Science Fiction

Share
avatar

Posts : 281
Join date : 2016-09-28

Re: Science Fiction

Post by kuku on Sun Jul 22, 2018 8:21 pm

blagodarim za pukovnika


_____
imam vremena za kurve za kurve bajo
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Aug 06, 2018 5:30 am

Џон Скелзи (да је остао у прапостојебини, читао би се Скалци) - Старачки рат. Занимљива поставка, мада нисам нешто љубитељ војног СФа. Добро осмишљене технологије, с тим што кад год ми падне на ум да су Земљани нешто много набуџени, испадне да увек има још нека врста у комшилуку са још јачом технологијом. А комшилук је пун ратоборних и надрканих комшија, који сви гледају да направе што више колонија.

Ајде што је измислио да у рат иду са 75 година, и то само Амери (да се искупе што су бацили атомку на Бангладеш... и не, нису се преваспитали), па тамо добију нова тела способна за фотосинтезу, самопоправке, са рачунаром у глави повезаним у мрежу са осталима а и са пушком (такође рачунар), него што то све леже некако природно, ликови реагују као живи људи. И за разлику од осталих ратова где се шаљу деца да гину, ово су старци у телима двадесетогодишњака ("вероватноћа да преживите наредних 10 година је 1:3, да нисте дошли овамо било би горе").
И таман кад помислим да је потрошио текст на тему "јесмо ли још увек људи", он измисли бригаде духова, са празним умовима убаченим у тела одгајена од ДНК људи који су потписали уговор али умрли пре седамдеспете. Дакле буквално клинци, практично јањичари, који не знају за било какав други живот. И онда креће да развија однос једних и других, који се, истина, своди на то да је главни лик гост међу духовима.
Мада тврди да је ово почело као омаж Хајнлајну, има ту и других наслага. Например врста Консу, који васпитавају ниже (по њима) врсте да кроз ратове дођу до просветљења, што јако личи на Сенке како их је замислио Страчински у Вавилону 5. Пушка/рачунар није нека новина, штавише доста личи на рани модел какав је имао Нил Стивенсон у "Снежном слому" - с тим што је оно имало баш скрнав интерфејс, дечије болести у ОСу итд. Доста дугује и Халдеману, штавише конструкција приче више вуче на "Вечити рат" него на Хајнлајнове "Свемирске трупаше".
Од блентавих тренутака бих издвојио дијалог са преговарачем Консуа, које је болела патка за протокол кад већ преговарају са толико нижом врстом, те с једне стране њихов преговарач говори у обредним фразама, а главни лик у простим реченицама типа "yeah, whatever" и слично.
Скоро сам убедио себе да потражим и наставке.


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 1561
Join date : 2016-05-29

Re: Science Fiction

Post by Creepy Uncle on Mon Aug 06, 2018 5:37 am

Haldeman i Skalci su dva ogranka istog drveta, a koren je Hajnlajn. Jako volim taj podžanr SF-a


_____
His black Porsche said “Gypsy” on it, and he wore a scarf around his head. He used to be a ballerina, and he was homosexual, and very hot for Iggy’s parts—body parts—and “yen” is a term that William Burroughs uses a lot describing the craving for heroin. So in “Lust for Life” there’s a line, “Here comes Johnny Yen again, with liquor and drugs and a sex machine,” and that’s Gypsy Johnny coming up to Wonderland Avenue with his scarves and his drugs and his motorized dildos and whatever else he had, his balloons full of Mexican heroin that was killing all of us.
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Aug 06, 2018 10:13 am

С драстичним разликама у погледу самог рата. Где је Хајнлајн напросто користио рат као прилику за акцију и драматику, Халдеман је дете Вијетнама и истерује бесмисао свега тога, а Скелзију је онако помало гадно, али кад већ мора, онда јебига ајде.

Иначе, у рлу, кажеш ли Цукерберг или Закерберг?


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 1510
Join date : 2015-02-17

Re: Science Fiction

Post by ontheotherhand on Mon Aug 06, 2018 3:00 pm

Šećerbeg.
avatar

Posts : 1573
Join date : 2016-10-04

Re: Science Fiction

Post by Sotir on Mon Aug 06, 2018 4:21 pm

Za vojni SF je alfa i omega Bil, heroj galaksije.
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Aug 06, 2018 4:59 pm

Ако ћемо по времену, ту је прво Хајнлајн (и гомила сличних, само слабијих, у то време), код кога рат није ружна реч, нарочито кад треба згромити оне инсекте који прете човечанству. Код њега је сва радња у бици и тактици и нешто мало около. Отприлике као код порњаве, зајебано је попунити време између дејстава. Ајд предигра, ту још може мало да завлачи читаоца, ал' шта између битака а да буде иоле занимљиво.

Халдеман, опет, ратује али само зато да би показао, с једне стране, колико је то бесмислено и, са друге, колико је ратник одсечен од свега, пре свега од света за који се као бори. Он не може да се врати ни сад, јер није онај који је отишао, а код њега се то одврће на 11 дилатацијом, па ни нема куд да се врати јер ни свет више није онај који је оставио.

Харисон, међутим, има и неколико ратних похода у свом опусу (што му и нису главни радови) но шта је имао да каже на ту тему боље је рекао кроз Била. Ту је војска од прве сцене безлична и прилично обезглављена машинерија, луд и збуњен се одлично проводе, гротеске и парадокса има на сваком кораку, а Билова цик цак путања кроз њу је намерно билијарска, јер није Бил ту случајно залутали појединац који се сналази и вата кривину од прилике до прилике, сви су такви. Овде не да рат нема смисла, војска нема смисла.

Овде бих напоменуо пар писаца који су чиста оружана порњава, где читав наратив служи да изгради ратиште и онда на њему прати шта ко има од арсенала, тактике, личности војсковођа итд... бих, кад бих се сећао иједног имена, то се код мене није задржало .

Могли бисмо да наведемо и неколико занимљивих ликова код којих рат није тема него више предмет обраде, нешто што сваре током писања (Херберт у Дини и нарочито наставцима; Урсула у пар романа, Ијан М Бенкс у два-три дела Културе), но то није војни СФ, то је СФ који то прегрми да би дошао до нечег другог, то су све цивилизације које прележе рат и онда их јебу ожиљци.

И онда Скелзи, који је већ много каснија генерација. Код њега је Бил немогућ, јер нема војне обавезе, ово су што професионалци који се упишу јер су остале опције килаве (дакле данашња војска - уписују се они којима понестаје средстава за живот, у његовом случају временских). И он намерно ствара прилике где је рат неизбежан самим тим што смо се пробудили у галаксији где је такав обичај, другу немамо. Рат је тако дат да је неизбежно да неко мора и њим да се бави, па игром случаја пратимо баш ликове који то раде, и за њих је то тек начин живота, штогод крвав али у збиру забаван. Но и његов лик и фантом његове покојне жене на крају сањаре да оснују фарму на некој колонији... мада, има још шест наставака и све ми се чини да је дотле подалеко, он ће их натерати да одраде још подоста рата док их пусти.


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Sep 10, 2018 6:42 am

У паузи Крлеже, прочитао још два наставка ("Бригаде духова" и "Последња колонија") и једну причицу иза другог дела. И ово више није ратни СФ, ово је више галактичка политика, како се већ прелама преко леђа главних ликова, те има много више надгорњавања у намештаљкама него баш пуцњаве. Чак у том трећем делу, који је наизглед само робинзонско сналажење 1 мале колоније принуђене на комплетну радио ћутњу (прилично зајебано кад чак и делови унутар исте кутије разговарају радио везом, јер је то јефтиније од жица), све је једна велика галактичка ујдурма. Чуј једна, има их бар двадесет, које се смењују, подмећу једна другој. Скелзи то одлично уклапа, и гомила пушака из првог чина дела, које су се тада чиниле тек декором у позадини и нужним делом успостављања овако замишљенот свемира, одједном испаљују и то неочекивану муницију. Дијалози исто живахни и брзи, без јефтиних трикова. Има ту и тамо понека рупа (нпр прича из првог дела о вишеструким свемирима, и да те прескочни погон никад не враћа у исти свемир али као није битно, чак и тако смандрљана у два пасуса, се више не помиње ама ниједном).


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Sun Oct 14, 2018 5:41 pm

Трилогија Џоен Винџи о Мачору. С тим што не знам што је први део на пољском... пробао да читам па баталио. Уосталом, има довољно понављања у другом и трећем делу да први скоро да није битан. Свемир је овде доста занимљив, људи су нашли укупно једну другу цивилизацију у свемиру, и та је довољно слична људима да могу да се укрштају, и довољно различита (јер су телепате, телекинетичари и још две-три ствари) да их за век-два људи прихвате, па омрзну, отму им планете и скоро их истребе. Главни лик је полутан, Хидран по мајци, па је ни тамо ни тамо. У другој књизи само спречава заверу којом би се извесни лекови дерегулисали, па би онда корпорације (које су де факто државе, осим што Федерација држи монопол на превоз... поздрав чика Херберту) могле да преосталим телепатама дају блокаторе док скроз не полуде и сами себе докрајче. У трећем се он бори за престанак израбљивања последњег насеља Хидрана и да им се пружи прилика да поново изграде своју културу.

Врло занимљив репертоар идеја и донекле технологије, уз све могуће аспекте државе-корпорације који су разрађени поприлично, све до утицаја на психологију ситног шефа, радника роба-за-дуг и како се с тим носе не-грађани, тј они без намештења у корпорацији или федерацији, укључујући и врло опичену Хидранску културу у остацима, на територији резервата. Занимљиво је како су сцене секса код ње много жешће и сноликије него код већине мушких писаца (код њеног бившег мужа, Вернора, скоро да их и нема).

Ако има нека рупа у причи, то је положај Мачора у трећем делу, где је он опет само обичан студент са ограниченом ловом, иако је на крају другог дела био члан управног одбора нечег веома великог. Ваљда је то оставио за кад дипломира, па се зајебо.


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 5556
Join date : 2014-11-04

Re: Science Fiction

Post by Indy on Mon Oct 15, 2018 9:04 am



_____
Eto šta škola učini od čoveka! A mogao je da bude majstor, kad toliko voli.
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Sun Nov 04, 2018 2:15 am

Друга трилогија Џоан Винџи, Снежна краљица - Крај Света - Летња краљица. Аууу ово је повелико, прва и трећа по 500+ страна, друга само 200.

Претпостављам да уредно носи цвеће Херберту на гроб, јер списак ствари које је мазнула из Дине је дугачак као рука. Али је мазнула мајсторски, може ладно да се прочита а да се не уочи.

Дакле нису пешчани црви него неки као делфини (мада са пипцима); нису настали нечијим експериментом од пре памтивека, него су их направила два-три хакера старог Царства у распадању пре само 1000 година; зачина нема него се од њихове крви прави вода живота, за подмлађивање; не падају часне кеве у зачински транс него сибиле упадају у комуникацијски транс са својом мрежом преко наномашина у крви (с тим што на Тијамату, где се главнина догађа, нису обавештени и то схватају врло мистично); нема Харконена да држе целу планету него извесни криминалци имају мреже својих робова и централе на планети којом влада инквизицијски настројена црква; нема никаквих Атреида али се опет све врти око 1 породице у настајању и распадању; нема кева које ће својом унутрашњом хемијом претворити отров у дрогу, него 1 Летња најзад нађе где се пале те наномашине у крви, и то тек у великом финалу; црви не носе свест подељеног бога него ти као делфини одржавају велику машину.

Бонус: гђа Винџи је прва СФ списатељица, откад читам, која се баш уживи у опис кад главни јунаци (и то само ови позитивци и само најважнији) крену да се јебу. Оно, уме да се уживи и у друге описе, нарочито разних бунила или цуњања кроз сибилску мрежу, треба набуџити 500 страна. Има и доста места где делује као да је објављивано у недељним наставцима, сва су поглавља отприлике исте дужине чак и кад се не премешта радња нити има паузе између (што Херберт, чак ни килави Брајан, никад нису радили, скок је обавезан), и скоро у сваком има бар 1 пасус где понавља за необавештене или лик изражава чуђење над сосом у ком се нашао, за случај да читалац није приметио. Док код маторог Херберта треба читати оних 200 страна неколико пута да се похватају конци, овде сам врло лако прешао на скоро дијагонално читање и имам јак осећај да нисам пропустио ништа битно.

Рупа има доста, нпр. лик који измисли воду смрти (исто даје младост али мора довека да се узима дневна доза иначе смрт у мукама) захваљујући њој постаје нешто као ментат, уме све и испада оно научник опште праксе - кад се зарази његова риба, 200м пре финала, њој ништа, нема никаквог ефекта осим што је сад и она овисна, што опет ама никако не утиче на динамику финала. Или то што од пола трећег дела најзад имају звездани погон (па не морају кроз тунеле, што је било уско грло), с тим што је тај погон поприлично зајебан по организам па путовање на други крај галаксије траје две-три недеље, због пауза за опоравак - то развучено путовање се догоди свега једном, после тога (ако нисам прескочио неко објашњење) пиче тамо амо као таксијем, чак и малим троседом, ником ништа не фали.

Ликови су, пак, поприлично добро урађени, с те стране је баш живахно/животно, сликовито а и дијалози су им јебитачни, умеју да се уједају и да се зајебавају.

Тако да... прва бе лига, није савршено, али је леп свемир, има свега, добро друштво, занимљиви пејзажи (нарочито једини град на Тијамату, и цео Крај Света), добра јурњава ту и тамо, и читави низови од по туцета поглавља где свако изводи преокрет и мења све, а читалац и даље има отприлике појма ко ту кога и с које стране. Препорука!


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.
avatar

Posts : 281
Join date : 2016-09-28

Re: Science Fiction

Post by kuku on Mon Nov 05, 2018 2:14 pm

https://www.quantamagazine.org/sci-fi-writer-greg-egan-and-anonymous-math-whiz-advance-permutation-problem-20181105/?fbclid=IwAR1Q54-5jOkQ9qCZbv7uyI7UyoHGMODl-9Je5UVW3EFMDZxhMmFSriWh3GQ


_____
imam vremena za kurve za kurve bajo
avatar

Posts : 16341
Join date : 2012-02-12
Location : носач супстанце

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Nov 05, 2018 7:40 pm

Koja феноменална зајебанција и губљење времена... које ће за десетак година наћи практичну примену која засад још ником не пада на ум.


_____
то ја бришем, некад милице некад не
I want to be Bujumbura for a while. Then I'll can say Bujumbura is a place I've been.

Re: Science Fiction

Post by Sponsored content


    Current date/time is Mon Nov 19, 2018 3:04 pm