih ekonomija na svetu u kojoj nezaposlenosti nema, a inflacija je medju najmanjima u svetu, životni standard, takodje, brzo raste, a izgleda, na prvi pogled, ta Austrija nema nikakve uslove za razvoj. Brdovita zemlja bez prirodnih uslova, malo tržište. Medjutim, sve funkcioniše. Tako da nije problem malih, ili velikih ekonomija, problem je sasvim nešto drugo.

A kod nas?

Mi smo velika ekonomija koja ne funkcioniše.

 
U odnosu na rasparčanost naših ekonomija, zatvaranja u republičke i druge granice...? 
 
To je jedno sasvim drugo pitanje. Mi smo otkrili nešto što niko na svetu još nije otkrio kao mogućnost, a to je - decentralizovani monopol. I kad god je vaša inovacija jedan logički apsurd onda se u primeni mora pokazati kao stvarni apsurd. A to je sadašnja naša kriza.

Kako je vi još objašnjavate? Koji su drugi uzroci krize? Koliko je vezujete za svetsku krizu?

Vrlo malo! Baš u ovom Ekonomskom institutu se i rodila prva studija o privrednim ciklusima u Jugoslaviji i ta studija je pokazala da naši privredni ciklusi nisu uopće sinhronizirani sa svetskim. Kod nas je stopa rasta bila visoka kad je, recimo, u Zapadnoj Evropi bila niska, i obrnuto. Uzmite sasvim odredjeni period
vremena, 1965-1970. godina. Sve evropske privrede, a naročito južnoevropske, u koju mi spadamo, i koje su za nas merodavne kao privrede sa kojima se možemo uporedjivati, imale su veliko ubrzanje rasta, a nama se rast smanjio na pola, tako da je ta veza, izmedju jugoslavenske privrede i svjetske privrede, koja, naravno, postoji - jer čitava svetska privreda je danas integrirana, mnogo slabija, nego veza izmedju jugoslavenske privrede i pogrešne ekonomske politike.

Koji su naši uzroci krize?

Tu je teško dati jednostavni odgovor. Moglo bi se, recimo, reći da su dve reforme, ona od 1965. i ova 1972-1974. jednostavno, sa profesionalnog stanovišta, pogrešno koncipirane. Ona prva reforma koja je uvela laissez-faire likvidirala je planiranje i dobili smo odmah haos sa nacionalizmom, a ova druga je uvela administriranje i birokratiju na mala vrata. Proklamovala je samoupravljanje OOUR-a, suverenitete republika i tako dalje, a faktički se iz toga izrodio jedan pokušaj lokalnih političkih oligarhija da ostvare potpunu kontrolu na svojoj teritoriji. Tako da može da se kaže - odsustvo planiranja od 1965-1970. i birokratizacija od 1972. godine, pa nadalje.

Ali to onda postavlja novo mnogo ozbiljnije pitanje, kako je do toga došlo?

Prvo pitanje koje će neko postaviti je da li se to znalo u vreme kada su reforme donošene. Moram da odgovorim da se znalo, jer smo mi, opet u ovoj kući, pisali memorandume partijskim i državnim organima i upozoravali ih da te mere vode jednoj dezintegraciji, sa užasno riskantnim posledicama. Medjutim,
niko nije slušao. 

Drugo je pitanje, zašto nisu uvažavani saveti stručnjaka?

Ta nas redukcija vodi veoma daleko izvan sfere ekonomije. Ne mislim, da bi se u okviru jednog kratkog intervjua to moglo iscrpsti.

Koliko verujete u domete rada Krajgerove komisije, tom pokušaju da se nadje izlaz iz sadašnje krize?

Mislim da to, samo po sebi, ne predstavlja izlazak iz krize. I to iz nekoliko vrlo jednostavnih razloga. Ono što je pozitivno u tim separatima komisije, to se znalo pre deset, petnaest godina. To su ekonomisti u ."fugoslaviji bili sasvim eksplicitno formulisali. Ono što je problematično u tim redovima, za to, opet, postoje
alternativna rešenja koje su ekonomisti isto tako izradili. Simptomatično je da ta alternativna rešenja nisu prihvaćena. već su prihvaćena rešenja koja su lošija. A izvan toga, veoma je problematično da li će i ono što je dobro uradjeno u toj komisiji uz sve pritiske, kompromise i tako dalje, biti operacionalizirano.

Mislite li da tu ima više načelnog, nego praktičnog?

Očigledno! I to je i prirodno, jer takva jedna komisija, sa zadacima koji su joj postavljeni, dugoročna stabilizacija, i tako dalje, nije imala zadatak operacionalizacije mera u narednih nekoliko meseci. To je trebalo da uradi vlada i njeni organi. A vlade su se u tom pogledu neodgovorno ponašale. Vlada nije ništa radila nego čekala da komisija završi sa radom, a kad je komisija završila sa radom, sad opet vlada nema šta da nam ponudi.

Ni »pakete mera«?

Ne! Vi znate da je bilo govora o nekakvoj poreskoj reformi, ali to nije pripremljeno dovoljno ozbiljno pa je izazvalo više negodovanja u zemlji, nego prihvatanja nečega što je inače u redu, jer poreski sistem kod nas ne valja, ali se on na ovakav balkanski način ne može izmeniti. 

Kakve vi sada posledice predvidjate?

Mi smo u jednoj riskantnoj situaciji, tako da je sve moguće, uključujući i moratorij. 

 
Reprogramiranje dugova?

Ako budu hteli da se prihvate. Ako ne dodjemo u situaciju Argentine da proglasimo moratorijum. A moratorijum u Jugoslaviji, za razliku od Argentine, znači potpuno diskreditiranje samoupravljanja i socijalizma, sa posljedicama koje su nesagledive.

Da se još jednom vratimo problemu malih ekonomija koje vi samo uslovno prihvatate: kako one mogu da reše problem energije?

Nema ništa posebno u malim, napram velikih ekonomija. Švajcarska i Austrija nemaju baš nikakav problem sa energijom. 

 
Ali, obzirom na izvore energija?
 
Nafte će biti. Mi ćemo davno biti u grobu, a još će biti nafte.  Sasvim dovoljno. I uglja! Tako da to uopće nije neposredni problem.
Koje mere treba preduzeti da se spreči kod nas sve teže podnošljiva inflacija?

Naša inflacija nije najveća u Evropi. Turci su imali veću, a Islandjani je sad imaju. U Latinskoj Americi Argentina ima veću, i Brazil ima veću inflaciju, ali to je slaba uteha. Ta inflacija je sigurno nešto što je sasvim nepodnošljivo i sasvim nespojivo sa jednom samoupravnom privredom. Inflacija u stvari je podsticaj
za špekulaciju, a špekulacija je nešto bolesno. Ako mi orijentaciju samoupravne privrede sa organizacijom proizvodnje, izgradnjom institucija, povećanjem produktivnosti rada, uvodjenjem tehnološkog progresa, ako tu orijentaciju zamenite jednom špekulativnom orijentacijom, vi u stvari upropašćavate temelje te samoupravne privrede. U tom smislu je inflacija za nas nepodnošljiva. Medjutim, njena eliminacija nije uopšte ekonomsko pitanje. To je političko pitanje.

Zbog čega?

Zbog toga što se nijedno ekonomsko racionalno rešenje u današnjoj situaciji ne može sprovesti.

Zbog socijalizacije problema?

Ne!

Zbog političkih posledica?

Ne, ne, ne! Evo što bih ja rekao. Takvo pitanje su mi neki dan postavili. Treba da mi uopšte počnemo da rešavamo ekonomske probleme, a medju njima i inflaciju. Za mene to nije niti poseban problem, niti uzrok nekih drugih problema. To je u stvari posledica jednog dubljeg sloja nerešenih problema. A taj
dublji sloj morali bismo oceniti kroz nekoliko ključnih problema. Prvo, jedna decentralizirana privreda može funkcionirati samo onda ako ima pravni sistem koji funkcionira. Pravna država je proizvod buržoaskog razvoja, ne zato što buržoazija ima nekakav specijalan afinitet prema pravu i pravnim normama,
nego zato što je reč o egzistencijalnom preduslovu da jedna tržišna privreda može funkcionirati, jer ničim drugim nije koordinirana nego pravnim normama. Mi smo pravni sistem razbili. Kod nas se zakoni ne održavaju. Prema tome, što god bihja vama kao ekonomist rekao da treba uraditi u oblasti ekonomije to ne može biti uradjeno, jer ne postoji čvrsti pravni okvir. To je jedan momenat.
Drugi momenat je sasvim političkog karaktera. Da bi jedna privreda mogla da funkcioniše, ona mora biti uskladjena sa političkim sistemom, odnosno politički sistem mora biti uskladjen sa principima na kojima se privreda zasniva, a privreda se zasniva na samoupravljanju. A politika - na nasledjenoj politici. I tu je jedan od glavnih uzroka naše krize. Prema tome, dok ne rešimo pitanje uskladjivanja političkog sistema sa privrednim sistemom, nijedan od tih simptoma koje pokazuje sadašnja bolest« naše privrede, ne može da bude rešen. Ja bih mogao nabrojati još nekoliko takvih preduslova, koji nisu ekonomskog nego društveno-političkog karaktera, bez kojih je svaki razgovor o ekonomskoj reformi zapravo suvišan.

Neki smatraju da vi zagovarate ekonomski unitarizam da to činite na jedan vešt i prefin jen način, ne dirajući interese ni jednih ni drugih u okvirima Jugoslavije?

Ja uopšte ništa ne zagovaram. Ja sam formiran kao analitički ekonomista. Znači, ja analiziram situaciju. I ono što mi analiza kaže - to je to, dok se ne pojavi neko sa boljom analizom. Političari zagovaraju, ekonomisti ne zagovaraju. Oni analiziraju. A u ovom okviru koji ste vi skicirali analiza je vrlo jednostavna.
Ekonomija je sistem. Sistem je celina medjuzavisnih delova, gde je akcenat na ovom medjuzavisan i celina. I odatle sve sledi. Tu je unitarizam kao pojam deplasiran. Reći da svaki sistem implicira unitarizam, to je besmislica. A ipak je tačno da je celina - celina. Unitarizam jeste nekakva celina, a to su dve nesamerljive stvari, i logički i kako god hoćete.

Mešanje ekonomskih i političkih termina? 

Možete to i tako reći.

 
Našta sada, posle svega ukazuju vaše analize? Gde tražiti, ipak, neki izlaz. Šta menjati?

Politički sistem! Jer kad postavite pitanje zašto smo došli u krizu, odgovor je ta nesaglasnost političkog i ekonomskog sistema. 

 
A zašto je do te nesaglasnosti došlo? 

Zato jer je politički sistem onemogućio postepeno usaglašavanje ta dva sistema. On danas faktički blokira dalji ekonomski i društveni razvoj zemlje i u izvesnom smislu je to ilustracija, ali malo drugog tipa, one Marksove teze istorijskog materijalizma da u odredjenim situacijama ti odnosi koji su uspostavljeni postaju kočnica proizvodnih snaga. Kod nas su danas politički odnosi ta kočnica za razvoj proizvodnih snaga. U Marksovoj
analizi to su bili društveni odnosi u celini, klasni odnosi. 
avatar

Posts : 5675
Join date : 2015-05-16

Re: Kapitalizam 101

Post by No Country on Fri Sep 16, 2016 10:56 pm

паће wrote:
No Country wrote:Не знам, Паће, шта причаш? Самоуправљање је имало катастрофалне економске резултате, имаш и код Јовића.

А шта, имали смо самоуправљање и у пракси? Без уплитања партије? Без да комитеј одобрава ко ће да буде директор? Без преусмеравања вишка тзв. средстава губиташима? Да је раднички савет стварно одлучивао о више од 2% профита? Да је добар резултат ладно могао да се подели?
Аааа, пардон! Неспоразум - ја мислио ти хтео о самоуправљању... My bad. 
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Fri Sep 16, 2016 11:48 pm

Rajh za 21. vek.

Freud’s ‘discontents’ remain. They have been reconfigured as class society evolves. But they continue to provide the psychic seed-bed of reactionary politics, and, at the worst of times, should they recur, the psychic material for genocide. This is a brilliant book of Marxist-Freudian synthesis and analysis. It offers a cutting-edge explanation of genocide. And it provides a grim warning of the immense destructive forces that lie latent in a collective psyche made sick by capitalism.
http://www.counterfire.org/articles/book-reviews/16923-final-solutions-human-nature-capitalism-and-genocide
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Sun Sep 18, 2016 12:56 pm

Kako dobar tekst Votafakisa.

https://www.theguardian.com/news/2015/feb/18/yanis-varoufakis-how-i-became-an-erratic-marxist
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Thu Sep 22, 2016 10:00 am

Vrlo interesantant sajt u najmanju ruku.

http://www4.dr-rath-foundation.org/Books/paging.php?sdir=Thy%20Will%20Be%20Done&dir=Thy%20Will%20Be%20Done&start=0&page_nums=1&lang=eng



avatar

Posts : 13593
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Kapitalizam 101

Post by паће on Thu Oct 13, 2016 7:30 pm

Ево како то мудро раде азијски тигрови, нпр Самсунг:

тигров бивши радник wrote:described the workplace as militaristic, with a top-down approach where orders came from people high above who did not necessarily understand how product technologies actually worked


_____
Вештица Мизога и вештица Андрога питају чији си
Mom, do you want to play, or yes?
avatar

Posts : 1109
Join date : 2015-02-17

Re: Kapitalizam 101

Post by ontheotherhand on Thu Oct 13, 2016 10:39 pm

Ta Japanska i Korejska korporativna kultura je ludilo, fašistička maltene.

Često pomislim koliko imamo sreće što smo se rodili u ovom delu sveta što se kulturne različitosti tiče.

Re: Kapitalizam 101

Post by Sponsored content


    Current date/time is Sun May 20, 2018 12:19 pm