recnik tehnologije, vidici br.3, 1980.

Bluberi wrote:Stvarno je lakše zamisliti kraj sveta od kraja kapitalizma.

A jos lakse varijantu u kojoj se poklope. Ako kapitalizam pociva na mitu o beskrajnom rastu, a pociva, onda ce taj "kraj u beskraju" itekako izazvati kraj sveta, jerbo je svet uredno limitiran.

No Country for Old Man wrote:

Bluberi wrote:Stvarno je lakše zamisliti kraj sveta od kraja kapitalizma.

A jos lakse varijantu u kojoj se poklope. Ako kapitalizam pociva na mitu o beskrajnom rastu, a pociva, onda ce taj "kraj u beskraju" itekako izazvati kraj sveta, jerbo je svet uredno limitiran.

Ima tu onoliko: koliko sutra ce trebati da se kaze Kinezima/Indijcima, itd, itd, da je jednostavno nemoguce da ce svako kad dodje do srecnog kraja imati 2 automobila, kucu s bazenom, itd, itd...
Za taj slucaj je poslednjih godina izmisljeno ortopedsko pomagalo nazvano odrzivi razvoj, ali ce to tesko da ide.
Sistem koji postoji, zasniva se na konfliktu i promovise takmicarski duh kao osnovu ljudskog delovanja/postojanja ima svoje limite i sve smo im blizi.

Naravno treba reci da je klasicna lenjinska levica jos gora po ovom pitanju: tu se vec radi o jednoj religiji industralizacije i "eljektrifikacije vsjeh strani", covek-div, put u kosmos, mi-gradimo-prugu-pruga-gradi-nas, mit o tome da ce se komunizam najbrze izgraditi putem najprljavijih tehnologija...

The point is: mi trenutno nemamo odgovore na ova pitanja, a odgovori iz proslosti su poprilicno neupotrebljivi.

Ovo  su po malo babe i zabe: Lenjinove tehnologije su u Lenjinovo vreme bile jedine tehnologije, drustveno uslovljene, kao i sve tehnologije: jedan od uzroka pada socijalizma krajem 90-ih, pa i njegovog konstantnog zaostajanja jos od kraja 60-ih bila je nesposobnost i teorijska i prakticna da se progovori drugacijim jezikom.
Tek se poslednjih 30-ak (kapitalistickih) godina, kad je kapitalizam ostao sam, pokazao i svakim danom se pokazuje tehnoloski corsokak i sve preca potreba da kao civilizacija pokusamo da odgovorimo na jedno mnogo vazno pitanje: jesu li tehnologije cilj ili sredstvo?

шумидер-модер wrote:Ovo  su po malo babe i zabe: Lenjinove tehnologije su u Lenjinovo vreme bile jedine tehnologije, drustveno uslovljene, kao i sve tehnologije: jedan od uzroka pada socijalizma krajem 90-ih, pa i njegovog konstantnog zaostajanja jos od kraja 60-ih bila je nesposobnost i teorijska i prakticna da se progovori drugacijim jezikom.
Tek se poslednjih 30-ak (kapitalistickih) godina, kad je kapitalizam ostao sam, pokazao i svakim danom se pokazuje tehnoloski corsokak i sve preca potreba da kao civilizacija pokusamo da odgovorimo na jedno mnogo vazno pitanje: jesu li tehnologije cilj ili sredstvo?

Kakvim jezikom da se progovori?

Pa se posle ljudi cude чисткама...
Zbog nijansi se gubila glava: mogao si clanu СКП(б) da kazes da je epikurejac, ali ne i da je trockista, nijanse su u pitanju, zbog njih se gubila glava...
E, levicari, levicari 


Edit: Vili - Бухарин 

шумидер-модер wrote:Ovo  su po malo babe i zabe: Lenjinove tehnologije su u Lenjinovo vreme bile jedine tehnologije, drustveno uslovljene, kao i sve tehnologije: jedan od uzroka pada socijalizma krajem 90-ih, pa i njegovog konstantnog zaostajanja jos od kraja 60-ih bila je nesposobnost i teorijska i prakticna da se progovori drugacijim jezikom.

Nije bas previse bitno po osnovni tok diskusije, ali su upravo u lenjinskom modelu fabricki dimnjaci, dalekovodi, garavi obrazi i sl. uznapredovali do ikonografije, a ideja sveopsteg rasta (o kojoj smo, je l' da, govorili) je bila prezentovana pretezno kroz doticne tesko-industrijske simbole. Treba tu dodati i petoletke, kubike, "prebacaje plana", udarnike... "Vise, sve vise - uvjek vise nego prije rata!", kako su to lepo sazeli Buldozeri.

Itekako je bitno: lenjinski. staljinski tacnije model bio je jedini tehnoloski i socijalni model koji je civilizacija prve polovine 20. nudila/imala na raspolaganju.
Milioni tona celika su bili ne samo pokazatelj takozvanog stepena industrijskog razvoja, nego i pre svega, uslov prezivlajavanja; ovo se ne odnosi samo na CCCP nego se jos vise odnosi na svet koji je tim modelom industrijsko tehnoloskog razvoja uveden u 20. vek i sve sto je sledilo.
Nemacka u periodu posle ujedinjenja je jos bolji primer, Amerika posle Gradjanskog rata mozda ponajbolji.
Mislim da promasujes sa uvodjenjem ikonografije razvoja teske industrije u pricu: radilo se samo o prigodnim propagandnim sredstvima da se model priblizi masama, nista vise od toga, sa sve pratecim pojavama kao sto su knjizevnost, film, muzika.
Nesposobnost da se uoci promena izazvana razvojem tehnologija jeste sigurno jedan od uzroka neuspeha u pokusaju modela poznatog kao 'teska industrija' da odgovori izazovima druge polovine 20. veka u koji period i pada stagnacija istog.
Na Zapadu je prelaz, odgovor, bio na oko bezbolniji i u krajnjoj liniji uspesniji ali se pokazalo da je odgovor u sebi sadrzao bezgranicni konzumerizam kao motor tehnoloskog razvoja i drustvenih promena koje ga prate ali i uslovljavaju.
Posledice su brojne i ne govore jezikom jucerasnjice: 

You Promised Me Mars Colonies.
Instead, I Got Facebook.


Mesec, 21.07.1969.



Edwin Eugene "Buzz" Aldrin, Jr.
Citat iz MIT Technology Rewiev, Nov. 2012.

A, kao sto rekoh, mozda pitanje svih pitanja, pa i u vezi, mozda narocito vazno za buducnost takozvane levice i pravce njenog delovanja u buducnosti: da li je tehnologija cilj ili sredstvo.

шумидер-модер wrote:Ima tu onoliko: koliko sutra ce trebati da se kaze Kinezima/Indijcima, itd, itd, da je jednostavno nemoguce da ce svako kad dodje do srecnog kraja imati 2 automobila, kucu s bazenom, itd, itd...
Za taj slucaj je poslednjih godina izmisljeno ortopedsko pomagalo nazvano odrzivi razvoj, ali ce to tesko da ide.
Sistem koji postoji, zasniva se na konfliktu i promovise takmicarski duh kao osnovu ljudskog delovanja/postojanja ima svoje limite i sve smo im blizi.

Тај одрживи развој је вероватно почео као добра идеја, али су га се дохватили малтусовци (односни њихова бројна праунучад... ко би рекао да ће баш они да се тако размноже) и кад сабереш те њихове рецепте, дођеш то оне равнотеже са 500 милиона људи на земљи. Прво се оборе на нуклеарке, па онда на угљаре (дотле да у неким земљама још од шездесетих није изграђена ниједна) а сад им већ сметају хидроелектране.

И није проблем у такмичарском духу - тај дух ће опет изнедрити изуме који ће променити природу игре (нпр пре 120 година се прогнозирало да ће до 1920 Лондон бити затрпан са пет метара коњске балеге). Проблем је у садашњем капитализму који не награђује задовољавање људских потреба, него изгледе на раст. Све што расте, хтело би да се шири експоненцијално (што је, уосталом, природа камате), ама онда временом понестане материјала за ширење, што зна свако ко је проучавао ланац светог Антуна, бабу Фикрета и остале Понзијеве шеме.

No Country for Old Man wrote:Naravno treba reci da je klasicna lenjinska levica jos gora po ovom pitanju: tu se vec radi o jednoj religiji industralizacije i "eljektrifikacije vsjeh strani", covek-div, put u kosmos, mi-gradimo-prugu-pruga-gradi-nas, mit o tome da ce se komunizam najbrze izgraditi putem najprljavijih tehnologija...

The point is: mi trenutno nemamo odgovore na ova pitanja, a odgovori iz proslosti su poprilicno neupotrebljivi.

У време кад је измишљан комунизам, није постојао израз "прљава технологија". Постојала је парна машина.

Verterdegete wrote:
Leva ekonomska sloboda ?

Што би тек требало дефинисати. Нпр дефиниција слободног тржишта, по теорији коју сам ја учио (док смо сви морали да имамо бар семестар политичке економије - постоји ли та зверка још увек?) подразумева слободу кретања робе, капитала и радне снаге. Шта имамо данас? Слободу кретања великог капитала - али чик дигни 12000$ у готовини. Или пренеси те паре из једне државе у другу онако, пешачки. Слобода кретања робе? Да, из Кине, или из развијенијих земаља у колоније. Колико робе из тих земаља се виђа по рафовима на Западу? Отприлике исто колико се виђало и робе из СФРЈ.

А о слободном кретању радне снаге могу да посведоче гастарбајтери свих земаља.

Чак и слобода предузетништва у оном облику какав црта пропаганда капитализма у ствари не постоји - улазница за било какав посао је обично повисока, јер мораш да испоплаћаш ово и оно и дсз (инспекције, дозволе, регистрације, атесте), и да одмах почнеш да плаћаш порез на добит (коју још немаш, него ти разрежу према твојој прогнози, при чему најебеш и ако пребациш и ако подбациш), дакле нема друге него да се задужиш код банке (а банка онда тражи да плаћаш и нека осигурања приде), и онда више ниси слободан. Чак и ако то све премостиш, постаје питање пласмана - велики добављачи могу увек да дају жешћи рабат малопродаји да не купује код ситних (или чак да им плате), па док нађеш где ћеш то продати...

Ту слободу издефинисати, то бих волео да видим. Да ја могу да направим десет комада нечега, да то продам, да онда два месеца смишљам нешто друго, и кад смислим да могу исти дан то да почнем да радим, без да чекам педесет дозвола итд. И ако хоћу да формирам ОУР да не може нико да ми забрани.

паће wrote:


И није проблем у такмичарском духу - тај дух ће опет изнедрити изуме који ће променити природу игре 

Нисам био прецизан: мислим на бесомучну компетитивност што би се рекло, која је уграђена у систем и која је уосталом породила транзиционе наказе попут оне 'буди или предузетник, подразумева се успешан, или си труба, нико и ништа...'
Ти - а и ја - под такмичарским духом подразумевамо класично прометејство(тм) које мења свет у смислу о коме говориш.

шумидер-модер wrote:
Ти - а и ја - под такмичарским духом подразумевамо класично прометејство(тм) које мења свет у смислу о коме говориш.

Да, а ови данас подразумевају конкуренцију свим средствима, пре свега изналажењем сто начина да се направи јефтинији производ, па зато нема више да се купи хлеба. Има она индустријска имитација, сунђерасто и понајвише налик некадашњем тесту за кифле. Јер купују стандардизовано брашно без ичега, које погодује савременим машинама, и сто прашака који ће као да надокнаде оно што је извађено из брашна. Приде ће да раднике држе негде испод минималца. Бољи хлеб не праве јер нема ко да га купи, а нема јер и остали исто тако плаћају своје раднике, које ионако мењају сваких пар месеци. Ал' је зато јефтино.

шумидер-модер wrote:Itekako je bitno: lenjinski. staljinski tacnije model bio je jedini tehnoloski i socijalni model koji je civilizacija prve polovine 20. nudila/imala na raspolaganju.
Milioni tona celika su bili ne samo pokazatelj takozvanog stepena industrijskog razvoja, nego i pre svega, uslov prezivlajavanja; ovo se ne odnosi samo na CCCP nego se jos vise odnosi na svet koji je tim modelom industrijsko tehnoloskog razvoja uveden u 20. vek i sve sto je sledilo.
Nemacka u periodu posle ujedinjenja je jos bolji primer, Amerika posle Gradjanskog rata mozda ponajbolji.
Mislim da promasujes sa uvodjenjem ikonografije razvoja teske industrije u pricu: radilo se samo o prigodnim propagandnim sredstvima da se model priblizi masama, nista vise od toga, sa sve pratecim pojavama kao sto su knjizevnost, film, muzika.
Nesposobnost da se uoci promena izazvana razvojem tehnologija jeste sigurno jedan od uzroka neuspeha u pokusaju modela poznatog kao 'teska industrija' da odgovori izazovima druge polovine 20. veka u koji period i pada stagnacija istog.
Na Zapadu je prelaz, odgovor, bio na oko bezbolniji i u krajnjoj liniji uspesniji ali se pokazalo da je odgovor u sebi sadrzao bezgranicni konzumerizam kao motor tehnoloskog razvoja i drustvenih promena koje ga prate ali i uslovljavaju.
Posledice su brojne i ne govore jezikom jucerasnjice: 

You Promised Me Mars Colonies.
Instead, I Got Facebook.

Edwin Eugene "Buzz" Aldrin, Jr.
Citat iz MIT Technology Rewiev, Nov. 2012.

A, kao sto rekoh, mozda pitanje svih pitanja, pa i u vezi, mozda narocito vazno za buducnost takozvane levice i pravce njenog delovanja u buducnosti: da li je tehnologija cilj ili sredstvo.

Uz bitnu ogradu da niposto ne bih staljinisticki model nazivao jedinim, jer ga to makar i nehoticno legitimizuje - da, to je uglavnom to.

Ima Naomi Klein jedan bajati ali zabavan uradak povodom pekinske olimpijade, gde promovise ideju Kine kao nove, tehnoloski usavrsene verzije ol' sovjetskog modela ultrapolicijske drzave. Neizrecena teza u clanku je da bi eventualno i SSSR evoluirao u tako nesto, samo da ga Gorbi nije blagovremeno upokojio. Znaci, nije u pitanju samo lose odigrana/ izgubljena utakmica u visokoj tehnologiji, nego i tajming doticne utakmice. Da su se samo malo pretrpeli... Uostalom, evo i originala:

http://www.huffingtonpost.com/naomi-klein/the-olympics-unveiling-po_b_117403.html

Nije bas odgovor na tvoje pitanje, ali je makar na temi. And BTW - tehnologija ne moze biti cilj, tehnologija je uvek sredstvo, vec po definiciji.

Cilj je besmrtnost. 

Bluberi wrote:

шумидер-модер wrote:Ovo  su po malo babe i zabe: Lenjinove tehnologije su u Lenjinovo vreme bile jedine tehnologije, drustveno uslovljene, kao i sve tehnologije: jedan od uzroka pada socijalizma krajem 90-ih, pa i njegovog konstantnog zaostajanja jos od kraja 60-ih bila je nesposobnost i teorijska i prakticna da se progovori drugacijim jezikom.
Tek se poslednjih 30-ak (kapitalistickih) godina, kad je kapitalizam ostao sam, pokazao i svakim danom se pokazuje tehnoloski corsokak i sve preca potreba da kao civilizacija pokusamo da odgovorimo na jedno mnogo vazno pitanje: jesu li tehnologije cilj ili sredstvo?

Kakvim jezikom da se progovori?

Ne znam: cinjenica je da je danasnji jezicki i misaoni aparat sve manje sposoban/pogodan da prati promene koje su se odigrale i neprestano i sve brze se odigravaju.
Pa samo pojmovi kao sto su levica i desnica su, ako ne podlozni redefinisanju, zreli za poprilicno ozbiljno preispitivanje.
Inace, jezik je i na najnizem, svakodnevnom nivou postao skoro pa neupotrebljiv: pogledaj samo ovaj forum, primera radi.
Gomilu pojmova je gotovo nemoguce izraziti jednoznacno, takozvane strane reci su postale nuzna postapalica, itd, itd: nemam na umu niposto takozvano jezicko cistunstvo, naprotiv.

No Country for Old Man wrote:


Uz bitnu ogradu da niposto ne bih staljinisticki model nazivao jedinim, jer ga to makar i nehoticno legitimizuje - da, to je uglavnom to.

Ne bih ja sad o Staljinu, modelu i legitimizovanju: pomenuo sam ga samo kao ekstremni primer uslovno receno klasicnog industrijskog razvoja. 
Ekstremni samo utoliko sto je, sticajem istorijskih okolnosti, zipovan u 15-ak godina u toku kojih je trebalo postici i dostici ono sto se negde drugde radilo za 100 godina i to je cinjenica; prebacivati tim modelima ekolosku nesvest je bespredmetno i istorijski nekorektno.
Fabricki dimnjaci iz kojih danonocno kulja dim su ikonografija zapadne civilizacije tokom perioda u kome je ona osvojila svet.

Ima Naomi Klein jedan bajati ali zabavan uradak povodom pekinske olimpijade, gde promovise ideju Kine kao nove, tehnoloski usavrsene verzije ol' sovjetskog modela ultrapolicijske drzave. Neizrecena teza u clanku je da bi eventualno i SSSR evoluirao u tako nesto, samo da ga Gorbi nije blagovremeno upokojio. Znaci, nije u pitanju samo lose odigrana/ izgubljena utakmica u visokoj tehnologiji, nego i tajming doticne utakmice. Da su se samo malo pretrpeli... Uostalom, evo i originala:

http://www.huffingtonpost.com/naomi-klein/the-olympics-unveiling-po_b_117403.html

Zabavna je tetka Naomi, ali nista vise od toga.
Svi naime, prenebregavaju Tjenanmen, dogadjaj u kome je isti covek koji je inicirao otvaranje i danasnji razvoj Kine, lupio rukom o sto i postavio granicu.
Problem je sto u interpretaciji pokolja koji je doveo/omogucio danasnju Kinu prevladjuje stav da preko toga treba preci jer je cilj bio trziste i kapitalizam, doduse pod odtedjenim uslovima.
Nista vise od blagog i reda radi zgrazavanja, makar i delimicno ekvivalentnom pokoljima izvedenim na putu u komunizam.
Spekulacije radi: mozda je danasnja Kina osveta Dedinja, nacin koji je Partija sa sve partijskim macanima otkrila da ostane na vlasti i uziva blagodeti industrijskog razvoja i materijalnog blagostanja, tek, bilo kako bilo, pred Kinom su itekakvi unutrasnji izazovi, u cijem razresenju nisam siguran koja ce strana da odnese prevagu i na kome ce kola da se slome.

Nije bas odgovor na tvoje pitanje, ali je makar na temi. And BTW - tehnologija ne moze biti cilj, tehnologija je uvek sredstvo, vec po definiciji.

Cilj je besmrtnost. 

Drago mi je da si nasao odgovor na pitanje; meni, a bogami ni modernom svetu, to nikako ne polazi za rukom.
Tehnologija je danas pre svega cilj, a besomucna tehnoloska trka je izgubila smisao kao covekov napor da prelazi granice; tehnologija se izgubila u besomucnom konzumerizmu i za sada ne vidim nacin na koji ce iz njega da izadje.
Doduse, jedan nacin uvek postoji i isproban je u praksi: rat.
U svemu ostalom, a sto se tehnolgije koja je samo odraz drustvenih zbivanja, mi odgovor nemamo i ostace da se pitamo ono cuveno: zasto se insistira da igla kojom se vrsi eutanazija ili izvrsava smrtna kazna - bude sterilna.

Bluberi wrote:Pročitajte sva četiri dela, jer ima veze sa temom.
Cinema Antikomunisto, ili kako ideologija ne pokreće ništa.

Imaju.

fernoux-h wrote:Aman...

Шта те мучи, реци?

Napravite svoju temu za drzanje govora, price o kraju sveta i tehnologiji.

Шта имаш против технологије?

Шта имаш против краја света?

И ко држи говоре?

Јел' онда та друга ипо Србија требало да буде нетехнолошка, да се очува чистота теме?

паће wrote:Јел' онда та друга ипо Србија требало да буде нетехнолошка, да се очува чистота теме?

Они каке Нутелу и пишке Фанту, не зезај се с њима 

А најбоље волим овај друштвењачки приступ темама у коме се свако помињање технологије одмах сврста под ОТО...
И онда се наставе умни разговори.

шумидер-модер wrote:Drago mi je da si nasao odgovor na pitanje; meni, a bogami ni modernom svetu, to nikako ne polazi za rukom.
Tehnologija je danas pre svega cilj, a besomucna tehnoloska trka je izgubila smisao kao covekov napor da prelazi granice; tehnologija se izgubila u besomucnom konzumerizmu i za sada ne vidim nacin na koji ce iz njega da izadje.
Doduse, jedan nacin uvek postoji i isproban je u praksi: rat.
U svemu ostalom, a sto se tehnolgije koja je samo odraz drustvenih zbivanja, mi odgovor nemamo i ostace da se pitamo ono cuveno: zasto se insistira da igla kojom se vrsi eutanazija ili izvrsava smrtna kazna - bude sterilna.

Pa sto ne rece da si postavio pitanje bez odgovora?   Pa jos dvaput?

Bice da ti imas neku transcedentniju koncepciju "tehnologije"? U pitanju je, k'o sto recnik kaze, ipak prilicno obicna stvar:

the application of scientific knowledge for practical purposes, especially in industry.


Dakle, tehnologija se svakako nije izgubila u besomucnom konzumerizmu, nego taj isti konzumerizam itekako podrzava i omogucava. A mozda ce nam, ali samo mozda - jednog dana pomoci da odgovorimo i na enegretsko/ ekoloske izazove? Ili da ubrza izumiranje (i) nase vrste?

Ovo sa iglom je odlicno. Cudo je igla uopste, kad ustreba u kakvoj metafori.

Потрошачко друштво и обесмишљава технологију. Како оно рече Баз Олдрин... Или, како рекоше уочи овог века, "будућност је срање - где је мој кућни робот, где је лична летелица, где су покретни тротоари?".

Технологија за потрошњу нам је дала намештај са картонским леђима, часовнике са пластичним зупчаницима (уз мало среће, издрже до седам година), упаљаче који изгурају у вр главе 150 припаљивања, фармерке које издрже тачно осам месеци, најлон који не траје вечито, матичне плоче које сваки пут захтевају ново напајање са две жице више, штампаче који одбијају да штампају на бајато мастило, камере којима не смете да снимате мурију али свако сме да снима вас, сатару чији челик са полимеризованом супер оштрицом улази чак два сантиметра у дршку која ће се убрзо распасти, Сонија који претрпи благу пацку због руткита а дигитални герилац из Њујорка заглави дугогодишњу робију што је ишаковао^РЖ један сајт.

Упркос свој тој технологији, и даље немамо
- целокупни опус човечанства, бар онај део у јавном власништву, слободно доступан свима (пројекат Гутенберг је... добацио донекле, а некле су јако ниско)
- механизам за претраживање свега тога који би давао само релевантне резултате (дакле не рекламе, не агрегаторске сајтове, не шесту копију чланка него оригинал)
- јефтину соларну енергију (видео сам одличан пример алтернативе, ћелија на нешто дебљој фолији, ради и кад се изрешета, савитљива - пре 15 година, нема га нигде)
- гориву ћелију за понети (исто сам видео прототип величине упаљача, могао је да напаја 1 телефон)

Напросто, производња зарад профита ће да спречи доста разних технолошких искорака да се појаве, док се не извуче лова уложена у претходну технологију. Или зато што би докрајчила неку индустрију која је политички сувише јака. Или зато што би пала шака обичним грађанима који би то онда могли сами и не би морали да пазаре.

Onog trenutka kada tehnologija bude u stanju da sama donosi i sprovodi odluke o svom razvoju i upotrebi - tacno tada ce na nju moci da se mapiraju moralne kategorije. Pa ce biti "dobra" ili "losa", "smislena" ili "obesmisljena", itd.

Samo sto ce tada, he, biti pomalo kasno... 

Знаш ону теорију завере по којој је за сваку могућу ствар већ смишљена теорија завере која је обухвата? Например, ако неко тврди да постоје случајеви да се готова технологија не пушта у продају из неких тамо интереса, онда мора да постоји и теорија која то доводи до апсурда.

Међутим, зашто је прошло десет година између појаве компакт диска и деведеа? Технологија није нешто много различита, само мало јача густина записа (по Муровом закону, за ту густину би биле довољне три године). Зато што нису умели да се договоре око заштите. Зато је сет команди за програмирање садржаја писан за четворобитни (!) процесор... јер је тај био довољно јефтин кад су почели. Десет година касније је био смешан до никакав, али је било касно да мењају.

No Country for Old Man wrote:


Bice da ti imas neku transcedentniju koncepciju "tehnologije"? U pitanju je, k'o sto recnik kaze, ipak prilicno obicna stvar:

the application of scientific knowledge for practical purposes, especially in industry.

Обична ствар, кажеш?

OK, sad znamo.