Rusija i sve vezano za nju

Share
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jun 01, 2017 10:31 am

Svi vi koji mislite da je Rusija savršena, znajte da se varate...


avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Fri Jun 02, 2017 7:46 am

Da li je realno da Rusija pušta ove pokvarene retarde sa Foxa, CNNa i slične da im troluju najbitniji panel na najvažnijem ekonomskom forumu iz godine u godinu? Prošle godine Farid Zakarija, ove godine Megan Keli, pa ima li tamo nekog normalnog u vrhu ruske države?


avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Sun Jun 04, 2017 3:40 am

Praslinov Putin je odlikovao Danila Granjina (pravo prezime German), nazvavši ga pritom vrhunskim moralnim autoritetom nacije.





Reč je o piscu koji je potpisnik "Pisma četrdeset dvojice" kojim je podržano bombardovanje parlamenta u oktobru 1993. i koji je ljude koji su se suprotstavljali divljoj privatizaciji i Jeljcinovoj neobuzdanoj vlasti i protivustavnim (ne)delima nazivao "komunisto-fašističkim banditima".


Sramno da sramnije ne može biti.
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jun 15, 2017 9:03 am

Auh... Lik na 1:29:50 zove iz Kijeva...

"Vladimire, zašto si nas napustio?"


avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Wed Jun 21, 2017 12:31 am

Štutgartski Auto-Zavod podriva koncept zapadne bezbednosti.
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jun 22, 2017 3:27 am

avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Mon Jun 26, 2017 8:25 am

Predsednik Rusije Vladimir Putin i pesnik Aleksandar Puškin dele drugo mesto na listi najznačajnijih ličnosti u istoriji, saopštio je list „Izvestija“ pozivajući se na rezultate istraživanja „Levada centra“.a

A na prvom mestu je...

Spoiler:
avatar

Posts : 39561
Join date : 2012-06-10

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by William Murderface on Sat Jul 01, 2017 3:18 am

Ostavljam Gargantui da ispodvlači


Екатерина Ентина: Русија никад није наметала Србији своју политичку вољу, Путину не смета да Србија уђе у ЕУ; Западна аргументација за Косово, 100 одсто легитимише Крим
субота, 01. јул 2017.
 Ако бих рекла да за Русију није проблематично што је премијерка Србије Ана Брнабић јавно декларисана као геј и прозападно оријентисана, то би било против моје савести, али би и супротан одговор био очигледно претеривање, каже Екатерина Ентина.
Русија је пре четири године донела Закон о забрани пропагирања хомексуализма, а сада ће њени највиши званичници морати да сарађују са премијерком Србије (државе која је њен највећи савезник на Балкану), која је јавно декларисана као геј. Питали смо Екатерину Ентину, професорку Националног истраживачког универзитета "Висока школа економије" из Москве и стручњака за Балкан, да ли ће ту бити проблема?
- Сваки премијер мора да брине о интересима свог народа, а очување добрих, пријатељских односа између Срба и Руса, њихово појачавање је у интересу наших народа. Тако отворено декларисана “нетрадиционална оријентација” Ксавеа Бетела, премијера Луксембурга, није сметала његовом састанку са Владимиром Путином у Сочију и дискутовању о свим горућим питањима и проналажењу узајамног разумевања.
Путин и још неки руски званичници више пута су рекли да Русија нема ништа против уласка Србије у ЕУ. Да ли је то заиста тако?
- Заиста је тако. Почетком двехиљадитих полазили смо од перспективе чланства свих земаља Балкана у ЕУ и подржавали смо је. Слична позиција је и сада. Она одговара и стратешким интересима руског бизниса у региону и политичким елитама. Верујемо да је криза у односима Русије и ЕУ привременог карактера и потребни смо једни другима у сваком погледу. Сигурни смо да ће се завршити период конфронтације који не удара толико по руским, колико по европским позицијама.
Русија јесте савезник Србије, бар кад је реч о Косову, о уласку КиМ у међународне институције, као што су УН, Унеско, Интерпол... Шта би то морало да се деси да Русија престане да брани српске интересе?
- Преферирала бих да чујем сасвим другачије питање: шта треба радити да се не деси нешто тако? Одговор је очигледан. Веома пажљиво поступамо према нашем посебном односу, пријатељству, припадности истој цивилизацији. То је колосално богатство. Њега не треба траћити. Супротно, треба га умножавати. У економији треба користити сваку прилику, сваку разумну идеју да би се повећала сарадња. У војно-политичкој сфери треба полазити од тога да нико други неће обезбедити нашу безбедност, тврду и меку, ако не ми сами.
Шта Србија даје Русији у замену за подршку? Да ли је реч о искреном пријатељству или о интересима?
- Безусловно то има везе и са пријатељством и са интересима. Једно је неодвојиво од другог. Србија без обзира на комплексност међународног лавирања пружа Русији политичку подршку. Прво што се не прикључује антируским санкцијама, а одлични примери су и оснивање Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином и рад који се активирао у оквиру међувладиних контаката. Постоје и многа друга питања због којих Србија заузима искључиву позицију у региону.
Ко има већи утицај на Србију - Запад или Русија?
- Формално - Запад. На страни САД-а и ЕУ су изузетан политички утицај и реални инструменти за његову реализацију, економско присуство које не ради увек за истинску економску модернизацију земље, много чешће за интересе искључиво Запада. Русија је трећи економски и политички, скоро једини међународни играч који доследно подржава Србе и нема за свој задатак доминацију у региону. Русија никад није наметала Србији своју политичку вољу.
Шта би се догодило када би се Србија одлучила за чланство у НАТО? Како би реаговала званична Русија?
- Одлично знате како би одговорили на ово питање наша војна лица, политичари, руководство. Нећу уместо њих то да понављам. Време је да се заврши бизарна политика конфронтације на континенту која штети свима. Треба се вратити ка руској понуди о стварању реалног заједничког система и обавезати за озбиљно разматрање перспективе склапања споразума о европској безбедности који смо неколико пута нудили нашим западноевропским партнерима.
Аргументација за Косово 100 одсто легитимише Крим
Да ли се између Крима и Косова може повући паралела?
- Да није било Косова и оне политике која је до њега довела, ни Крима не би било. Аргументација коришћена за оправдање Косова, посебно у меморандумима САД-а и Велике Британије предатих Међународном суду УН-а, 100 одсто легитимише Крим. Демантовати и дискутовати о томе је просто бескорисно.
(Блиц)


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Tue Jul 04, 2017 1:04 am

Ovoga ima samo u Americi.

Posts : 432
Join date : 2017-03-14

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by MNE on Mon Jul 10, 2017 6:55 am

avatar

Posts : 4766
Join date : 2015-11-21

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Gargantua on Thu Jul 13, 2017 12:27 pm


https://lareviewofbooks.org/article/privatizing-the-putin-presidency/

Privatizing the Putin Presidency
By Celluloid Liberation Front

JULY 13, 2017

THE MAIN CRITICISM that has been leveled against Oliver Stone following the airing of The Putin Interviews on Showtime is that he was too soft on the Russian president. “How could he cozy up to such a brutal autocrat?” Commentators, journalists, and comedians alike have taken umbrage with Stone’s convivial deference, not his inability to counter Putin’s arguments. Admittedly, the exchanges between the American filmmaker and the president of the Russian Federation border on the sycophantic. It is one thing to maintain a polite demeanor in front of a head of state; it is quite another to laugh at his sexist and homophobic jokes. But there’s a deeper flaw in Stone’s approach.
In all, The Putin Interviews are comprised of four hour-long episodes that go by with surprising ease.

The episodes follow a loose chronological order, touching upon the most salient moments of the last 30 years of Russian history, from the collapse of the Soviet Union to Russian hacking in the recent US elections. When parting for the last time, Putin asks the American director if he’s ever taken a beating. Stone asks why, and the Russian president tells him to get ready for one from the American public when the Interviews air. This, of course, is exactly what happened. Yet what both Stone and his critics seem to share is the conviction that it is Putin himself — rather than what he represents — that needed to be addressed in the Interviews. Critics wanted to see the president of a sovereign nation ridiculed by the director of Natural Born Killers. Meanwhile, Stone refers to everything that has happened in Russia over the last 17 years, good or bad, as a direct emanation of Putin’s will. Both see him as the sole person responsible for all that is wrong — or, in Stone’s case, all that is sometimes admirable — about contemporary Russia. Neither Stone nor his critics seem to contemplate the possibility that perhaps Putin is the outcome, rather than the cause, of his country’s problems.

After all, in the increasingly privatized business of politics, individuality is all that matters. Receptacles for hysterical demonization or repositories of improbable hopes, politicians are seen as the beginning and end of all political possibilities (a role they couldn’t possibly fulfill but are very happy to dissimulate, especially when campaigning). This is a vision of the politician that The Putin Interviews reinforces: Stone rarely zooms out onto the wider historical context from which Putin has emerged, approaching him instead as if he is the lone architect of the society over which he presides with an iron fist.

Tellingly enough, sometimes it’s Putin who curbs Stone’s wishful conjectures about the president’s supposed accomplishments. Like when the director erroneously claims that following Putin’s election in 2000, the president proceeded to nationalize those assets that had been privatized throughout the 1990s. “I didn’t stop privatization,” Putin observes, “I just wanted to make it more equitable.” At this point, anyone vaguely familiar with the state of Russian society will have burst out laughing, or crying, since Russia happens to have the highest level of wealth inequality in the world. If anything, Putin’s administration secured continuity with the uncontrolled privatization that took place after the collapse of the USSR under the economic guidance of the United States’s finest minds (who, lest we forget, set the stage for the political system that they now vehemently condemn). Shortly after Putin was sworn into office, Western media outlets were matter-of-factly reporting that he was going to enforce radical Thatcherism à la Pinochet — which is exactly what he did. The difference between the gangster capitalism of the 1990s and the Putin years is merely a cosmetic one. Writer Kirill Medvedev describes the shift that took place after Putin’s rise to power in these helpful terms: “During the ’90s, it was [commercial structures] that evicted Muscovites from their apartments and shut off their electricity; now it is the government that does it, passing in the process whatever law it needs.” Russia’s extreme income inequality is not the direct outcome of Putin’s policies, as Stone thinks. It is the result of the systematic looting of the country’s resources at the hands of the president’s extended clan. Paradoxically enough, it is those who benefited from his institutional mafianomics that are now opposing him: the oligarchs that were jailed or exiled under Putin were those who no longer proved useful to his despotic ascendency. To think, as Stone suggests, that the Russian president arrested them for justice’s sake is irresponsibly naïve at best.
When discussing Ukraine, Putin does point out some relevant facts that were at the time conveniently downplayed in the West, such as the role of neo-Nazis in Maidan and their toxic influence in today’s Ukraine. But that doesn’t automatically make him an anti-fascist, as Stone lets him imply. Quite the opposite. Twenty-first century Russia has been a safe haven for neo-Nazis from all over the world, so much so that xenophobic parties in Western Europe and beyond see Putin as an example to follow. Putin’s appropriation of anti-fascist rhetoric is an offense to those who did and do fight fascism. And yet Stone lets it go unquestioned.

This brings us to the most disturbing passage in the four hours of Interviews. Stone asks Putin about the supposed demographic decline of ethnic Russians, and the Russian president reassures him that social policies have been implemented to avert such a trend and to repopulate the society with ethnic Russians. Though most comparisons between Putin and Hitler are often gratuitous and offensive (not least to the millions of people who perished under the Third Reich), Russian nationalism is not to be taken lightly. The Soviet Union yesterday and the Russian Federation today have always been a multi-ethnic state, where white, so-called ethnic Russians have generally maintained a higher social status.

Like everywhere else, xenophobia in Russia is on the rise, and the current government is very happy to capitalize on it for political purposes. Even Putin’s main political opponent, Western liberals’ darling Alexei Navalny, is an anti-immigration right-winger who has, in the past, compared migrants to cockroaches. (“That was artistic license,” he recently claimed to his defense.) Putin is not a “social conservative,” as Stone argued when defending his Interviews, but an ultra-cynical opportunist who doesn’t mind flirting with overt fascism if that helps him solidify his grip on power.

In Russia’s case, then, the usual stench of nationalism comes with an extra flavor of hypocrisy. While peddling toxic nationalist rhetoric, members of Putin’s government seem all but interested in their beloved country’s fate — and all too eager to send their over-privileged kids to study and live in the “decadent West.” The short-termism of Russian capitalism and the unwillingness to do anything about it speaks volumes about the fundamental indifference the Russian ruling class feels toward the well-being and future prospects of their country. It is worth noting that this profit-driven conception of politics is by no means exclusive to Russia: in this respect, the similarities between the “civilized” West and “primitive” Russia are many. The condescension with which commentators describe Putin — whether venal, in the case of most Western commentary, or vapid, in the case of Stone’s — only feeds into the wounded patriotism of Putin’s supporters. This is something the Russian president himself couldn’t be happier about.

This is why Stone’s politesse should have been paired with a more critical articulation of the root causes of Putin(ism). For instance, when Stone questions Russia’s institutionalized homophobia, and the legitimization of anti-LGBT violence that it bears, with the idiotic question, “Would you be okay to share the locker room with a gay athlete,” he reinscribes Russian politics within the mythology and personal caprice of Putin himself. Whether Putin is personally okay with homosexuality is beside the point. His legal responsibility in this and other matters lies in the instrumental use he has made of homophobia for political gains. Like nationalism, homophobia has served as the perfect bait to feed to a frustrated electorate desperate to blame their misery on anything but the political system that exploits them. The persecution of sexual minorities is a cynical expedient to yet again secure Putin’s support, stoking the vilest forms of toxic machismo and patriarchal violence.

At times, one wonders if the American director ever realized that Vladimir Putin is neither Fidel Castro nor Hugo Chávez, both of whom Stone has made documentaries about in the past. Putin is no alternative to neoliberal rule; nor is he a bastion of anti-imperialism (as some delusional leftists seem to think). On the contrary, he incarnates the very violence and prevarication that fuels contemporary capitalism in Russia as elsewhere. What really divides autocratic Russia from the West are diverging economic interests and clashing hegemonic ambitions. The obsessive focus on Putin as an individual has obscured the structural nature of his phenomenon, one that stems from the contradictions of global capitalism, and not, as it has once again become acceptable to believe, from the congenital cruelty of Russia’s inhabitants.
What Stone needed to address was not the Russian president himself, but the very conditions — social, political, and economic — that have made his neo-tsarism possible. Both his supporters and detractors tend to overestimate Putin’s agency. That is not to say that he doesn’t have political responsibilities for which he should be held accountable. But like many gray bureaucrats before him, Putin is at most a functional manager of power, or, as Stone aptly puts it, “the CEO of a company called Russia.” This is a company that thrives on exploitation and the suppression of human and workers’ rights, not unlike the most successful companies in the (free) world.

avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jul 13, 2017 8:36 pm

Hehe, ko ih ne poznaje, pomislio bi da upućuju Stounu drugarsku kritiku sleva. 
avatar

Posts : 4766
Join date : 2015-11-21

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Gargantua on Thu Jul 20, 2017 4:49 am

avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jul 20, 2017 6:10 am

avatar

Posts : 4766
Join date : 2015-11-21

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Gargantua on Thu Jul 20, 2017 6:23 am

debata opozicionara

navaljni i .... strelkov

avatar

Posts : 7147
Join date : 2015-09-26

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Blind Lime Pie on Thu Jul 20, 2017 6:23 am

Filipenko wrote:

Ti si se odrekao Putina kao sveti Petar Isusa.


_____
smatram da su recimo svi zakoni koje su doneli komunisti u Jugoslaviji zlocinacki, cak i da se odnose na, sta ja znam, pomoc malim bebama
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jul 20, 2017 6:24 am

Eh, posao iz mojih snova...


avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Thu Jul 20, 2017 6:25 am

Blind Lime Pie wrote:
Filipenko wrote:

Ti si se odrekao Putina kao sveti Petar Isusa.


Kada sam ja bio za Putina?
avatar

Posts : 10718
Join date : 2012-02-11
Location : да не знам где сам, не бих знао где сам

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by паће on Thu Jul 20, 2017 6:38 am

Filipenko wrote:
Blind Lime Pie wrote:
Ti si se odrekao Putina kao sveti Petar Isusa.

Kada sam ja bio za Putina?

Отприлике сваки пут кад би поступио као. Тј ниси био баш за њега, само је било нешто типа "тако се то ради".


_____
чим кажу да бројке не лажу, тачно знам да баш онда лажу
I did it for your sake. Now give it to me. That sake of yours.
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Fri Jul 21, 2017 8:18 am




Ovome se Soči baš osladio...
avatar

Posts : 4766
Join date : 2015-11-21

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Gargantua on Tue Jul 25, 2017 12:33 am

^^^^ Oko Navaljnog i Girkina





Igor Jakovenko 25/07/2017 |  
Nacional-patriotska debata


Unapred mnogo grđena i od strane raznih, manje ili više opozicionih komentatora osporavana debata između Alekseja Navaljnog i Igora Girkina je na kraju ipak održana. I to je dobro, pre svega zato jer je na ovom našem, temeljno zabetoniranom polju ruske politike, bilo kakva javna debata prosto neprocenjiva. Pa čak i ovakva.

Za donošenje bilo kakvih zaključaka neophodno je za početak čuti i razumeti ciljeve koje su učesnici ove debate sami sebi postavili. Po izjavi Girkina, on je ovom debatom hteo da pokaže i dokaže da Navaljni nije pravi nacionalista, a samim tim i nikakav patriota. To je bio njegov javno deklarisani cilj. Njegov pak tajni cilj je verovatno bio da rusku javnost podseti na svoje postojanje, da vrati barem deo svoje negdašnje popularnosti i slave. Na ovom mestu ću požuriti s jednim zaključkom i reći da je Girkin ovaj svoj skriveni cilj u izvesnoj meri i ostvario. Navaljni je Girkinu širokogrudo pomogao da izađe iz fašističkog geta u kojem on već duže vreme boravi i da sve svoje imperijalističke i čovekomrzilačke ideje u integralnoj formi i na sva zvona objavi.

Cilj Navaljnog je bio nešto drugačiji. On je izjavio da je debatu prihvatio kako bi sakupio glasove birača, pre svega onih koji su privrženi nacionalističkom bloku i da uzgred na živom primeru narodu objasni koliko je Girkin u stvari loš nacionalista. Komentarišući Aleksejev pristanak na izazov Girkina, satiričar Viktor Šenderovič je ovog političara predstavio kao skupljača gljiva koji prteći svoju korpu šeta po šumi i veselo zviždukajući sakuplja glasove svojih budućih birača: eno par zgodnih gde na onom proplanku štrče, a evo ih još dva gde pod jelkom u tišini čuče. Ali razlika između „lova“ na gljive i „kebanja“ glasova birača je u tome što vrganji i mlečnice strpani u jednu košaru nakon nekog vremena neće početi da sučeljavaju svoje principijelne stavove i ideje i što u znak protesta nijedna od njih neće iskočiti iz „lovčeve“ korpe. A s glasovima birača se nešto slično vrlo lako može dogoditi. Teško mi je da zamislim situaciju u kojoj neki sledbenik ovog fašiste i serijskog ubice tokom debate prelazi na stranu Navaljnog, kao i to kako nekom od pristalica Navaljnog, slušajući njihov razgovor, Girkin iznenada postaje jako simpatičan.

U bilans ove debate se mogu uknjižiti samo dva efektivna rezultata. Prvi je taj da je Navaljni Girkinu svečano uručio status ruskog fašiste federalnog značaja i drugi, da se Navaljni proslavio čitavim nizom banalnih izjava posle kojih će gotovo sigurno izgubiti onaj deo pristalica koji u spisku svojih prioriteta imaju slobodu, borbu za ljudska prava i poštovanje međunarodnih pravnih normi. Uostalom, ovi gubici će po svoj prilici biti beznačajni.


Budući da se Girkin u ekonomiju razume taman koliko i Šarikov u višu matematiku, prvu rundu debate u kojoj se raspravljalo o borbi protiv korupcije je teško komentarisati. Uzgred, on je u raspravi prosto „zablistao“ svojim znanjima iz oblasti marksističke „političke filozofije“ koju, kako se ispostavilo, nije formulisao Marks, već tamo neki samo Girkinu znani ljudi davno pre njega. Ali mnogo je zanimljivije to zašto je Aleksej Navaljni, čovek koji je s uspehom završio vodeću rusku Finansijsku akademiju i na univerzitetu Jejl prošao veoma prestižan kurs iz te oblasti, dozvolio sebi da bude uvučen u jednu do te mere apsurdnu diskusiju. Recimo, njihova mikrodiskusija na temu „šta je to biznis, a šta nadgradnja“, na trenutak mi je zaličila na spor o broju anđela na vrhu igle, s tim što iz nekog nepoznatog razloga o tome raspravljaju ateisti.

Već u prvoj rundi jasno se pokazao glavni problem Alekseja Navaljnog, problem spora s ruskim fašistom i vatrenim zagovornikom imperijalističkih ratova, a sve s pozicije takozvanog „razumnog nacionalizma“ koju on zastupa. I budući da je diskusija tekla ne dotičući se fundamentalnih elemenata koji ovu temu tačno determinišu, on je baveći se zapravo samo nijansama nacionalizma sebe stavio u poziciju mlakog oponenta koji neprestano koristi baš tome primerene termine. Smesta je prihvatio izraz „kompradorska elita“, termin kojim današnji „ruski imperijalisti“ svih boja i dezena, od Deljagina do Zjuganova, pogrdno nazivaju sve one koji budućnost Rusije vide u njenoj integraciji s Evropom. Potom je iz nekog razloga Putinovo okruženje nazvao „kosmopolitama niskog porekla“ (безродные космополиты). I mada je nekad davno pokazivao izvesnu bliskost s politikom antisemite Maljceva, Navaljni nikad dosad nije bio zatican u političkom prostoru antisemitizma. A sada, govoreći o „kosmopolitama niskog porekla“, on je izgleda počeo da očijuka i sa biračima koji pripadaju antisemitskom bloku. I na kraju, ostao je gorak ukus njegove potpune saglasnosti s Girkinom u povodu problema Rusa kao „najviše rasejanog naroda“ na svetu. Da se razumemo, Navaljni nije fašista. Međutim, želja da pridobije glasove fašistički nastrojenog biračkog tela primorava ga da svoju retoriku spušta i u te smrdljive, fašističke vode. Jer kako znamo, „rasejani narod“ je bio osnova Hitlerove ideologije, izraz kojim je bila opravdavana agresivna politika Trećeg rajha. A danas? Danas je to osnovna ideja, takoreći „ideja vodilja“ putinskog rata protiv Ukrajine.

Tokom druge i treće runde duela, Girkin i Navaljni su se uzajmno gađali optužbama koje su tobože ilustrovale to ko se od njih dvojice manje razlikuje od Putina i usput, sve prseći se, gordo dokazivali ko je od njih dvojice veći nacionalista. Navaljni je tom prilikom na debatni sto iznenada izbacio svoj glavni adut: u svoje vreme je on, zajedno sa Zaharom Prilepinom, praktično ni iz čega stvarao pravi pravcati nacistički pokret koji su potom nazvali zvučnim imenom „Narod“. Mislim da će se nakon ove živopisne epizode nacional-patriotske debate desiti sledeće: svi oni koji sebe i svoju okolinu ubeđuju u to da je Navaljni svoj nacionalistički prtljag ostavio negde u dalekoj prošlosti, sada će se dobro postarati da ovaj fragment diskusije što pre zaborave.

No ipak, debatom su najviše bili razočarani oni koji su od Navaljnog očekivali direktna i jasna pitanja u vezi sa ratnim zločinima njegovog oponenta. Pitanje o srušenom malezijskom Boingu nad Donbasom je postavio gledalac (ne Navaljni), a Girkin je na njega odgovorio kratko i dečije naivno: „Nisam ja“ (majke mi). Navaljni je svojim ćutanjem samo potvrdio da tu nema mesta diskusiji: ako čovek kaže da nije – znači da nije. Šta tu više ima da se priča?

Još čudniji je bio odgovor Navaljnog na pitanje gledaoca smatra li on Girkina ratnim zločincem. Ovo pitanje ga je iznenada pretvorilo u drvenog advokata: to je stvar suda, a on, Aleksej Navaljni, kategorično odbija da Girkina proglašava ratnim zločincem. Istina, tokom svoje vrlo aktivne političke karijere Navaljni nikada nije čekao odluku suda da Jedinstvenu Rusiju (uostalom, apsolutno pravedno) proglasi „partijom lopova i prevaranata“. Osim toga, sumnjam da je on ikada prihvatio odluke putinskog suda koji ga je za jedan te isti privredni prestup čak dva puta uslovno osuđivao. Ovako izražen „pravni fetišizam“ može biti umesan u uslovima gde važe norme takozvane pravne države, ali je zato krajne čudan, da ne kažem licemeran, za ruskog političara koji živi i radi u zemlji gde prestupnici slobodno šetaju ulicama, a nevini sede u zatvorima.

I za kraj, lično meni su najodvratnije zvučali oni čisto „šićardžijski“ argumenti kojima je Navaljni napadao rusku agresiju na Ukrajinu. Njegov osnovni prigovor Girkinu glasi: „rat koji ste vi započeli je isuviše skup za Rusiju“. U ruskim bolnicama nema zavoja, nema joda za naše bolesnike i zato je za Rusiju rat nešto što ona danas sebi ne može da priušti(!). To jest, ljudi se ne smeju ubijati ne zato što je to samo po sebi loše i nemoralno, već zato što je to skup način rešavanja problema. „Rusija nema dovoljno novca za ovaj rat“ – vatreno je ubeđivao svog oponenta Navaljni. Drugačije rečeno, jednog lepog dana kada Rusija postane bogatija i kada se u bolnicama najzad pojave zavoji i jod, tada će Navaljni biti spreman da s Girkinom podivani i o pitanjima budućih ratova Rusije protiv susednih zemalja.

Za ruskog nacionalistu je spor s ruskim fašistom unapred izgubljen. Girkinova pozicija je prosta i jasna: „Mosinku u šake – i ubijaj“. A potom sledi pitanje fašiste upućeno nacionalisti: „Ja sam tako branio ruski svet. A ti? Kako ti braniš našu braću?“ Jer kada se nacionalista od samog početka saglašava sa svim tim girkinskim lupetanjima o „ruskom svetu“, o „razdeljenom narodu“, o „kompradorskoj eliti“, o tome da su s jedne strane Rusi (русские), a s druge svi ostali, onda on nema šta da traži u diskusiji sa Girkinom. Tako i Aleksej Navaljni. Ispade – džabe je on na ovu debatu pristajao.

Ежедневный журнал, 21.07.2017.
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Tue Jul 25, 2017 12:44 am

Jaka analiza jakih novina.

Posts : 2195
Join date : 2016-06-24

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Zuper on Fri Aug 04, 2017 8:26 am

Stabilizacija i rast,



Ali je toliki pad bio velika glupost i nije moralo tako da je CB Rusije bolje kontrolisala situacija na rublji 2014. Trebali su odmah pustiti na ploveci tj. vezu sa naftom i da mnogo manje interevenisu. To vezivanje za naftu ih je spasilo. Nominalno je bdp pao puno(zbog pada rublje pa konverzije u $) ali to je nebitno. Da to nisu uradili imali bi grdne probleme. Ovako su sacuvali industriju, stavise, pomogla im je slabija rublja. To se vidi najbolje na naftonm sektoru tokom 2015 koji je imao bolje performanse u odnosu na zapadne kompanije.
Smanjili su inflaciju na istorijski minimum,


Ruska ekonomija pokazuje da se oporavalja ali ove nove sankcije mogu da sprece priliv stranih investicija i da uspore rast bdp za oko 0.5% godisnje.
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Filipenko on Fri Aug 04, 2017 8:41 am

Naravno da su smanjili inflaciju kada niko ništa ne kupuje jer nema para   Efektivno, ekonomija stagnira u najboljem slučaju. Rast od 1.2, 1.4, 1.6 ili koliko već % prognoziraju, pa još kada se revalorizuje na 0.7-1.1% je prosto nikakav.

Valjda će biti bolje kada krene isporuka gasa Kini, mada nisam siguran da li je to već unapred dobrim delom plaćeno.

Posts : 2195
Join date : 2016-06-24

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Zuper on Fri Aug 04, 2017 9:14 am

Rast bi trebao biti oko 2%. Sto je dobro za zemlju sa stagnirajucom demografijom i problematicnom ekonomskom orkuzenju ali nije dovoljno za presitzanje kada se gleda po glavi stanovnika. Treba ici na 3-4% godisnje.
Pad inflacije je vazan za kreditnu ekspanziju...Mada je ruska CB jako konzervativna po tom pitanju, mnogo vise nego zapadne. Nisam siguran koliko je to pametno.

Re: Rusija i sve vezano za nju

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Oct 19, 2017 9:07 am