Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Mon Mar 02, 2015 10:33 pm

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_07
Gerda Taro
Jos jedan mali, pametni Jevrejin, Jevrejka takodje, iz rasadnika malih pametnih Jevreja, zemlje Galicije, nepostojece zemlje za koju neki KuK oficir tokom Prvog svetsko rata rece da u svakom slucaju pripada – porazenom.
Kao kazna.
Zemlja bradatih talmudista, zemlja pogroma, svercera preko granica tri carstva i poneke Poljske, kako kad, zemlja koje vise nema.
Gerda Pohorylle, porodica dosla iz Galicije, rodjena u Stutgartu, napustila Nemacku posle dolaska nacista na vlast, da vise nikad ne vidi svoju porodicu.
Gerda Taro.
Rodjena 1910.
Umrla 1937. tokom borbi kod Brunete, kada je – kazu – jedan tenk nacionalista raspalio mitraljezom po koloni bezecih kamiona republikanske vojske u rasulu.
U kamionu sa ranjenicima nalazila se i bila tesko ranjena i ova zena.
Umrla je sutradan, 26. jula 1937.
Bila je fotograf, kazu dobar, bila je antifasista, udarala je malo na crveno, a ko nije u ta politicki nekorektna vremena, druzila se sa Orvelom i Hemingvejem.
Nije bila feministkinja.
O pravu ljudi na zivot i slobodu sigurno nije talambasala na sva usta i na sva zvona.
Udarala je kontru Kapi, kao recimo oko neslaganja oko najzgodnijeg formata filma.
Bila zensko. 
Od glave do pete.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_03

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_08
I bila – dama.
Bez pancirnog prsluka sa bezbroj dzepova.
Bez mode.
Bila je i novinar.
Onaj koji izvestava.
U vremena kada ta fela nije svake godine objavljivala izvestaje u kojima bestidno zloupotrebljavajuci svoju bliskost s medijima obavestava svetsku javnost da novinari, zaboga – ginu.
I da je to strasno opasan posao.
Kome se treba diviti, a sve u slavu slobode informisanja.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Amanpour_001
Ima nesto gadno u slici ove zene koja sedi ispred ekrana na kome se odvijaju prizori nekog grada u plamenu.
I – informise.
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_10
Nekada je to moglo i ovako da izgleda.
U Spaniji, 1937. godine.
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_02

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Amanpour_004

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Amanpour_003
Obaska sto ako tamne naocari nisu tu, i to podignute na vrh glave, nista od obavestavanja i informisanja.
Objektivnog, naravno.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Amanpour_002


Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Taro_Kapa_01
Uostalom, za Gerdu Taro i njenog frajera Roberta Kapu.
Ili za Roberta Kapu i njegovu ribu Gerdu Taro.
Uprkos svim Amanpurkama i Felacijankama ovog danasnjeg i jucerasnjih svetova.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Fri Mar 06, 2015 11:49 pm

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Unamuno

Spanija, oktobar 1936. 
Proslava dana kada je Kolumbo otkrio Ameriku.
Dan Rase.
Univerzitet Salamanka i jedan rektor.
Miguel de Unamuno y Jugo
Poznatiji kao Miguel de Unamuno.
Akcija i reakcija, ili jedan intelektualac i jedan covek od akcije.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Milln-Astray
Millan Astray, takozvani vojnik od glave do pete, sa pedigreom koji nikako nije ukazivao na vojnu karijeru, osnivac spanske Legije stranaca, u vreme dogadjaja o kome je rec parce coveka; bez jednog oka, ruke, sa bezbroj rana.
Stecenih u postovanja vrednoj vojnickoj karijeri.
Proslava Dana rase, prigodni govori i sve sto uz to ide.
Unamuno je – da ne bude zabune – prvobitno podrzao Franka i pobunu cije je vodjstvo ovaj tako znalacki ukrao i izjajario.
Govornici govore i niko nikada nece saznati jeli se Unamuno spremao za govor onakav kakav je odrzao ili mu je samo doslo.
Drvlje i kamenje po svemu sto ne valja: Kataloniji i njenoj samostalnosti, Baskiji i njenoj samostalnosti, crveni i da se ne pominju, Republika nikako.
I uzvik – Viva la muerte, odusevljeno pozdravljen i ponavljan od strane prisutnih, sa svim dodacima koji uz to idu, dodacima u kojima se pominje Domovina, mahanje zastavama, patriotizam i slicne stvari u koje ljudi itekako znaju da veruju. 
Na koje se loze.
Svi vi cekate sta cu ja da kazem. Svi me znate i svesni ste da nisam sposoban da ocutim. Ima trenutaka kada cutati znaci lagati. Jer se cutanje moze protumaciti kao odobravanje.. Hocu da kazem svoje misljenje o govoru – da ga tako nazovem – profesora Maldonada. Nemojmo se ni osvrnuti na licnu uvredu u onom naglom izlivu pogrda na racun Baska i Katalonaca. Ja sam, kao sto se zna, rodjen u Bilbau. A biskup – tu je rektor pokazao na prisutno svesteno lice koje je bilo manje od makovog zrna – svidjalo mu se to ili ne, on je Katalonac, iz Barselone.
Malopre sam cuo nekrofilski i bezuman krik 'Zivela smrt!'. A ja, koji sam proveo zivot oblikujuci paradokse koji su izazivali bes onih koji ih nisu shvatali, moram vam, kao strucan autoritet, da kazem da mi je taj nastrani paradoks odvratan. General Millan Astray je bogalj. Dopustite mi da to kazem bez traga aluzije. On je ratni invalid. Ali, to je bio i Servantes. Na zalost, u Spaniji ovog trenutka ima i previse bogalja. A ubrzo ce ih biti jos vise, ako nam Bog ne pritekne u pomoc. Mene boli pomisao da general Millan Astray odredjuje oblik psihologije masa. Bogalj koji nema Servantesovu duhovnu snagu navikao je da sebi nadje kobno olaksanje izazivajuci sakacenja oko sebe.

Pauza.
Parce generala uzvikuje: "Muerta la inteligencia! Viva la Muerte!"
Uvek se nadje i po neki pristalica srednjeg puta koji pokusava da ublazi stvari i koji dodaje da je smrt samo za lazne intelektualce, tako nekako.

Ovo je hram duha – nastavio je rektor koji se zvao Miguel de Unamuno – i ja sam njegov prvosvestenik. A vi ste oskvrnitelji njegovih svetih medja. Vi cete pobediti, jer imate surove sile na pretek. Ali ljude necete pridobiti. Jer, da biste ih pridobili, morate ih uveriti. A da biste ih uverili, treba vam ono sto nemate: razum i pravo u borbi. Drzim uzaludnim da vas pozovem da mislite na Spaniju.
Svoje sam rekao.


Jedan od generalovih pratilaca je uperio oruzje u rektora dok je ovaj jos govorio, prisutni clanovi Partije su poceli preteci da se primicu govorniku, kada ga je dona Carmen, zakonita supruga coveka po imenu Francisco Franco y Bahamonde, inace Caudillo de España, por la gracia de Dios, zamolila da je pod ruku izvede iz dvorane.

Rektor je umro nedugo posle govora.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Franco-y-millan-astray-1936-fdr
Dva generala: Franko i Astray

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Dona_Carmen
I dona (Carmen) dok je jos bila Dona; decicu su mnogo kasnije poceli da hvataju na aerodromima sa milionima u kuferima.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
Santino

Posts : 1838
Join date : 2014-10-31

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by Santino on Sat Mar 07, 2015 8:13 am

шумидер-модер wrote:





_____
I don't have pet peeves, I have major psychotic fucking hatreds
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat Mar 14, 2015 8:02 pm

Jedan pravi nacista.
Joachim Peiper
Poznat i kao Jochen

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Joachim_Peiper

Ovaj covek je, mereno svim uzansama moderne zapadne civilizacije koje su bile – i sada su – na snazi poslednjih stotinak godina – napravio karijeru.
Uspesnu.
Zavrsio je kao SS-Standartenführer
Poreklom iz takozvane srednje klase, nicim se posebno isticuci, dobro dete iz dobre kuce takoreci, uspeo se do polozaja adjutanta coveka koji se kotirao poprilicno visoko u vlasti jedne uzorne evropske drzave.
To sto je ta drzava, sticajem raznih okolnosti, od istorijskih i ekonomskih pa do psiholoskih i psihoanalitickih, povremeno pravila probleme kontinentu, a bogami i planeti na kojoj se nalazila, prilicno je nebitno; takve dece ima svuda po takozvanom razvijenom svetu, na njima pociva sve ono sto se obuhvata izrazom solidno.
I malogradjansko.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiperj

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Adjutant
Adjutant.

Samo, nacizam je kljucna rec: Peiper je bio nacista. Od glave do pete.
Odlucujuci se za sluzbu pod oruzjem, mogao je da bira: Algemeine ili Waffen ogranak organizacije kojoj je pripadao. Opredelio se za ovaj drugi ogranak i napravio karijeru.
Ceo zivot, onaj posle, posluzio mu je, apologetima takodje, da se polome od truda da nas ubede da su pripadnici Waffen SS bili, eto, samo vojnici; jos jedna od odvratnih mistifikacija i zamazivanja kojima su se umiruci, a nikad umrli nacizam i nemacki patriotizam sluzili da pokazu kako su vojnici bili samo vojnici, pa su i esesovci bili takodje samo vojnici.
Dalje je lako: i jedni i drugi su se borili za svoju zemlju, jer, eto, moralo se, kada se nabaci i malo zrtve u borbi protiv crvene opasnosti, sacuvavanja Evrope od azijatskih pa jos i boljsevickih hordi – eto obrasca.
Doda se obavezno: dobri vojnici. Mozda najbolji na svetu.
Nisu. 

Rezim je Peipera vojno obrazovao: istim mehanizmima kojima su slicni rezimi stancovali oficire slicnog profila. Postao je najmladji komandant puka Waffen SS. Bas kao i stotine hiljada u CCCP, na primer, koje su u stravicnoj svakodnevici jednog rata kakav svet nije video, postajali komandanti i komandovali. Kako su morali i mogli.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_kursk

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_hennesy
Kursk: bog rata. Pobednik jok.
Samo, sa ovoliko snega na kapi, krznenim okovratnikom i pejzazom, ovo tesko da je Kursk, onaj Kursk.
U leto 1943.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Madjarska_45
...Madjarska, zima '45.

......

Sve do jednog decembarskog dana 1944. godine kada su jedinice pod komandom ovog coveka pruzile Amerikancima priliku da se upoznaju sa slikom sa kojom je Evropa – njen Istok narocito – zivela godinama: sneznim poljem prekrivenim  lesevima ratnih zarobljenika.
Bespomocnih ljudskih bica.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Malmedy

Rat se zavrsio, a potera za Peiperom bila intenzivna i uspesna: uhvacen je sa grupom saboraca, istini za volju nije se preterano krio, saslusan i – sa jos svezim Nirnbergom i prizorima koje su lovci na Pfeifera imali prilike da vide sirom Evrope, optuzen za ratne zlocine diljem iste. 
Vise Zapadne nego Istocne, doduse.
Na scenu su stupili advokati ali i demokratijama tako draga procedura: tvrdilo se, a pomalo i dokazalo, da je Peiper saslusavan malo ostrije sto nije nista cudno kada se zna da su ga saslusavali ljudi koji su kroz rat prosli i koji su imali neposredan i nezamazan uvid u stanje na terenu sto bi se danas reklo.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Zatvor-1

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Sud

Skrasio se na svojoj nekretnini u Francuskoj, da bi mu jedne noci neko, ne zna se ko, zapalio kucu sa sve gazdom.
Koji je prethodno upucan.
Ostalo je nerazjasnjeno KO?
Bivsi pripadnici Pokreta otpora, neki ne propustaju da pomenu komuniste.
Tel Aviv nesto nije bio posebno zainteresovan.
Ko god da je, ostavio je i po ko zna koji put postavio pitanje: postoje li istina i pravda?
Ili su ljudi koji su te noci prisli kuci ovog obersturmbanfirera isli ispred hiljada za ciju je smrt bio odgovoran ovaj covek i rezim kome je srcem i dusom pripadao jednostavno primenili neku pravdu.
Nedemokratski i mimo institucija.
I – neka se neko samo zajebe da govoreci o Peiperovom kraju pomene noc, ispotiha, kukavicluk, ubistvo…


Pitanje je, istini za volju, koliko bi ovaj covek bio medijski i svakojako interesantan, da se nije zadesio u Ardenima i stao na zulj Zapadnim saveznicima, Amerikancima ako cemo pravo.
Obersturmbannfuhrer Jochen Peiper, predvodio je jednu borbenu grupu, Kampfgruppe, KG, 1. SS oklopne divizije, one Liebstandarte Adolf Hitler (LAH). KG je brojala, kazu, 117 tenkova, oko 800 ostalih vozila i oko 5,000 ljudi i trebala je da predje Mezu.
Nije presla i posle desetak dana vojevanja izvukla se, pod borbom, iz obruca, ostavivsi svo tesko naoruzanje i sa samo 800 ljudi....
Ovo pod borbom se izvlaciti, probijati iz obruca znaju dobro, naucili su bili i jedni i drugi na Istocnom frontu, Sovjeti leta 1941. i 42. godine, Nemci posle, a takozvani zapadni izvori propustaju da pomenu da Ardeni ipak nisu bili poslednja Adolfova ofanziva; bila je to Madjarska u zimu 1945, veca u svakom pogledu od Ardena u mucnom poslu ratnih prebrojavanja.
Poslednja od poslednjih Adolfovovih ofanziva, ona u Madjarskoj, izmedju Balatona i Budimpeste, sa sve Budimpestom bila je i veca i mnogo, mnogo krvavija.
Tek, bilo kako bilo, ono cime je zaduzio Amerikance donelo mu je posle rata u nadimaka zeljnoj americkoj stampi nadimak GI Enemy Number One, zasluzen ucescem delova njegove jedinice u masakru kod Malmedija i kod mozda jedinih pravih sudija, veterana Bitke za izbocinu, donelo mu i reputaciju coveka koji je odmah posle rata trebalo da omasti konopac i koji je to izbegao.
16. jula 1946. dok su uspomene bile sveze, a Nemacka u rusevinama bila jos uvek svuda okolo, dok clanova Partije nije bilo nigde, kao da nikad nisu ni postojali - cudna osobina partijaca svih Partija, vojni sud u Dahau, onom Dahau, osudio je ovog coveka na smrt vesanjem kao jednog od krivaca za ubistvo 71 americkog ratnog zarobljenika, izvrseno iz cista mira na jednoj raskrsnici nedaleko Malmedija u Belgiji, 17. decembra 1944. Sledeceg dana, osudjenik je premesten u zatvor Landsberg, isti onaj zatvor u kome je pazeni i mazeni zatvorenik po imenu Adolf Hitler, 1925. godine robijao i pisao Mein Kampf.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_003

Jedan pravnik, ali bas pravnik, po imenu Willis Everett Junior, inace potpukovnik, inace branilac Peipera i kamarada, smatrao je da se u slucaju osuda clanova grupe kojima je sudjeno i kojima je dosudjeno 43 smrtne kazne, 22 dozivotne robije i 9 vremenskih kazni, debelo prekrsen zakon i da su optuzeni zrtve zloupotrebe pravde ili kako se to vec sve zove advokatskim recnikom.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_002
Everett i Peiper. Sudnica.

Poceo je borbu za postovanje zakonitosti i svega ostalog i dospeo sve do americkog Vrhovnog suda.
Svega se docepao, negde pocetkom 1947. i New York Herald Tribune koji je objavio poduzi spisak brutalnosti kojima su optuzeni bili izlozeni tokom istrage i sudjenja. I to ne samo oni nego i njihovi nemacki branioci. Stvar je toliko odjeknula da je glavni i odgovorni Amerikanac za Nemacku, general Lucius Clay, smesta naredio da se sa izvrsenjima smrtnih kazni prestane do odluke Vrhovnog suda.
A spisak je bio zaista poduzi: od kratkog roka od samo dve nedelje datog braniocima da pripreme odbranu 74 optuzena, do neiskusnih prevodilaca i manjka zakletih sudskih stenografa.
Everett je iscackao jos toga: da su zatvorenici bili maltretirani, da su im se strazari rugali i potsmevali, uskracivali im hranu i cebad u hladnim zimskim nocima...
Da su tretirani kao da se vec nalaze u celijama smrti, da su im pokazivane rupe od metaka sa sve komadicima mesa na zidu, da su vodjeni u prostoriju za vesanje, penjani na postolje i da im je stavljana omca...
Pao je i poneki samar.
Svet nije tih godina bio bas boleciv prema nacistima, a ova sedamdesetorica to jesu bili. 
I to upisani.
Esesovci obaska.
Uspomena na logore bila je jos ziva, a previse porodica je jos uvek oplakivalo svoje poginule.
Samo sto se u medjuvremenu desavalo jos toga: pojavio se novi neprijatelj, Sovjetski Savez, promenila se takozvana politicka klima, prema Nemcima mogucim saveznicima u Hladnom ratu takodje, pa su stvari uzele takav tok da je senatska saslusavanja glede krsenja zakonitosti glede esesovaca u Dahau vodio i jedan perspektivni senator po imenu Joseph McCarthy.
Onaj hrabri pravnik sa pocetka price postao je – prica, a na scenu je stupila politika.
Januara 1951. godine Peiperu je smrtna kazna zamenjena dozivotnom robijom, maja 1954. se dozivotna robija pretvorila u 35 godina, a decembra iste godine pusten je iz Landsberga, onog Hitlerovog zatvora.
Uslovno i kao poslednji od grupe od 74 ratna zlocinca sa kojom je sudjen i osudjen.
Uslovna kazna je trebalo da istekne maja 1980. Peiper je smeo da se krece samo podrucjem Stutgarta i morao je da se svakog 1. i 15. u mesecu javlja tamo gde treba.
Supruga Sigurd, zvana Sigi se sa njihovo troje dece preselila blize Stutgartu, a sam Peiper se tokom robijanja kvalifikovao za prevodioca sa engleskog i na engleski; pokazalo se nedovoljno, jer ga jedan od tadasnjih poznatih sponzora Alfred de Maight, tadasnji sef za HR u Porscheu nije mogao da zaposli nikako drugacije nego kao – catu.
Peipera iz 1956. godine opisuju kao coveka bez iluzija i razocaranog: kao svedok sloma Adolfovog Rajha i zakletve Adolfu posvecene da je cast pravog esesovca njegova vernost.
Secao se kako je negde 1948. protiv njega svedocio sopstveni adjutant prema kome je – kaze – osecao samo fizicko gadjenje. Tugovao je da je zauvek nestalo njegovo poverenje u ratno drugarstvo.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_004
Drustvo malo ali odabrano: s leva na desno izvesni Kurt Meyer poznat i kao Panzermeyer, do njega Peiper, Otto Gunnsche, Hitlerov poslednji adjutant i Sepp Dietrich, proslavljaju Peiperov izlazak iz zatvora.
Decembar 1956.


Hilfsgemeinschaft auf Gegenseitigkeit der Angehörigen der ehemaligen Waffen-SS, HIAG, organizacija koja je 1954. osnovana da se bivsi drugari iz Waffen SS malo ispomognu i koja je, sve do svoje prirodne smrti 1990. godine znala da broji i po 250,000 clanova je malo pripomogla svom kamaradu koji se – aber o predstavljanju Porsche-a u USA se pokazao kao pogresan – u civilu i nije bas snasao.
Uslovna kazna je bezuslovno skinuta 1958. godine pa ga je – kao ociscenog – Herr Ferry Porsche zaposlio kao sekretara kompanije, sta god to znacilo i uz napomenu da je to prvi sekretar koji nije pripadao porodici; sreca da se i u Nemackoj nesto promenilo ili pocelo da menja, pa je jedan od najjacih sindikata metalaca, IG Metall, odbio da saradjuje sa upravom kompanije u kojoj sedi jedan osvedoceni ratni zlocinac. Porsche je morao da ga isprati sa sestomesecnom platom, a sindikat se pobrinuo da Peiper vise ne nadje posao tamo gde seze sindikalna ruka.
Pa malo kao samostalni privrednik, diluje VW po nekim Reutlingenima, bavi se prodajom stolarije po nekim Offenburgima, da bi se 1968. vratio u Stuttgart.
U intervjuu, prvom posle rata, datom nekom francuskom novinaru, kaze: bio sam i ostacu nacista. Nemacka danas vise nije velika nacija, ona je postala evropska provincija. To je razlog zbog koga cu da iskoristim prvu priliku da se iselim odavde, i to u Francusku. Francuzi mi ne znace nista posebno, ali volim Francusku.... Boli me materijalizam mojih zemljaka....
Kad, ne lezi vraze, decembra 1968, eto opet leseva u ormaru: Peipera i njegova dva oficira nemacki sud optuzuje za ubijanje italijanskih civila u nekom malom gradicu severne Italije, sve dalje 1943. godine. Branio se da je u gradicu po imenu Boves nestalo nekoliko njegovih vojnika i da je on – sa karakteristicnom za njega energijom kada je rat u pitanju, a kako tvrde njegovi obozavaoci medju modernim novopisacima istorije – na celu poveo ceo bataljon u spasavanje nestalih. Sa sve vatrom iz topova kalibra 150 mm. Povratio je svoje ljude po cenu od 34 mrtva italijanska civila doduse, jer se naravno oni koji su Nemce oteli nisu nalazili tamo gde se Peiper nadao i - bice znao - da ce biti, uobicajen izgovor za sve koji su se tokom WW2 bavili odmazdama svake vrste.
Oslobodjen je zbog nedostatka dokaza.
Izmisljaju mu i novi posao: postaje covek za vezu - sta god to znacilo - izmedju izdavaca i glavnog urednika cuvenog auto magazina Auto Motor und Sport.
Tu negde, 1969. kupije komad zemlje u mestu Traves, Haute Saone, Francuska.
Zapazio ga je kada je kao deo sve nabujalije reke nemackih turista putovao na odmor na jug Francuske. 
1962. godine, doduse.
Prijatelj, neki Herr Moritz, koji je za vreme rata sluzbovao u Lionu, vec je nastanjen u Travesu, mesto je okruzeno sumom, mirno i opustajuce.
Obaska sto je Nemacka relativno blizu i obaska sto su u Francuskoj nekretnine jeftine.
Za Nemce.
Sa sve privrednim cudom.
1970. umire izdavac onog auto magazina, pa se Peiper zbog visokih troskova zivota u Stuttgartu seli konacno u malu kucu na svom imanju u Francuskoj.
Francuske vlasti, znajuci s kim imaju posla, daju mu bez problema dozvolu boravka koja, za pocetak, vazi do 1977. godine.
Traves ima svega 280 stanovnika, kuca je nekih 400 metara udaljena od kraja naselja, a najblizi sused, udaljen nekih 250 metara bice mu, pored onog Herr Moritz-a, bivsi Waffen SS artiljerijski kapetan Liebstandarte Erwin Ketelhut.
Peiper se ipak ogradio bodljikavom zicom i u prilicno skromnoj kuci zivi sa Sigi; deca su odrasla, zive i rade u Nemackoj, kcer Elke je srednjoskolski profesor, sin Heinrich pravnik, dok najmladja kcer Silke zivi u Hamburgu.
Prevodi sa engleskog knjige za Motor Buch Werlag; to su uglavnom dela sa istorijskom i vojnom tematikom i koristi pesnicko ime Reiner Buschmann.
Sin po imenu Heinrich je 1989, za vreme posete Njujorku, ispricao jednom penzionisanom britanskom generalu da je Jochen zavoleo francuski mentalitet – sta god to znacilo – stekao medju Francuzima cak i nekoliko prijatelja, da se skrasio, da je zavoleo posao kojim se bavio, ali da se ipak nije previse pojavljivao u selu.
Ima i dva psa, nemacka ostrodlaka poentera, Tima i Tama i jednom mesecno svojim BMW-om ide do Nemacke u nabavku, posetu zubaru, i tome slicno.
Po namirnice odlazi u obliznji gradic Vesoul.
Tvrdi se da je svojim tevtonskim nastupom i nabavkama bodljikave zice bas tokom poseta Vesoulu privukao paznju lokalnih komunista koji su vec uveliko bili drustveni neprijatelji broj jedan.
I – krenulo je: juna 1976. Traves je bio obasut lecima na kojima je pisalo: Narode Travesa, ratni zlocinac, SS Peiper, je medju nama.
Vest se prosirila po celoj Francuskoj zahvaljujuci pre svega l'Humanite-u koji ga je kao naslov stampao preko cele prve strane.
Dovoljno da okolina Peiperove kuce bude zasuta kukastim krstovima i SS znacima iscrtavanim po kolovozima i zidovima sa sve njegovim imenom.
Danas se ta desavanja nazivaju, cak i u ozbiljnim literaturama, pazljivo orkestriranom komunistickom kampanjom; ne pominje se onako bas poprilicno ostra reakcija takozvane javnosti.
Trazio je i dobio zastitu od mesne policije; dodeljena mu je zastita samo preko dana.
Tuzno se danas dalje navodi da zapadnonemacka ambasada u Parizu nije pokazala nimalo razumevanja za bivseg esesovca: preporuceno mu je da napusti kucu, makar privremeno.
Nadjeno je pismo zeni u kome se zali da su se senke proslosti nadvile nad njim, ponovo, i da je pred njim borba against the stupidity of repressed masses, zao mi je sto nemam ispred sebe nemacki original pisma. Zahvaljuje se Sigi na tome da mu je bila oslonac i najbolji prijatelj, nada se da nece morati da prodaju imanje u Francuskoj, itd, itd...
Hvali pse i prica o vecnoj zelji, instiktu za lovom.
Trazi kremaciju.
23. juna u jednom intervjuu, pitan o svojoj nacistickoj proslosti, odgovara: Smesno pitanje. Bio sam mladi idealista, borac protiv boljsevizma. Ne razumem zasto ljudi stalno potezu istoriju jer, sto bi Italijani rekli, ta kafa se vec ohladila. Danas je u Evropi vreme izmirenja.
Na pitanje o vezama sa SS, Himlerov adjutant odgovara: Nisam politicar. Nikada nisam bio clan Partije. Ja sam bio (samo) vojnik.
Pocetkom jula pocinju ozbiljni problemi sa francuskim vlastima, koje bice nisu nasele pazljivo orkestriranoj komunistickoj kampanji, ali su morale da uzmu u obzir takozvano javno mnjenje.
U tome se, cudno, slazu i Giscard d'Estaing, tadasnji predsednik Republike, i komunisti, pa je Peiper nacisto da mu dozvola boravka nece biti produzena.
9. jula razgovara sa svojim zubarom, bivsim adjutantom u Liebstandarte, po imenu Arndt Fischer i kaze mu da ce po svoj prilici morati da izda kucu u Travesu i da ode da zivi negde u zelenoj okolini Minhena, da bi 13. jula prmio telefonski poziv u kome mu neko, ne zna se ko, kaze da ce spaliti kucu i pse. On licno nije pomenut.
Pise potom jos jednom prijatelju, bivsem nacelniku staba 1. SS oklopne divizije, Rudolfu Lehmanu, u kome se takodje zali da ce morati da napusti svoju mirnu luku, svoj rov u kome se usancio pred nedacama koje ga prate.
I to da ga napusti pod naletima – komunista.
Koji mu ne daju da zivi i sprecavaju ga da se smiri, ako vec ne i da uspe u zivotu.
I kao vojnik i kao prevodilac i kao mali privrednik.
Jednom drugom prijatelju, takodje esesovcu koji u to vreme radi u saveznom vojnom arhivu u Freiburgu, pise da dobri odnosi izmedju Nemacke i Francuske nece biti naruseni zbog njega, i da ce morati da prestane sa radom na svojoj knjizi ciji rukopis namerava da mu posalje na cuvanje.
Zapamcena je i njegova izjava tih dana da se ne boji jer zna da njegovi neprijatelji nemaju dovoljno hrabrosti.
Naoruzava se uz pomoc prijatelja: jedan Colt revolver kalibra 38 i jedna malokalibarska 22 puska.
Jedna sacmarica Remington.
Na dan Bastilje, 14. jula 1976. godine, samo sto je prosla ponoc, selom su se prolomile sirene vatrogasnih kola. 
Lokalni vatrogasci su uzbunjeni, ali su njihove pumpe neupotrebljive. Na saslusanju u policiji, 11 lokalnih vatrogasaca je u jedan glas izjavilo da su pumpe zaista bile neispravne; istragom je utvrdjeno da nema osnova da se sumnja na sabotazu.
Nakon sto je pozar ipak ugasen, na zgaristu kuce otkriven je potpuno ugljenisan ljudski les za koji je – i pored svih prica o Odesi i Peiperovom izreziranom nestanku – utvrdjeno da pripada bivsem Obersturmbannfuhreru i Himlerovom omiljenom adjutantu.
Oba psa su bila ranjena.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_005
Poslednja poznata fotografija.

Poprilicno anemicna rekonstrukcija pokazala je da je Peiper pucao sa terase; nadjeno je nekoliko caura revolvera i puske, kao i nekoliko praznih patrona sacmarice.
Nadjena su i zrna u obliznjem drvecu.
Pucnje niko nije cuo.
Nadjena je i jedna neiskoriscena zapaljiva naprava podvedena pod opsti naziv Molotova i njegovog koktela.
Nadjena je i klestima isecena ograda od bodljikave zice.
Nisu nadjeni tragovi pucnjave u kuci.
Telefonske linije nisu bile prekinute.
Na telu nisu nadjene nikakve ozlede od metaka.
Odgovorna francuska komisija je zakljucila da je smrt nastupila kao posledica gusenja, ali da je moguce da to nije jedini uzrok smrti.
Dalje je zakljuceno da se Peiper, posto je sa terase pucao na napadace, usao u kucu ne bi li pokusao da sakrije ili unisti vazne licne hartije.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_Traves

Sahranjen je u Nemackoj; bez glave koja iz nekih razloga nije doputovala sa telom iz Francuske.
Schondorf am Ammersee, Bavarska, pored oca, majke i tri brata.
Pojavila se, na dan smrti i poruka u londonskom Times-u kojom se grupa koja je sebe nazivala The Avengers preuzela odgovornost za ubistvo bivseg esesovca, da bi – koliko par dana kasnije – neke druge novine pocele pricu o tome da je Peiper ziv i kako to vec sa novinama ide.
S obzirom na opste ubedjenje da iza svega stoje komunisti, nekoliko stranackih kancelarija u Francuskoj stradalo je od desnokrilne borbene omladine, a u Zapadnoj Nemackoj zapocela je kampanja secanja na Peipera pod nazivom Oberst Peiper Denkmal.
Nemacki tupavo ili bahato, svejedno, pocela je u – Dachau.
Jos krajem devedesetih moglo se oko nekadasnjeg zgarista i u Travesu videti podosta automobila sa nemackim registracijama.
Sa sve izrazima postovanja ovom oberstu koji nije bio oberst nego Obersturmbannfuhrer.
Esesovac, ali Waffen, a oni su kao sto se zna, bili samo vojnici...

I tako...

Od skolarca
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_Skolarac
preko Himlerovog adjutanta, preko najmladjeg komandanta puka u celom SS...



Jos jedna fotografija, jedna od najpropagandnijih, ikona rata i narocito Waffen SS, onako kako vole da ga vide oni koji seku vene na esesovce kao naj vojnike i samo vojnike...


Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 PeiperStVith

Dugo se verovalo i zdravo za gotovo uzimalo, jednostavno se uklapalo u imidz, da je na ovoj fotografiji Peiper u akciji.
Nije. Covek sa cigarom je Unterscharfuhrer Ochsnew, pripadnik SS Panzer Aufklarungs Abtailung 1, izvidjaci Kampfgrupe Peiper, negde kod Malmedija.
Fotografija dole je nastavak gornje u vremenu i prostoru.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Peiper_001_resize


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
Santino

Posts : 1838
Join date : 2014-10-31

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by Santino on Sat Mar 14, 2015 9:17 pm

ne preskacem nijedan tvoj post. zvuci kao da citam istoriju iz prve ruke.

svaka cast.


_____
I don't have pet peeves, I have major psychotic fucking hatreds
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Tue Mar 17, 2015 8:53 pm

@ Santino:  Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1241126653, ma zezamo se, slaba vajda kad niko nece da se igra.

Hermann Hoth
Nikolaj Fjodorovic Vatutin, Никола́й Фёдорович Вату́тин

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Hoth

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 NVatutin

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Lt_002
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Vatutin
Ove dve fotografije su tek da se utrvrdi srazmera: Vatutin, stoji desno, 1941, sa clanovima vojnog saveta fronta. Fotografija je doduse i nazalost, uobicajeno sovjetski retusirana.
Hermann sa vernim saveznicima, Rumunima


Sta vezuje seljacko dete iz okoline Belgoroda i dete oficira, medicinara doduse, nemacke carske armije.
Bas nista: Hermann Hoth, rodjen je 1885, oficir od karijere, u WW1 stekao i cin kapetana i par gvozdenih krstova, vojnik sto bi se reklo od glave do pete.
Vojnici kojima je komandovao dali su mu nadimak Papa Hoth; zeznuo se samo u jednoj stvari – potpisano se pobrinuo da ljudstvu pod njegovom komandom bude savrseno jasno da Jevreje treba primerno kazniti.
To negde pocetkom napada na CCCP.
Pre toga je sve bilo kako treba: napad na Poljsku, komanda nad XV Armee Korps, poznatim jos iz carskih vremena, a jos poznatijim iz Adolfovih kao Gruppe Hoth ili Panzergruppe Hoth, kako ko vise voli. 
Pa Francuska, pa cin generala, pravog – dotle je bio general porucnik.
Sto jes' – jes' Papa Hoth je tamo gde je gusto sa sve Panzergruppe 3.
Upada prvi u Minsk, kazu da su trolejbusi jos vozili ulicama, rastura Sovjete oko Harkova, juna 1942. od Hepnera preuzima komandu nad 4. oklopnom armijom, juri s njom na jug u jednoj od najvecih jurnjava ili bezanija, zavisi sa koje se strane posmatra, koje je ikad video Istocni front, Don, sve do Staljingrada.
Pa Staljingrad, bilo je kako je bilo, Papa Hoth je ne celu onog Manstajnovog pokusaja koji je trebalo da izvadi kamarade iz 6. armije.
Nisu ih izvadili.
Prolece i leto 1943, nesto se sprema i spremilo se na izbocini nazvanoj Kurska.
Nikolaj Fjodorovic Vatutin, Никола́й Фёдорович Вату́тин, rodjen 1901, dakle petnaestak godina mladji od Papa Hotha, selo se zove Valujki, troje brace i cetiri sestre. Skolovao se par godina u crkvenoj skoli i naucio da pise, ali i nekoliko razreda neke nazovi srednje skole, premlad za Prvi svetski rat, ali taman dovoljno star da ga zakaci jedna od prvi mobilizacija Revolucije.
Obican vojnik, crvenoarmejac, svidjalo se to nekome ili ne, nista spektakularno, jurnjava sa bandama i bandicama.
1922. mu od gladi umiru otac, mladji brat i deda.
1922. je kaplar, komandir odeljenja.
Pa 1923. voda.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Vatutin_1929
Pa pomocnik komandira cete i istovremeno pohadjac kursa za mladje komandire; to su teska vremena za kapetana Hota, vojnici u Nemackoj nisu tih godina narocito trazena roba.
1925. je vec pomocnik nacelnika pukovskog kursa za podoficire.
1926. stupa u akademiju, vojnu, zove se Frunze, Moskva, skola koja tada skoluje najavangardnije vojne kadrove sveta.
Tu negde pada i obavezni prijem u Partiju, pada i 1937. godina u kojoj ovaj covek zavrsava Generalstabnu akademiju, padaju i cistke.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Vatutin_mbrig

Kojom cenom je ovaj covek platio glavu na ramenima ne zna se: cak ni takozvani zapadni izvori ne idu dalje od napomene da je Vatutin tih godina kada su se oficirske glave kotrljale na hiljade, bio izuzetno i politicki angazovan.
Nisu mu nasli ni jednu denuncijaciju, a sta je bilo na partijskim sastancima u neku ruku nije ni vazno jer se isto pitanje moze postaviti svima koji su cistke pretekli.
Interesantno je da i oni sovjetski autori koji su smogli hrabrosti da u sovjetska vremena napisu ili cija su pisanija propustena malo poljuju Zukova (u vremena nemilosti) glede nesporne surovosti i grubog i bahatog odnosa prema potcinjenima, Vatutinu priznaju ljudskost i pristupacnost.
Po sovjetskim merilima i ma sta to znacilo. 
Napreduje do nacelnika operativnog odeljenja Generalstaba RKKA, tu ga negde zatice i napad Nemacke.
Cupa se sa Nemcima po Pribaltiku, uzaludno pokusava da ih zaustavi kod Pskova, 
Sve u svemu, ovaj covek je slat tako gde je frka, a verovatno je njegova prerana smrt sprecila da mozda ucestvuje u posleratnim glozenjima marsala i generala i njihovim guranjima u istoriju, sa sve partijskom linijom.
Ova dva coveka su se srela jula 1943. na juznom delu kurske izbocine.
Papa Hoth je komandovao najvecom grupacijom tenkova koju je covecanstvo ikada, i pre i posle, uspelo da sastavi.
Vatutin Voronjeskim frontom – otprilike sovjetskim ekvivalentom nemackoj grupi armija – kome je bila namenjena uloga da Papa Hotha zaustavi.
Sve ostalo bi bilo bezvezno nabrajanje brojeva, jedinica, tenkova, mesta.
U napadu, pokusaju da se izbije na put ka Obojanu – tako ga zove sovjetska literatura – doslo se do jednog sela koje se zove Prohorovka, poprista najvece tenkovske bitke svih vremena, kako vole da seru.
Pa dalje nabrajaju, izracunavaju odnose snaga, takozvane takticko tehnicke osobine Tigra, Pantera i Elefanta, pa optuzuju Adolfa da je zajebao generale, jer da nije, oni bi samo tako.
Nista pogresnije: leto 1943. i tesko da ce iko ikada moci da isprica pricu o povracenom samopouzdanju jedne armije i jednog celog naroda.
Steta.
Steta sto je takozvana sovjetska istoriografija, iako izuzetno bogata, em partijski iskrivljena, em – suprotno zapadnoj – antiindividualisticka i izuzetno skrta kada je o delovanju pojedinaca rec.
Steta, jer tesko da ce se ikada saznati, kako je cela jedna armija naucila da prodor Nemaca u dubinu od 30-ak kilometara jos ne znaci nista, da bambusanje moze da se nastavi ili tek tada istinski da pocne.
Prethodna dva leta su se slicni prodori Nemaca zavrsavali po nemackom pravilu sluzbe: tenkovi bi, posto probiju takozvane prve linije odbrane, tamo gde ih je bilo naravno, izjurili u prazan prostor, obuhvatali i zarobljavali stotine hiljada.
Jula 1943. nije bilo tako, a tome je, medju mozda jos samo nekoliko ljudi zasluzan i ovaj seljacki sin rodjen u blizini mesta gde se sve dogadjalo.
Zasluzni su i oni milioni koji su naucili, posle 2 godine najteze skole koju poznaje istorija ljudskog roda, koji se nisu – kao toliko puta do tada – na prvu vest o proboju nemackih tenkova – okrenuli i poceli da beze.
Zasluzni su i svi oni – opet milioni – koji su postigli da na tih godina za svet pravoj strani bude vise tenkova, aviona i topova nego na Nemackoj.
Inace, u pola glasa se danas mrmlja da se Kursk ne bi zavrsio kako se zavrsio da samo Sovjeti nisu bili brojcano nadmocni.
Niko nece da prizna da su seljacki sinovi nadmasili u svakom zanatskom pogledu oficire od ugleda, karijere i reputacije.
A kako se osecao Nikolaj Fjodorovic kada je, negde desetog dana javljeno da Hotu pristizu sa juga jos 2 SS oklopne divizije necemo nikada saznati.
Znamo samo da su izdata odgovarajuca naredjenja da se pridoslice docekaju kako treba.
I da su docekane kako treba.
Papa Hoth je bio kritikovan, takodje: istini za volju, negde u to vreme je javio gde treba da, prosto naprosto – ne ide.
Ne ide, jer su oni, crveni, Sovjeti, boljsevici, Rusi, kako ih sve zovu, stekli samopouzdanje.
Zamotavaju to u onu pricu da su kod Kurska Sovjeti naucili da ratuju i leti.
Kao da to nisu radili i prethodne dve godine.
General pukovnik Vatutin je 1944. upao u zasedu Ukrajinske oslobodilacke armije, poznate u originalu kao Українська повстанська армія, УПА – formacije koja se borila sa svima – od Nemaca, preko Sovjeta, do obe poljske vojske i uz put istrebljivala Jevreje, crvene, Poljake i sve ostale.
Tesko ranjen, umro je posle mesec dana.
Papa Hoth je posle rata malo robijao, osudjen za ratne zlocine, posle pisao i uglavnom se pravdao.
 
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Guderian_und_hoth
Kazu da je ova fotografija snimljena dan uoci napada na CCCP: dva majstora mehanizovanog rata, Papa Hoth i Schneller Heinz.
Leta 1943. majstorsko pismo su poneli drugi.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Fri Mar 20, 2015 1:22 am

Ralph Hosea Chaplin
(1887—1961)

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Chaplin-ralph

Slikar, kompozitor, pesnik i – ruzna rec – radnicki aktivist.
Ali ne bilo kakav: IWW, Wobbly…
Takozvana faktografija siromasna, naginje uobicajenom neoliberalnom etabliranju coveka koji je sa nepunih 10 godina prisustvovao pucanju u zivo meso strajkaca u Pulman strajku u Cikagu, skitao po Meksiku za vreme Vilje, Zapate i Porfirija Diasa, savremeniku Dzeka Londona, piscu najpoznatije radnicke pesme posle Internacionale, Solidarity Forever, razocaraniku u Rusku revoluciju, osudjeniku na 20 godina robije.

When the union's inspiration through the workers' blood shall run,
There can be no power greater anywhere beneath the sun;
Yet what force on earth is weaker than the feeble strength of one,
But the union makes us strong.

Solidarity forever,
Solidarity forever,
Solidarity forever,
For the union makes us strong.
Is there aught we hold in common with the greedy parasite,
Who would lash us into serfdom and would crush us with his might?
Is there anything left to us but to organize and fight?
For the union makes us strong.

It is we who plowed the prairies; built the cities where they trade;
Dug the mines and built the workshops, endless miles of railroad laid;
Now we stand outcast and starving midst the wonders we have made;
But the union makes us strong.

All the world that's owned by idle drones is ours and ours alone.
We have laid the wide foundations; built it skyward stone by stone.
It is ours, not to slave in, but to master and to own.
While the union makes us strong.

They have taken untold millions that they never toiled to earn,
But without our brain and muscle not a single wheel can turn.
We can break their haughty power, gain our freedom when we learn
That the union makes us strong.

In our hands is placed a power greater than their hoarded gold,
Greater than the might of armies, magnified a thousand-fold.
We can bring to birth a new world from the ashes of the old
For the union makes us strong.

Kazu da je malo ko u Americi umeo da peva kao Wobblies: malo li je kada se zna da je sa njima i za njih pevao i jedan Joe Hill, na primer.
Jedna od uspesno ubijenih americkih pobuna iza koje je, ipak, nesto ostalo.
Posle su pobunjenici usli u sou biznis.
Ukljucujuci dilane i ostale.
Zvezde.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 2504982459
Od Chaplina je, na primer ostao i ovaj uspeli logo sabotaznih aktivnosti kako ih danas zovu: u vreme kada ga je stvorio, crna macka je bila samo simbol borbe voblija nenasiljem.
Gandi im je bio blizi od Staljina.
Anarhisti su se primili posle.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 28203t
Cudno je, a mozda i nije, da govoreci o voblijima, mnogi ljudi koriste izraz vera.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 865
Chaplin kao ilustrator…

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 DeathShip2
… pisaca i knjiga kojih se malo ko danas seca.









A posle?
Posle je Chaplin zagazio u sovinizam. Pravi pravcati.
Dokazujuci da put od crvenog do crnog nije specijalitet samo istocno od Grinica.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sun Mar 22, 2015 12:16 am

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 00260
Sangaj, dani uoci ulaska crvenih, 1949. godina: gomila ispred Bank of Central China u ocajnickom pokusaju da papirni novac konvertuje u zlato. Takozvana nacionalisticka vlada je zabranila sve slicne transakcije.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 00261
Sangaj, dani uoci ulaska crvenih, 1949. godina: zeleznicka stanica i nastojanja da se dohvati bilo kog voza koji putuje na jug....

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 00263
Sangaj, dani uoci ulaska crvenih, 1949. godina: ulicne egzekucije ljudi osumnjicenih da su komunisti, simpatizeri...



_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
namerna prolaznica

Posts : 336
Join date : 2014-11-05

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by namerna prolaznica on Mon Mar 23, 2015 9:19 am

karlo bauman


_____
poz
www.facebook.com/kucicanamoru
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Tue Mar 24, 2015 10:30 pm

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Bahamontes_tour_1959_zpszbhatdgs

Zvezde, sportske, nekad: Federico Martin Bahamontes, El Águila de Toledo, pobednik u generalnom plasmanu Tour de France 1959. putuje kuci posle pobede na najvecoj biciklistickoj trci sveta.
Trci koja je, pri tom, u ta vremena bila veci sportski i drustveni dogadjaj nego danas.
Do danas mu priznaju da nije bilo boljeg na usponima, itd, itd, 1 legenda, istinska.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Thu Mar 26, 2015 9:57 am

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 94fbef01
Пленные. Arijevci ili Tamo gde je pruski korak stao.

Jedan od Amerikanaca koji su sebi zadali truda da malo razmisle oko odnosa Saveznika – i privatnog, pojedinacnog i sluzbenog – prema pobedjenoj Nemackoj i onom sto ju je snaslo, Cornelus Ryan, opisao je scenu u kojoj, zadnjih dana rata u okolini, predgradju Berlina u luksuznoj vili nekog nacistickog glavesine, sovjetski oficir zavaljen sedi u fotelji domacina, pusi i posmatra lepu mladu zenu obucenu u vecernju haljinu koja mrtva lezi na velikom trosedu. 
Cijankalij je bio bolji. Misli se na luksuz mogucnosti izbora, naravno.
Oficir je dugo pusio, verovatno razmisljao o svemu sto je video na dugom putu do Berlina, o sopstvenoj porodici koje vise nema, o milionima mrtvih.
I, kaze dalje Amerikanac sa neocekivanim i neuobicajenim razumevanjem, oficir je ustao, uzeo telo u narucje, prisao velikom francuskom prozoru koji je gledao na savrseno uredjen vrt i – izbacio les napolje.
Kroz zatvoren prozor.

Дмитрий Николаевич Бальтерманц
(1912 – 1990)
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 36

Rodjen u Vasrsavi, u porodici advokata koja se preselila u Moskvu, prilicno dobrostojecoj, ovo dete je prihvatilo novo stanje stvari.
Prihvatio je i konfiskaciju stana u kome mu je ostavljena jedna soba u kojoj je proveo ceo zivot.
Predavac matematike na vojnoj akademiji, pomocni radnik u stampariji Известия, ratni fotograf, oficir koji je zaglavio kazneni bataljon i u njemu proveo pun rok. 
Svedok.
Clan  zirija World Press Photo.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 3
Serija Так это было.. Керчь. Январь 1942.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 4
Serija Так это было.. Керчь. Январь 1942.
Ove fotografije su danas istorija. 
Kada su se pojavile bile su sovjetska propaganda. Bas kao i vesti o oslobodjenom mestu u Poljskoj tako nemackog imena - Auschwitz.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Dfd9da00
Форсирование Одера.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 E44df3fe
Атака.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 B2a6f3c8
Сталинград. Ноябрь 1942.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 00dc511a
Чайковский. Германия.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 37adeff1
Iz prve ruke: Штрафной батальон.



_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat Mar 28, 2015 1:22 am

De Havilland D.H.106 Comet

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Comet_Prot
Prototip. G-ALVG

Avion koji je bio i ostao simbol vrhunskog uspeha jedne vazduhoplovne industrije, ali i simbol, tacka koja oznacava pocetak njenog propadanja.
Labudova pesma britanske vazduhoplovne industrije, industrije koja je bila najinovativnija vazduhoplovna industrija 20 veka i, cudno s obzirom da se Britancima pripisuje obavezni konzervativizam, tehnicki najavangardnija.
Prvi – kako ih zovu i greota je sad insistirati na terminoloskim preciznostima – mlazni avion koji je usao u redovnu sluzbu, nastao je kao posledica izvestaja i zakljucaka nastalih u takozvanom Brabazon komitetu ratne 1943. godine. Izvestaj je preporucio da Britanija razvije nekoliko specificnih – po nameni – tipova putnickih i transportnih aviona, imajuci u vidu, naravno, tehnoloski napredak postignut u ratu, ali i potrebe za vazdusnim transportom onako kako se on mogao tada da zamisli. Da ga, mislim na vazdusni saobracaj, ceka blistava buducnost u to sumnje nije bilo, niti je moglo da bude.
Interesantno je, mada nema na prvi pogled veze sa pricom, da je negde u to vreme veliki hidroavion izgubio bitku sa kopnenim bratom, iako je na prvi pogled izgledalo logicno da hidroavion uziva prednosti kakva je, recimo, zgoda da mu ne treba aerodrom, da moze da sleti na bilo koju zgodnu i prigodno uredjenu vodenu povrsinu, povrsinu cije uredjenje kosta neuporedivo manje nego izgradnja modernog aerodroma koji su jos u to vreme postajali sve vise i skoro iskljucivo betonski i skupi. Sta vise, razvoj hidroaviona amfibije je, tako je izgledalo, nudio resenje i za one delove planete gde dovoljno vode nije bilo.
Presudio je – rat. I u ratu razvijena mreza kopnenih aerodroma.
Sreca je i sticaj okolnosti da je ratovao i uzajamno se unistavao takozvani razvijeni deo sveta koji je zahvaljujuci tome u ratu dobio mnostvo aerodroma i razradjenih vazdusnih puteva koji su se namestili bas na vreme da posluze naglom posleratnom razvoju civilne avijacije.
Brabazon komitet je u svom izvestaju i specifikacijama, tacnije preporukama koje su ga pratile, medju tipove ciji je razvoj preporucivao uvrstio i Type IV koji je trebalo da bude takozvani North Atlantic Mailplane pokretan mlaznim motorom.
Posla se prihvatio De Havilland – posao se jos nije zvao Comet – i posao zasnovao na svom Goblin motoru sa centrifugalnim kompresorom koji je mogao da istera nepunih 1400 kg takozvanog statickog potiska; uradjene su brojne studije koje su se bavile brojem motora koji bi trebalo da pokrecu novi avion i razmatrala su se varijante sa 3 ili 4 motora, dok je aerodinamika krenula sa vise entuzijazma – od razmatranja modela sa delta krilima koji ne bi imao repne komandne povrsine, pa sve do oblika novog aviona koji bi bio takozvani dvotrupac. 
Za teret je kao cilj bila odredjena kolicina od oko 1000 kg poste i 6 putnika u mesovitoj ili do 36 putnika u cisto putnickoj varijanti.
Koje zbog toga sto je vec poceo Hladni rat, koje zbog glasova da konkurencija ne spava, novi avion je bio dobro cuvana tajna tokom celog perioda projektovanja i izgradnje prototipa i tajna je ostao sve do jula 1949. kada je iz hangara fabrike u Hatfield-u izguran i na kratko pokazan novinarima novi avion koji je bio neocekivano konvencionalnog izgleda: niskokrilac sa kruznim presekom trupa, repom klasicnog izgleda i strelom krila od 20 stepeni. 4 de Havilland Ghost motora su bila smestena u korenu krila sa uvodnicima vazduha gotovo na samoj napadnoj ivici krila.
Malo cudno je delovala cinjenica da su oba prototipa imala po jedan veliki tocak stajnog trapa, ali je neobojeni avion koji je blistao svojim aluminijumskim povrsinama bio – to danas niko ne moze da spori – glasnik novog doba u vazduhoplovstvu.
Imao je i jednu dizajnersku bravuru: cetvrtaste prozore putnicke kabine, bravuru koja ce ga kostati uspesne karijere. 
Prvi prototip, G-5-1, kasnije oznacen kao G-AVLG poleteo je 27. jula 1949, takoreci odmah posto su sa aerodroma ispraceni novinari – gest koji nije povecao broj prijatelja i navijaca de Havilland-a, ali nista nije moglo da spreci ushicenje do tada nevidjenim karakteristikama jednog putnickog aviona: skoro duplo veca brzina u odnosu na najbrze savremene putnicke avione i nezamisliva visina krstarenja koja je mogla da ide i do neverovatnih i za vojne avione tesko dostiznih 12000 metara.
Tokom programa ispitivanje avion je pokazao koliku revoluciju donosi civilnom vazdusnom saobracaju: do Rima je leteo za manje od 2 sata, a aprila 1950. Kaira se domogao za malo vise od 5 sati leta.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Comet_First
Comet 1, BOAC G-ALYS: prvi mlazni putnicki avion koji je dobio saobracajnu.

Sve je izgledalo da bolje ne moze biti: BOAC se preporucio za 9 aviona, Air France i Union Aeromaritime de Transport (UAT) su bili vidjeni kao prvi kupci. Canadian Pacific Airlines i Royal Canadian Air Force su se upisali za 10 novih aviona za tu priliku obelezenih kao Comet IA sto je obelezavalo verziju nesto povecane tezine i kolicine gorivasa motorima Ghost kojima je dodato ubrizgavanje vode.
Pocelo se i sa radom na Comet 2, predvidjenom za transatlantske letove koji je trebalo da ima Rolls Royce Avon motore sa aksijalnim kompresorom.
Izgledalo je da se sreca osmehnula sivoj posleratnoj Britaniji: izgledalo je da se pruza prilika da se nadoknadi vreme koje je pojeo rat, a perspektive novog aviona su bile vise nego dobre. Svojim izgledom i karakteristikama je kupio cak i poslovicno ljubomorne Amerikance.
U verziji putnickog aviona za 36 putnika Comet 1 je dobio sve neophodne dozvole i pusule 22. januara 1952. da bi maja iste godine BOAC inaugurisao prvi redovni komercijalni let jednog mlaznog aviona, i to na liniji London – Johanesburg.
2. maja je kapetan A. M. Majendie podigao G-ALYP sa aerodroma Heathrow i krenuo ka Juznoj Africi sa planiranim sletanjima za tankovanje u Rimu, Bejrutu, Kartumu, Entebbe-u i Livingstone-u. Let je iznosio 10,821 kilometar i trajao je 23 sata i 34 minuta.
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Comet_Johansburg
Comet 1, G-ALYP, Heathrow: Povratak iz Johanesburga, 23 sata i 57 minuta u vazduhu.
Zavrsen je prvi leta prvog mlaznog putnickog aviona koji je leteo po utvrdjenom redu letenja.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Comet_Pass
Avion je brzo postao popularan, a kako i ne bi kada je bukvalno prepolovio vremena putovanja, privlacio je nepodeljenu danas bi se reklo medijsku paznju, ali je nekoliko aviona imalo i pomalo problema kao sto su malo teza i nikada objasnjena sletanja. 26. oktobra 1952. je BOAC G-ALYZ tesko ostecen prilikom poletanja sa rimskog Ciampina, ali je za nesrecu okrivljen kapetan aviona koji je promptno bio premesten na voznju teretnjaka.
Izgledalo je, sve do 3. marta 1953. godine da je svet usao u mlazno doba i da problema, osim onih uobicajenih, nece biti.
Tog dana, 3. marta 1953. godine, se Comet 1A, CF-CUN, putujuci na isporuku Kanadjanima, srusio prilikom poletanja sa aerodroma u Karaciju.
Istraga je pokazala da Comet-ova brzina sletanja zna da se nekontrolisano poveca sto je tlo blize – sto je objasnilo neka dotadasnja teska sletanja, pa je kao rezultat modifikovana napadna ivica krila.
U medjuvremenu je BOAC nastavio da preuzima narucene Comet-e i da ih angazuje na svojim takozvanim istocnim rutama.
Na jednoj od njih je, tacno godinu dana posle BOAC promotivnog leta, i doslo do prve katastrofe u redovnom saobracaju. 2. maja 1953. G-ALYV se srusio polecuci iz Kalkute ka zapadu. Poginulo je svih 43 putnika i posadu. Avion jeste penjuci se uleteo u turbulencije, ali je pomalo pocelo da biva jasno da se sa dve nesrece u nepuna 2 meseca dogadja nesto sto u najmanju ruku poziva na oprez.
Bilo je malo price o nepravilnim rasporedima tereta, ali se na tome sve i zavrsilo.
I ostalo na tome do 10. januara 1954. godine kada se G-ALYP raspao u vazduhu, penjuci se na letu iz Rima ka Londonu. 35 putnika i posada su poginuli, a svi Comet-i povuceni iz sluzbe.
Ubrzana istraga i preko 60 modifikacija za koje se verovalo da su otklonile moguce uzroke problema su u martu iste godine vratile Comet-e na nebo.
Metod koji su nazvali trial-and-error je omanuo vec 8. aprila, petnaestak dana posle vracanja Comet-a u sluzbu: G-ALYY, iznajmljen South African Airways-u, srusio se u blizini Napulja: 21 putnik i posada. Avioni su ponovo prizemljeni, a dozvole povucene.
Od aviona koji se srusio kod Napulja bukvalno nije ostalo nista, ali je zato Royal Navy napravila cudo sa ostacima aviona koji se raspao iznad Elbe.
Izvucena je, izronjena tacnije, velika vecina delova koji su ponovo sastavljeni u Royal Aircraft Establishment, Farnborough, gde je trebalo da se sprovedu istrage.
Uporedo s tim, i majka svih parlamenata je pocela sa sasluzavanjima, pa se doslo do zakljucka da je za sve kriv zamor materijala koji je okrivljen za katastrofe kod Napulja i Elbe. Kalkuta nije obuhvacena ni jednom istragom.
Istorija ispitivanja uzroka pada Comet-a je istorija nastajanja modernog civilnog vazduhoplovstva, onakog kakvo danas znamo: pored mnogih saznanja do kojih se doslo istragama, saznalo se i naucilo kako istrazivati udese sto je nimalo nevazan deo modernog vazduhoplovstva i njegovog nastojanja da postane ostane najsigurniji oblik transporta koji je covek izmislio.
Ispitivani Comet je, na primer, bio zaronjen u za njega specijalno napravljeni bazen napunjen vodom.
Neke od optuzbi i kontroverzi koje su pratile optuzeni avion ostale su i danas: jednostavno, bilo je previse toga novog i nepoznatog, a primenjenog na novom avionu.
Zamor materijala je bio pokrice za sve, samo sto se ovde radilo o zamorima i pojavama dotle nevidjenim; iako se uzroci pada Comet-a mogu podvesti pod zamor, ostale su kontroverze u kojima je, na primer, potezan i primer jednog Junkersa F13 koji se srusio daleke 1930. negde u Engleskoj, i kod koga su – setio se neko – bile iste okolnosti koje su, tvrdilo se, zadesile nesrecne Comet-e. Avionu je, naime, tokom leta iz cista mira otpao rep, a na ostacima materijala i mestu loma su nadjena ostecenja slicna Comet-ovim.
Avion se raspao u vazduhu i to je bilo nesporno; stvari su postale manje sporne kada je u ostacima masine koja se srusila kod Kalkute nadjen jedan deo, takozvani elevator spur, koji nije nadjen medju ostacima aviona izvadjenim kod Elbe. To, konstatovanje da postoje vibracije koje ne samo da se nisu mogle predvideti nego ni izmeriti tadasnjim instrumentima bilo je od male utehe ljudima koji su Comet napravili, a i celoj britanskoj vazduhoplovnoj industriji.
Koliko se zna, tadasnji najveci tehnoloski, ne komercijalni, konkurenti, Sovjeti, slicnih problema nisu imali. Komercijalni konkurenti sa druge strane okeana koji su vec uveliko radili na Boeing 707 i Dc-8 su u letu hvatali svaki podatak do koga su mogli da dodju, a koji je bio vezan za probleme koji mogu da zadese moderni mlazni putnicki avion.
Tu se negde prica o ovom avionu i zavrsava: sa njim je zavrsen prvi period mlazne putnicke avijacije: verzija Comet 2 koja je cija je prva serija bila u proizvodnji dok se sve dogadjalo prebacena je RAF-u,  a produzeni i nedostataka oslobodjeni Comet 3 poceo je da leti jula 1954.
Da sve nije bilo toliko crno pokazuje i to da su na onim Cometima 2, uvaljenim Kraljevskom vazduhoplovstvu oni cetvrtasti prozori, inace identifikovani kao glavni krivci za raspadanje trupa aviona zbog (ne samo) nepravilne raspodele sila i njihovog nepozeljnog delovanja na cvrstocu trupa, zamenjeni klasicnim ovalnim prozorima.
Osim ojacanja konstrukcije kabine i izmene oblika prozora, na ovim avionima nisu radjene nikakve druge izmene.
Sve je bilo uzalud: naucioci su otkazali vec ugovorene narudzbe, poceo je rad na Comet 4, ali je bilo kasno: mlazni avioni koji ce da svet uvedu u novo doba nisu vise ziveli u Britaniji.
BOAC je 1958. ugovorio svoje prve Boinge.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat Mar 28, 2015 7:32 pm

Ali, u medjuvremenu, pojavio se drugi odnosno prvi odnosno drugi.
I to kao senzacija.

Туполев Ту - 104
Tupoljev Tu – 104


Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Heath_001
Ogradjen: specijalni avion za specijalnog putnika: Heathrow i avion koji je dovezao u London glavnog i odgovornog KGB-a.

Drugi ili prvi, kako se uzme, ovaj avion je septembra 1956. otpoceo redovni saobracaj izmedju Moskve, preko Omska za Irkutsk. U vreme uvodjenja u redovni saobracaj bio je jedini mlazni avion koji se time bavio: pojavio se, naime, dve godine pre nego su, oktobra 1958. predstavljeni Boeing – 707 i oporavljeni Comet 4.
Razvoj, projektovanje i proizvodnja ovog aviona bili su, svi se danas slazu, zavidno inzenjersko dostignuce: bez obzira na to sto je CCCP dokazao da tehnoloski ne zaostaje – svi su se jos secali Koreje – u modernim vazduhoplovnim konstrukcijama neke druge namene, putnicki avion je ipak bio dostignuce.
CCCP naime, glede putnickog saobracaja, nije imao bas i neka iskustva: masovni putnicki saobracaj nije spadao u prioritete raznih petoljetki, ko treba leteo je – mislim naravno na macane iz takozvanih struktura vlasti – ali, osim pouzdanih dvomotornih Il-12 i Il-14 aviona, CCCP nikada do tada nije ni pokusao da napravi cetvoromotorni putnicki avion.
Ako se ne racuna Tu-80 ili kako se vec oznacavao, nusproizvod sovjetskog programa izgradnje strategijskog bombardera baziran na kopiranju americkog B-29 koji im je pao s neba.
Sa jednim od osnovni preduslova da se dodje do ozbiljnog putnickog aviona – kabinom sa nadpritiskom – bilo je jos manje iskustva. U CCCP udobnost nikada nije bila prioritet, ali se kod mlaznih putnickih aviona kabina sa nadpritiskom postavljala kao neophodan uslov.
Avion je nastao kao deo siroko zamisljenog programa modernizacije civilnog vazduhoplovstva zapocetog 1953, ali je, da bi se redukovali troskovi, a pre svega vreme potrebno za razvoj – sumnje nema da je u igri bila i trka sa Zapadom – odluceno da se sto je moguce vise koriste vec postojeca iskustva i delovi.
A njih je bilo, i te kakvih: zvala su se Tu-16, u naoruzanje vec uvedeni bombarder sa koga su pozajmljena krila, rep, stajni trap i motorske gondole.
Sa trupom sale nije bilo, i to je mozda razlog zasto je Sovjete mimoislo gorko iskustvo Britanaca: razvijen je potpuno nov trup, bez dizajnerskih egzibicija, okruglog preseka, polumonokok. Avion je imao za zapadne standarde neuobicajeni ostakljeni, takozvani bombarderski nos u kome je bio smesten navgator, ali ostaje podatak da se tokom razvoja aviona razmatrala mogucnost da prostor za posadu bude potpuno odvojen od putnicke kabine sa natpritiskom. Ovo se objasnjavalo povecanim rizikom za moguc gubitak nadpritiska u ostakljenom nosu aviona ali su ti moguci problemi reseni ili se, barem, o njima nije culo.
Krila su dobila poprilicnu strelu – 30 stepeni na prednjoj, napadnoj ivici, i 37 stepeni na zadnjoj, a dva aksijalna osmostepena motora Mikulin RD-3 potiska zavidnih 6,750 kg smestena su u koren krila – resenje koje je onemogucavalo ugradnju uredjaja za preusmeravanje potiska, ali i resenje koje je civilna avijacija vrlo brzo napustila kao izrazito nepovoljno kada se radi o buci u avionu.
Avion oznacen kao CCCP Л5402 je prvi put poleteo sa Vnukova 17. juna 1955, da bi javno bio prikazan na Tusinu 3. jula iste godine tokom tradicionalnog dana avijacije.
Interesantno je da niko van Sovjetskog Saveza nije izvestio o tome.
Razloga, mozda, ima vise: ili se smatralo da se radi o nasminkanom bombarderu koga su Sovjeti gurnuli u vatru u sred price o mlaznim avionima, njihovoj buducnosti i problemima, ali sigurno i o skepsi i sumnjama u mogucnost da CCCP moze da uradi iole nesto ozbiljnije kada su mlazni putnicki avioni u pitanju.
Utoliko je bilo vece iznenadjenje, ali bas onako preko nosa, kada je 22. marta 1956. godine na Heathrow sasvim uredno sleteo jedan Tu-104 dovozeci jednog vaznog putnika.
Radilo se o generalu Ivanu Sjerovu, glavi KGB koji je dosao da pripremi zvanicnu posetu svog sefa Hruscova i njegove pratnje.
Usledile su i druge posete, pa je Heathrow imao prilike da vidi i po tri istovremeno parkirana aviona Tu-104.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Heath_002
Guzve na Hitrou su mogle i ovako da izgledaju: 3 Tu-104, tri mlaznjaka, sva tri sovjetska...

Prvi Tupoljev koji je sleteo na Heathrow bio je uredno ogradjen i Sovjeti nisu dozvoljavali pristup, ali je zato avion besomucno fotografisan.
Tuzna je cinjenica da su najbolji set fotografija uradili ljudi iz de Havillend-a sto nije ni cudo: problemi sa nesrecnim Comet-om su bili u jeku.
Avion je tih meseci, pre ulaska u redovnu sluzbu, bio nasiroko koriscen za letove sirom Evrope, vise propagandne nego promotovne naravno, da bi tek na pariskom aerosalonu 1957. godine stranim novinarima bio dozvoljen ulazak: prikazani avion, verzija za 50 putnika bila je po sovjetskom obicaju, podeljena na vise odeljaka sa sve barom. Avionu je, pomalo i zlobno, osporen dobar ukus po zapadnim merilima i sto se enterijera tice sto i nije bilo tesko: u jednom od odeljaka nalazila se zastakljena vitrina sa porcelanskim figurama, bilo je mesinganih ukrasa, a police za rucni prtljag iznad glava putnika bile su zeleznickog tipa. Podsmesljivi komentari su pominjali i miris deiznfekcionih sredstava sa sve formaldehidom.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Heath_004
Tu-104A, opet London: prilika za novinare.

Razvoj je isao dalje: jedna, vrlo mala serija, oznacena kao Tu104A mogla je da ukrca 70 putnika; dobila je Mikulin AM-3M motore potiska 8,700 kg i 1957. godine ju je Aeroflot uveo na liniju Moskva – Kopenhagen – London.
Avion je imao, slagali su se zapadni novinari kudikamo moderniji enterijer, ali su mesingani ukrasi i miris ostali kao predmet podsmeha.
Tada se, na jednom promotivno letu uprilicenom u Londonu za novinare, posumnjalo na povecani oprez konstruktora i probleme sa mogucim gubitkom pritiska u prostoru za posadu: navodno je primecena prebrza procedura zatvaranja vrata koja su delila prostor za posadu od putnicke kabine i malo previse teska konstrukcija istih.
Tom prilikom su i Sovjeti malo lazuckali tvrdeci da avion ima motore Mikulin RD-3 u verziji koja razvija vec 9,500 kg potiska, a prisutnim novinarima je ostalo zadovoljstvo da tvrde da bucnijeg aviona na svetu nema.
Zadovoljstvo sovjetskih promotera je bilo jos vece kada su na tu tvrdnju mogli da uzvrate konstatacijom da je to mozda i tacno, ali da trenutno ne moze da se proveri uporedjivanjem: Tu-104 je u tom trenutku bio jedini mlazni avion sveta koji je redovno leteo.

Ovo nije bio narocito uspesan avion: kao tehnoloskom dostignucu pripada mu mesto u istoriji vazduhoplovstva – komercijalno se, cak i za sovjetski sirokogruda shvatanja kada je ekonomicnost u pitanju nije isplacivao, pa ga je Aeroflot zamenio mnogo pogodnijim Il-18.
Pokazalo se kasnije da je bilo i problema kao sto su, pre svega, velika brzina sletanja koja je dostizala 300 km/h i zbog koje se avionu dogadjalo da naprosto odbija da sleti. Dolazilo je naime do takozvano ekranskog efekta koji je avion bukvalno gurao od piste.
Za sovjetske interne potrebe, avion je bio opremljen i kocionim padobranom u repu, ali je prizor putnickog aviona koji slece sireci padobran bio previse ekstreman cak i za oci na sve naviknute sovjetske klijentele. Utvrdjena je i tendencija aviona da naglo i iznenada gubi visinu sto je u nekoliko slucajeva dovelo i do katastrofe, ali ostaje i cinjenica da ti problemi nisu bili ni izdaleka razlog da se ovom avionu ospori da je bio uspesan drugi/prvi.
Izvodjen je u nekoliko varijanti, medju kojima i obavezna VIP, posluzio je kao prva vezbaonica za simuliranje bestezinskog kosmonautima koji su se spremali za neke druge letove i neka druga dostignuca, da bi svoj vek zavrsio prestankom proizvodnje 1960. godine do kada je ukupno proizveden tacno 201 primerak.
Posluzio je i za razvoj jos jedne verzije, takodje tehnoloskog soka za Zapad: iz njega je nastao poprilicno uspesniji Tu-124, prvi putnicki avion na svetu pokretan turboventilatorskim motorima.
U sluzbi je ostao do 1979, dok su neki primerci u uniformi leteli i osamdesetih godina proslog veka.
Ostace zapamcen i po tome sto je – na letu 902, Habarovsk – Moskva, 1962. godine, negde kod Krasnojarska, stradao od pogotka rakete zemlja – vazduh ispaljene greskom od strane neke jedinice koja je u tom podrucju vezbala.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Heath_003
Sovjetska skola dizajna i pilotska kabina rasnog bombardera okacena na putnicki avion: dugo se ispod zita drzao podatak da se piloti Aeroflota obucavaju na bombarderima Tu-16 ne bi li stekli licencu ili kako se to u CCCP vec zvalo za let na Tu-104.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sun Mar 29, 2015 8:58 pm

A onda je dosao marketing.
Dosao je nekako sam od sebe i svet koji je konacno mogao da putuje kao nikada do tada poceo je i da se prima na sliku  pilota natcoveka, muzjaka 100%, nekako kao na onoj reklami za Marlboro.
Dizajn i slika za javnost coveka koji vozi avion se ponekad nisu slagali bas nikako.
Sudeci, naravno, po uobicajenim i opsteprihvacenim macho uzansama.
Da nije tako, zar bi iko mogao da poveze, recimo, ovog pilota tadasnjeg vrhunskog mlaznog putnickog aviona:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Pilot

i dizajna:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104

Druga strana je stvarala svoju sliku:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Airline_Pilot_01

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Airline_Pilot_02


Posade su takodje posebna prica.

Posada Concorde-a pedesetih godina 20. veka:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Crew2

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Crew

I jedan njen istaknuti clan. Sa sve kutijom sibica, cigareta jos uvek nije bila krivicno delo:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Crew3

Jbg.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Lufthansa1965

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Hotpants

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Panam71

Cudno, ono sa Marlboro cigarete se dobije, nazre, tek kada se Zapad dohvati kamere da slika Tupoljeva:

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Tu104_Crew4

Kvarno pomalo doduse, jer ovaj clan posade upravo na radnom mestu konzumira svoj topli obrok.
Ko zna, mozda je - rekli bi zli jezici - za sovjetski topli obrok potrebno vise koncentracije nego za upravljanje Tu-104 avionom.

Fotografije je inace, mislim na b/w napravio izvesni i to vrlo Howard Sochurek, Life, 1958. godine kao prvi zapadni novinar pripusten u sovjetske najmodernije avione i takozvanu infrastrukturu.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Wed Apr 01, 2015 10:32 pm

Ernest Dryden
Negde se pise i Ernst Dryden.
(1887 – 1938)

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Dryden

Rodjen kao Ernst Deutsch u Becu, Austro Ugarska, ona KuK monarhija na koju svi toliko kukaju, bilo da za njom zale i da im nedostaje ili da i danas ne mogu da je smisle – takozvana istina je kao i obicno negde izmedju, a onog Beca, Beca kraja 19. veka i u godinama pred WW1 vise nema niti ce ga ikada vise biti.
Pilot KuK vazduhoplovstva (nebitno, ali dobro za image, pored toga sto ipak pomalo govori o kakvom se coveku radi), Dryden je 1926. izmedu Pariza i vajmarskog Berlina bio, izmedju ostalog, umetnicki direktor Die Dame, od nacista ubijenom nemackom ekvivalentu Vogue. I to kakvom ekvivalentu.
Bavi se – danas se to ruzno zove – advertisingom za takve klijente kao sto su Bugatti, Cinzano, Blaupunkt, Canadian Club…
1933. bezi, sta bi drugo, u Ameriku, Hollywood, sta bi drugo i gde bi mogao da zavrsi mali evropski izbeglica pogresnih gena.
U sturim podacima koji se o njemu mogu naci – kao i toliko novootkrivenih od strane novokomponovanih otkrivaca – obavezno se napominje da je, jel’ bio jedan od najuspesnijih komercijalnih umetnika svoje generacije ili svog vremena, sve jedno.
Radi kostime za The Prisoner of Zenda, 1937, The Garden of Allah, 1936, Marlene Dietrich, Charles Boyer, Basil Rathbone…
Nalaze ga mrtvog u svom stanu, sa telefonskom slusalicom u ruci…
Smrt daleko od Evrope, Nemacke…
I – naslovna strana modnog magazina Adam, 1930. godina.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Dryden_Adam_1930_2

Ili – kako treba da izgleda moderan muskarac, leti.
Na slici se vidi sve: i takozvani modni trend, i covek koji je radio naslovnu stranu.
Sve je tu, znace bolje oni koji se u modu razumeju.
Samo, model nije naslikan u nekoj marini, vez na koji je oslonjen nije vez neke jahte – tolike jahte ne postoje, one koje se velicinom upisuju u prikazane gabarite nisu od mode: naslonjen je na vez obicnog broda, pravog, nije vazno kakvog, koje vrste, poruka je skitnica, avantura, putovanje, ne u prvoj klasi...
Modne casopise ne cita fukara, oni se za fukaru i ne prave, uostalom. Nesto drugo je vazno: nacin oblacenja fukare je sisao u modu, couture….
Ostalo su takozvani modni detalji, a pantalone vezane esarpom su samo couture izraz za pantalone koje drzi obicno parce konopca.
U svetu koji je obilovao skitnicama. I u kome je moglo da se skita.
Izistinski.
Muskarci, muska moda, na pragu jednog doba u kome ce moda te vrste da postane strasno uniformna bolje uniformisana, moda muskaraca koji nose kisne mantile okovratnika obavezno podignutih, kada nije bilo politicki nekorektno biti zatecen sa cigaretom. Smrt ili zdravstveni problemi vezani za pusenje su bili sasvim sporedna stvar u svetu u kome ce smrti biti na pretek.
Prica ili modni trend koji su se zavrsili holivudski virtuelno na onom aerodromu u Kazablanci, sa Bogartom u onom mantilu, u sasvim neafricki kisno i vlazno vece.
Vlazno kao oci Ingrid Bergman, vece Evrope 1942. godine, rezirano ocima Evropljanina.
Cudno, Kazablanka – mislim na film – skroz americka: naivna koliko samo moze biti naivan Hollywood koji se nasao pred izazovom da predstavi nemacku uniformu ili vodju nekog evropskog pokreta otpora onako kako oni nikada nisu izgledali niti ce izgledati. Mozda je Rick, mada sumnjam, trebalo da bude Amerikanac koji samo sto nije spasao svet, ali vece na aerodromu Kazablanke je evropsko da evropskije ne moze biti. 
Neke druge mode ce tek da dodju, posle rata, kad svet skine uniforme, ali – Ernest Dryden, Adam, Die Dame.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1927-2_DieDameCoverErnstDryden

Ostao je samo Vogue.
Nemackoj je ostala – Burda.
Solidna kao Mercedes.



_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
паће

Posts : 19891
Join date : 2012-02-12
Location : Outest space!

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by паће on Wed Apr 01, 2015 11:10 pm

Ал' кад те већ не мрзи да пишеш толико (на труду и осталом свака част), што се не потрудиш да пишеш једнозначно?


Da nije tako, zar bi iko mogao da poveze, recimo, ovog pilota tadasnjeg vrhunskog mlaznog putnickog aviona

Па, могао би да га повезе било који таксиста, било то тако или не. А што питаш?


_____
  ослаби ко је био јак, поправи се ко је био покварен.
  ботаника је наука о ботовима

  gosh vs heck ends in a dang
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Wed Apr 01, 2015 11:25 pm

паће wrote:Ал' кад те већ не мрзи да пишеш толико (на труду и осталом свака част), што се не потрудиш да пишеш једнозначно?


Da nije tako, zar bi iko mogao da poveze, recimo, ovog pilota tadasnjeg vrhunskog mlaznog putnickog aviona

Па, могао би да га повезе било који таксиста, било то тако или не. А што питаш?
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 3579118792 




Исправљено wrote:Да није тако, зар би ико могао да повеже, рецимо, овог пилота тадашњег врхунског млазног путничког авиона...


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sun Apr 05, 2015 9:15 pm

Cigareta, cigara, cigar duvana....

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Man_smoking_cigarette

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Nur_eine_Zigarette_04_resize

Mali beli stapic koji na jednom kraju sagoreva vecom ili manjom brzinom  sto zavisi uglavnom od kvaliteta i o cemu cemo kasnije.
Produkt sagorevanja, dim karakteristicnog mirisa, udise se, duboko ili manje duboko, a negde na putu belog stapica koji se drzi u ruci na najrazlicitije nacine – sto je, opet, veoma vazno i karakteristicno – do usana, takozvanih gornjih disajnih puteva i pluca, lezi odgovor, do sada neotkriven, sta je to sto ljude cini toliko zavisnim od – cigarete.
Hemija i zavisnost od nikotina na stranu, pominju se svakojake psohoanaliticarske gluposti.
Na stranu i sve one cigare, cigarilosi i njima pripadajuci aficionadosi sa sve foliranjima svake vrste, ovde je rec samo i iskljucivo o obicnoj, najobicnijoj radnicko-seljacko-sluzbenicko-domacicko-vojnickoj cigareti u svim njenim oblicima.
Od zavijane, iskljucivo rucno, i u novinski papir ako treba - pomoc raznih smesnih ortopedskih pomagala se ne racuna - pakovane u papirne kutije koje znaju da se izguzvaju tako i toliko da do neprepoznatljivosti dovedu sadrzaj odnosno samu cigaretu; ko nije barem jednom u zivotu zapalio spljostenu i skoro do loma savijenu cigaretu ponudjenu iz u dzepu zguzvane kutije, taj kao da nije ni pusio.
Prodavala se na komad, iz mode su izasla velika pakovanja sa po 200 cigareta (ne takozvani boksovi!!!), bila pakovana u limene kutije, uguravana u vojnicka sledovanja, ona takozvana ratna, ali isto tako besomucno trazena po budzacima stambenog prostora u kome mora da ima, znam sigurno, negde zaturena jedna kutija sa nekoliko cigareta.
U slucaju da napolju pada kisa, da u blizini nema mesta na kome cigarete mogu da se kupe.
Bila je i – novac.
I to itekako cenjen novac; danasnji pobornici zdravog zivota bi se zgrozili i svakojakim drvljem i kamenjem obasuli politicku korektnost tvrdnje da je ponegde i ponekad vredela koliko i parce hleba nasusnog.
Oni koji su vodili ratove u 19. i 20. veku – ne bi.
Ne bi, jer je empirijski utvrdjeno da ce vojska koja ceka neposredno izginuce, radije da ostane bez hleba nego bez duvana.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Nur_eine_Zigarette_01_resize

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Nur_eine_Zigarette_02_resize

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Nur_eine_Zigarette_03_resize

Sama je stvarala svoj takozvani imidz na koji su se kasnije kacili mnogi: od muzevnih likova koji se bave nekakvom akcijom ili im je svake akcije dosta, do seks bombi, sa svim nijansama izmedju; bila je nepopravljivo intimna, toliko intimna da je mnogo pre prezervativa i na mnogo lepsi, pa ako se hoce i romanticniji nacin, obelezila bezbrojne koituse, postkoituse ako cemo pravo.
Opet, sto se takozvanog muskog dela covecanstva tice, tesko da ce iko moci da porekne caroliju druzenja i razgovora o svemu i svacemu, negde u tami, kada se lica sagovornika povremeno osvetle samo svetloscu cigareta, dok se cigarete ostalih u pomenutom mraku motaju negde sa zvezdama.
Pod uslovom da ne pada kisa, naravno.
Ima jedna, ruska valjda, izreka koja oprilike glasi da je samome pusiti i umirati tesko.
Ima i neke gorke tuge pri pomisli na ljudska bica kojima je cigareta od svih stvari ostala jedino zadovoljstvo, jedini prozorcic u neki san ili neke snove, ili samo lazni predah izmedju dve pogibije.
Od rovova Some ili Verdena, do ruskih nedodjija, u svim vojskama Evrope pa i sveta, u poslednjih 100 – 150 godina.
Nema boljeg dokaza za ovako nesto od one poslovicne cigarete ponudjene osudjenom na smrt.
Daleko od toga da je cigareta samo ratni, vojni rekvizit; ona je itekako i mirnodopska: zenski deo sveta, je – cini mi se – u cigaretu uneo nervozu, a zene su, nesporno, daleko nervozniji pusaci od muskaraca.
Zensko baratanje cigaretom nikada nije porodilo onaj muskaracki poziv na predah poznat kao daj da sednemo i zapalimo, jer su one, u besomucnoj, vecitoj i tako vaznoj trci za svakodnevnim gradjenjem i skucaanjem, svemu dodale i – kafu.
Razlike izmedju ova dva pomenuta nacina konzumacije cigareta – mislim na zenski i muski – gotovo i da nema.
Osim u jednom: muskarci uz cigaretu mogu i da – cute.
Cigareta i kafa to ne podnose.
Nikako.
Otrovna je, stetna u svakom pogledu.
I niko kao ona,  cigareta mislim, ne pokazuje tako dobro svu licemernost modernih takozvanih postindustrijskih drustava ili kako se to vec danas zove, koja kite kutije cigareta najjezovitijim opomenama o najjezovitijim opasnostima kojima se pusacki deo sveta izlaze, a da pri tom zdusno i iz sve snage broje bele parice sakupljene od taksi na te iste cigarete.
Licemerno je i sklanjanje proizvodnje cigareta, ali i njihove potrosnje, u takozvane nerazvijene ili manje razvijene zemlje.
Isto kao sto je licemerno i proterivanje pusaca napolje, mislim na najrazlicitije zabrane pusenja; takozvani zakonodavac, ‘ajde da se zadrzimo samo na Srbiji, koji bez trunke, truncice odgovornosti truje citavu populaciju mlekom sa enormno visokim sadrzajem stetnih supstanci, zabranjuje i kaznjava pusenje; trovanje celih gradova, Panceva na primer, sa sve sirenama za hemijsko biolosku opasnost i da ne pominjemo.
Grupice, ponekad gomile jadnika koje mozete videti kako puse ispred najrazlicitijih ustanova – od banki do drzavnih nadlestava, su takodje slika i prilika opstedrustvenog licemerja glede cigareta; pomesani sa neradnicima kojima je cigareta prilika da se izvuku od posla i koji su, po pravilu, najglasniji kada su losi uslovi za pusace u pitanju, pravi pusaci gube i ovu bitku: naime, svako zna da je bolje uopste ne pusiti, nego pusiti propisano, okruzen slucajnim ljudima sa kojima ne biste ni tramvaj cekali, a kamoli razgovarali.
Uz cigaretu.
Rodila je, u svojim najboljim danima, i svojevrsna pravila ponasanja: bila je predmet, jedan od retkih, koji nije bilo zazorno ili neprijatno traziti od nepoznatog na ulici.
Govorim, naravno, o teskoj nuzdi, a ne o – grebanju.
Grebanje je imalo i modalitete poznate kao i jedna za posle ili moze jos jedna za drugara.
U drustvu se obavezno nudila i obicno prihvatala osim u slucaju takozvanih principijelnih pusaca manijakalno vezanih za jednu jedinu vrstu cigareta; princip koji je u vodi padao cim zagusti i kada je na snagu stupao jedini i veciti pusacki princip poznat kao daj sta das.
Ponudjena i prihvacena, uvek je bila znak pomirenja ili poziva na razgovor sto ce reci da je cinila ljude tolerantnijima.
E, a onda su dosla nova vremena.
Vremena svih mogucih globalizacija pa su cigarete postale isto ono sto su postale automobili, na primer.
Identicne, skoro pa bezukusne, da bi se razlikovale samo po dizajnu karoserije.
Ili kutije.
Paklice, ako je neko zaboravio.
Ustrojili su je, kastrirali: nema vise smrada teskog crnog africkog duvana iz dimecih Gauloises ili Gitanes, Caporal je zaboravljen, nema zutog hercegovackog duvana, nema imena reka, pogotovo nema rucno pravljenih turskih ili egipatskih cigareta.
Nema, osim po imenu, Camela, Laki Strajk, Cesterfilda, a Marlboro je postao tim formule 1 ili tako nekako.
Nema cudno parfimisanih americkih cigareta sezdesetih, bas kao sto nema bljestavih i obecavajucih reklama za cigarete u LIfe-u i ostalim sarenijim magazinima.
Dodaju im ugljene i sta ti ja znam filtere, kuglice koje na pritisak pucaju dajuci cigareti ukus mentola; koliko su nisko pale mozda se najbolje cuje iz primedbi danasnjih pusaca koji od ove cigarete kaslju, a od ove ne.
Ili manje.
U stvari, sto se dizajna tice, bile su, kao i svaka zivotno vazna stvar, izuzetno jednostavne: od klasicne cigarete bez filtera, zavisno od tehnologije manje ili vise spljostene do sasvim okrugle, sa kasnije dodatim filterom koji je isprva bio bele boje, da bi negde krajem pedesetih godina 20. veka, u Americi, dobio ko zna zasto neku cudnu narandzastu boju sa obaveznim belim pegama.
I – to bi bilo sve.
Kutija, paklica, prosla je kroz nesto vise inkarnacija, da bi danas zavrsila sa onim smesnim poklopcem; zaboravljeni su oblici koji su imitirali tabakeru – njih su se u bivsoj Jugoslaviji najduze drzali bosanski proizvodjaci, dok se u svetskim razmerama najduze zadrzala kod grckog Papastratosa dok ga nije pomela EU regulativa.
Vidimo i sa kakvim rezultatom.
Cigareta, ona prvobitna, vadila se vrhovima prstiju, jer po defaultu, cigarete puse radni ljudi prljavih ruku, jel' tako, tako je, dok su filteri, dakle deo koji se stavlja u usta, i dan danas izlozeni prstima bili ti prsti prljavi ili ne.
Ko ce ga znati zasto; osim u slucaju jedne zaboravljene cigarete poznate kao Filter 57 koju je neko pametan zapakovao tako da vadeci cigaretu iz kutije rukama dodirujete kraj koji se zapaljuje.
Danas je, kad joj mnogi predvidjaju kraj, postala subverzivna kao sto to postane svaka zabranjena stvar; piska dimnog alarma koja odjekne iz toaleta nekog hotela, poslovne ili javne zgrade nepogresivo odaje ilegalca, teroristu bezmalo, pa bio to samo sludjeni i izbezumljeni zavisnik od duvana; pogledajte prolazeci, obratite paznju na javne zgrade, studentske domove, hotele nize klase bilo gde u Evropi, narocito EU Evropi: garantovano cete iza nekog od odskrinutih prozora primetiti dim pa cak i u najneudobnijem polozaju sklupcanog pusaca koji ga ispusta.
Kako drugacije i da bude u svetu u kome se Red Bull smatra drustveno prihvatljivom zamenom za cigarete, a Facebook za sve ono sto uz njih ide.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Wed Apr 08, 2015 12:10 am

Le colonel Rol-Tanguy
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Rol_tanguy

Drugi svetski rat je upoznao generale i generale: oni pravi, iza kojih su uspele da ostanu neke drzave i neke vojske ucili su i naucili kako da se suprotstave generalima po default-u, pripadnicima jedne kaste kojoj je, valja se nadati, odzvonilo za sva vremena: nemackim generalima.
Oni koji nisu bili te srece da izmedju njih i Nemaca bude jedan Kanal ili ruska prostranstva sa milionima ljudi, morali su da se snalaze kako znaju i umeju, da prave sopstvene generale u jednom ratu koji je pomenuti profil kadrova ekspresno brzo skolovao ne pitajuci za prethodno zanimanje i interesovanja.
Postojala je i jedna grupa generala, izmedju: generali bez drzave, generali cija se drzava privremeno iselila pred nemackom najezdom: neki od njih imali su srece, neki nisu.
Jedan pukovnik/general, nekako motkast po izgledu, ako se malo poigrate njegovim imenom na francuskom cete dobiti bas taj izraz – Dve Motke – uspeo je da postane simbol. Iz daleka, vestinom diplomate, upornoscu i lukavstvom, uspeo je da Francusku odrzi kao pripadnika prave strane.
U samoj Francuskoj, rat, otpor su predvodili neki drugi ljudi. Imali su, nije da nisu, i neke prednosti: organizaciju prilagodjenu delovanju u uslovima kada se ne zivi u ljubavi sa vlastima, aparat, ljude ubedjene u svoj cilj, politiku otpora Nemcima po svaku cenu. Jednom recju, bili su snaga sa kojom se moralo racunati, a i najokoreliji antikomunisti ce tesko da im – kao takvima – odreknu pravo da imaju i neke politicke ciljeve. Komunisticku Francusku, na primer. Ako je moguce, naravno.
Nije bilo. 
Presudila je – geografija.
Po Istocnoj Evropi na vlast su dolazile Partije sa jedva cetvorocifrenim brojem clanova, Partije cije je rukovodstvo provelo rat u Moskvi (bas kao sto su Dve Motke rat provele u Londonu), dolazile na vlast na sojetskim tenkovima; ne racunajuci jednu ludu zemlju koja je – po svom obicaju - morala mimo sveta, onako kako niko drugi nije…
U Zapadnoj Evropi se ponavljala ista stvar samo je predznak bio drugaciji.
Izmedju, Evropa je – ratovala. 
Doduse, kako kad i kako gde.
Moglo je, na primer, i ovako:
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1219419853_07zucca
Predstavljanje modela za sezonu jesen-zima 1941 na Hippodrome de Longchamp

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1219420047_10zucca
Restons Parisienne...

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1219419143_11zucca
Boulevardiers…

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 1219421394_09zucca
Nije linija Paris – Shanghai: samo pariski taksi…

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Arletty
Zvezda…

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Rol_tanguy
Henri Tanguy, poznat kao Henri Rol-Tanguy, poznat kao Colonel Rol (1908 – 2002) bio je sve ono sto gornje fotografije nisu:
Bretonac, rodjen u porodici pomorca, dosao u Pariz i zaposlio se kao poslovicni metalski radnik, pristupio komunistima, vojni rok u Alziru, zuavski puk, Spanija i njen rat, politicki komesar André Marty bataljona i XIV Internacionalne brigade, ranjen na Ebru, povratak u Francusku, rat i kapitulaciju uredno docekuje kao pripadnik vojske sopstvene zemlje, ilegala i organizacija pokreta otpora.
Uspesna.
Toliko da je ovaj covek docekao i na tanjiru Zapadnim saveznicima i generalu u njihovoj pratnji predao Pariz.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Resist
Colonel Rol-Tanguy, Général de Lattre de Tassigny, Jacques Monod, AKA Commandant Malivert

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Degaulle1944montparnasse
Sa generalom…. Dva generala u stvari: jedan je Philippe François Marie Leclerc, comte de Hauteclocque…

I – sta se moze: nesto sto se zove odnos snaga, omogucio je generalu da vodju pokreta otpora potapse po ramenu i zahvali mu se.


Rol Tanguy je nastavio da sluzi u vojsci post WW2 Francuske, do kraja rata i kasnije, po napustanju vojske, pocetkom sezdesetih, nastavio je sa karijerom komunistickog aktiviste i dogurao do centralnog komiteta, cini mi se.

Ipak:
Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 614px-Avenue_du_Colonel-Henri-Rol-T



Geografija je cudna rabota: istog tog avgusta 1944. godine, na drugom kraju Evrope – u Varsavi – nije se nasao ma i jedan jedini pitomi i humani nemacki general, kao sto je bio komandant Pariza, koji je, eto, pregovarao i koga su ubedili da nije lepo razoriti Pariz: Varsava je imala da plati.
I – platila je. Bas kao i neke Budimpeste, Beogradi…
Oko sudbine kojih se nije nikom razgovaralo/pregovaralo osim preko nisana i hiljada tona celika i eksploziva…. I brda rusevina.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
PopeЧе

Posts : 622
Join date : 2014-12-06

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by PopeЧе on Wed Apr 08, 2015 1:01 am

Rol, komunista al' dobar čovek.
паће

Posts : 19891
Join date : 2012-02-12
Location : Outest space!

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by паће on Wed Apr 08, 2015 6:29 pm

шумидер-модер wrote:Od zavijane, iskljucivo rucno, i u novinski papir ako treba

Видео сам једног из Црње (рекао бих Нове, ака Мађарске, а можда и из Ђурине Српске Црње, где ваљда живе српски црнци) како је у препуном шинобусу извадио кесицу свог авлијског дувана, неферментисаног, и завио је у пола листа клозет папира. Госпођа која се дотле мрштила на наш 57 ипак није пала у несвест.

Nema boljeg dokaza za ovako nesto od one poslovicne cigarete ponudjene osudjenom na smrt.

Та цигарета продужава живот; непушаче стрељају одмах. Но, зато непушачи умиру здравији.

Ајде још једна бесплатна мудрост: научно је и непобитно доказано да пушење скраћује цигарете.


Rodila je, u svojim najboljim danima, i svojevrsna pravila ponasanja: bila je predmet, jedan od retkih, koji nije bilo zazorno ili neprijatno traziti od nepoznatog na ulici.

Пушачи су највећа мафија на свету - не знам за случај да је неко неком одбио запаљење. Међутим, десило ми се једном да сам изашао испред некакве робне куће (у тамоу) док даме пазаре, а упаљач остао у жениној ташни. Затражим светлост ("got a light?") од неке девојке, но њен упаљач откаже послушност; узмем њену цигарету, строго пазећи да не додирујем филтер (знам Амере, чувене бактериофобе), препалим жар на жар, она прими назад своју цигарету, погледа је као крава мртво теле, угаси је и оде. Баш су шашави ти Амери.


Nema cudno parfimisanih americkih cigareta sezdesetih, bas kao sto nema bljestavih i obecavajucih reklama za cigarete u LIfe-u i ostalim sarenijim magazinima.

Нема их ни тамо. Можда неке дамске да су имале неки шмек, ово остало све нешто иди ми дођи ми.

Него су успели да сјебу чак и холандски дуван. Последњих година је нестало Самсона а остао само Друм, и паковање је онако орвеловски повећано са 200 г на 150, а овом је од шмека остало тек оно мало мириса који је некад имао кад сусед запали. Но и то је нестајало већ код трећег дима, а некад је трајало целу цигарету; успевао сам да осетим тај мирис и кад неко гаси. А кад сам припалим, то је стекло неки нови шмек, који највише подсећа на ону хемикалију којом се импрегнирају железнички прагови. Ту последњу лименку Друма смо на крају бацили, потрошили једва петину из ње, ужас.


Ko ce ga znati zasto; osim u slucaju jedne zaboravljene cigarete poznate kao Filter 57 koju je neko pametan zapakovao tako da vadeci cigaretu iz kutije rukama dodirujete kraj koji se zapaljuje.

Такозвана мајсторска цигарета, кад су ти руке умазане од моторног уља... и још увек је има, и прилично личи на оно што је некад била.


_____
  ослаби ко је био јак, поправи се ко је био покварен.
  ботаника је наука о ботовима

  gosh vs heck ends in a dang
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Wed Apr 08, 2015 10:46 pm

паће wrote:

Ko ce ga znati zasto; osim u slucaju jedne zaboravljene cigarete poznate kao Filter 57 koju je neko pametan zapakovao tako da vadeci cigaretu iz kutije rukama dodirujete kraj koji se zapaljuje.

Такозвана мајсторска цигарета, кад су ти руке умазане од моторног уља... и још увек је има, и прилично личи на оно што је некад била.
Видео ја, ма какви: није више пакован наопако, производи се у Македонији, а не више у Tobačna Tovarna...
И пробао:  Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 3405963423


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
паће

Posts : 19891
Join date : 2012-02-12
Location : Outest space!

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by паће on Wed Apr 08, 2015 10:53 pm

шумидер-модер wrote:
паће wrote:
Такозвана мајсторска цигарета, кад су ти руке умазане од моторног уља... и још увек је има, и прилично личи на оно што је некад била.
Видео ја, ма какви: није више пакован наопако, производи се у Македонији, а не више у Tobačna Tovarna...
И пробао:  Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 3405963423

Ма пробао сам и ја али ме се није ништа дојмило. С друге стране, године кад сам пушио седем ин педесет (лалински: десет до осам) су биле неке касне седамдесете и ране осамдесете. Не сећам се ни да је имао неки особит шмек, само да је дим био некако гушћи него код других.


_____
  ослаби ко је био јак, поправи се ко је био покварен.
  ботаника је наука о ботовима

  gosh vs heck ends in a dang
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Sat Apr 11, 2015 11:53 pm

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Nowotny_small

Jesen 1943, kapetan po imenu Walther Nowotny, star 23 godine, je od vodje nemackog naroda uz svoj gvozdeni krst sa viteskim krstom ili obrnuto, dobio hrastovo lisce, maceve i dijamante.
Kao 8 u celom Deutsche Wehrmacht.
Za 250 oborenih neprijateljskih aviona.
Prigodna parola u naslovu, otprilike da oluje jacaju narode, na Balkanu poznata kao na muci se poznaju junaci, je bas prigodna, onako propagandno: vec je jesen 1943. i stvari odavno ne idu kako treba.
Propagandna je i fotografija ovog starijeg maloletnika sa nadimkom Nowi, danas se obavezno doda i Austrijanca, pevaca u skolskom horu, koji je jednog brata izgubio negde u ili oko Staljingrada...
Jos se spore ko ga je i kako oborio ili se samo srusio, kada je krajem 1944. vracen da aktivno leti.

Skolovao se kod najboljih: brat Adolfa Galanda, Paul Galland, takodje as koji je stradao negde iznad Engleske, na Istocnom frontu pod komandom nikog drugog nego coveka po imenu Hannes Trautloft, 9 staffel JG54, poznat i kao Teufelsstaffel, u leto 1941. u vreme masovne pogibije Sovjeta i na nebu i na zemlji.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Avdejev_af

Samo, jedan covek po imenu Aleksandar Fjodorovic Avdejev, Александр Фёдорович Авдеев, leteci na dvokrilnom I-153, moze, mogao je da se pohvali time da je mladog i perspektivnog pilota lovca, mozda najboljeg koga je Luftwaffe imala, oborio.
Jula 1941.
Negde iznad ostrva Saarema, posle cega je Nowotny proveo 3 dana u gumenom camcu ploveci po Riskom zalivu, da bi se konacno uspeo da dokopa latvijske obale.
Avdejev se u leto 1942, upisao kao prvi sovjetski pilot koji se americkim lovcem Bell P-39 Aircobra namerno zakucao u neprijateljski avion.
I poginuo.
Dvadesetogodisnjaci protiv dvadesetogodisnjaka.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?
шумидер-модер

Posts : 1840
Join date : 2012-02-12

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by шумидер-модер on Mon Apr 13, 2015 8:03 pm

Oskar Dirlewanger
tacnije
Oskar Paul Dirlewanger
(1895 – 1945)

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Oskar_Dirlewanger

Tipican tip: oficir u WW1, ranjavan nekoliko puta, zaradio svu silu odlikovanja – od Gvozdenog krsta druge klase, preko Balkanskog krsta, do Nemackog krsta u zlatu.
Posle WW1 jedan od za Nemacku u to doba uobicajenih politickih angazmana: Freikorps i ulicne borbe po Ruru, Saksoniji i Gornjoj Sleziji.
Po Nemackoj se tih postversajskih godina vode pravi mali ratovi, Dirlewanger komanduje nekakvim studentskim motorizovanim odredom, sve pod komandom raznih Epp-ova, Haas-ova, Sprösser-a…. 
Borbe sa crvenima – ne treba zaboraviti da crvene sacinjavaju veterani iz WW1, za svaku tucu orni i svakoj tuci vicni. 
Republika i sloboda poklonjene Nemcima nisu njihove; oni se vec osvrcu ka nekom kome ce tu slobodu brze-bolje da povere, tutnu u ruke i ratosiljaju je se, a zainteresovanih ima tusta i tma.
On i studira: Univerzitet u Frankfurtu i Herr Doktor. Politicke nauke, sta god to u ta vremena znacilo, godina je 1922.
Pa clanstvo u NSDAP, partijski broj 1,098,716, kasnije SS broj 357,287, dakle nista prvoboracki, onako prosecno i za poprilicno Nemaca uobicajeno.
Nema posla za isluzenog vojnika i frajkorca: radi u banci, kao fabricki radnik, pa cak i ucitelj.
1934. biva optuzen za silovanje 13 godina stare clanice BDM sto mu dodje Bund Deutscher Mädel ili Savez nemackih devojaka: gubi posao, odlikovanja i biva isteran iz Partije.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 478761

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 BdM-04

Ponovo ga hapse zbog slicnih optuzbi i - laze ko kaze da Hitlerova Nemacka nije bila pravna drzava – sleduje mu 2 godine koncentracionog logora, inace standardna praksa za ovu vrstu kriminala.
Ovde se u pricu mesa prijatelj, kasniji  SS-Obergruppenführer Gottlob Berger, glava glavnog staba SS poznatog kao SS-Hauptamt, inace bliski prijatelj Hajnriha Himlera.
I prilika da se krivica iskupi krvlju, sto bi se u CCCP reklo: prikljucuju ga Legiji Kondor, Spanija, pun rok, od 1936. do 1939, priznato uspesan vojnik, opet nekoliko ranjavanja i – uz malu pomoc Bergera rehabilitacija, vracen je u Partiju, vracen mu je i doktorat.
Pocinje WW2, pridruzuje se Waffen SS-u, mota se po rubovima vojog dela ove organizacije koja nikada nije bila ono kako je danas predstavljaju. Diskretno se danas provlaci te da je Dierlewanger Battaillon bio sastavljen od bivsih kriminalaca, te od problematicnih – ovako ili onako – tipova.
Nece biti, a i nije bitno.
Malo sluzbe u okupiranoj Poljskoj, malo vrsenja duznosti komandanta logora, da bi februara 1942, kada u Rusiji vise ne ide kako treba dosla glavna stvar: sluzba u Belorusiji u kojoj glavu dizu partizani. 
Da ne bude zabune: Dirlewanger nije Einsatz, ni Gruppe ni Kommando.
Ne krstari on sistematski Belorusijom i Ukrajinom u organizovanom i sistematskom lovu na Jevreje.
On sa svojima samo obezbedjuje pozadinu kao prvi sneg belog i nevinog Wehrmacht-a.
U pojedinim akcijama ciscenja ostaje iza njih i po 14,000 leseva, a svedoci opisuju kako se ovak covek sa svojim oficirima zabavljao posmatrajuci delovanje inekcije strihnina ubrizgane zarobljeniku.
Mada je licno preferirao zarobljenice.
Spora nema: takozvanu hrabrost mu niko ne porice. Vodi, na celu je svojih ljudi u borbi, o cemu svedoci jos nekoliko ranjavanja.
Vraca se u Poljsku, taman na vreme da pripomogne gusenju Varsavskog ustanka.
Istice se, izrazito.
Kraj rata, grc, i zamalo da Dirlewanger dobije diviziju.
U stvari, jedno vreme se i vodi kao komandant divizije: 36. Waffen-Grenadier-Division der SS, mada za kratko.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Oskar-d-n

Ostace zapamcen kao SS-Sturmbrigade "Dirlewanger" poznatija kao Dirlewanger Brigade.
17. aprila 1945, je poslednji put u zivotu ranjen. 12 put.
Pada u ruke Francuzima, mali grad u Nemackoj, Altshauzen.
Cuvari u zatvoru su Poljaci.
Koji ga, krajnje politicki nekorektno, na smrt prebijaju.
I to nekoliko dana.
Juna 1945. godine.

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Oskar_Dirlewanger2
Zarobljenik.
Neko je mudro zastitio ovu fotografiju na kojoj se pored idilicnog Oskara vide i dva cuvara Zapada, sve prepuna osecaja vaznosti zbog VIP efekta. Istok Evrope, koji je tu negde samo nije za slikanje, ne misli niti oseca tako.
Ko ne veruje, moze da pita u Varsavi, keyword Wola. Belorusija se i onako ne broji.


Samo, nije ovaj covek, ma koliko to nekima danas bilo poprilicno potrebno, ni nacista ni nacizam.
Takvih kao on ima uvek, za sve rezime i za sve prilike; ako je u kojecemu i bio ekstreman, nije ni izdaleka bio opasan kao bilo koji prosecni. 
Svih fela, boja i opredeljenja.
Niti je od njegove u svakom pogledu uspesne karijere vaznija cinjenica da je umro od posledica torture.


_____
Dok si to smislio, na mom si visio.
***************************************
Je l imamo temu na kojoj pišemo o tome koliko je Biki lepa ili može ovde?

Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна... - Page 3 Empty Re: Da li su ljudi, ljudska bića, stoka, пучина једна грдна...

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Aug 22, 2019 1:22 pm