Vojvodina

Gargantua wrote:Zastave naših paora

zastitnik gotama wrote:

Gargantua wrote:Zastave naših paora

ako je Sopola srpski Kopola, ko bi bio Klint Istvud ?

Kinder Lad wrote:jesu to ovi što su dobili manje glasova od "zavetnika"  

bez obzira, menjanje zastave je teška glupost, ustav se mora menjati, i vojvodina treba da ima suštinsku autonomiju.

zastitnik gotama wrote:

Kinder Lad wrote:jesu to ovi što su dobili manje glasova od "zavetnika"  

bez obzira, menjanje zastave je teška glupost, ustav se mora menjati, i vojvodina treba da ima suštinsku autonomiju.

ae ti si racionalan covek


zasto?

zastitnik gotama wrote:imas dve "autonomaske" stranke - jedna je manja od statisticke greske. druga je isla u koaliciji i imala 5 posto...

На основу тач. 1, 4 и 8 Одлуке Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије о конституисaњу Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије као врховног законодавног и извршног органа државне власти демократске Србије, у вези са чл.3 Закона о изменама и допунама ове Одлуке, Председништво Народне скупштине Србије доноси    


З А К О Н

О ПРИПАЈАЊУ ГРАДА ЗЕМУНА ПОДРУЧЈУ ГРАДА БЕОГРАДА

Члан 1

Подручје града Земуна заједно са аеродромом поред Бежаније припаја се подручју града Београда.

Члан 2

Овлашћује се Народна влада Србије да уреdдом, по саслушанју извршног народног одбора града Београда и Градског народног одбора града Земуна, регулише административни, привредни и судски статус целокупног подручја.

Члан 3

Овај Закон ступа на снагу на дан годишњице ослобођења престонице града Београда 20. октобра 1945 године.
 
Бр.2216
У Београду, 19. октобра 1945 године.
Претседништво Народне скупштине Србије
Претседник,
Д-р С. Станковић, с.р.
Секретар,
Д-р Мил. Влајковић, с.р

---

Ovom Zakonu “o pripajanju“ prethodile su sledeće istorijske odluke donete ovim redosledom, koji nije nevažan: Skupština izaslanika naroda Vojvodine je 31.jula 1945. godine donela odluku o „Priključenju Autonomne Vojvodine federalnoj Srbiji“, koju je uputila Trećem zasedanju AVNOJ-a koji je 10.avgusta 1945. godine doneo odluku da je „Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije prihvatilo odluku Prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine o priključenju Autonomne pokrajine Vojvodine federalnoj Srbiji“. Potom je predsedništvo Narodne skupštine Srbije 1.septembra 1945. godine donelo Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Pokrajine Vojvodine (kao da već nije bila ustanovljena, prim. D.J.)

Ovim je Vojvodina, kao autonomija, odlukom svoje skupštine unela svoju teritoriju u Srbiju, što je Srbija na svoj način prihvatila 1.septembra 1945. Godine, Srbija je, vrlo, vrlo brzo, u doba kada je bilo i prečih egzistencijalnih potreba, već sledećeg meseca donela zakon kojim se ta teritorija, bez pitanja a kamo li saglasnosti Skupštine Vojvodine, umanjuje na račun grada Beograda, odnosno Centralne Srbije.

Zemun – razglednica iz 1936. godine

Ovde se radi o izmenama administrativnih granica, za potrebe jednog grada, Beograda, koji je ujedno i glavni grad cele države, Jugosalvije, a ne samo Srbije. Zatim, opšta je tendencija da se veliki gradovi „zaokružuju“ na račun okolnih teritorija. Da li je ovome bilo alternative ? Jeste, a to je da se administrativne, kao u sušini i poreske granice ne pomeraju, a da Zemun funkcioniše na tradiciji svoje gradske samouprave sa svim onim što proističe iz činjenice da su Beograd i Zemun susedi koji se dodiruju i u obostranom interesu sarađuju.

Čak i tada 1945. godine, u vreme opijenosti završetkom jednog velikog rata, opijenosti nosilaca vlasti sopstvenom istorijskom pobedom, kada se na načelu „bratstva – jedinstva“ gradi nova država, rukovodioci Srbije sačuvali su prisebnost i saznanje da je upitanju važan, istorijski preloman momenat. Sačuvali su, nazovimo to „realizam“, ispod parola i oblande klasne i partijske solidarnost sačvali su nasleđenu kulturu imperijalnih posezanja, zvanu i „državotvornost“. To pokazuje i ovaj tako hitno samododeljeni rođendanski poklon Beogradu, Srbiji, a na račun Autonomne Vojvodine. To potvrđuju i događaji koji su usledili.

x

Odlukom vlade Srbije od 27.decembra 1945. godine, osnovan je PKB, Poljoprivredni kombinat Beograd, kao državno preduzeće, sa početnih 1.450 hektara, u Pančevačkom ritu, na teritoriji Vojvodine, sa zadatkom da „hrani Beograd“. Broj hektara oranica naglo je rastao. Tako da 1956. godine osnovana opština Palilula, kao jedna od opština Grada Beograda, u čijem sastavu se našao i PKB, od ukupne teritorije u površini od 44.000 hektara poseduje 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Sledom gore navedenog, desilo se da su se granice ovog poljoprivrednog kombinata proglasile za granice Beograda, i time postale i granice između Centralne Srbije i Vojvodine. Granica se opet pomerila na štetu Vojvodine. Argumentacija za ovo pomeranje više nije tako čvrsta kao u slučaju sa Zemunom. Ako je Vojvodina mogla da hrani celu Jugoslaviju a da joj administrativne granice nisu bile smetnja, mogla je i grad Beograd ! Ili, zašto bi granice jednog poljoprivrednog imanja bile i granice Centralne Srbije ?

Tako, kada se sada pogleda geografska karta i prostor iznad Save i Dunava, kao istorijska teritorija Vojvodine koju jeona unela u Srbiju, uočava se trougao Centralne Srbije, označen i kao opština Palilula, koji se duboko useca u Vojvodinu, u Srednji Banat, čak. Ovim je grad Beograd dosegao granice opštine Zrenjanin !

PKB je sada u vlasništvu države Srbije i, kako je najavljeno, sprema se za privatizaciju, za prodaju. Ako ga kupe, Matijević i Kostić, zainteresovani kao konzorcijum,  – da li će administrativna granica Centralne Srbije i dalje pratiti granice poljoprivrednih parcela, tada više ne državnog već privatnog poseda ? Da li će Srbija, usled izmenjenih okolnosti , vratiti Vojvodini oduzeti deo teritorije ili će zadržati „tekovine“ prezrenog „komunističkog, titoističkog , antifašističkog i antisrpskog“ režima ?