Science Fiction

Share
avatar

Posts : 13316
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Science Fiction

Post by паће on Sun Feb 04, 2018 2:20 am

Страва & ужас, ко воли нек отвори топић.


_____
сви ће поцркамо
Just let me worst the weight, okay?
avatar

Posts : 16878
Join date : 2012-02-10

Re: Science Fiction

Post by xie saike on Sun Feb 04, 2018 2:26 am

pa sad sam tek iscito detaljnije, kod drugarice na fb vidim da ona fura kao fantastiku bla bla. nije da sam lud za tim, ali sto kazes ako neko voli nek otvara


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
Guest

Re: Science Fiction

Post by Guest on Sun Feb 11, 2018 11:37 pm

Kad pročitaš ovo na prvoj strani, tada znaš da ćeš celu trilogiju pročitati u dahu i da ćeš potom moliti za još. Annihilation, Jeff VanderMeer:



Our mission was simple: to continue the government’s investigation into the mysteries of Area X, slowly working our way out from base camp.
avatar

Posts : 13316
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Science Fiction

Post by паће on Sun Feb 25, 2018 12:09 pm

Дозоаова збирка 2012 (за 2011)

Пол МекОли - Избор. Једна од оних где смо изгубили рат и 90% становништва, а ту су и неки ванземаљци (беше ли рат са њима или су дошли на готово) од којих понекад отпадне понеки комад нејасне високе технологије. У рибарском селу (истом из педесет сличних прича овде) два омладинца иду да виде ванземаљског кита који се насукао негде низ обалу. Војска се убрзо умеша, кит експлодира, комад срче се забије једном од њих у руку и крене да се тамо размножава, фоннојмановском партеногенезом. Креће јурњава око неколико интересних група које би да апе и употребе или бар добро продају тај комад, што се завршава прилично оригинално.

Дејвид Моулс - Градски војник. Неко далеко потомство (називље је углавном азијско, од Вавилона, Гаугамеле и гомиле хиндуштине низводно) нам живи на ен планета, у поприлично развијеној теократији, са живим боговима. Главни лик не само да обожава своју богињу, он је болесно воли, више него своју породицу, те као војник далеко стигне и кад она умре. У окршају са некаквим номадима сви изгину на обе стране, а њега ен година касније покупе неки атеисти који немају појма о његовој цивилизацији. Онда остаје да се види ко ће кога да зарази.

Дејмијен Бродерик - Књиговођин мачак. Јер се није удавала, књиговодство је антифродизијак, па живи сама и пришљамчи јој се мачор који говори. Притом зна да мачке немају власнике него особље и тако се и понаша. Околна цивилизација је Братство Арксона (Арксоф још није написан). Њен посао је да кажњава сељаке који не плате порез (чланак једног прста, одсеца се скоро безболно, боли наредне године док не израсте поново).  Додатно бројање: Ernö Szabó је написано тачно, неввероватно. Испоставља се да је књиговодиља некаква принцеза, поздрав од Марина Држића. Осредње.

Елизабет Бер - Доли. Неко је ишаковаоРЖ роботку да убије свог милијардера и обрише софтверске трагове. Следи класична истрага у оквирима задатих премиса (нпр оруђе ће у сваком погледу да сарађује са истрагом). Испоставља се да је мотив за убиство преседан. Тј ако је истина да је роботица попиздела што је овај силује свако вече, онда је дакле свесна и онда или треба да добије грађанска права да би могла да робија (што је побуна робота са свега 1 жртвом) или је ствар пука софтверска грешка (што је штета од неколико милијарди јер она је била бета тест, серијска производња за два месеца неће да може). Не разрешава се, него се иследница враћа кући свом кућном роботу, модел комодор 64.

Џон Барнс - Марсовско срце. О глупану који је испао некаква легенда приликом насељавања Марса јер се оженио генијалком, а кад је она умрла били су на 1000км од било чега, а она је хтела кремирање. Једина ватра је била од резерве којечега и кисеоника, па јој је то и приредио, виђен из орбите и спасен. После је све постигао захваљујући оном што га је она учила и цела прича је интервју за уџбенике за нараштаје. Успут сазнајемо да ћемо пре стићи на Марс него што ће земље англосаксонског обичајног права укинути ропство за дуг.

Кен МекЛауд - Земљин сат. Хај тек надгорњавање између пословног генија/гика и неких интереса из ЕУ, са исто хај тек покушајем убиства. Врло занимљиво, догађа се брзо, са доста неизговореног, онако хербертовски, али и даље може лако да се прати. Врло добро. Наслов је небитан.

Карл Шроудер - Лајкин дух. Инспектор за разоружање добија невољног сапутника да га прикрије негде у Казахстану, где га ваљда неће јурити ни Гугл ни Ефбиај ни Иајиеј ни СССР Онлајн ни ко зна ко још због оног што је видео на Марсу, преко даљинског (извучен на лутрији да управља њим). Испада да га ипак јуре, и да обојица замало најебу... јер је видео пирамиду, а управо су овде нашли и нову. Што још не треба да се зна, дакле јурњава и надгорњавање.

Мајкл Свонвик - Далски коњ. Шведска бајка са чаробним коњем, тролом и још којечим, где су скоро сви ликови остаци некадашње технологије, а девојчица избеглица из завршног рата, вероватно последња Швеђанка. Чича мича.

Питер С. Бигл - Како се све то среди и тако то. Још једна квазинаучна муљачина о паралелним световима до којих се стиже са одобрењем министарства за шашаво ходање - оно три корака напред, четврт круга удесно на левој пети и слично. Британштина у стилу и изразу цури и вуче се по поду, и премда се ово догађа као 1992-3 почев од Велике Средње Станице у Новом Јорку, могло би и век раније. И да се лик зове Филеас Фог, например, не би се много приметило.

Керолин Ајвс Гилман - Снежна сова. Занимљива поставка са неколико великих теза за почетак: цивилизација је отишла у низ великих теократија у великим гвозденим градовима, које по правилу у свом подземљу имају гето за нишче, који су пак прави баштиници цивилизације - чувају науку, филозофију, уметност. Друго, постоји телепорт међу планетама, брзином светлости, тако да главна клинка има 13 биолошких година током 145 физичких година, јер вазда беже од некуд, кева јој има дар да се закачи за погрешне типове. Кад најновија крсташко-фашистичка банда одозго спали школу, она се пришљамчи неком мудрацу као шегрт... онда ту крене да се одмотава нека историја, и велика морална питања и завршава се збрзељано, са узајамним тапшањем по рамену и сви се смешкају. Ако је иронично, промакло ми је. Осим тог краја, одлично.

Пол Корнел - Копенхагенско тумачење. Опет агент Хамилтон и она играрија од пре неку годину, где имају уређаје за закривљење простора, шпијуне са не знам каквим све вештинама, а свет је уредно подељен између најновијих технолошких достигнућа: британске, (п+1)руске и још понеке круне. Добра вратоломија, кад се читалац навикне на терминологију (кочије=свемирски брод; набор=тај савијени простор; вез=рачунарска мрежа и сл).

Стивен Бакстер - Освајање Венере. Дошли ванземаљци, заобишли Земљу и ударили на Венеру. Испостави се да Венеријанци имају кеца у рукаву - потроше Нептун да пошаљу гравитациони талас и размрљају освајаче по орбити. Дакле не само што нисмо средиште система, нити је наш систем нешто битан у галаксији, него и кад се у комшилуку деси рат нас нико ни не примећује. Опет, да није тако безнадежно укопано у британштину, ово би било јако добро.

Ијан Мегдоналд - Коп. Генијалан приступ тераформирању Марса: ако се атмосфера згушњава што се иде ниже, онда да копамо док не сиђемо довољно. Значи једна рупа са не баш стрмим ивицама, нагиба једва 5 степени, али пречника коју хиљаду километара, би у средини имала довољан притисак. А после ћемо да средимо и састав. Цела прича је о животу копача, о друштву које се тамо изградило (јер посао има да траје више генерација) и о томе зашто су такви пројекти немогући: разлози за цео посао неће звучати убедљиво након шест промена власти које треба то да плаћају, па ће обавезно покварити шатру пре краја. Оно, има ту и инжењерских питања - да ли је баш морало да се копа све, или би ужа рупа са приступним тунелима била јефтинија и боља.

Алистер Рејнолдс - Дан полетања. Занимљив одломак из нечег што вероватно спада у Свемир откровења, јер брод који полеће јако личи на неко касније јављање "Носталгије за бесконачношћу", са све Капетаном који се, под дејством стапајуће куге, стопио са бродом. У суштини се не догађа ништа, брод се након 96 година спрема да полети, капетан (онај живи двоножни, с малим словом) се опрашта од љубавнице и рапортира Капетану. Овај га враћа у замрзивач.

Морин Ф. МекХју - После апокалипсе. Путопис кроз сналажење у новим приликама након Великог Пичвајза (који се не објашњава). Отприлике обнављање градива, јер ама баш ничег нема што није написано већ сто пута. Троскок.

Кетрин М. Валенти - Тихо и врло брзо. Папазјанија од високопарног парапесничког израза типа "the thing I am at the core of all my apparati, the thing I am Outside. The Object which is myself, my central processing core." и сличног - кућни вештачки ум прича страницу за страницом, испретураним редоследом, историју породице и себе. До пола није јасно ко су ту деца ко родитељи, ко је коме ко и зашто. Проткано цитатима Аде Лавлејс, Туринга и још неких, едаби се стекао који поен код гикова. Тл;др а овако на прескок, рекао бих да није због дужине него немам живаца. Мрсомуђење.

Џеј Лејк - Дуга шетња до куће. Ојачани лик (дакле лобања пуна електронике плус већ 800 година живота и ко зна шта још) пребира по неком систему пећина на Црвендуху, јер ту још нико није забасао. Пећине као да имају некакав нервни систем по зидовима, нешто чудно... и онда нешто звекне по површини планете и нестане мреже, струје, свега. Испостави се да је планета гађана са неколико милиона прецизних малих пројектила који су без грешке разбили све што је имало електронику, а сви живи људи су нестали и то не баш оно да су телепортовани - није било остављених виљушака поред клопе и слупаних возила на све стране. Рачунарска снага потребна да се толико пројектила тако прецизно упути превазилази све познато. Не знам шта, јер он проводи следећих 200 година преживљавајући, а да ништа није пролетело небом, ниједан радио сигнал се није чуо (оно у његовој глави и даље ради). Прича типа "један лик сам на напуштеној планети" није прва, било је и већих и бољих, ал' ово је оригинално: подигао је три шуме дужине по стотинак километара, у облику три стрелице које показују ка његовој кућерини. На крају је упалило, неко је дошао по њега. Кад кажем на крају, мислим на крају приче. Никаквог објашњења нема, осим ако му после нису платили да напише роман.


_____
сви ће поцркамо
Just let me worst the weight, okay?
avatar

Posts : 16878
Join date : 2012-02-10

Re: Science Fiction

Post by xie saike on Sun Feb 25, 2018 6:48 pm

pace, da li znas ili se negde moze pronaci tacan podatak koliko je knjiga izdato u onoj biblioteci kentaur sto je izdavacka kuca jugoslavija stampala 70ih i 80ih? 

ja imam par knjiga, ali nigde nema spisak izdatog ili bilo sta o toj ediciji generalno. mislim nigde u tim knjigama.

ovo je u pitanju 



_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 1370
Join date : 2017-11-27

Re: Science Fiction

Post by Mr. Moonlight on Sun Feb 25, 2018 6:51 pm

da mi nisu razbacane knjige pomučio bih se da popišem šta imam 

prvo mi je pao pogled na orlovićevog talasona


_____
    .i.
Guest

Re: Science Fiction

Post by Guest on Sun Feb 25, 2018 6:53 pm

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1971.0
avatar

Posts : 1370
Join date : 2017-11-27

Re: Science Fiction

Post by Mr. Moonlight on Sun Feb 25, 2018 6:53 pm

http://www.sftim.com/forum2/forum/sam/spisak_kentaur.html

evo u tabeli


_____
    .i.
avatar

Posts : 16878
Join date : 2012-02-10

Re: Science Fiction

Post by xie saike on Sun Feb 25, 2018 7:09 pm

opa hvala lepo, ja sam budala sve pretrage isao po ovim sajtovima gde prodaju, pa kao nude komplete koji nisu celi kompleti


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 13316
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Science Fiction

Post by паће on Sun Feb 25, 2018 7:10 pm

Arkady Ivanovich wrote:pace, da li znas ili se negde moze pronaci tacan podatak koliko je knjiga izdato u onoj biblioteci kentaur sto je izdavacka kuca jugoslavija stampala 70ih i 80ih? 

ja imam par knjiga, ali nigde nema spisak izdatog ili bilo sta o toj ediciji generalno. mislim nigde u tim knjigama.

По мом бројању, бар 200 наслова. Ишло је то више година, а онда је још Живковић то преузео и наставио као приватно издање, приде поновивши неке наслове. И онда нисам сигуран да се држао првобитних целина (тј да није нешто изашло уцело у једном а у две-три књиге у другом)... тако да зависи како се броји.


_____
сви ће поцркамо
Just let me worst the weight, okay?
avatar

Posts : 16878
Join date : 2012-02-10

Re: Science Fiction

Post by xie saike on Sun Feb 25, 2018 7:17 pm

blagodarim za pomoc


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 13316
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Science Fiction

Post by паће on Fri Mar 16, 2018 10:49 pm

Остатак 2012/11

Дејв Хачинсон - Невероватни експлозивни човек. На месту где је био хадронски сударач, или тако неки циклотрон, никла је Зона где боље да ништа не улази, јер после изађе као некаква санџама коју једва утамане. Приповедач и главни лик су једина двојица који су успели да уђу а изађу читави, и то више пута. Главнина приче је у атмосфери и екипи око Зоне, лудацима физичарима, војним фацама, безбедњацима и временским скоковима које приповедач доживљава пратећи главног кад забаса у Зону. Јер сваки пут кад изађе он негде експлодира, побије цео град или шуму и појави се негде/некад другде. Мало збркано, јер се то са временом не назначује до последњег дијалога са ликом. Много физике, али мало тања прича.

Џеф Рајмен - Шта смо нашли. У некој будућој Нигерији, клинац одраста у научника и покушава да открије колико се породично наслеђе, са све клетвама, навикама и пизмама, наставља у деци и унуцима, у ком облику може да се испољи итд, а да с друге стране сећања могу да се троше препричавањем, односно поновљени опити дају слабије ефекте јер се бележе. Породица је притом хришћанска (нису у већини). Око 90% текста је добро научен фолклор, честа ствар овде. Онако.

Том Пердом - ЕСТ17 јавља. Два извиђачка робота стижу у орбиту око исте планете и ступају у Први контакт са мештанима - један из приватног конзорцијума и један из транскултурног института, међудржавног. Државни ступа у дијалог са властима, приватни са 1 дисидентом. Обе стране су толико везане обавезама према својим законима, да преговори миле на мицеве, што траје и траје. Нико се не усуђује да учини било какав корак који би касније могао да се узме као отежавајућа околност или кршење протокола или да им у будућности штети политичкој каријери, а опет гледају да некако ураде баш нешто са тог списка, нпр. да сјебу конкуренцију. Прц је што је планета већ примила, пре доста нараштаја, Пакет добродошлице, који је решење свих ваших проблема (лечи све болести, учетворостручава интелигенцију, продужава живот на миленијуме, отвара изворе енергије довољне до краја свемира) - што ретко која цивилизација преживи нетакнута, и обично се завршава самоизолацијом, након векова хаоса. Дисидент хоће да им пошаље упозорење а ови да им пошаљу цео Пакет добродошлице без тога. Технологија коју и једни и други користе да би маскирали шта у ствари раде је врло маштовито смишљена, свака част. На крају он успева да пошаље то упозорење 0,1 секунду пре него што држава разјебе приватничке везе, и онда га спакују на трајно замрзавање. На дужи рок је у ствари победио, јер се расправа о том сукобу вукла сто година и онда су га пробудили да буде ујединитељ. И да Пакет оде са опширним упутством, учитељима, саветницима... Одлично, чак је и надгорњавање (што правнополитичко, што технолошко) врррло уверљиво.

Ијан Р. Меклауд - Корак у хладну даљину. Чланица Ратничке цркве добија задатак да убије неког/нешто у прашуми. Среће клинку која је се не боји и прави јој друштво док чека да жртва наиђе. Звучи као почетак дивног пријатељства, осим што има некакав идентитетски проблем, клинка је она од пре... јер је ово још једна од оних где се узрочно-последичне везе објашњавају тим да се "време закривило и омотало око себе", аха, па да. Добра атмосфера, локација, борачки фолклор. Шупља прича.

Дејвид Клеча и Тобајас С. Бакел - Ратоборни мир. О мировној инвазији Северне Кореје помоћу непробојних и добро снабдевених избегличких логора који ничу преконоћ, и добро оклопљених бранилаца којима нико ништа не може али не смеју никог да повреде, њихово је само да уништавају оружје. Није лоше смишљено, ал' је очигледно смишљено као скуп правила која ће да испадну несавршена па ће онда главни заплет да буде око кршења и Великог Моралног Питања. Натегнуто, мада на први поглед делује убедљиво.

Роберт Рид - Фландријски мрави. Рат светова, код нас, од којих ниједан није наш. Једни дођу оданде и заузму ту страну Земље и још мало јаче, док други дођу у неко мало место крај Сијетла и ту успостављају одбрану. Све се догађа ту, на челу са момком који је неустрашив. То му је дијагноза, има ту фалинку, а још му приде и одбрана насели нешто своје у тело па одустане кад укапира да је жив и свестан, такве не дирамо, извинте. Његовом брату, војнику, слично нешто уради противна страна. После великог пичвајза, омања колонија (отприлике баш учесници приче) у некаквој чаури креће у свемир, пошто је Земља потрошена. Чудо једно како држи целу галактичку причу на територији једне месне заједнице, и притом успева да ме често збуни да не знам где се сад догађа, јер је час у школи час у зоолошком врту час у болници.

Гвинит Џонс - Викари с Марса. Јесу свештеник и другар му ванземаљци и то различити, јесте да се догађа на Марсу уз утицаје неких још луђих места по галаксији (ово је онај свемир са Буонаротијевим транспортом, било раније), на крају се своди на демоне у глави и други живот. Технологијом до религије.

Лејви Тидар - Мирис воћњака поморанџи. Кратко и збркано, за пола текста није јасно у ком се времену догађа, шта је присећање, шта сањарење, шта сада. Углавном породична историја измешаних јеврејско-кинеско-филипинско-сомалијско-нигеријских гастоса у Тел Авиву (јел на Земљи или Месецу, питање је сад).

Мајкл Ф. Флин - Гвоздене кошуље. 1 шббкбб из средњевековне Ирске, где се спрема смена краља па се кланови мешкоље и гледају ко ће с ким и кога ће да метну... с тим што су викинзи из Америке довели неке ванземаљце па је више на тему на чијој ће страни они да буду и како их се после отарасити. Како се уопште чита Gillapadraig, јел' то Килпатрик?

Пет Кедиген - Коди. Шпијунско надгорњавање у стилу Неуромансера, с тим што је сад криптовани садржај кодиран у крвним зрнцима скоротече, кога наравно отму и анализирају му крв целу ноћ. Он зна протокол и колико ће да заради за ово, па се и не буни нешто. Не нађу му ништа па га пусте, убеђени да је он лажна мета а стварни носач је она риба што га је откуцала. Ту и јесте зајеб. Солидно, добро вођена акција, без неке поенте на крају.

Мајкл Свонвик - Јер легох на камен самоће и не враћам се. Млади Ирац реши да окуша срећу у ванземаљским колонијама, што све покривају и надзиру ванземаљци који су нас покорили. Пре него што оде, свраћа у родну грудву, са све туристичком дрангулијом која ће му дати прави ирски нагласак да се лакше помеша са домороцима, ал' га певаљка у бару, 1 сушта лепотица, сними из прве. Након неколико дана доброг секса, врбује га да прошверцује експлозив на орбиталну станицу, што не испадне како је требало. Пућ. Није лоше, ко воли ирски фолклор.

Јун Ха Ли - Натоварена духом. Након молекуларно склопивих пиштоља, које сад већ уме да анимира сваки почетник, овде имамо преградиве бродове, који шире и скупљају крила и распакују наоружање из ко зна одакле. Оригами као стање ума. Након пораза њене планетице пред снагама Царства, Лис дезертира и оде до плаћеничког змаја у неким рушевинама, ког неким чудом нико није дирао већ шест година. Њен дух, тј гост у глави, јој помаже да га отму, те онда заједно направе поприличан пичвајз по Царству, реда величине стотинак планета. Све до завршног разговора са представницима Царства, где свашта постаје јасно а слабо шта остаје исто. Добро скретање пажње, уопште нисам приметио куд ово иде.

Џим Хокинс - Дигитални обреди. Догађа се на Крфу и у Украјини и још понегде, али углавном на Крфу. Снима се филм најновијом технологијом, где глумци упорно седе код куће и не морају скоро ништа да раде, само да наместе фаце овако или онако, те да изговоре понеку реченицу која још не може да се сложи из постојећих снимака. Све остало - амбијент, мизансцен, светло итд итд је виртуално, изводи се из снимљених елемената, па снимање траје једва недељу дана. Осим што им петог дана побију шесторо главних глумаца (иначе натуршчика који нему појма ал' су фаце). Дужа истрага, испоставља се да је конкуренцију ухватила паника, а сад хвата и ове. Разрешење делује веома неуверљиво (да саботирају конкурентов уређај тако да се то нигде не примети док не експлодира корисницима већ на друго укључивање... тешко).

Алек Невала-Ли - Онај без костију. Брод лудака - мултибилијардер хоће да поснима геноме чега год стигне по дубоком океану и то остави као опен сорс, едаби опрао биографију. Притом, штогод да нађе да може да се искористи за следећу билијарду, да задржи за себе. С тим што то не знају најмљени научници. А онда њега убију методом Оријент експреса, отприлике - тј свако је имао мотив ал' нико нема алиби, а ту је и некаква нервна склоност ка саморањавању и самоједству, закачена од неког од узорака светлећих октопода. Страва и ужас хоће да се запате од похлепе, ваљда је требало да буде наук.

Питер М. Бол - Умрети млад. Баш баш припиздина, прилично проређена од последњих ратова. Селендром управљају зли шериф и др. Менгеле, отприлике, и остали извршавају шта њих двојица нареде, хтели или не, јер један обезбеђује опстанак а други их крпи од чега већ стигне, док још около има војног отпада. Појављује се 1 змај, тј преостали ванземаљац, да се освети. Киберпанк се јебо у цвјећарници с Побјешњелим Максом па испало овако. Ал има атмосферу, ово би чак било боље на екрану него Макс. Шерифови помоћници су његови приглупи клонови, докторови су киборзи (исто згрумфовани као и све остало), главни лик види донекле у будућност. Без претеривања са локалним језиком, плусић.

Крис Лосон - Кентерберијски до. Из неких разлога на планети где се ово догађа нема услова за веће становништво; избор је да се иде у колонизацију или, ко остане, у лутрију за бацање кашике. Извучени имају некакав период да се опросте од света, те пратимо двоје који то баш ураде, крај.

Кен МекЛауд - Воркутски догађај. О типу који је, као, тамо крајем четрдесетих био послат као британски шпијун (Стаљинов избор) да прави друштво Трофиму Лисенку на месту где су ископали Нешто негде у Сибиру. Ископина је у ствари регрутни центар за велики међугалактички рат, у који хоћеш-нећеш стигне свака цивилизација чим мало одмакне, те овај лик и Лисенко уђу и успеју да изађу (логораши који су пре ушли су, хм, закључили да тамо мора да је боље, па отишли). Отад гледају да што више успоре напредак науке, да уживамо док можемо. Занимљиво, чак су и наслаге британштине онако, утишане до подношљивости.

Киџ Џонсон - Човек који је премостио маглу. Све што сте хтели да знате о мостоградњи у средњем веку, на једном месту. Од технологије нема ни парне машине, све је на весла и чекрке, а гради се мост који треба да споји царство где је подељено двоструком реком. Доле је ваљда вода, а одозго некаква магла која прљи кожу, нагриза све осим метала и керамике, кроз њу се мотају разне рибе (јестиве!) и аждаје, и по њој може да се плови ал' не далеко јер је ћудљива. Долази нови инжењер и градња почиње за озбиљно, те се до краја приче и заврши, без превелике драме. Ни речи о некаквом истраживању шта је уопште та магла, науке напросто нема, не каже одакле уопште људи ту, нити то кога занима. Нешто тања година кад ударна прича за крај уопште није СФ. Не да нема науке, нема радозналости.

је СФ        +++++ +++++ +++++ +++++ +++++ ++
није СФ    +++
напола    +++


_____
сви ће поцркамо
Just let me worst the weight, okay?
avatar

Posts : 675
Join date : 2016-10-04

Re: Science Fiction

Post by Sotir on Fri Apr 06, 2018 9:41 am

Mali OT, upoznao sam se pre neki dan sa Hrvojem, bivšim urednikom Siriusa. Simpatičan dekica, na blic smo pričali o SFu, i dalje jako puno čita, i sve živo pamti iz knjiga.
Razmišljao je o ponovom štampanju Siriusa, i izračunao da nema šanse...
avatar

Posts : 13316
Join date : 2012-02-12
Location : чекам камату на уштеђено време

Re: Science Fiction

Post by паће on Mon Apr 16, 2018 10:06 pm

Дозоаова збирка 2013 (за 2012)

Индрапрамит Дас - Плач за дан. О плимно закључаној планети, нешто као Меркуру, где је насељен сутонски појас, и (колонијална) цивилизација се налази отприлике у (врло британоликом, мада је аутор некакав Индус) раздобљу индустријализације, опет им се сјебо линк са матицом. Испричано из угла ћерке некаквог индустријског витеза, који се успут бавио нешто и војском колонизаторског типа, наиме освајају мрачну страну. Успут сјебу постојећу цивилизацију под изговором да су то асвеснеРЖ звери, док не пронађу њихове пећине са историјом, а онда ће да морално цивилизацијски жале што су их истребили.

Пол МекОли - Човек. Једна из серије са Џекеруима, али са периферије тога (и гле, опет плимно закључана планета), где понижени и увређени живе од пребирања по отпаду, па шта од хај тека нађу тамо, да се продати и од тога поживети још коју недељу. Осим што 1 удовица нађе живог чоека, тј нађе он њу. Н'уме да говори али је вешт да нађе скупље комаде, па она крене мало боље да живи, ал' га крије да га не нађу злотвори, јер је нашла да је он некад био човек па је фабрички прерађен у бољи модел, дакле богатство. Окружни надзорник сконта да она има нешто, доведе и шерифа за сведока, ствар се изјалови и онај збрише. Све као пре. Мало романтичнија али и доста слабија у односу на остале из ове серије. Као да је потрошио материјал и сад претура по баченој амбалажи па ако нађе нешто.

Џеј Лејк - Звезде не лажу. У заборављеној па штогод васкрслој цивилизацији људској, на некој тамо планети, техника достиже ниво кад је свашта могуће али ништа се не подразумева, јер поновно измишљање и проналажење којечега не иде истим редом као у првобитној историји. Политика је поједностављена - поморска сила је Таласократија, нешто попут еснафа помораца; на копнима је то ред Нетворених, поприлично монашки и теократски, са све својом тајном муријом и којечим. У тренутку пред велики пичвајз умире им велепоглавар, а његов доглавник (који је истовремено и велемајстор у Таласократији) збрише да решава хитне проблеме, нпр што је један млади научник доказао да је нека тамо јерес (о томе да су легендарних 8 свемирских бродова од којих све потиче и да то није метафора него озбиљно) има озбиљне физичке последице на небу - телескоп не лаже, ено их горе и померају се, штавише 1 оће да слети. Следи добра јурњава, надгорњавање, преокрети, одлазак текућег поретка у 15:00 и све скупа нова времена. Има и штогод пуцњаве, ал' не претерује. На тренутке подсећа на боље делове Стивенсоновог "Анатема", и још десетак других који се тако ослањају на морнаричке и монашке традиције (и ниједан не успева да се значајно одмакне). Свакако добра забава. Покушај да се из енглеског избаци пола латинског и замени грчким је хвале вредан, већ тим што је зајебан до немогућ, добро је и испало.

Лави Тидар - Мемкордиста. Прилично збркан животопис лика који стварно пише тај свој животопис (што није овај текст, ово је текст о томе како он скупља материјал за тај текст, тако што га живи) и колико следбеника има. Шеврда којегде по Сунчевом систему, понекад чак и јебе ал' углавном размишља о којечему. Велико ништа 1, рекао бих форма у потрази за садржајем.

Пет Кедиген - Оно девојка која је отишла на суши. С тим што "отићи на суши" значи пребацити своје тело у неки облик згодан за живот у орбити Јупитера или Сатурна или чак и у оном густом гасу, те имамо опет заједницу измењених и пратимо неколико кључних ликова који ће да преокрену став већине према себи и тој својој заједници. Томе служи кључни 1 догађај о ком је реч, дакле комад с тезом, пестоичетврти овде, дежа ви на дежа ви - оригиналност можда може да се нађе у интерном жаргону групе, њиховим односима и општем штимунгу њиховог посла. Оквирна прича, јок. Но, ако пренебрегнемо (а и по-) ова општа места, резултат уопште није лош.

Елинор Арнасон - Холмс Шерлок. Још једна прича о хвархатхима, који су се негде успут срели са људима, проучавају их још штогод издалека, и даље су претежно хомосексуални, матријархални, а парење зарад генетике се уговара међу кућама. Главни лик је риба која преводи људску белетристику, притом се заљуби у лик Шерлока, и као таква буде најзгоднија да пронађе девојку која се утопила али у фјорду, а леша нигде. Отприлике као софтверска фирма кад налети нова технологија - ко је прелистао књигу, најбољи је стручњак што имамо. И нађе је и онда је главна цивилизацијска тековина како они то заташкавају.

Ричард А. Ловет и Виљем Глисон - Пада ноћ на врх вечне светлости. Главни лик је неки Дру Зајглер (Zeigler - можда историјски има везе са немачким Циглеровима, ал' Зајглера има онолико и сви су с оне стране баре), који покушава да измисли себи нови живот негде на Месецу, што даље од центра то боље. Други главни лик је шеф мурије тамо, који га успут штогод прочита (мада не и од чега овај бежи) и смести га у екипу која одржава поларна огледала - јер најбоље место за соларне електране на Месецу су полови, где Сунце увек пичи паралелно с осом* и увек се види (осим кад га неко од околних брда заклони). Онда екипа скида прашину која се увек некако нахвата. Нађе га плаћени убица од куће, јер је тип у ствари дете грчке мафије, ком се није нимало свидело шта породица ради, те их је мало откуцао да би у гужви збрисао. Завршна јурњава и разрешење су врло оригинални и технички промишљени - након онолико јурњава по Месецу за последњих 80 година уопште нисам очекивао да је могућ било какав нов и оригиналан приступ, и драго ми је што сам се преварио.

Енди Данкан - Блиски сусрети. Давно нисмо имали нешто из неке америчке припиздине. Овог пута, тип кога су пре 50+ година наводно отели ванземаљци па га вратили назад и оставили му куче, већ давно заборављен, доживљава да га спопадне нека упорна новинарка, прати га данима до шуме, до реке, најзад пристане да јој исприча шта је било, и она га убеди да се појави на скупу где ће астрономи и ини да чекају да се нешто деси на неку важну годишњицу оног. Ови га одјебу и буквално отерају, јер он као видилац може само да наруши њихову научну убедљивост, само им фали да негде у новинама осване његово име близу њих. Но ванземаљци ипак дођу, осветле део долине одозго, и он уђе у светло а остали се сви измакну. И добије новог џукца. А она новинарка испадне да је била њихова. Отприлике исти сентимент као у сличноименом филму, јебеш научни приступ кад је пун политике, ово је радостан догађај, уђи и уживај. Прича доста пати од претеривања са локалним жаргоном (нарочито чича лично, то је јачине лесковачког) и уопште тог припиздинског тона.

Брит Мандело - Коначно платно. Обред се састоји у томе да мафијашки убица мора да се истетовира по неком делу тела за сваку своју жртву. И то не мастилом него ожиљцима, које наноси хирург уметник. Притом хирург добија причу. Прича је подугачка и своди се на то ко је кога издао, зашто, како, и ко је још на реду. Добар амбијент, минималистички а комплетан, и добар обрт. Језгровито & јебитачно.

Шон МекМален - Пароготика. Британштина може да се сече на коцке и набада на чачкалице. Реконструкција авиона из 1852, са парном машином, и онај осећај кад историја напросто оживи док стојиш поред тако нечег старог и прашњавог што је замало могло да промени историју. А кад (након подугачког развоја догађаја & ликова, целе процесије разних струка, укључујући и Британско Радиодифузно (широкобацачко :паће: ... ) Друштво) ствар најзад полети, испадне да се историја заиста променила. Аха, па да, магија.

Елизабет Бер - У кући Арјамана, самотни знак гори. Детективска, у киберИндији (која сад прима и избегле писце), где је главни лик жртва, изгледа, експеримента са четвородимензионалним трансформацијама, које би у догледно време могле да омогуће операције на затвореном срцу и ко зна шта још. Преворио се у торус од ткива са комплетном инверзијом практично свега, што је било унутра сад је напољу и обратно. Остатак приче је истрага, одлична и што се тиче ликова, њихових односа, трагова посејаних маниром Агате Кристи (па ко види приметио је) и скроз неочекиваног разрешења (осим што при поновном читању бива скроз јасно како је и зашто детектив дошао до решења)(нисам пробао, ал' делује ми тако). Технологија је тешки киберпанк, и детективи и архивари су ожичени и све се решава у трку, рад од куће или од било где, осим где је веза спора или је нестало струје (коју прави дрвеће у авлији...). Одлично!

Пол МекОли - Последњи Божић Мејси Монот на Диони, кружна трка, Гудачев луг, Грнчарев врт. Ћерка иде да сахрани оца на Диону (око Сатурна), тј да испуни његово завештање. Успут се упознаје са мештанима и њиховим обичајима, технолошким играријама којима се баве, јер сви су некакви уметници и чудаци, као што је био и њен матори. И то траје до краја приче. Радње нема. Има занимљивих ситних причица успут, какве се дају чути у било којој радионици ако се донесе довољно пива, само што су овде технолошки домишљате.

Мајкл Бишоп - Дватедет светиљки до "Земље снега". На генерацијском броду избеглица са Тибета умре текући далај лама и успут да назнаке да је та и та клинка његова следећа инкарнација. Осим што се родила док је он још био жив, што није Тибетанка и што је женско. Од сто фела верског СФа, ово још и пролази већ зато што сви канда тек напола верују а налазе световне разлоге за веровање, и све може само ако се уклапа у начела, а догму ћемо већ дописати мудрим одлукама. Резултат је врло занимљив, што због живописног језика (башка тибетански погледи на свет, башка њена зајебанција са енглеским - "cadillac infraction" уместо "cardiac infarction" итд), што због елемента истраге (како је жив и здрав лама могао да умре тако релативно млад од природних узрока?), што због оног што истрага нађе. Овде религија заиста није света крава, зајебанција се изводи с поштовањем.

Кери Вон - Астрофилија. Наставак оног о задругама од претпрошле године. Овог пута 1 ткаља прелази у друго село јер њено нема више оваца, десет година суше, разлаз. Тамо је упаре са једном која се у слободно време бави астрономијом на неком вековном телескопу, а управник је баш кињи да не би имала слободног времена. Па онда млађа цимерка одржи слово управнику а овај престане. Крај, нема више.

----
* хтео сам рећи "под правим углом у односу на осу, паралелно са екватором" али лапсус главе.


_____
сви ће поцркамо
Just let me worst the weight, okay?

Re: Science Fiction

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Apr 26, 2018 6:06 am