Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Share
avatar

Posts : 4815
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by otto katz on Mon Apr 13, 2015 8:51 pm

Ovog Nowotnog sam baš neki dan vidio u Die deutshce Wochenschau, veličanstven doček na odsustvo u Beču. 

Hajde obradi nam Otta Skorzenyja, ako već nisi.


_____
Разгромили атаманов
Разогнали воевод
avatar

Posts : 4815
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by otto katz on Mon Apr 13, 2015 10:46 pm

Da presiječem malo Atobahnom.


_____
Разгромили атаманов
Разогнали воевод
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Thu Apr 16, 2015 2:11 pm



Петар Баћовић
Pseudonim Иштван, ponegde i ponekad i Раде.
Predratni javni beleznik koji je voleo i da ga podvedu pod advokata.
Rezervni oficir vojske Kraljevine Jugoslavije.
Sef kabineta u Nedicevom ministarstvu unutrasnjih poslova.
Delegiran u istocnu Bosnu da do kraja rata ostane komandant Komande operativnih jedinica istocne BiH.
Bez zazora poceo da prima pomoc od Italijana, od makarona do para.
Ako nije izmislio, uveo je i to medju prvima crne trojke i primenu onog slova 3.
Pa kaze:

Komandanti brigada dostaviće spiskove iz kojih da se vidi, ime i prezime, greške koje imenovani čini, kakav ugled uživa u narodu, mišljenje komandantovo kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jednog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne podatke donosiće rešenje da se prema pojedincima primeni slovo »Z«. Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo »Z« dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati — ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.
Godina je 1942, da ne bude zabune.
Bori se, uglavnom protiv civilnog stanovnistva, diljem Bosne i Hercegovine, pali sela i bavi se ostalim uobicajenim delatnostima kada je ova vrsta ljudi i ideja u pitanju: vazno je da su sela muslimanska i katolicka, i vazno je da su oni nas…
Leto 1942. i Foca, zaklano cca 2,500 ljudi: svedoci tvrde da je podobnost muske dece za klanje odredjivana prema visini puske, klinac koji je ma i santimetar prerastao pusku isao je pod kamu junacku.
Onaj djeneral cije kosti jos nisu iskopane, a sto je toliko vazno, pise mu s jeseni 1942: Neophodno je potrebno i vrlo važno potući komuniste svuda da im se traga ne zna.
Preduzeli su kampanju protiv nas iz besa što su u zemlji skoro potpuno uništeni. Akcijom iz istočne Bosne, Hercegovine, Dalmacije i Like uništiti i poslednje njihove ostatke u zapadnoj Bosni.
Protiv partizana koji iz cistog besa preduzimaju akcije, koji ce im to kurac kad su skoro potpuno unisteni.
Cetnicka ekspedicija prema moru, cetnici-pomorci, cetnici u Ljubuskom, u Makarskoj, katolicki svestenici koji su zivi odrani…
I izvestaj djeneralu:

Naknadno dodajem, u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubinja (treba Ljubuškog — prim. red.) i Vrgorca oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno.


Izlazak na more, izvestaj:

Vratio sam se sa puta po Hercegovini. Četiri naša bataljona, oko 900 ljudi, krenuli su 30 avgusta preko Ljubuškog, Imotskog i Podgore i izbili kod Makarske na more. Sedamnaest sela spaljeno, 900 ustaša ubijeno, nekoliko katoličkih sveštenika živo odrano. Prvi put posle sloma poboli srpsku zastavu u more i klicali kralju i Draži. Naši gubici minimalni.

Smisao za istoriju i istorijsko jednog javnog beleznika.


Pa sa ustasama protiv partizana, iste 1942.
Sa sve Nemcima i Italijanima.
1944. godine sa pukovnikom Bejlijem, kao clan Drazine delegacije leti u Kairo na noge perfidnim Britancima koji ga na trenutak cak i hapse, da bi ga zatim pustili da se vrati u nesrecnu Jugoslaviju i poradi na eventualnom doceku velikih Saveznika.
Sve u svemu jedna balkanska biografija, nista narocito.
Nastradace u nekoj vrsti balkanske bozanske pravde, ono kad su cetnici poverovali ustasama i obrnuto, ono kad su se i jedni i drugi spremali na put ka zapadu, tamo gde su sloboda i demokratija.
Povlace se preko teritorije umiruceg Treceg rajha, boze moj i Nemci su ljudi.





Muljanje svake vrste, politika na balkanski nacin, pihtijasti likovi prema kojima dvadesetogodisnji partizanski generali izgledaju kao punokrvni hrtovi.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Mon Apr 20, 2015 9:18 pm

Sablin, Valerij Mihajlovic
Валерий Михайлович Саблин
(1939 – 1976)



Сторожевой, Storoževoj
Kapetan 3 ranga.
Oficir, sovjetski.
Od karijere.
Sve kako treba dok se ne obrati paznja na datum smrti.
CCCP vreme, vreme Breznjeva, vreme gerontokratije, vreme skleroze jednog rezima, Imperija u kojoj se – kakav joj god bio pojavni oblik bio – ponovo i po ko zna koji put probudio Oblomov.
Sada, umesto plemickom titulom, snabdeven partijskom knjizicom i politicki podoban.
I kao da je ikada i zaspao.
Socrealisticki Oblomov.
Doduse, nije da nije: prodrman je malo u medjuvremenu.
Ispada da bi onaj datum smrti mogao da znaci bilo sta, kada je oficir od karijere u pitanju, recimo, mogao je da znaci smrt, pogibiju bilo gde na Planeti, tamo gde je Imperija imala neka posla. Od Angole ili Kube, do zabacenih delova same Imperije u kojoj su vojna lica ginula samo tako.
Nije.
Ovaj covek se – pobunio.
I streljan je 1976. godine po presudi kog vec treba suda.



Pobunio se po svim pravilima.
Oko ponoci 8/9 decembra 1975. godine, dezurni oficir podmornice parkirane u Rigi spazio je na obali unezverenog coveka kako mase rukama. Kada su ga popeli na brod saznali su da je unezvereni porucnik sa БПК "Сторожевой", po ruskom obelezavanju brodova velikog protivpodmornickog broda, inace poveceg razaraca, koji je uspeo da pobegne sa broda na kome je izbila pobuna sa sve prigodnim lisenjem slobode komandanta broda.
Samo dan pre u Rigi, a i sirom CCCP proslavljana je redovna i rutinska proslava dana Oktobarske revolucije.
Vodja pobune je bio, to se sada znalo kapetan 3. ranga Valerij Mihajlovic Sablin, inace zamenik komandata za politicka pitanja, verzija politickog komesara iz vremena takozvanog zrelog socijalizma.
Замполит.
Begunac je tvrdio da se brod sprema da isplovi.
Ako ista, razumljivo je da komandant podmornice, kapetan 2. ranga Svetlovski, nije poverovao izbezumljenom coveku. Poznavao je Sablina prilicno dobro; oficir od karijere, politicki radnik, koji je prosao skoro sve stepene sluzbe i koji bi mogao, a i trebao, da koliko sutra i sam postane komandant nekog broda.
Prema tome, poslao je coveka da sa obale poblize pogleda o cemu se na navodno pobunjenom brodu radi.
Iako je saznao za bekstvo Firsova – tako se naime zvao oficir koji je utekao na obliznju podmornicu – Sablin nije promenio planove, kakvi god oni bili.
Moze se samo zamisliti, a i to veoma, veoma tesko kakvu je zabezeknutost tamo gde treba, u uzirenim stabovima i centralnim komitetima, izazvala vest o pobuni. 
Sve ovo o pobuni, o cinjenici da je par stotina ljudi posade poprilicno velikog ratnog broda pristalo da ucestvuje u poduhvatu koji nije sala ni u takozvanim demokratijama, poduhvatu na koji se – politika na stranu – ekstremno lose gleda u svim sistemima, mornaricama pogotovo, na stranu, neka ostane za neke buduce istorije i kastrirane sakupljace pojedinosti kao sto su kada, u koliko sati, minuta, poznate kao istoricari, neka im ga uostalom, neka se zanimaju.
Ovde nesto drugo, najvaznije: prva reakcija na vest o pobuni i nesto kasnije pristiglu vest o isplovljavanju pobunjenog broda (koliki je zabezek bio pokazuje i cinjenica da pobunjeni brod nije bio zaustavljen u luci, tamo gde je to najlakse) bila je slika i prilika svega o cemu se ovde radi, a ovo nije prica o mornarima, mornaricama, pobunama, partijama i njihovim clanovima.
Svi, svi, svi su reagovali na nacin na koji bi reagovali da se oni sami nalaze na pobunjenom brodu: pretpostavkom da se brod pobunio i bezi ka nekoj od trulo zapadnih luka, snu svakog dobrog sovjetskog gradjanina, onako kako ga vide pisci popularnih istorija i romana na Zapadu.
Nacinom razmisljanja onih islednika koji su sovjetske zarobljenike (inace milionsku drustvenu grupu koja je najebala kao malo koja u najebavanima svih vrsta prebogatom 20. veku i cija prica ce, sva je prilika, ostati neispricana) na povratku kuci sacekivali pitanjem a zasto se uopste vracas osim ako te nisu zavrbovali, pretpostavili su da se brod krece ka Svedskoj i sve sto su u tom trenutku imali i cime su raspolagali, postavili na prilaze svedskoj obali, oko Gotlanda, itd, itd….
Pobunjeni oficir je, pokazalo se, imao sasvim drugacije planove: da uplovi u Lenjingrad, pristane uz Auroru, onu Auroru, i obrati se gradjanima CCCP proglasom koji je jos uvek sacuvan na nekom snimku i ciji je tekst poznat.
Otprilike, zahtev je glasio ovako:
Drugovi!
Obracam se svima koji revolucionarnu istoriju nase zemlje osecaju srcem, koji kriticki ali ne i sa cinizmom ocenjuju nasu sadasnjost i koje brine buducnost nasih ljudi. 
Govori veliki protivpodmornicki brod Storozevoj.
Trazimo od Komande mornarice, Centralnog komiteta KPSS i Sovjetske vlade da jednom clanu nase posade omoguci nastup na centralnom radiju i televiziji, nastup u kome cemo da objasnimo razloge nase politicke akcije. Mi nismo izdajnici domovine, nismo avanturisti, ne trazimo jeftinu popularnost.  Dosao je zadnji cas da se postavi niz pitanja koja se ticu politickog, drustvenog i ekonomskog razvoja nase zemlje i da se o njima raspravlja bez pritiska drzavnih i partijskih organa. Na ovaj korak smo se odlucili sa punom svescu o odgovornosti za sudbinu domovine i osecanjem zarke zelje da se u njoj uspostave prave komunisticke vrednosti.


Naravno da je sve bilo brzo gotovo: avioni, ceo jedan vazduhoplovni puk, brodovi, sve je to poslo u poteru za brodom koji se kretao svojim putem bez nade; nema nikakve sumnje da je Sablin zeleo da izbegne prolivanje krvi, kao sto nema sumnje da je dinosaurus ociju zakrvavljenih od besa opasan do apsurda – u najmanje jednom slucaju su avioni progonitelji koji su pokrivali pravce prema Svedskoj otvorili vatru na sopstvene brodove. U jednom potvrdenom slucaju je gadjani brod, koji se nalazio na istom zadatku, besno odgovorio na vatru.
Na kurs kojim se kretao pobunjeni brod bacene su bombe; Storozevoj, odlicno naoruzan i za borbu protiv aviona nije odgovarao, ploveci ka otvorenom moru, sve dok najbolji pilot angazovanog vazduhoplovnog puka, Porotikov, nije precizno smestio jednu bombu tik uz krmu broda, onesposobio kormilo i elise i primorao brod da se zaustavi. Na brod se iskrcao desant koji ga je i zauzeo, oslobodivsi pri tom u radio kabinu zatvorenog komandanta broda, imenom Potuljni.
Oslobodjeni Potuljni je pucao u Sablina i ranio ga u nogu.
Sve je bilo gotovo pre podne, 9. novembra 1975. godine.
A pocelo je uvece 8. novembra.
Posadi je prikazan – nije razjasnjeno da li je i to spadalo u plan – film Oklopnjaca Potemkin.
Posle filma, Sablin je kod komandanta broda, pomenutog Potuljnog, i prijavio mu pijanku u prostorijama radio stanice broda. Crven od besa, komandant je uleteo u prostoriju, da bi Sablin za njim zalupio i zakljucao vrata. Na stolu se nalazilo pismo Sablina kojim objasnjava svoj postupak.
Potom je Sablin otisao u salon oficira i starijih podoficira, 29 ljudi, objavio da je preuzeo komandu nad brodom i da namerava da plovi za Lenjingrad odakle ce da se obrati sovjetskom narodu sa proglasom u kome ce reci da je domovina u opasnosti, da je vlast ogrezla u lazi, prljavstini i korupciji… Citirao je Lenjina i Marksa i rekao da sovjetska drzava nema prava da odstupi od duha i prinicipa Oktobarske revolucije. Tokom kasnije istrage jedan od prisutnih oficira je izjavio da je Sablin citate izabrao tendenciozno. Prisutni su cutali, ali je nekolicina izjavila da deli Sabinovo misljenje. 
Na poziv da pomognu da brod zaplovi i doplovi do Lenjingrada nije se, ipak, odazvao niko.
Sablin im je predlozio da, posto vec stvari tako stoje, odu pod palubu i svih 29 ljudi, kadrova, poslusalo ga je i sklonilo se. Cuvene ankete su ostale ciste.
Sablin se tada obratio mornarima, prostoj radnoj snazi Imperije, na otsluzenju trogodisnjeg obaveznog vojnog roka. Govorio je o korupciji, to vecoj sto je vise u sistemu, o razaranju zemlje i vladavini porodicnih socrealistickih dinastija.
Mornari, njih 165, reagovali su sa odusevljenjem. Po recima jednog od njih, tek je to bio pravi praznik. 
Za kratko.
Kada se odusevljenje stisalo i o svemu razmislilo, sa Sablinom je ostalo 18 ljudi.
Na sudjenju, drzao se dobro, trudio se da ne optuzi nikoga, a najvise je nastojao i u tome uspeo, da odbije optuzbe za pokusaj bekstva u Svedsku.
Streljan je avgusta 1976. godine, posto je odbio predlog da prizna greske pa da mu se smrtna kazna zameni za robiju.
Po presudi kolegijuma vojnog suda.
Aleksandar Šein, mornar, jedan od one osamnaestorice, onaj koji je govorio o prazniku, dobio je 8 godina.
1994. obojica su, odgovarajucom presudom, delimicno rehabilitovani.
Nije im oprostena zloupotreba polozaja, neizvrsavanje naredjenja…
Sablinu je kazna smanjena na 10 godina.
Ona budala Sein je dobila 5 iako je poodavno odlezao svih 8.

Sta je u to novembarsko praznicno vece, setajuci Rigom, mislio covek, dete iz porodice pomorskog oficira i sam oficir od zanata, kako se osecao spremajuci se da uradi ono sto je uradio ne zna niko niti ce ikada saznati.
Ono sto se zna, to je da coveka nisu ni pokusali da proglase za neuracunljivog, zna se da je vazio za coveka koji uradi ono cega se prihvati, zna se da mu je uzor bio pomorski oficir iz revolucije 1905. godine, Smidt, zna se da je na margini jedne knjige koju je citao ostavio rukom pisanu zabelesku, citat Berdjajeva: covek moze, a ponekad i mora da se zrtvuje i izgubi zivot. Samog sebe, svoju licnost, nema prava da zrtvuje nikada.
Zna se i za Don Kihota.
Ili, bice samo da je (pre)ozbiljno shvatio ono sto je citao i cemu su ga ucili.
Jos gore, da je u to verovao.

I – kakav je samo idiotizam, ispraznost i ispiranje mozga opisivanje prebega u referentnoj zapadnoj literaturi.
Pozdravi od pisca koji se zove Tom Clancy.

“...Безумству храбрых поем мы песню!..”

Danas, pescanikovski onako, pojavi se poneki glas koji se seti ovog coveka i brze-bolje krene da mu tovari te da je bio demokrata do srzi, da bez demokratije nije mogao da zivi, te da nije on Lenjina i Marksa, vise je socijal demokrate (aka esere), te da je slika i prilika vekovnih teznji za slobodom stampe i svasta nesto…. Da je bio pravoslavac, to se podrazumeva.
Nije: to ona dvadesetdevetorica iz oficirskog salona peru svoje biografije.



Izvod iz Top Secret izvestaja komisije osnovane po naredjenju ministra odbrane CCCP, marsala Grecka sa zadatkom da ispita slucaj pobune na ….
Spoiler:
Бывший заместитель командира корабля по политической части капитан 3-го ранга Саблин В. М., 1939 года рождения, русский, в КПСС состоял с 1959 года… окончил ВВМУ имени Фрунзе в 1960 году, до 1969 года служил на строевых должностях и с должности помощника командира сторожевого корабля Северного флота поступил в ВПА имени В. И. Ленина, которую окончил в 1973 году… По должности аттестовался в основном положительно. Женат. Имеет сына 1962 года рождения. Отец - капитан 1-го ранга запаса, - докладывали члены комиссии во главе с главнокомандующим ВМФ Адмиралом Флота Советского Союза С. Горшковым. - Около 19.00 8 ноября Саблин В. М. обманным путем увлек командира корабля капитана 2-го ранга Потульного А. В. в гидроакустический пост, захлопнул люк и закрыл на замок, чем изолировал командира от личного состава. В дальнейшем вход в помещение, где был изолирован командир, находился под охраной ближайшего сообщника Саблина - матроса Шеина А. Н.
…После изоляции командира корабля Саблин собрал 13 офицеров и 13 мичманов в мичманской кают-компании, изложил вынашиваемые с 1963 года мысли об имеющихся, по его мнению, нарушениях законности и справедливости в советском обществе. При этом он демагогически использовал общеизвестные недостатки, о которых сообщается в советской печати (отдельные факты злоупотреблений в торговле, нехватка некоторых товаров, нарушения правил приема в вузы, случаи очковтирательства и приписок, бюрократизма и использования служебного положения в личных целях и др.). Саблин преподносил все это как проявление отхода партии и правительства от ленинских положений в строительстве социализма…
Саблин предложил совершить самовольный переход корабля в Кронштадт, объявить его независимой территорией, от имени экипажа потребовать у руководства партии и страны предоставить ему возможность выступлений по Центральному телевидению с изложением своих взглядов. На вопрос, как эти взгляды увязываются с его партийностью, он ответил, что вышел из партии и не считает себя связанным с нею. Когда его спросили, где командир корабля, он заявил, что командир находится в каюте и обдумывает его предложения…"

Dva sata posle ponoci, dok je Storozevoj plovio Rizskim zalivom, Sablin je poslao telegram Komandi mornarice u kome se brod proglasava za slobodnu teritoriju….
Telegram je pocinjao sa:
Всем, всем, всем!

Komisija dalje kaze:
Spoiler:
"Получение телеграмм с приказаниями министра обороны, главнокомандующего ВМФ и командующего Балтийским флотом возвратиться на рейд и предупреждение о применении оружия в случае неповиновения которые стали известны экипажу через радистов и шифровальщиков, а также сопровождение корабля самолетами, кораблями и катерами привели к тому, что значительная часть личного состава одумалась и начала понимать преступность замысла Саблина, предпринимать меры к выводу из строя оружия и части технических средств, стала энергичнее действовать по освобождению командира и офицеров. Примерно в 10.20, еще до сбрасывания бомб самолетом, группой матросов из 25-30 человек были освобождены офицеры и командир корабля… Действия командира корабля при освобождении и в дальнейшем были быстрыми и решительными. По его приказанию был вскрыт арсенал, вооружена часть матросов, старшин и офицеров. Командир лично ранил и арестовал Саблина и быстро овладел положением на корабле…"
Komisija, dalje, navodi iskaz komandanta broda Potuljnog:
Spoiler:
Я пытался выбраться из отсека, куда меня заманил Саблин. Нашел какую-то железяку, сломал запор у люка, попал в следующий отсек - тоже заперт. Когда сломал и этот замок, матрос Шеин заблокировал люк раздвижным аварийным упором. Все, самому не выбраться. Но тут матросы начали догадываться, что происходит. Старшина 1 статьи Копылов с матросами (Станкявичус, Лыков, Борисов, Набиев) оттолкнули Шеина, выбили упор и освободили меня. Я взял пистолет, остальные вооружились автоматами и двумя группами - одни со стороны бака, а я по внутреннему переходу - стали подниматься на мостик. Увидев Саблина, первое побуждение было его тут же пристрелить, но потом мелькнула мысль: "Он еще пригодится правосудию!" Я выстрелил ему в ногу. Он упал. Мы поднялись на мостик, и я по радио объявил, что порядок на корабле восстановлен".

"6-13 июля 1976 г. Военная коллегия Верховного суда СССР рассмотрела уголовное дело на изменника Родины Саблина В. М., самовольно угнавшего 9 ноября 1975 года из Рижского порта в сторону Швеции большой противолодочный корабль "Сторожевой", и его активного пособника Шеина А. Н. В ходе судебного разбирательства подсудимые полностью признали себя виновными и дали подробные показания о совершенном преступлении… Военная коллегия с учетом тяжести совершенного Саблиным преступления приговорила его к исключительной мере наказания - смертной казни (расстрелу). Шеин осужден к 8 годам лишения свободы с отбытием первых двух лет в тюрьме"








_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Tue Apr 28, 2015 9:41 pm

Л.Д. Троцкий, прибыв 10 августа на Восточный фронт, начал претворять в жизнь обещание, данное В.И. Ленину. 11 августа Лев Давидович подписывает приказ NО. 18, в котором отмечалось: 'Предупреждаю: если какая-либо часть отступит самовольно, первым будет расстрелян комиссар части, вторым - командир.'





Svega nekoliko dana posle pisma, protivnik je uspeo da unisti oklopni voz Trockog Свободная Россия i to prodorom kroz linije 2. Petrogradskog puka. Jedini otpor su pruzili ljudi iz obezbedjenja Trockog, pisari, kuvari i nesto posade voza, kojima je pritekla u pomoc ceta mornara koja se zatekla u blzini. 
Vojni tribunal je sproveo pravo pravcato desetkovanje: streljan je svaki deseti pripadnik puka, ali i svi komunisti, komesari i komandiri.


Едит:
Александра  Федоровича   Керенского   я   увидел   впервые
двадцатого   декабря  тысяча  девятьсот  шестнадцатого  года  в
обеденной  зале  санатории  Олила.  Нас  познакомил   присяжный
поверенный  Зацареный из Туркестана. О Зацареном я знал, что он
сделал себе обрезание на сороковом году  жизни.  Великий  князь
Петр Николаевич, опальный безумец, сосланный в Ташкент, дорожил
дружбой Зацареного. Великий князь этот ходил по улицам Ташкента
нагишом,  женился  на  казачке,  ставил  свечи  перед портретом
Вольтера,  как   перед   образом   Иисуса   Христа   и   осушил
беспредельные равнины Аму-Дарьи. Зацареный был ему другом.
     Итак  -  Олила.  В  десяти  километрах  от нас сияли синие
граниты Гельсингфорса. О, Гельсингфорс, любовь моего сердца. О,
небо, текущее над эспланадой и улетающее, как птица.
     Итак - Олила. Северные цветы тлеют в  вазах.  Оленьи  рога
распростерлись  на  сумрачных плафонах. В обеденной зале пахнет
сосной, прохладной грудью графини Тышкевич  и  шелковым  бельем
английских офицеров.
     За  столом  рядом  с  Керенским  сидит  учтивый выкрест из
департамента полиции. От него направо  -  норвежец  Никкельсен,
владелец   китобойного   судна.   Налево  -  графиня  Тышкевич,
прекрасная, как Мария-Антуанетта.
     Керенский съел три сладких и ушел со мною в лес. Мимо  нас
пробежала на лыжах фрекен Кирсти.
     - Кто это? - спросил Александр Федорович.
     - Это  дочь  Никкельсена, фрекен Кирсти, - сказал я, - как
она хороша.
     Потом мы увидели вейку старого Иоганеса.
     - Кто это? - спросил Александр Федорович.
     - Это  старый  Иоганес,  -  сказал  я,  -  он   везет   из
Гельсингфорса  коньяк  и  фрукты.  Разве  вы  не  знаете кучера
Иоганеса?
     - Я знаю здесь всех, - ответил Керенский, - но я никого не
вижу.
     - Вы близоруки, Александр Федорович?
     - Да, я близорук.
     - Нужны очки, Александр Федорович.
     - Никогда.
     Тогда я сказал с юношеской живостью:
     - Вы не только слепы, вы почти мертвы. Линия, божественная
черта, властительница мира, ускользнула  от  вас  навсегда.  Мы
ходим с вами по саду очарований, в неописуемом финском лесу. До
последнего нашего часа мы не узнаем ничего лучшего. И вот вы не
видите  обледенелых  и  розовых  краев  водопада,  там  у реки.
Плакучая ива, склонившаяся над водопадом  -  вы  не  видите  ее
японской резьбы. Красные стволы сосен осыпаны снегом. Зернистый
блеск   роится  в  снегах.  Он  начинается  мертвенной  линией,
прильнувшей к дереву, и на поверхности,  волнистой,  как  линия
Леонардо, увенчан отражением пылающих облаков. А шелковый чулок
фрекен  Кирсти  и  линия  ее  уже  зрелой  ноги?  Купите  очки,
Александр Федорович, заклинаю вас.
     - Дитя, - ответил он, - не тратьте  пороху.  Полтинник  за
очки,  это  - единственный полтинник, который я сберегу. Мне не
нужна ваша линия, низменная, как действительность. Вы живете не
лучше учителя тригонометрии, а я объят чудесами даже в Клязьме.
Зачем мне  веснушки  на  лице  фрекен  Кирсти,  когда  я,  едва
различая  ее,  угадываю  в  этой  девушке  все  то,  что я хочу
угадать? Зачем мне облака на этом чухонском небе, когда я  вижу
мечущийся  океан  над  моей  головой? Зачем мне линии - когда у
меня есть цвета? Весь  мир  для  меня  -  гигантский  театр,  в
котором  я  единственный  зритель  без  бинокля. Оркестр играет
вступление к третьему акту, сцена от меня далеко, как  во  сне,
сердце  мое раздувается от восторга, я вижу пурпурный бархат на
Джульете, лиловые шелка на Ромео и ни одной фальшивой бороды...
И вы хотите ослепить меня очками за полтинник...
     Вечером я уехал в город. О, Гельсингфорс, пристанище  моей
мечты...
 
     А  Александра  Федоровича  я  увидел через полгода, в июне
семнадцатого года, когда  он  был  верховным  главнокомандующим
российскими армиями и хозяином наших судеб.
     В тот день Троицкий мост был разведен. Путиловские рабочие
шли на  арсенал. Трамвайные вагоны лежали на улицах плашмя, как
издохшие лошади.
     Митинг был назначен в Народном Доме.  Александр  Федорович
произнес  речь  о  России  -  матери  и жене. Толпа удушала его
овчинами своих страстей. Что увидел в ощетинившихся  овчинах  -
он,  единственный зритель без бинокля? Не знаю. Но вслед за ним
на трибуну взошел Троцкий, скривил губы и  сказал  голосом,  не
оставлявшим никакой надежды:
     - Товарищи и братья...
 


    Исак Бабель


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 622
Join date : 2014-12-06

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by PopeЧе on Tue Apr 28, 2015 10:35 pm

шумидер-модер wrote:
Pa sa ustasama protiv partizana, iste 1942.

Misliš sa Italijanima.


шумидер-модер wrote:
Nastradace u nekoj vrsti balkanske bozanske pravde, ono kad su cetnici poverovali ustasama i obrnuto, ono kad su se i jedni i drugi spremali na put ka zapadu, tamo gde su sloboda i demokratija.

Misliš, ustaše su ga ubile u Jasenovcu na neki maštovit način.
avatar

Posts : 11497
Join date : 2012-02-12
Location : сви јунаци ником поникоше

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by паће on Thu Apr 30, 2015 8:23 am



Зашто је ова слика овде? Због нажврљаног имена на зиду. Виктор Цој.


_____
памтим савршено - не сећам се кад сам последњи пут нешто заборавио
They say you can't have a cake and eat it too. Then they say "have a cake".
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat May 02, 2015 5:37 pm

Sajkaca, Šajkača, Шајкача


Упозорење гледе фотографије за свеколике љубитеље свеколиког српства, у свим агрегатним облицима и стањима: на фотографији је аутентични српски сељак из једног подкопаоничког села, снимљен средином осамдесетих година прошлог века док је чувао сеоску стражу гледе епидемије слинавке са задатком да сваког путника намерника натера да замочи руке и ноге у за то намењене посуде напуњене за то намењеном текућином.
Свака сличност са новокомпонованим фолклором и сличном флором и фауном је случајна.
Исти на глави има шајкачу, а обучен је у гуњ или гуњче.
Пуши гњиланску Драву.

Dakle, idemo na svetogrdje, mislim na default odnos onog sto sebe danas smatra modernim, urbanim, politicki korektnim, EU/prozapadno orijentisanim, trzisno podobnim, itd, itd: sta fali sajkaci???

Ne racunajuci (znam da je tesko, ali samo za potrebe diskusije) devedesete i image koji je sajkaca dobila kao glavni antikomunisticki gadget, bice da je sajkaca prestala da bude sajkaca onda kad je presla Drinu i otisla u Bosnu.
Istini za volju, neki su je tamo odneli – tamosnje idiokretene koji su u njoj videli dokaz da su srbi ne racunam – sve misleci da je Srbija ono sto kazu Dobrica Cosic i Matija Beckovic, da pomenem samo najsajkackije, mada tog bagaza ima koliko hoces, urbaniste svih vrsta i novokomponovane ljubitelje Srbije i njenih prirodnih lepota koji misle da je Srbija mesto gde rastu vikendice i jede se zdrava hrana da ne pominjem.
Srbijanski odevni predmet, obavezan  po srbijanskim selima i varosicama, tradicionalan koliko je to moguce za zemlju koja tradiciju broji negde od, recimo, tridesetih godina 19. veka.
Necu namerno da trazim, ni po literaturi ni po netu, niti po – boze me sacuvaj – Wikipediji, ali sajkaca, ovakva kakva je ili bolje da kazem onakva kakva je bila dok je bila ima prilicno nepoznato poreklo.
Skoro sam siguran da ne vuce poreklo iz pustog turskog, pa ce verovatno biti da je – kao i tolike dobre stvari – dosla u Srbiju iz preka.
Ima neka novokomponovana prica o KuK pokusaju da se cesarska vojska u drugoj polovini 19. veka moderno obuce i koja kaze da se zamisljena kapa – sajkaca – nije svidela u ta vremena nepostojecem Franji Ferdinandu, pa je Srbija kao bajagi otkupila neke silne hiljade vec sasivenih i tako je….
Ime, etimologija, skoro sigurno, dolazi iz preka, a o nemackoj vojnoj genetici koja ne promasuje kada je vojna upotrebljivost u pitanju, svedoci upravo njena konstrukcija: ako se ispravi, rasklopi, sasvim dobro za nuzdu stiti usi od hladnoce, obaska sto se u preklop moze da spakuje pismo, igla i konac, itd, itd...
Verovatno se pokazala prakticnom i pala taman na vreme da zameni – fes.
(Polu)dokaz je i to sto je od njene pojave, a to mu pada negde u drugu polovinu 19. veka, ona pokrivalo za glavu siromasnijeg i srednjijeg sloja; gazde, seoske i carsijske, nose subaru ili vec – bas kao i gradjani – sesire raznih oblika i poruka.
Da je i koliko bila rasirena, svedoci i to sto je usla kao standardni odevni predmet odnosno deo uniforme u opremu vojske, sto znaci, prvo, da je bila tretirana kao obelezje – namerno izbegavam da kazem nacionalno – dovoljno obelezljivo da bude, sa dodatim stitnikom, upotrebljeno i kao oficirska kapa, i drugo, da je bila dovoljno rasprostranjena da drzava moze da pristedi tako sto ce iz drzavnog erara da sajkacom opremi samo prvi poziv.
Od drugog i treceg se ocekivalo da sajkacu donese od kuce.
Ima jos nesto: po jednostavnom kroju je slicna jednostavnoj vojnickoj kapi koja se – uporedo sa kepijem – prosirila po Evropi negde u drugoj polovini 19. veka, dakle u vreme o kome govorimo i koje je i vreme nastanka takozvanih velikih vojski nastalih opstom vojnom obavezom. Kape slicnog kroja imali su ili jos uvek imaju Francuzi, Nemci, Rusi/CCCP, pa cak i Amerikanci.
Kad govorim o jednostavnom, mislim ne samo na kroj i potrebne radove da se ista proizvede nego i na osnovnu vojnu potrebu da se ista slozi tako da ne zauzima mnogo mesta i zadrzi oblik, ali i da se zadene za opasac, itd, itd….
Kicoski deo ne racunam: zli jezici bi cinjenicu da sajkaca nije mogla da se nakrivi nego samo nabije na oci ili zabaci pripisali ogranicenom srbijanskom emocionalnom asortimanu, dok bi RAF-ovske egzibicije sa slicnom kapom koja se na glavi drzi ne zna se kako pripisali vec cemu bi pripisali.
Izvedenica sajkace poznata kao titovka je pre izvedenica sajkace nego izvedenica skoro identicne vojnicke kape Crvene armije i nastala je verovatno iz potrebe – ideoloske, ali verovatno i vojne – da se pocne da pravi razlika izmedju sajkace koja se zadrzala kod onih drugih, koje kao deo odece sa kojom se u rat poslo, koje kao deo uniforme jedne bivse vojske i njenih oficira.
Interesantno je da je u Crvenoj i kasnije sovjetskoj armiji, ova kapa – cini mi se da je, izmedju ostalih naziva, Rusi zovu pilotka/пилотка – bila namenjena vojnicima; oficirima je neumrli imperijalni duh brzo vratio zaboravljene (ogromne) sapke sa sve epoletama.
Za razliku od CCCP, Nemci su glave svojih oficira oblacili i u ove male prakticne kape; sve cinove, do feldmarsala, mada je na tim visinama nosenje ovakve ili onakve kape ili delova uniforme bila i stvar afiniteta.
Sajkaca je nemacki vojno zelene boje; lokalne nijanse zelenog su lokalne nijanse, a sluzbena bojenja kojima je bila podvrgavana u Srbiji pred kraj 19. veka, za potrebe ovih ili onih sluzbi su ostala sluzbena bojenja.
Bas kao sto je sajkaca ostala zelena.
I bas kao sto je pocrvenela od stida kada su poceli da je po Bosni nose oficiri vojske republike, poslasticari, navijaci, tragaci za grobovima….

Zao mi je, ali bez ove slike ne moze.

E, sad ide politika sa sve ideologijom:
dobra i politickom komesaru i to ne nekom bez veze, nego licno prvom politickom komesaru Prve proleterske brigade imenom i prezimenom Filip Kljajic i nadimkom Fića:


Dobra i za skolovanog oficira, prvog gerilca Evrope, samo ostaje nejasno sta ce na oficiru, osim ako nije onako malo demagogijska, ne gaje danas onaj nadimak Чича bez nista, simpaticni dobrocudni cikica, poslovicno neobavesten o svim nepodopstinama koje su njegovi izveli:



Dobra za raznu bracu, onda i sada, ovde i tamo, mislim na dizajn, naravno.



Dobra i za nemacke feldmarsale; kad moze jedan Manstajn:


Naravno, u izvedenicama, dobra i za razne Francuze kao sto je, randomly, Le colonel Rol-Tanguy:


Opet izvedenice, ide RAF, kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, nije sala, a tu je i pedigre:


A tu je, povezano ovako ili onako, i bratski CCCP:


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 622
Join date : 2014-12-06

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by PopeЧе on Sat May 02, 2015 9:00 pm

Dobar tekst koji bi bio još bolji kada bi izbacio ove dve boldovane besmislice...

"Izvedenica sajkace poznata kao titovka je pre izvedenica sajkace nego izvedenica skoro identicne vojnicke kape Crvene armije i nastala je verovatno iz potrebe – ideoloske, ali verovatno i vojne – da se pocne da pravi razlika izmedju sajkace koja se zadrzala kod onih drugih, koje kao deo odece sa kojom se u rat poslo, koje kao deo uniforme jedne bivse vojske i njenih oficira.
Interesantno je da je u Crvenoj i kasnije sovjetskoj armiji, ova kapa – cini mi se da je, izmedju ostalih naziva, Rusi zovu pilotka/пилотка – bila namenjena vojnicima; oficirima je neumrli imperijalni duh brzo vratio zaboravljene (ogromne) sapke sa sve epoletama."


Tzv.titovka je preuzeta sovjetska pilotka iz ideoloških razloga, dok su ogromne šapke sovjetskih oficira upravo sovjetski dizajn jer sa carističkim oficirskim šapkama nemaju dodirnih tačaka, kako po obliku, tako i po dimenzijama.
Šajkača je među partizanima bila česta kapa, posebno u prvoj polovini rata a nije se zadržala samo kod onih drugih, već i kod trećih, četvrtih i petih.

Napiši nešto i o trorogoj partizanskoj kapi (triglavki) karakterističnoj za zapadne krajeve koja je napravljena po uzoru na neke iz Španskog gradjanskog rata ali je i pored toga autentičnija od "titovke". Ako imaš vremena.
Moja kapa sa tri roga borit će se protiv Boga...
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sun May 03, 2015 10:18 am

Brushalter, prsluce, Brassiere, Soutien-gorge….





Generacije muzjaka za koje je ova naprava predstavljala neku granicu vec dobrano izumiru, ali je on – ovakav kakav je – ipak bio neka granica ili ogranicenje, kako se kome vise svidja. I to toliko da je davnih sezdesetih godina proslog veka njegovo (javno) odbacivanje imalo sva obelezja cina koji oslobadja. Mislim na vreme(na) kada je takozvani razvijeni svet poceo da otkriva takozvane seksualne slobode.


Ovo se, pocetkom sedamdesetih godina proslog veka, zvalo Anti-bra protest.

U takozvanom nerazvijenom ili zaostalom svetu se takvim glupostima nisu bavili.
Sa ili bez njega.
Angazovao je (profesionalno) ljude kojima je posao bio da se bave projektovanjem mostova, aviona…
Nije da nije: u silama kojima je on izlozen zive, mrdaju se, migolje i meskolje iste one sile koje siluju na mostovima, branama…
Proglasen je i proglasava ga se za seksi, ma sta to znacilo. To sto se nije nasao jos niko da objasni sta ce njemu da bude seksi jer kad do njega dodje neke (bitne) stvari su vec resene. 
Ili samo sto nisu.
Na stranu to sto su, kada je on u pitanju, moguca i neprijatna iznenadjenja.
Zdravstveni aspekt obaska, ali tesko da iko moze da mu ospori marketinsku funkciju.
Da istakne, pridrzi….
I to bukvalno.
Kao i kod tolikih ljudskih izuma i ovde je princip bio resen poodavno, ali niko nece znati da odgovori zasto su preovladjivali i jos preovladjuju modeli koji se zakopcavaju na ledjima nad modelima koji se – prirodno – zakopcavaju napred.
Ili se, naprosto, radi o jos jednom od mnostva nedotupavnom muskom mozgu neshvatljivih a tako prostih razloga; od muskaraca o njemu mozete cuti samo iz druge ruke.
Oni muskarci koji o njemu mogu da govore iz prve ruke, nemaju sta da kazu.
I to bukvalno.


Tehnicki, na stranu sve moguce i nemoguce Wikipedije, bice da je brushalter rudiment, slepo crevo cuvenog mucitelja zvanog korset. Ostao je da pridrzi ono sto se pridrzavati mora; progres, tehnologija i moda su se pobrinuli za ostalo.
On je, ipak, nastao kao potreba koju su rodila moderna vremena: ko je pre pocetka 20. veka video damu da trci. Kada su dame pocele da se bave sportom, trce i svasta nesto – pojavio se i problem.
Nije da potrebe za resavanjem tog problema nije bilo i pre pomenutog perioda, ali je zensko trcanje u davna vremena bilo prilicno nepopularna disciplina kojoj se pribegavalo samo u teskoj nuzdi. A tada je malo toga bilo vazno. On ponajmanje.
Jos od vremena antickog mastodeton-a.
Zajebano je viseznacan: i skriva i otkriva, i bezocno laze i na sva usta galami o takozvanoj istini.


Marie Tucek, 1893. i - Breast Supporter.
Kao sa svakom tehnoloskom inovacijom: potreba radja resenje, ili stare potrebe bivaju zadovoljene novim resenjima i/ili tehnologijama. Kao i sa letenjem, na primer: kada je doslo vreme, stekli se uslovi, ideja i njeno ostvarenje su bili u vazduhu.
Ne mislim (samo) na avion...




... jer, tesko da je slucajnost da se slicni dizajni ovoliko vremenski poklapaju.
Kao sto je i nesporna cinjenica da istovremeno Amerika postaje tehnoloski nadmocna na svim poljima.

Po etimologijama ne vredi kopati: kud nego u Francuskoj ga vezuju za delove grudnog oklopa pa idu sve do plastrona i visokih okovratnika.
U izumitelje se upisala izvesna getsbi dama Caresse Crosby aka Mary Phelps Jakobs koja ge je i – patentirala. Navodno napravljenog od dveju dzepnih maramica i pripadajuce kolicine uzica.


Patent.

Tamogdetrebaigdeozenskojmodiznajusve kazu da nije bas tako: Herminie Cadolle je krajem 19. veka drzala malu radnju za baratanja vesom ili kako se danas srpski kaze lingerie.
Predstavila je le bien-être: dvodelni komad donjeg vesa, samo sto ga nije kopirajtovala.
Ko prevede ovo le bien-être
Sto nas dovodi do imena ove naprave: srpskom, onom tradicionalnom, je zapao nemacko zvuceci brushalter….
Ni izbliza toliko brushalterast kao, recimo, soutien-gorge à balconnet porté





Ovo je model koji, verovatno, simbolizuje krajnji domet muske sposobnosti shvatanja potrebe za jednom ovakvom napravom.



Ovaj, opet, svu apsurdnost iste potrebe, negacija negacije takoreci...


... osim ako se pod brushalterom ne podrazumeva...


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat May 09, 2015 9:04 pm

Parada, parada, besmislena koliko i svaka vojna rabota.
Dvadesetogodisnjaci, hiljade, milioni dvadesetogodisnjaka.
Koliko treba da se od debilno osmehnutih dvadesetogodisnjaka, postevljenih u jednu od najneprirodnijih situacija u kojoj moze da se nadje ljudsko bice:




napravi kolona ljudskih bica u jednom od najbeznadeznijih situacija u kojoj moze da se nadje jedno ljudsko bice, u koloni sovjetskih ratnih zarobljenika prasnjavog leta 1941. godine: 



I obrnuto.

A opet, ko zna.


Алексей Семенович Альшанский
Logorski broj: 162848
Rus
Rodjen: 21.05.1921. Alma Ata
Zarobljen: 1942, Orsa
Umro: 08.07.1943.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Гули Атахали, Кул Ангельдыевич Атахали 
Logorski broj: 162848
Turkmen
Rodjen: 12.5.1922, Bezmen, Turkmenija
Zarobljen: 06.12.1943, Zitomir
Umro: 28.12.1944.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Федор Федорович Башун
Logorski broj: 29330
Rus
Rodjen: 08.06.1921, Orsk
Zarobljen: 11.10.1941, Vjazma
Umro: 25.02.1943.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Иван Филиппович Андреев 
Logorski broj: 49957
Rus
Rodjen: 08.01.1919, Terebosa
Zarobljen: 05.10.1941, Vjazma
Umro: 01.12.1943
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Федор Ефимович Акакиев 
Logorski broj: 187009
Rus
Rodjen: 14.9.1906, Lenjingrad
Zarobljen: 30.08.1941, Luga
Umro: 22.04.1943.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Вахабджан Акрамович Акрамов
Logorski broj: 44486
Uzbek
Rodjen: 09.10.1919, Fergana
Zarobljen: 07.07.1941, Harkov
Umro: 17.02.1944.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija



Мухтар Исмаилович Алахвердиев
Logorski broj: 180978
Azerbejdzanac
Rodjen: 09.10.1919, Kulundus
Zarobljen: 17.07.1942, Starobjelsk
Umro: 18.09.1943.
Hohenstein-Ernstthal Waldfriedhof, Saksonija





_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Tue May 12, 2015 11:43 am

Ivanka Muačević-Nikoliš 
1911-1942



Pa nista narocito, niti posebno interesantno u ova vremena setanja mostiju princeva i princeza. Setanje pracenog belosvetskim zenskinjem prenegovane koze koja danas podseca na zmijski svlak, a opevanog i teorijski obrazlaganog od strane akedemika i pesnika za sva vremena i sve prilike.
Nista narocito, jer je ova mlada zena bila crvena, komunjara sto bi se reklo.
Obaska sto je rodjena u gradjanskoj porodici u Vukovaru, onom Vukovaru.
I ovom Vukovaru.
Nista narocito sto je zatvora, kao crvena, komunjara, dopala jos 1932, prvi put, pa posle 1941. kada je brigu o crvenima preuzeo Gestapo, nista narocito sto su je trudnu, pred porodjajem, oteli drugovi crveni Nemcima ispred nosa, iz bolnice, ko ne veruje neka gleda Otpisane.
Beba, kcer, je prezivela, zilava je ta crvena gamad, postala i neki docent na nekom medicinskom fakultetu.
Preko veze, naravno, jer joj je otac bio crveni takodje, zvao se Gojko Nikolis, glavni za medicinu u partizanima, onaj koji se silno zamerio jednom velikanu poznatom kao Slobodan Milosevic, toliko se zamerio da su ga stavili u jednu humoresku sa kojom su cuveni beogradski intelektualni krugovi legli na rudu pomenutom velikanu srpske istorije.
Svekolike.
Onaj crveni, Nikolis, general, narodni heroj je posle izvizdan na jednom skupu krajisnika sa malim k.
Nije se uklapao u semu kojom su opstinski partijski funkcioneri postajali najveci srpski drzavnici od kako je sveta i veka, a Srbi – onako usput – narod nebeski i najstariji, da bi - onako uz put  i 50 godina posle - izgubili Drugi svetski rat, a da to ni primetili nisu.
Ni u semu po kojoj su kenjkavi pisci postajali ocevi nacije, a patrijarsi sveci.
Poslasticare da ne pominjem.
Borba i sva briga za Srbiju i srpstvo obaska. 
A Ivanka, ova mlada zena o kojoj je rec, nastavila je da komunjari, otisla po partijskom zadatku u Zagreb i tamo pala u ruke vlastima Nezavisne drzave Hrvatske.
Umrla u ustaskom zatvoru.
Ne zna se kako, a nije ni vazno, jel' tako.
Jedan crveni manje, u svakom slucaju.
Vazan je djeneral koga pod hitno treba rehabilitovati, evo jos koliko sutra ili prekosutra.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 4815
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by otto katz on Tue May 12, 2015 1:00 pm

Posljednji prilog si kanda malo smandraljao. Kad ćeš obraditi O. Skorzenyja?


_____
Разгромили атаманов
Разогнали воевод
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Tue May 12, 2015 2:39 pm

otto katz wrote:Posljednji prilog si kanda malo smandraljao. Kad ćeš obraditi O. Skorzenyja?
Ja ne смандрљавам, nego kako padne 
A Skorceni ti je bre jedan obican probisvet, hohstapler, koji se medijski probio tek posle rata i to zahvaljujuci angloamerickom - pre svega americkom - medijskom naporu da svemu sto se njima dogadjalo prodaju kao znacajno za dobijanje rata.
To mu je overeno krajem '44. kada je, kao bajagi, pokusao da unese haos i pozadinu Saveznika tokom Ardenske ofanzive onim ubacivanjem diverzanata Nemaca koji su ziveli u Americi i pokusali da se prodaju za Amerikance.
Ono, americke uniforme, sleng, oruzje, vozila, sa sve onom pricom kako su se u nekom americkom skladistu goriva susrele dve patrole, obe u dzipu.
U jednom dzipu su sedela 3, u drugom 4 vojnika.
Trojica su prvi zapucali, nagradno pitanje je zasto?
A odgovor je: zato sto su znali da su ona cetvorica u drugom dzipu - preruseni Nemci.
I zato sto se nikad u 1 dzipu nije vozilo vise od 3 Amerikanca; ako ih je bilo vise podrazumevao se drugi dzip.
Itd, itd..
A Skorzeny, nazovi karijera, propali becki student, margina bre,  Burschenschaft, Schmiss na faci, taj rad, nikad od takvih onog vojnickog, ratnickog materijala.



Komadina mesa, bio je visok preko 190 cm, cini mi se, uvek je, cudna stvar, bio negde, pa onda nije: tako je trebalo da u kasnu jesen 1941. predvodi zauzimanje sedista NKVD, one Lubjanke i uz put pozarobljava nesto partijskih glavonja, pa je trebalo da uhvati naseg Marsala, ono u Drvaru, samo sto mu se nesto u Zegrebu nije svidelo, pa je digao ruke i - po njegovom ustaljenom obicaju - posao su morali da rade drugi.
U uspehe je, na primer, sebi ubrajao zarobljavanje povecih kolicina pripadnika razbijene jugoslovenske vojske, jaka stvar.
Posle rata se bavio inace bezopasnim - jer da je bilo opasno vec bi ga neko regulisao - aktivnostima, popularnim za siroke narodne mase, Odesa, idimididjimi, taj rad, karakteristican za galamdzije svih sorti i podneblja.
Te pobegao iz zatvora u kome je cekao sudjenje, pa jos obucen u americku uniformu, te malo zigolo, sve u svemu smuti pa prospi, to bi UDB-a sredila ocas posla, samo da je bila zainteresovana.

Ali, pogledaj ovo, ovaj je pravi:



Komandant i osnivac nemackih padobranaca, onih Fallschirmjager, oficir od zanata, sve sistematski i sve polako, zavidna karijera u Prvom svetskom ratu, gde je, kao i poprilicno buducih nemackih sportskih nada, iz pesadije otisao na avione, oborio nekoliko Franuza, pa se - posle rata - buduci da Nemci nisu smeli da lete, okrenuo svim vrstama dozvoljenog bezmotornog letenja, od padobrana do jedrilica.
Nije mu, doduse, prvom palo na pamet da se pomocu novih tehnologija kakve su tada bili avioni, protivniku iza ledja moze da bace naoruzani ljudi; to su smislili u jednoj mladoj vojsci, postrevolucionarnoj i kao takvoj neopterecenoj tradicijama i autoritetima, pa je tako Student naucio osnove nove vestine u dalekom Lipecku u Sovjetskom Savezu, gde su tadasnje parije takozvane medjunarodne zajednice ucile da ratuju po novim idejama boljsevickih generala i teoreticara.
Dosao je WW2 i Student je bio prototip poslovicnog padobranskog komandanta - inace sorte koju novinari i takozvana javnost iz nekih razloga vole i danas, do izraelskih vremena - pa je tako u Holandiji 1940. malo falilo da bude zarobljen.

Nevidjeno efikasni za svoje vreme, oni su bili njegova deca:



Posle vec nije islo bas glatko, vremena sa menjaju, tacku na nemacke padobrance stavio je Krit, u prolece 1941, odmah posle Jugoslavije: racuna se da je to bio kraj price o nemackim padobrancima u vecem obimu.
U manjem, radili su oni jos po nesto, kakav Skorceni, pa je tako ono oslobadjanje Musolinija bilo njihov poduhvat; Student je tu zaradio jos jedan Gvozdeni krst ili bese neku uz njega pripadajucu floru, spremio ljude, organizovao sletanje jedrilica i aviona na krajnje nepogodno mesto, dok se Skorceni motao oko nogu i slikao.
Nije bez nista da Studenta tamogdetreba nisu bas voleli: od neposredno nadredjenog, debelog Hermana, do Adolfa i ostalih naci glavonja, pa zakljucno sa starovremskim oficirima tradicionalno nesklonim nekonvencionalnom sto je Student u svakom slucaju bio.

Ono, znali su Fallschirmjageri i da se zaborave, pa tako na primer, pomenuti Krit, selo bese Kondomari i jos po neko, zrtve uobicajni balkanski seljaci.



Sve uredno i pedantno nemacki zabelezeno, dovoljno da Student bude optuzen i osudjen za ratni zlocin, nedovoljno da sedi duze od par godina, ako i toliko, treba proveriti.

Ko se zajebo, pa neovlasceno pripucao na Zapadu, imao je drugaciji tretman:



Neka pravila moraju da se postuju, nisu to neke tamo balkanske gudure.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 41133
Join date : 2012-06-10

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by William Murderface on Tue May 12, 2015 3:37 pm

Između udžbeničkih legendi o herojima radničkog pokreta i potpunog satiranja sjećanja na antifašiste, čak i fizičkog, nikad i nije bilo mjesta za ljude od krvi i mesa.

Priča o sestrama Baković, u stvari, nije ni malo uobičajena.
Obitelj Baković potjeće sa otoka Brača. Rajkin i Zdenkin otac iz vrlo je bogate porodice trgovaca, dok majka potječe iz bračke plemićke obitelji Fertilio.
Otac je već početkom 20. stoljeća otišao u Boliviju gdje je kupio hotel, zajedno s bratom, a kasnije i trgovinu u rudarskom gradiću Oruro. Ta je trgovina vrlo dobro poslovala i Bakovići su brzo stekli znatnu svotu novaca. Nakon vjenčanja, pridružila mu se i supruga. U Oruru su redom rođena njihova djeca: Zdenka, Jerko, Rajka, i Mladen. Jedna od avenija nedaleko centra Orura i dan danas nosi ime Avenida Rajka Bakovic.
Otac je 1921. godine odlučio da je bolje djecu školovati u Jugoslaviji. Obitelj je krenula na put brodom iz Čilea, preko Marseilesa, pa do Rijeke i Brača. Zanimljivo je da su poveli i Rajkinu dadilju i dojilju, Indijanku Leukidiu Peres, koja se nije htjela odvojiti od Rajke. Leukidia se kratko vrijeme nakon dolaska u Zagreb udala za radnika iz Karlovca, preselila tamo, ali je ubrzo umrla od tuberkuloze. Njezin sin je bio poznati lječnik Franjo Kosoković, koji je preminuo 2008. godine u Zagrebu.
Na Braču su Rajka i Zdenka završile pučku školu, i obitelj Baković seli se u Zagreb. Kupili su trokatnicu u Gundulićevoj ulici na broju 25. Zdenka je našla zaposlenje kao švelja u Singeru, čija se zgrada nalazila na uglu Praške i Trga bana Jelačića. Kao vrlo uspješnu radnicu, Singer je šalje na jednogodišnje školovanje u Beč.
Rajka, društvenija i življa od svoje sestre, krenula je u I žensku realnu gimnaziju na Katarinskom trgu. Tu se uključila u rad Saveza komunističke omladine, čija je organizacija bila vrlo aktivna među djevojkama na gimnaziji. Pohađala je i tečaj esperanta u Hrvatskoj omladinskoj čitaonici u Maksimiru, okupljalištu zagrebačke lijevo orijentirane omladine. Vrlo brzo je i sama primljena u SKOJ.
Pošto je poslije očeve smrti materijalno stanje u obitelji bilo loše, uz majku nenaviklu na posao,  Bakovići su odlučili kupiti trafiku da bi osigurali stalne prihode. Trafika u Nikolićevoj ulici broj 7, gdje se danas nalazi mali butik, bila je na povoljnom mjestu, tik do kina (danas Zagrebačko kazalište mladih, dvorana Janje). Njeno vođenje preuzela je Zdenka.
Rajka je upisala studij na Filozofskom fakultetu, smjer romanistike, 1940. godine. Tu je upoznala i dečka, čiji je identitet za uvijek ostao tajna porodici. Brat Jerko sjeća se jedino njegova imena - Branko.
Nakon uspostave NDH, Rajka se našla kao istaknuta ljevičarka u opasnosti od hapšenja. Sklonila se preko ljeta na Brač, gdje je, kao talijanska državljanka, mogla ostati relativno sigurna do kraja rata. Ali, kako kaže Jerko, nije mogla smireno slušati vijesti iz Zagreba, te se vratila i upisala školsku godinu '41/42.
Rajka i mlađi brat Mladen često su pomagali sestri Zdenki u vođenju trafike. Trafika je već od prvih dana uspostave NDH i okupacije postala sastajalište komunista. U njoj su se ostavljale poruke, paketi i dogovarali sastanci. U ljeto 1941. sekretar CK KPH Rade Končar dao je za dužnost Zdenki Baković da kiosk ubuduće bude isključivo partijska veza, takozvana „javka“, a od jeseni veza s partizanima. Preko nje je kominikaciju vodio i Glavni štab NOV Hrvatske. Trafika je imala idealnu kamuflažu. Pošto je Zdenka vrlo dobro znala njemački, naručivala je redovito njemački tisak, i ubrzo je trafika postala okupljalište njemačkih oficira. Tako je tajna komunikacija, gotovo nesmetano, tekla sve do pred kraj 1941. godine. Javka u trafici „pala“ je nakon što je jedan kurir iz Mjesnog komiteta KP Dalmacije uhvaćen, te je, nakon mučenja, odao gdje je nosio dokumente. Izvještaj o tom događaju i ime kurira nalazi se u jednom dopisu Vladimira Popovića upućenom Glavnom štabu NOV Hrvatske i Vladimiru Bakariću.
U noći 20. prosinca, agenti Ravnateljstva sigurnosti upali u stan Bakovićevih u Gundulićevoj ulici, te uhapsile obje sestre i brata Mladena. Ponijeli su i ključeve kioska. Nekoliko su dana za redom naizmjence sestre dovodili u trafiku s namjerom da u zasjedu padnu i ostali kuriri. Hana Pavelić, aktivistica koja je bila zadužena za vezu sa javkom u trafici, uočila je da nešto nije u redu u Zdenkinom i Rajkinom ponašanju, te je obavijestila ostale, tako da nitko nije uhapšen. Hana Pavelić je ubrzo i sama uhvaćena i ubijena u logoru Stara Gradiška.
Kad je Rajka trećeg dana dovedena u kiosk, bila je već strahovito izmučena, jedva je stajala na nogama, i više puta se onesvijestila. Kućna pomoćnica Bakovićevih, Slavka, zamolila je jednog od agenata da Rajku otprati kući, ne bi li se ona barem okupala. U jednom trenutku je Rajka uspjela doturiti bratu Jerku ceduljicu na kojoj je pisalo: „Smijem li progovoriti?“ Jerko joj je kratko odgovorio:  „Ne.“ Pet su je dana ustaški isljednici mučili i već polumrtvu donijeli u bolnicu na Sv. Duh, gdje je ubrzo izdahnula od upale pluća i teških povreda.
Zdenka, ne znajući da je Rajka otpremljena u bolnicu, vjerovatno u očajanju, skočila je, na Božićno jutro 1941, sa trećeg kata centrale Ustaške nadzorne službe na pločnik Zvonimirove ulice. Ta se zgrada nalazi u Zvonimirovoj ulici 2, a u njenom se prizemlju, na uglu okrenutom Trgu žrtava fašizma, nalazi ljekarna.
Postoji zapisnik Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku od 27. prosinca 1941. o nasilnoj smrti Zdenke Baković. Također, tu je i o uputnica bolnice Sv. Duh Patološkom institutu za obdukciju Rajke Baković od 29. prosinca 1941. Iz prvog dokumenta se vidi da je uzrok smrti Zdenke Baković prijelom kosti lubanje i s tim u vezi razmekšanje mozga, te da je umrla nasilnom smrću zbog pada iz velike visine. Obdukcijom su ustanovljena mjesta podlivena krvlju na stegnima i debelom mesu od udaraca tupim predmetom. U zapisniku sa obdukcije Rajke Baković među ostalim stoji: "...Podlijevi krvi u obim donjim ekstremitetima uslijed udaranja ..." te "podlijevi krvi u predjelu čela."
Ni Rajka, niti Zdenka, nisu odale nikoga. Sprovod je bio dozvoljen samo užoj porodici, a pratilo ga je mnoštvo agenata koji su ga i fotografirali. Gdje su te fotografije završile ne zna se. Grob Rajke i Zdenke Baković i danas se nalazi na zagrebačkom groblju Mirogoj.
Sve što je ostalo za Rajkom u posjedu njezine obitelji, nakon hapšenja i policijske premetačine, jest par desetaka fotografija, te jedan rukopis tinejđerske poezije na dva papirića. Iako je njezin brat Jerko mislio da je riječ o Rajkinoj pjesmi, nakon usporedbe tog rukopisa sa rukopisom potpisa na nacionalu Filozofskog fakulteta i onih na fotografijama, ja nisam u potpunosti uvjeren da je tako. Ipak, evo prijevoda jedne strofe, u originalu pisane na talijanskom:
Leti vrijeme, četri tjedna već su prošla
Nikada se vratit neće!
O, koliko sam lijepih dana provela ovdje
I koliko slatkih uspomena ostaje?
O hrvatsko more, drago more moje,
Ti ostaješ
Ni moja bol te ne uznemirava.
Ovaj kratki pregled života Rajke i Zdenke Baković nastao je u glavnom prema kazivanju Jerka Bakovića, njihova brata, aktivnog u zagrebačkom ilegalnom pokretu i Jasenovačkog logoraša. Fotografije su iz porodičnog arhiva obitelji Baković.
Jerko Baković preminuo je 2010. godine.
 
Jadran Boban
 
Na donjem linku nalazi se i kratka video priča o sestrama Baković, iz dokumentarnog filma Duhovi Zagreba










_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sun Jun 14, 2015 10:42 am

Oskar Dirlewanger
tacnije
Oskar Paul Dirlewanger
(1895 – 1945)



Tipican tip: oficir u WW1, ranjavan nekoliko puta, zaradio svu silu odlikovanja – od Gvozdenog krsta druge klase, preko Balkanskog krsta, do Nemackog krsta u zlatu.
Posle WW1 jedan od za Nemacku u to doba uobicajenih politickih angazmana: Freikorps i ulicne borbe po Ruru, Saksoniji i Gornjoj Sleziji.
Po Nemackoj se tih postversajskih godina vode pravi mali ratovi, Dirlewanger komanduje nekakvim studentskim motorizovanim odredom, sve pod komandom raznih Epp-ova, Haas-ova, Sprösser-a…. 
Borbe sa crvenima – ne treba zaboraviti da crvene sacinjavaju veterani iz WW1, za svaku tucu orni i svakoj tuci vicni. 
Republika i sloboda poklonjene Nemcima nisu njihove; oni se vec osvrcu ka nekom kome ce tu slobodu brze-bolje da povere, tutnu u ruke i ratosiljaju je se, a zainteresovanih ima tusta i tma.
On i studira: Univerzitet u Frankfurtu i Herr Doktor. Politicke nauke, sta god to u ta vremena znacilo, godina je 1922.
Pa clanstvo u NSDAP, partijski broj 1,098,716, kasnije SS broj 357,287, dakle nista prvoboracki, onako prosecno i za poprilicno Nemaca uobicajeno.
Nema posla za isluzenog vojnika i frajkorca: radi u banci, kao fabricki radnik, pa cak i ucitelj.
1934. biva optuzen za silovanje 13 godina stare clanice BDM sto mu dodje Bund Deutscher Mädel ili Savez nemackih devojaka: gubi posao, odlikovanja i biva isteran iz Partije.





Ponovo ga hapse zbog slicnih optuzbi i - laze ko kaze da Hitlerova Nemacka nije bila pravna drzava – sleduje mu 2 godine koncentracionog logora, inace standardna praksa za ovu vrstu kriminala.
Ovde se u pricu mesa prijatelj, kasniji  SS-Obergruppenführer Gottlob Berger, glava glavnog staba SS poznatog kao SS-Hauptamt, inace bliski prijatelj Hajnriha Himlera.
I prilika da se krivica iskupi krvlju, sto bi se u CCCP reklo: prikljucuju ga Legiji Kondor, Spanija, pun rok, od 1936. do 1939, priznato uspesan vojnik, opet nekoliko ranjavanja i – uz malu pomoc Bergera rehabilitacija, vracen je u Partiju, vracen mu je i doktorat.
Pocinje WW2, pridruzuje se Waffen SS-u, mota se po rubovima vojog dela ove organizacije koja nikada nije bila ono kako je danas predstavljaju. Diskretno se danas provlaci te da je Dierlewanger Battaillon bio sastavljen od bivsih kriminalaca, te od problematicnih – ovako ili onako – tipova.
Nece biti, a i nije bitno.
Malo sluzbe u okupiranoj Poljskoj, malo vrsenja duznosti komandanta logora, da bi februara 1942, kada u Rusiji vise ne ide kako treba dosla glavna stvar: sluzba u Belorusiji u kojoj glavu dizu partizani. 
Da ne bude zabune: Dirlewanger nije Einsatz, ni Gruppe ni Kommando.
Ne krstari on sistematski Belorusijom i Ukrajinom u organizovanom i sistematskom lovu na Jevreje.
On sa svojima samo obezbedjuje pozadinu kao prvi sneg belog i nevinog Wehrmacht-a.
U pojedinim akcijama ciscenja ostaje iza njih i po 14,000 leseva, a svedoci opisuju kako se ovak covek sa svojim oficirima zabavljao posmatrajuci delovanje inekcije strihnina ubrizgane zarobljeniku.
Mada je licno preferirao zarobljenice.
Spora nema: takozvanu hrabrost mu niko ne porice. Vodi, na celu je svojih ljudi u borbi, o cemu svedoci jos nekoliko ranjavanja.
Vraca se u Poljsku, taman na vreme da pripomogne gusenju Varsavskog ustanka.
Istice se, izrazito.
Kraj rata, grc, i zamalo da Dirlewanger dobije diviziju.
U stvari, jedno vreme se i vodi kao komandant divizije: 36. Waffen-Grenadier-Division der SS, mada za kratko.



Ostace zapamcen kao SS-Sturmbrigade "Dirlewanger" poznatija kao Dirlewanger Brigade.
17. aprila 1945, je poslednji put u zivotu ranjen. 12 put.
Pada u ruke Francuzima, mali grad u Nemackoj, Altshauzen.
Cuvari u zatvoru su Poljaci.
Koji ga, krajnje politicki nekorektno, na smrt prebijaju.
I to nekoliko dana.
Juna 1945. godine.


Zarobljenik.
Neko je mudro zastitio ovu fotografiju na kojoj se pored idilicnog Oskara vide i dva cuvara Zapada, sve prepuna osecaja vaznosti zbog VIP efekta. Istok Evrope, koji je tu negde samo nije za slikanje, ne misli niti oseca tako.
Ko ne veruje, moze da pita u Varsavi, keyword Wola. Belorusija se i onako ne broji.


Samo, nije ovaj covek, ma koliko to nekima danas bilo poprilicno potrebno, ni nacista ni nacizam.
Takvih kao on ima uvek, za sve rezime i za sve prilike; ako je u kojecemu i bio ekstreman, nije ni izdaleka bio opasan kao bilo koji prosecni. 
Svih fela, boja i opredeljenja.
Niti je od njegove u svakom pogledu uspesne karijere vaznija cinjenica da je umro od posledica torture.



_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Mon Jun 22, 2015 12:40 am



August Landmesser, Hamburg, Nemacka 1936. godine, svecanost porinuca skolskog broda Horst Wessel...


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 41133
Join date : 2012-06-10

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by William Murderface on Thu Jul 16, 2015 11:54 am



_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Wed Aug 12, 2015 9:57 pm



Александр Иванович Маринеско
rodjen 1913, umro 1963.
Apsolutni svetski sampion u broju potopljenih.
Ljudi, ne brodova.
Lik kakav se retko srece, dete odbeglog rumunskog mornara, tacnije podoficira ratne mornarice koji je, navodno, isprebijao nekog oficira pa morao da bezi iz dicne kraljevine Rumunije ne bi li spasao glavu i majke Ruskinje.
Uobicajena postrevolucionarna karijera deteta kome se otvorilo skolovanje/kvalifikacija: skola, pomorska, trgovacka mornarica, ratna mornarica i – rodjeni podmornicar.
Nedisciplinovan pri tom do zla boga, drcan, svadji sklon, a bogami voleo je i da potegne.
Htelo ga, a i znao je, jos od pocetka rata: navodno je posle svakog sranja bio vadjen od strane onih koji su znanje i sposobnost pretpostavljali disciplini i partijskoj podobnosti.
Ovaj kapetan 3. ranga je sa Partijom muku mucio, a i ona s njim, doduse: taman se dokopa zvanja kandidata, on nesto zasere, pa ga vrate u nepartijce.
Ipak, na kraju je postao clan Partije.
Da bi posle rata bio iskljucen, naravno.
Uspeo je da se pobije sa Fincima koji samo sto su izasli iz rata: u decembru 1944. u Hankou, Finska, koji samo sto je ponovo postao sovjetska pomorska baza, uspeo je da se u kafani dokaci sa prisutnima i to onako bas kako dolikuje. Pre nego sto je pristigla policija, gazdarica kafane, inace Svedjanka, sklonila ga je na sprat, u svoje odaje koje je napustio u zoru, kroz prozor.
Ni kod babe nema dzabe: obavezna optuzba za spijunazu i surovanje sa klasnim neprijateljem sto u vremena sveprisutnog СМЕРШ-a nije bila sala.
Opet ga vade, na jedvite jade, da – kako se tada govorilo – krvlju spere svoj prestup.
Vadi ga, izmedju ostalih, i licno glavnokomandujuci Severne flote, admiral Kuznjecov, ne mala stvar kad se zna da je za tu vrstu zaleganja trebala poprilicna hrabrost.
Sprao ga je, krajem januara 1945. i to majstorski, a ne treba zaboraviti da je na svetu tada bilo malo tako zajebanih mesta za ratovanje, narocito podmornicko, nego sto je Balticko more, malo, prepuno mina i svega i svacega.
Motorni brod Wilhelm Gustloff, dika Adolfove turisticko rekreativne organizacije zapamcene kao Kraft durch Freude, koji je u srecna vremena trebao da vozi srecne i zadovoljne Nemce po raznim krstarenjima, taj rad.




U zimu 1945. to nije bio taj rad: MS Wilhelm Gustloff, inace pisan i propisno, u skladu sa svim odredbama medjunarodnog prava, obelezen kao bolnicki brod je isplovio iz Gdinje koja se tada zvala Gotenhafen sa ukrcanih poprilicno preko 10,000 ljudi.











Nemacka je, naime, upoznala draz kolona izbeglica, pa je ovaj brod bio samo deo kolona koje su iz Istocne Pruske, srca pruskog duha i svega sto uz to ide: Marinesko i njegova podmornica S-13 bili su na pravom mestu i u pravo vreme.







Sunjali su se za brodom skoro 3 sata da bi mu oko 21.00 zavalili 3 torpeda; zavalili bi mu i cetvrto, ali je zeznulo jos dok je bilo u cevi pa su brze bolje morali da ga demontiraju.
Na torpedima je, redom, pisalo: za domovinu, to je ono За Родину, drugo je bilo posveceno narodima Sovjetskog Saveza, a trece je bilo За Сталина.
Ceni se da je stradalo oko 9,500 ljudi, medju njima preko 4,000 dece.
I najzagrizeniji anti ovo i anti ono, ni tada ni kasnije, nisu sporili da je Wilhelm Gustloff bio pravi pravcati ratni cilj, punovazan i punokrvan.
Imao je ukrcana i vojna lica, specijaliste koje je trebalo izvuci, imao je ukrcano i oko 400 stotine svrsenih podmornicara, 20-ak kompletnih posada za one nove nemacke podmornice koje su cekale s onu stranu Kilskog kanala, imao je utovareno i poprilicno municije i ratnog materijala.
Nemci ga i danas doduse, onako procedivsi kroz zube, oznacavaju kao Lazarettschiff, sto ce reci bolnicki brod, ono crveni krst na svakoj 1/4 duzine trupa, obavezna bela boja, itd, itd, ali se inace ne bune previse u ime humanosti, tolerancije i sveopsteg razumevanja, oprastanja i izvinjavanja.

Nema, za sada, ni pominjanja zahteva za odstetu, pretrpljeni bol i izgubljenu imovinu.
Desetak dana kasnije Marinesko je zakacio i putnicki parobrod General von Steuben, nekadasnji luksuznjak, koji je takodje prevozio preko 4,000 ljudi, opet mesanog vojnog i izbeglicnog personala, doduse u lokalu, Pillau do Swinemunde, Swinoujscie, kako ko vise voli, a kome je do procene Marineskovih pomorskih sposobnosti moze da pogleda kartu; obe luke se nalaze duboko u plitkom i debelo cuvanom i nadgledanom Gdanjskom zalivu.
Ovog puta je cena za Nemce bila skoro 4,000 ljudi, tacan broj se nece nikad saznati. 

 


Otpusten iz ratne mornarice, sa saldom od cca 14,000 Nemaca, Marinesko se bavi civilnim zivotom, neuspesno, od poslovodje prodavnice, do sefovanja magacinima robe siroke potrosnje, nesto cini mi se radi u u unutrasnjoj plovidbi, pije, pravi sranja, dopada suda i zatvora, robija.
Zvezda Heroja Sovjetskog Saveza dodeljena mu je posmrtno, 1990. godine.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Thu Aug 13, 2015 1:17 am

@ William: evo 1 pravog pravcatog ubice, ratnog zlocinca.
U trenutku kad je video Wilhelma Gustlof-a, januara 1945, video je samo propisno oznacen bolnicki brod, kao takav zasticen svim mogucim konvencijama....
I ipak pucao na njega.
Sta cemo sad?


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
avatar

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Fri Aug 14, 2015 9:13 pm

Вилијаме синко, питах те нешто 


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?

Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Dec 14, 2017 9:59 pm