Krčka se....

Kondo wrote:

Mr. Moonlight wrote:

mislim da je za pojačanje određenih mesnih ukusa msg bez premca

moguce, ako pravis mesni narezak

u normalnom kuvanju tome nema mesta.

Или ако си кинески произвођач брзе хране - скоро све њихово обилује мнглутаминатом (па и јапанско, ко се сећа оног "оплемењена со аџи шио"). Оно, имају доста намирница које га садрже природно, а повика на МСГ је, мислим, настала као начин да се сузбије конкуренција кинеског запонетија и остале брзе хране. Онда се наравно нашао и известан проценат Амера наводно алергичних на то, па тзв независних истраживања која су пронашла да не знам шта (дакле од Кине на југ и исток су одавно изумрли јер троше толико тога) итд итд.

Наравно, индустријски мнглутаминат је срање јер се осећа на хемију.

Mr. Moonlight wrote:ok, nije mi bila želja da se svađam, napisao sam dobronamerno par crtica, ja verujem da dobro proizveden msg ne bi osetio ni remzi, ali nemam link, tako da jebi ga

(и све што је речено низводно од тога)

Одрастао сам овде док је град имао прехрамбену индустрију, и то тик уз индустријску зону. Често смо се играли близу фабричких капија, улицама су пролазили камиони са сировинама и полупроизводима, ветар би често нанео овај или онај концентровани мирис нечега, тако да ми се нос од малена увежбао. И данас избегавам нпр. лозу, јер сам био натрчао пар пута на јако лошу, где се нека бочна компонента мириса појачала до смрада... који сад осетим и у траговима. Кад ми нешто мирише на апотеку, или на шталу, или на хемију, то значи да осетим довољно јаке трагове нечег што је на тим местима баш јако.

Но, било је то занимљиво искуство тамо, два-три дана једемо само Маручан супе из чаше од стиропора, јер обнављамо кућу а и ја треба да радим, а онда за викенд мало паузирамо па госпоја приреди неку баханалију. Ред синтетике ред правог. Па научиш да цениш и једно и друго. И пази сад - добар део намирница и зачина сами производимо (осим меса/сира, мркве, зелени, купуса и кромпира), чак и јаја (са наранџастим жуманцетом и не белом љуском), госпоја пече леба, месимо резанце, млеко доноси чоек са села)... и онда једном у десетак дана супа од коцке са домаћим резанцима. Има један произвођач, не знам ко је али су коцке трефљене, осећа се мало хемија изнад шерпе, али изнад тањира већ не, испари.

А у МСГ верујем колико и у пушење.

Наш највећи овиснички тренутак је кад се сетимо како смо лизали станиол од подравкине коцке, јер јеботе како је то укусно. Јер то и јесте некакав згуснути укус меса тј умами, и наводно јесте навлакуша (с које смо се скинули а да нисмо ни приметили).

И то ти каже човек који је са зебњом дочекао нову годину, јер се завршава на 8, дакле опет ћу морати да пробам кокаколу, царска се не пориче. А изгледало је тако бесконачно далеко у будућности.