Beograd

Share
avatar

Posts : 15089
Join date : 2012-02-12
Location : тамо где су академски грађени

Re: Beograd

Post by паће on Wed Dec 16, 2015 5:50 pm

Hototo wrote:Kabine su za kolica iz Maxija.

A остала колица отера чувар или могу да плате па да користе?


_____
а шта, пробија те врућина? кад купујеш климу, гледај да нема икс у називу.
mathematics, the only done science
avatar

Posts : 10472
Join date : 2015-03-20

Re: Beograd

Post by Kondo on Wed Dec 16, 2015 7:24 pm

Prosao sam sinoc dok su oko devetke na skoro pa minusu majstori farbali ograde u belo i generalno pokusavali da zavrse barem ono najglavnije da ne izgleda kao full dizaster ali moram reci da je ovo uradjeno prostorno vrlo pismeno, sto se otprilike i vidi iz ovog totala sa beogradjanke na cvetni trg i hotel park u pozadini. ja sam gledao sa druge strane, tamo gde c.trg izbija na njegosevu i ima bas dobra perspektiva na srpskih vladara odatle sa drvoredom i setacima izmedju. u principu moram da osmotrim jos malo i na stranu peep kabine i donji nivo o kome ne mislim nista, cini mi se da to sto su uradili ima smisla, narocito ako ne budu dali baste kaficima kada grune prolece.

edit - a kapiram oni misle da taj donji nivo daju kaficima. mozda?


_____
I was faced with a choice at a difficult age

Would I write a book? Or should I take to the stage?
But in the back of my head I heard distant feet
Che Guevara and Debussy to a disco beat
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Fri Jan 08, 2016 1:35 pm



Osiguravajuća kompanija Djenerali predložila je beogradskom Javnom komunalnom preduzeću Infostan da mirno reše spor u vezi sa osiguranjem stanova u Beogradu i zatražila odštetu od 234 miliona dinara, saznaje danas Beta.

Kompanija Djenerali je, prema informacijama Bete, 23. decembra uputila Infostanu predlog za mirno rešenje spora tako što bi gradsko preduzeće isplatilo odštetu od 234 miliona dinara, uz napomenu da bi, ukoliko dogovor izostane, usledio sudski postupak u kojem bi osiguravajuća kuća istakla viši, pun odštetni zahtev.

Djenerali smatra da je pretrpeo štetu, jer JKP Infostan nije ispunio ugovornu obavezu da pošalje ponudu za osiguranje stanova svojim korisnicima, već je tu ponudu uputio samo nekim korisnicima, a uz to naplaćenu premiju od osiguranja Infostan nije preneo kompaniji Djenerali.

Kompanija je posebno istakla da nije mogla da utiče na odredbe ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i da je Infostan odbio model saradnje koji je predlagao Djenerali i koji ima sa drugim komunalnim preduzećima u Srbiji, o uključenju neobavezujuće ponude za osiguranje.

Djenerali je, takodje, zamerio Infostanu što ga nije obavestio o razlozima za nepoštovanje ugovora, već je kompanija iz medija saznala za moguće razloge neispunjavanja obaveza.

Gradski ombudsman preporučio je 6. oktobra da se storniraju svi računi za komunalne usluge, izdati do 21. septembra, u kojima je stavka za osiguranje stana od 200 dinara neosnovano integrisana u račun, što je Infostan naknadno i učinio.

Zbog reakcije javnosti na to što je u komunalne račune uvrštena i stavka osiguranja stanova, Skupština grada je 23. oktobra razrešila direktora Infostana Veselina Markovića, koji je prethodno ponudio ostavku.

Zaštitnik gradjana Beograda utvrdio je u ovom postupku da nema dokaza da je o poslu sa osiguranjem stanova obavešten Nadzorni odbor Infostana, a da je kabinetu gradonačelnika informacija dostavljena mesec dana nakon zaključenja ugovora.

Takodje, konstatovano je da iz ugovora Infostana i Djeneralija proističe da se on ne odnosi na registrovane delatnosti tog javnog komunalnog preduzeća, već na poslove koji su najsličniji posredovanju u osiguranju.


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 15089
Join date : 2012-02-12
Location : тамо где су академски грађени

Re: Beograd

Post by паће on Fri Jan 08, 2016 1:53 pm

Нешто слично је радио и, ако се не варам, ДДОР или Дунав овде. Што је љига своје врсте, јер људи напросто не знају, не читају, мисле да је обавезно, капље лова. Башка што је ово скоро најгора врста рекламе, практично превара, ал' ово да покупе лову и онда узму од ње 100% кајмака... која мафија .


_____
а шта, пробија те врућина? кад купујеш климу, гледај да нема икс у називу.
mathematics, the only done science
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Fri Jan 08, 2016 2:04 pm

u ns je to isto bila stavka na objedinjenom racunu, ali je u iznosu za placanje bilo uneto sa i bez te globe, pa su kao ljudi mogli da biraju kada placaju. mnogi naravno ni ne citaju pa plate veci iznos, koji je ukljucivao i to podmetnuto osiguranje.


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 12090
Join date : 2012-02-10
Age : 166

Re: Beograd

Post by ficfiric on Mon Jan 11, 2016 3:08 pm

Sa Beoubuilda



_____

Uprava napolje!
Guest

Re: Beograd

Post by Guest on Mon Jan 11, 2016 4:06 pm

Nedostaje kućica na krovu, a na njoj trafika.
avatar

Posts : 8224
Join date : 2014-12-12

Re: Beograd

Post by beatakeshi on Mon Jan 11, 2016 5:02 pm

Fenomenalno! Jel ima adresa, lokacija? (Pošto je kvadrat?)
avatar

Posts : 12090
Join date : 2012-02-10
Age : 166

Re: Beograd

Post by ficfiric on Mon Jan 11, 2016 5:25 pm

Kazu da je u pitanju Djeram.
Ali najcarskije™️ su merdevine


_____

Uprava napolje!
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Mon Jan 11, 2016 5:27 pm

merdevine i ceo kompleks su ladno ovo



_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 47013
Join date : 2012-06-10

Re: Beograd

Post by William Murderface on Sat Jan 23, 2016 12:05 pm

Samo ptice, samo ptice...


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 20761
Join date : 2014-10-27

Re: Beograd

Post by bruno sulak on Sat Jan 23, 2016 12:56 pm

gospode. frnjau budi koristan idi smaraj ovog mucenika umesto da se dziberises pred belom macom i da gutas jaja ko zmija.

i ovo je vajs?


_____
The law provides us structure to guide us through paralyzing and trying times. But it requires us a vision to its procedures and higher purposes. Before we assume our respective roles in this enduring drama just let me say that when these frail shadows we inhabit now have quit the stage we'll meet and raise a glass again together in Valhalla.
avatar

Posts : 4866
Join date : 2014-11-04
Location : Soviet Yugoslavia

Re: Beograd

Post by Indy on Sat Jan 23, 2016 9:32 pm

Slažem se, treba pustiti frnjaua na ono.

PS. Pravda za Neverne Bebe.


_____
Take a day and walk around... Watch the Nazis run your town... Then go home and check yourself... You think we're singing 'bout someone else
avatar

Posts : 3253
Join date : 2014-11-07

Re: Beograd

Post by zvezda je zivot on Mon Jan 25, 2016 4:29 pm

skoca wrote:
DEVOJKA U JOY DIVISION MAJICI


Komšiluk mi je katastrofa. Na mom, prvom, spratu, živi žena od pedeset i kusur godina, koja svom petogodišnjem sinu svako malo izvuče uši u hodniku zgrade. Dva stana dalje je mladi bračni par koji ne bi rekao “dobar dan” ni za sto evra. Na trećem spratu je žena koja živi sa 15 kučića koji nikada ne izlaze iz stana. Ona noću kroz hodnik vuče džakove pune smeća dok psi horski laju. Iza sebe ostavlja neprijatan miris bez obzira da li nosi smeće. Njeno dobar dan vredi bar dvesta evra. Na njenom spratu je luda baba koja hrani golubove tako što sa terase baca hleb potpopljen u vodu. Ti parčići su tako teški da svaki put kada padnu na zemlju, imam utisak da je neko iskočio iz zapaljenog Svetskog trgovinskog centra. I dnevno baci bar jednu celu veknu. U stanu pored nje živi devojka koja se po ceo dan svađa sa telefonom i koja svako leto otpanjuje Vladu Georgijeva, Neverne bebe, Tošeta Proeskog i sve one nesrećne domaće grupe koje u nazivu imaju “bend”. Mogu da se kladim da je devedesetih bila dizelašica koja izlazi u “Promociju” i leči rane tako što na bolno mesto prisloni fotku Alana Čumaka. Na četvrtom je još jedna izlapela baba, starija od 90 godina i koja izgleda kao živi leš. Jednom me je zamolila da pogledam zašto joj ne radi frižider, pitajući me da li bi proradio ako bih ga povezao sa televizijskom antenom. S obzirom na to da je skoro potpuno gluva, njeno “dobar dan” je neprocenjivo u bilo kojoj valuti.
Kada su vam komšije takva mešavina porodice Adams i likova iz priče Stivena Kinga, možete misliti moje iznenađenje kada sam na hodniku jednom spazio devojku u Joy Division majici. Majica je bila naravno crna i skroz klasična, sa omotom albuma “Unknown Pleasures”. Prolazi i kaže “dobar dan”. Odmah sam pomislio da je došla kod nekoga. Nisam bio siguran kod koga, jer mi na prvi pogled nije delovala ni kao socijalni radnik, ni kao psihijatar. Mada, kako to deluje psihijatar na prvi pogled?
U narednih nedelju dana sreo sam je još tri puta. Bilo je očigledno da se doselila tu. Jednom sam video kako otključava vrata na spratu iznad mene. Po logici stvari, to je značilo da joj je terasa odmah iznad moje, samo dijagonalno desno. Kad je došlo leto, ispostavilo se da je bilo baš kako sam pretpostavljao.
Već u maju izbacujem fotelju na terasu i tu pravim svoju “letnju rezidenciju”. Tu pijem prvu kafu, čitam knjige, novine, slušam nove albume i telefoniram. Praktično tu radim sve osim spavanja, klopanja i vršenja nužde. Mada, par puta sam zadremao posle ručka dok sam slušao nekog Harolda Bada. A tako je bilo i ovog leta. Samo, sa jednom velikom promenom.
Sa terase dijagonalno desno iznad moje, počeo je da se čuje zvuk klavira. Nisam ekspert, ali bilo mi je jasno da je u pitanju klasična muzika. I to ne ona sa diska ili ploče, već uživo. Devojka u Joy Division majici je svirala klavir. I to je radila svako jutro. I to baš glasno, sa otvorenim prozorima. Moje jutarnje kafe na terasi dobile su sasvim novi ukus. Kada nije svirala, slušala je muziku. Takođe glasno. I to ne bilo kakvu muziku. Nekada Dejvida Bouvija, nekada Nika Kejva, a najviše Vana Morisona. Pesmu “Sweet Thing” je puštala bar jednom dnevno. Gotovo da sam se štipao za obraze koliko nisam verovao da se u moju zgradu doselio neko mlađi od 80 i neko čiji pojam “živa muzika” očigledno mnogo više odgovara mom, nego one nesrećnice što nas siluje sa Georgijevim. A toj nesrećnici je prvo zasmetala.
Prvo je ona počela da joj dobacuje sa terase. “Smanji to, gusko; nije dosta što slušamo tvoj klavir nego moramo i ovu mrtvačku muziku; zvaću komunalnu policiju”. Onda su druge komšije počele da se žale. Što po hodnicima, što preko terasa. Svi oni gluvi su naprasno počeli da čuju, a svi koji su imali malu platu ili njihova opcija nije na vlasti, skapirali su da je to krivica devojke u Joy Division majici. Najzanimljivije od svega je to što osim “dobar dan” na hodniku, nikada nisam čuo njen glas. Nikada nikome nije odgovorila na vikanje i kritike. Ili je zatvarala prozor, ili je gasila muziku ili je prestajala da svira klavir. Nije se svađala.
Ni ja nisam osoba sklona konfliktu. Ali boleli su me svakodnevni napadi na pijanistkinju iznad mene. I rešio sam da im se suprotstavim. Rešio sam da prvom prilikom kada čujem da neko viče na nju ili joj preti, stanem u njenu odbranu. Da se proderem i zalupim vrata. Neka već vrata. I čekao sam. Čekao.
Nekoliko dana je nisam ni video ni čuo. Pomislio sam da je otišla na more. A onda mi je komšija iz prizemlja, jedan od retkih koji nema potrebu za zdravstvenim ustanovama bilo koje vrste, rekao da se odselila. Pre neki dan je video kamion ispred zgrade i kako pakuju klavir i njene stvari. I više se nikad nije vratila.
Priča o njoj je priča o Srbiji u malom. Iz sličnog razloga ljudi ovde imaju strah da će im azilanti kidnapovati dete i napraviti od njega viršle, da će im Amerikanci uz pomoć HAARP-a izazvati cunami na Savi i Dunavu, a da će im homoseksualci uništiti porodice. Kako sam stariji sve češće imam osećaj kao da živim u onom strašnom filmu Sema Pekinpoa “Straw Dogs”.
Dizelašica sa Vladom i dalje doziva “svog anđela”, baba je nedavno počela da hrani golubove vlažnim pogačicama, a lavež pasa od gospođe iznad je sve glasniji. Za razliku od ranije, muziku ne slušam tako suptilno. Zvučnike sam približio prozorima i uz jutarnju kafu slušam razne albume slušam poprilično otpanjeno. Nemam klavir, ali imam “Sweet Thing”, jednu od najlepših pesama na svetu. I slušam je glasno, mnogo glasno. I samo čekam da nekome zasmetam.
A onda će umesto “Sweet Thing” slušati “Disorder”. Još glasnije.


_____
I just might be a black Bill Gates in the making

Pričam o onoj muzici koja ostaje čak i onda kada dragi ljudi odlaze.
Guest

Re: Beograd

Post by Guest on Mon Jan 25, 2016 4:57 pm

Aaargh
Bože učini da zaboravim pročitano.
avatar

Posts : 6498
Join date : 2014-10-27

Re: Beograd

Post by Bluberi on Mon Jan 25, 2016 5:56 pm

zvezda je zivot wrote:
skoca wrote:
DEVOJKA U JOY DIVISION MAJICI


Komšiluk mi je katastrofa. Na mom, prvom, spratu, živi žena od pedeset i kusur godina, koja svom petogodišnjem sinu svako malo izvuče uši u hodniku zgrade. Dva stana dalje je mladi bračni par koji ne bi rekao “dobar dan” ni za sto evra. Na trećem spratu je žena koja živi sa 15 kučića koji nikada ne izlaze iz stana. Ona noću kroz hodnik vuče džakove pune smeća dok psi horski laju. Iza sebe ostavlja neprijatan miris bez obzira da li nosi smeće. Njeno dobar dan vredi bar dvesta evra. Na njenom spratu je luda baba koja hrani golubove tako što sa terase baca hleb potpopljen u vodu. Ti parčići su tako teški da svaki put kada padnu na zemlju, imam utisak da je neko iskočio iz zapaljenog Svetskog trgovinskog centra. I dnevno baci bar jednu celu veknu. U stanu pored nje živi devojka koja se po ceo dan svađa sa telefonom i koja svako leto otpanjuje Vladu Georgijeva, Neverne bebe, Tošeta Proeskog i sve one nesrećne domaće grupe koje u nazivu imaju “bend”. Mogu da se kladim da je devedesetih bila dizelašica koja izlazi u “Promociju” i leči rane tako što na bolno mesto prisloni fotku Alana Čumaka. Na četvrtom je još jedna izlapela baba, starija od 90 godina i koja izgleda kao živi leš. Jednom me je zamolila da pogledam zašto joj ne radi frižider, pitajući me da li bi proradio ako bih ga povezao sa televizijskom antenom. S obzirom na to da je skoro potpuno gluva, njeno “dobar dan” je neprocenjivo u bilo kojoj valuti.
Kada su vam komšije takva mešavina porodice Adams i likova iz priče Stivena Kinga, možete misliti moje iznenađenje kada sam na hodniku jednom spazio devojku u Joy Division majici. Majica je bila naravno crna i skroz klasična, sa omotom albuma “Unknown Pleasures”. Prolazi i kaže “dobar dan”. Odmah sam pomislio da je došla kod nekoga. Nisam bio siguran kod koga, jer mi na prvi pogled nije delovala ni kao socijalni radnik, ni kao psihijatar. Mada, kako to deluje psihijatar na prvi pogled?
U narednih nedelju dana sreo sam je još tri puta. Bilo je očigledno da se doselila tu. Jednom sam video kako otključava vrata na spratu iznad mene. Po logici stvari, to je značilo da joj je terasa odmah iznad moje, samo dijagonalno desno. Kad je došlo leto, ispostavilo se da je bilo baš kako sam pretpostavljao.
Već u maju izbacujem fotelju na terasu i tu pravim svoju “letnju rezidenciju”. Tu pijem prvu kafu, čitam knjige, novine, slušam nove albume i telefoniram. Praktično tu radim sve osim spavanja, klopanja i vršenja nužde. Mada, par puta sam zadremao posle ručka dok sam slušao nekog Harolda Bada. A tako je bilo i ovog leta. Samo, sa jednom velikom promenom.
Sa terase dijagonalno desno iznad moje, počeo je da se čuje zvuk klavira. Nisam ekspert, ali bilo mi je jasno da je u pitanju klasična muzika. I to ne ona sa diska ili ploče, već uživo. Devojka u Joy Division majici je svirala klavir. I to je radila svako jutro. I to baš glasno, sa otvorenim prozorima. Moje jutarnje kafe na terasi dobile su sasvim novi ukus. Kada nije svirala, slušala je muziku. Takođe glasno. I to ne bilo kakvu muziku. Nekada Dejvida Bouvija, nekada Nika Kejva, a najviše Vana Morisona. Pesmu “Sweet Thing” je puštala bar jednom dnevno. Gotovo da sam se štipao za obraze koliko nisam verovao da se u moju zgradu doselio neko mlađi od 80 i neko čiji pojam “živa muzika” očigledno mnogo više odgovara mom, nego one nesrećnice što nas siluje sa Georgijevim. A toj nesrećnici je prvo zasmetala.
Prvo je ona počela da joj dobacuje sa terase. “Smanji to, gusko; nije dosta što slušamo tvoj klavir nego moramo i ovu mrtvačku muziku; zvaću komunalnu policiju”. Onda su druge komšije počele da se žale. Što po hodnicima, što preko terasa. Svi oni gluvi su naprasno počeli da čuju, a svi koji su imali malu platu ili njihova opcija nije na vlasti, skapirali su da je to krivica devojke u Joy Division majici. Najzanimljivije od svega je to što osim “dobar dan” na hodniku, nikada nisam čuo njen glas. Nikada nikome nije odgovorila na vikanje i kritike. Ili je zatvarala prozor, ili je gasila muziku ili je prestajala da svira klavir. Nije se svađala.
Ni ja nisam osoba sklona konfliktu. Ali boleli su me svakodnevni napadi na pijanistkinju iznad mene. I rešio sam da im se suprotstavim. Rešio sam da prvom prilikom kada čujem da neko viče na nju ili joj preti, stanem u njenu odbranu. Da se proderem i zalupim vrata. Neka već vrata. I čekao sam. Čekao.
Nekoliko dana je nisam ni video ni čuo. Pomislio sam da je otišla na more. A onda mi je komšija iz prizemlja, jedan od retkih koji nema potrebu za zdravstvenim ustanovama bilo koje vrste, rekao da se odselila. Pre neki dan je video kamion ispred zgrade i kako pakuju klavir i njene stvari. I više se nikad nije vratila.
Priča o njoj je priča o Srbiji u malom. Iz sličnog razloga ljudi ovde imaju strah da će im azilanti kidnapovati dete i napraviti od njega viršle, da će im Amerikanci uz pomoć HAARP-a izazvati cunami na Savi i Dunavu, a da će im homoseksualci uništiti porodice. Kako sam stariji sve češće imam osećaj kao da živim u onom strašnom filmu Sema Pekinpoa “Straw Dogs”.
Dizelašica sa Vladom i dalje doziva “svog anđela”, baba je nedavno počela da hrani golubove vlažnim pogačicama, a lavež pasa od gospođe iznad je sve glasniji. Za razliku od ranije, muziku ne slušam tako suptilno. Zvučnike sam približio prozorima i uz jutarnju kafu slušam razne albume slušam poprilično otpanjeno. Nemam klavir, ali imam “Sweet Thing”, jednu od najlepših pesama na svetu. I slušam je glasno, mnogo glasno. I samo čekam da nekome zasmetam.
A onda će umesto “Sweet Thing” slušati “Disorder”. Još glasnije.
avatar

Posts : 47013
Join date : 2012-06-10

Re: Beograd

Post by William Murderface on Mon Jan 25, 2016 7:26 pm

zvezda je zivot wrote:
skoca wrote:
DEVOJKA U JOY DIVISION MAJICI


Komšiluk mi je katastrofa. Na mom, prvom, spratu, živi žena od pedeset i kusur godina, koja svom petogodišnjem sinu svako malo izvuče uši u hodniku zgrade. Dva stana dalje je mladi bračni par koji ne bi rekao “dobar dan” ni za sto evra. Na trećem spratu je žena koja živi sa 15 kučića koji nikada ne izlaze iz stana. Ona noću kroz hodnik vuče džakove pune smeća dok psi horski laju. Iza sebe ostavlja neprijatan miris bez obzira da li nosi smeće. Njeno dobar dan vredi bar dvesta evra. Na njenom spratu je luda baba koja hrani golubove tako što sa terase baca hleb potpopljen u vodu. Ti parčići su tako teški da svaki put kada padnu na zemlju, imam utisak da je neko iskočio iz zapaljenog Svetskog trgovinskog centra. I dnevno baci bar jednu celu veknu. U stanu pored nje živi devojka koja se po ceo dan svađa sa telefonom i koja svako leto otpanjuje Vladu Georgijeva, Neverne bebe, Tošeta Proeskog i sve one nesrećne domaće grupe koje u nazivu imaju “bend”. Mogu da se kladim da je devedesetih bila dizelašica koja izlazi u “Promociju” i leči rane tako što na bolno mesto prisloni fotku Alana Čumaka. Na četvrtom je još jedna izlapela baba, starija od 90 godina i koja izgleda kao živi leš. Jednom me je zamolila da pogledam zašto joj ne radi frižider, pitajući me da li bi proradio ako bih ga povezao sa televizijskom antenom. S obzirom na to da je skoro potpuno gluva, njeno “dobar dan” je neprocenjivo u bilo kojoj valuti.
Kada su vam komšije takva mešavina porodice Adams i likova iz priče Stivena Kinga, možete misliti moje iznenađenje kada sam na hodniku jednom spazio devojku u Joy Division majici. Majica je bila naravno crna i skroz klasična, sa omotom albuma “Unknown Pleasures”. Prolazi i kaže “dobar dan”. Odmah sam pomislio da je došla kod nekoga. Nisam bio siguran kod koga, jer mi na prvi pogled nije delovala ni kao socijalni radnik, ni kao psihijatar. Mada, kako to deluje psihijatar na prvi pogled?
U narednih nedelju dana sreo sam je još tri puta. Bilo je očigledno da se doselila tu. Jednom sam video kako otključava vrata na spratu iznad mene. Po logici stvari, to je značilo da joj je terasa odmah iznad moje, samo dijagonalno desno. Kad je došlo leto, ispostavilo se da je bilo baš kako sam pretpostavljao.
Već u maju izbacujem fotelju na terasu i tu pravim svoju “letnju rezidenciju”. Tu pijem prvu kafu, čitam knjige, novine, slušam nove albume i telefoniram. Praktično tu radim sve osim spavanja, klopanja i vršenja nužde. Mada, par puta sam zadremao posle ručka dok sam slušao nekog Harolda Bada. A tako je bilo i ovog leta. Samo, sa jednom velikom promenom.
Sa terase dijagonalno desno iznad moje, počeo je da se čuje zvuk klavira. Nisam ekspert, ali bilo mi je jasno da je u pitanju klasična muzika. I to ne ona sa diska ili ploče, već uživo. Devojka u Joy Division majici je svirala klavir. I to je radila svako jutro. I to baš glasno, sa otvorenim prozorima. Moje jutarnje kafe na terasi dobile su sasvim novi ukus. Kada nije svirala, slušala je muziku. Takođe glasno. I to ne bilo kakvu muziku. Nekada Dejvida Bouvija, nekada Nika Kejva, a najviše Vana Morisona. Pesmu “Sweet Thing” je puštala bar jednom dnevno. Gotovo da sam se štipao za obraze koliko nisam verovao da se u moju zgradu doselio neko mlađi od 80 i neko čiji pojam “živa muzika” očigledno mnogo više odgovara mom, nego one nesrećnice što nas siluje sa Georgijevim. A toj nesrećnici je prvo zasmetala.
Prvo je ona počela da joj dobacuje sa terase. “Smanji to, gusko; nije dosta što slušamo tvoj klavir nego moramo i ovu mrtvačku muziku; zvaću komunalnu policiju”. Onda su druge komšije počele da se žale. Što po hodnicima, što preko terasa. Svi oni gluvi su naprasno počeli da čuju, a svi koji su imali malu platu ili njihova opcija nije na vlasti, skapirali su da je to krivica devojke u Joy Division majici. Najzanimljivije od svega je to što osim “dobar dan” na hodniku, nikada nisam čuo njen glas. Nikada nikome nije odgovorila na vikanje i kritike. Ili je zatvarala prozor, ili je gasila muziku ili je prestajala da svira klavir. Nije se svađala.
Ni ja nisam osoba sklona konfliktu. Ali boleli su me svakodnevni napadi na pijanistkinju iznad mene. I rešio sam da im se suprotstavim. Rešio sam da prvom prilikom kada čujem da neko viče na nju ili joj preti, stanem u njenu odbranu. Da se proderem i zalupim vrata. Neka već vrata. I čekao sam. Čekao.
Nekoliko dana je nisam ni video ni čuo. Pomislio sam da je otišla na more. A onda mi je komšija iz prizemlja, jedan od retkih koji nema potrebu za zdravstvenim ustanovama bilo koje vrste, rekao da se odselila. Pre neki dan je video kamion ispred zgrade i kako pakuju klavir i njene stvari. I više se nikad nije vratila.
Priča o njoj je priča o Srbiji u malom. Iz sličnog razloga ljudi ovde imaju strah da će im azilanti kidnapovati dete i napraviti od njega viršle, da će im Amerikanci uz pomoć HAARP-a izazvati cunami na Savi i Dunavu, a da će im homoseksualci uništiti porodice. Kako sam stariji sve češće imam osećaj kao da živim u onom strašnom filmu Sema Pekinpoa “Straw Dogs”.
Dizelašica sa Vladom i dalje doziva “svog anđela”, baba je nedavno počela da hrani golubove vlažnim pogačicama, a lavež pasa od gospođe iznad je sve glasniji. Za razliku od ranije, muziku ne slušam tako suptilno. Zvučnike sam približio prozorima i uz jutarnju kafu slušam razne albume slušam poprilično otpanjeno. Nemam klavir, ali imam “Sweet Thing”, jednu od najlepših pesama na svetu. I slušam je glasno, mnogo glasno. I samo čekam da nekome zasmetam.
A onda će umesto “Sweet Thing” slušati “Disorder”. Još glasnije.


Dovršimo sami ovu divnu priču!

Alternativni kraj br. 1:

Spoiler:
Jednog dana u stan se uselio novi stanar. Srce mi je ubrzano lupalo u grudima - da li od strepnje ili od očekivanja, ni sam nisam znao. Plašio sam se da je došao još neki "Teheranac", neko ko će po ceo dan gledati Novaka Đokovića, navijati za "naše" i slušati Amadeus Bend. ALi krajičkom srca, nadao sam se. Znao sam da to nije verovatno, znao sam da nema nikakvog razloga da verujem da se ona vratila, pa ipak, to je bilo jače od mene: kada su se, prvog toplog dana proleća otvorio prozor "njenog" stana, svakog trenutka sam očekivao da čujem prve taktove "Disorder"-a.

I odjednom, muzika je zaista počela - isprva tiša, a zatim sve glasnija. Ne, to ne može biti... "Disorder"! Zavrtelo mi se u glavi - da li ja ludim? ako je moguće?!? Da li mi neko čita misli? Kao izbezumljen sam istrčao iz svog stana i našao se pred vratima iz kojih je nekada živela devojka koja svira klavir. Oklevao sam na sekund, a zatim pozvonio. Jednom. Pa još jednom, duže. I vrata su se otvorila:
Spoiler:

Sada znam ko me ljubi silno! Zajedno, pročistićimo ovaj grad kroz oganj!

Spoiler:




_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Mon Jan 25, 2016 7:39 pm

jedino je tacno da komsije ostre paju na klavir, a kad neko odvrne baju knindzosa ne smeju da pisnu. isto kao sto znaju na ulici da dobacuju zenama sa pudlicama, a bezvrate celavce sa stafordima ne smeju ni da pogledaju. 

a jednom su mi komsije zvale muriju jer sam u gajbi pravio karaoke, pandur kad je doso kaze mi aj sto se cujete se do pola ulice nego sta to pevate jbt (queen, nirvana, elvis, time of my fucking life iz prljavog plesa itd). besevic i opasne frekvencije.


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 5421
Join date : 2014-10-28

Re: Beograd

Post by sejlor on Mon Jan 25, 2016 7:51 pm

zvezda je zivot wrote:
skoca wrote:
DEVOJKA U JOY DIVISION MAJICI


Komšiluk mi je katastrofa. Na mom, prvom, spratu, živi žena od pedeset i kusur godina, koja svom petogodišnjem sinu svako malo izvuče uši u hodniku zgrade. Dva stana dalje je mladi bračni par koji ne bi rekao “dobar dan” ni za sto evra. Na trećem spratu je žena koja živi sa 15 kučića koji nikada ne izlaze iz stana. Ona noću kroz hodnik vuče džakove pune smeća dok psi horski laju. Iza sebe ostavlja neprijatan miris bez obzira da li nosi smeće. Njeno dobar dan vredi bar dvesta evra. Na njenom spratu je luda baba koja hrani golubove tako što sa terase baca hleb potpopljen u vodu. Ti parčići su tako teški da svaki put kada padnu na zemlju, imam utisak da je neko iskočio iz zapaljenog Svetskog trgovinskog centra. I dnevno baci bar jednu celu veknu. U stanu pored nje živi devojka koja se po ceo dan svađa sa telefonom i koja svako leto otpanjuje Vladu Georgijeva, Neverne bebe, Tošeta Proeskog i sve one nesrećne domaće grupe koje u nazivu imaju “bend”. Mogu da se kladim da je devedesetih bila dizelašica koja izlazi u “Promociju” i leči rane tako što na bolno mesto prisloni fotku Alana Čumaka. Na četvrtom je još jedna izlapela baba, starija od 90 godina i koja izgleda kao živi leš. Jednom me je zamolila da pogledam zašto joj ne radi frižider, pitajući me da li bi proradio ako bih ga povezao sa televizijskom antenom. S obzirom na to da je skoro potpuno gluva, njeno “dobar dan” je neprocenjivo u bilo kojoj valuti.
Kada su vam komšije takva mešavina porodice Adams i likova iz priče Stivena Kinga, možete misliti moje iznenađenje kada sam na hodniku jednom spazio devojku u Joy Division majici. Majica je bila naravno crna i skroz klasična, sa omotom albuma “Unknown Pleasures”. Prolazi i kaže “dobar dan”. Odmah sam pomislio da je došla kod nekoga. Nisam bio siguran kod koga, jer mi na prvi pogled nije delovala ni kao socijalni radnik, ni kao psihijatar. Mada, kako to deluje psihijatar na prvi pogled?
U narednih nedelju dana sreo sam je još tri puta. Bilo je očigledno da se doselila tu. Jednom sam video kako otključava vrata na spratu iznad mene. Po logici stvari, to je značilo da joj je terasa odmah iznad moje, samo dijagonalno desno. Kad je došlo leto, ispostavilo se da je bilo baš kako sam pretpostavljao.
Već u maju izbacujem fotelju na terasu i tu pravim svoju “letnju rezidenciju”. Tu pijem prvu kafu, čitam knjige, novine, slušam nove albume i telefoniram. Praktično tu radim sve osim spavanja, klopanja i vršenja nužde. Mada, par puta sam zadremao posle ručka dok sam slušao nekog Harolda Bada. A tako je bilo i ovog leta. Samo, sa jednom velikom promenom.
Sa terase dijagonalno desno iznad moje, počeo je da se čuje zvuk klavira. Nisam ekspert, ali bilo mi je jasno da je u pitanju klasična muzika. I to ne ona sa diska ili ploče, već uživo. Devojka u Joy Division majici je svirala klavir. I to je radila svako jutro. I to baš glasno, sa otvorenim prozorima. Moje jutarnje kafe na terasi dobile su sasvim novi ukus. Kada nije svirala, slušala je muziku. Takođe glasno. I to ne bilo kakvu muziku. Nekada Dejvida Bouvija, nekada Nika Kejva, a najviše Vana Morisona. Pesmu “Sweet Thing” je puštala bar jednom dnevno. Gotovo da sam se štipao za obraze koliko nisam verovao da se u moju zgradu doselio neko mlađi od 80 i neko čiji pojam “živa muzika” očigledno mnogo više odgovara mom, nego one nesrećnice što nas siluje sa Georgijevim. A toj nesrećnici je prvo zasmetala.
Prvo je ona počela da joj dobacuje sa terase. “Smanji to, gusko; nije dosta što slušamo tvoj klavir nego moramo i ovu mrtvačku muziku; zvaću komunalnu policiju”. Onda su druge komšije počele da se žale. Što po hodnicima, što preko terasa. Svi oni gluvi su naprasno počeli da čuju, a svi koji su imali malu platu ili njihova opcija nije na vlasti, skapirali su da je to krivica devojke u Joy Division majici. Najzanimljivije od svega je to što osim “dobar dan” na hodniku, nikada nisam čuo njen glas. Nikada nikome nije odgovorila na vikanje i kritike. Ili je zatvarala prozor, ili je gasila muziku ili je prestajala da svira klavir. Nije se svađala.
Ni ja nisam osoba sklona konfliktu. Ali boleli su me svakodnevni napadi na pijanistkinju iznad mene. I rešio sam da im se suprotstavim. Rešio sam da prvom prilikom kada čujem da neko viče na nju ili joj preti, stanem u njenu odbranu. Da se proderem i zalupim vrata. Neka već vrata. I čekao sam. Čekao.
Nekoliko dana je nisam ni video ni čuo. Pomislio sam da je otišla na more. A onda mi je komšija iz prizemlja, jedan od retkih koji nema potrebu za zdravstvenim ustanovama bilo koje vrste, rekao da se odselila. Pre neki dan je video kamion ispred zgrade i kako pakuju klavir i njene stvari. I više se nikad nije vratila.
Priča o njoj je priča o Srbiji u malom. Iz sličnog razloga ljudi ovde imaju strah da će im azilanti kidnapovati dete i napraviti od njega viršle, da će im Amerikanci uz pomoć HAARP-a izazvati cunami na Savi i Dunavu, a da će im homoseksualci uništiti porodice. Kako sam stariji sve češće imam osećaj kao da živim u onom strašnom filmu Sema Pekinpoa “Straw Dogs”.
Dizelašica sa Vladom i dalje doziva “svog anđela”, baba je nedavno počela da hrani golubove vlažnim pogačicama, a lavež pasa od gospođe iznad je sve glasniji. Za razliku od ranije, muziku ne slušam tako suptilno. Zvučnike sam približio prozorima i uz jutarnju kafu slušam razne albume slušam poprilično otpanjeno. Nemam klavir, ali imam “Sweet Thing”, jednu od najlepših pesama na svetu. I slušam je glasno, mnogo glasno. I samo čekam da nekome zasmetam.
A onda će umesto “Sweet Thing” slušati “Disorder”. Još glasnije.

Ovaj covek bi se davno ubio da zivi u stanu moje komsinice od dole
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Mon Jan 25, 2016 8:38 pm

moj komsa mali od 16-17 godina iz stana pored poceo da pravi zureze, na plejlisti svega, od hau mac iz d fis (to neko jos slusa rutinski danas ) do tarmija ricmija. al simpa je klinja i uvek mi kaze kad planira e jel ti nece smetati malo glasnija muzika, zovem neke drugarice i to, onda mu obicno odgovorim nesto u fazonu dnevne doze prosecnog srbende, to komso, samo napanji, ne brigaj


_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 47013
Join date : 2012-06-10

Re: Beograd

Post by William Murderface on Mon Jan 25, 2016 8:45 pm



_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 9072
Join date : 2014-11-06

Re: Beograd

Post by plachkica on Mon Jan 25, 2016 8:51 pm

Ona priča bi morala imati horor završetak.
Fina pijanistkinja se noću pretvara u vampiricu i naš junak mora da zajebe muzički ukus i da spašava
komšije.
avatar

Posts : 17438
Join date : 2012-02-10

Re: Beograd

Post by xie saike on Mon Jan 25, 2016 8:52 pm

ma jok, lik je ovo sanjao 



_____
U Srbiji vlada bezvezništvo, u pravom smislu te reči.
Želimir Žilnik





-----------------------------------------------------
Фолу-Уп Гроуп Боард
avatar

Posts : 47013
Join date : 2012-06-10

Re: Beograd

Post by William Murderface on Mon Jan 25, 2016 9:01 pm

Još bolje, nešto u stilu Tucker and Dale vs Evil: ispostavi se da su komšije dobronamerne, ali da paranoični EMO stalno pogrešno razume njihove namere. Npr. inače su super drugari sa pijanistkinjom i kad joj dobacuju ono za komunalnu policiju, oni joj u stvari upućuju komplimente u vidu interne šale. Na kraju zajedno skupe pare i uplate joj studije na konzervatorijumu u Londonu (na inicijativu one što sluša Georgieva; pijanitkinja je upoznala sa njenim idolom jer je prethodno sarađivala sa njim radeći mu klavirske aranžmane za novi album), i zato se ona u stvari odseli. Naratora je sve to zaobišlo jer svaki put kad se vodi razgovor o tome kako je zlatna mala sa drugog i kako divno svira i kako bi joj trebalo pomoći, on stavi slušalice na uši i odvrne muziku na najjače da ne bi slušao primitivce iz zgrade i njihove glupe razgovore.


_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 4866
Join date : 2014-11-04
Location : Soviet Yugoslavia

Re: Beograd

Post by Indy on Mon Jan 25, 2016 10:52 pm

Bonidas Poslednji wrote:
Bože učini da zaboravim nepročitano.

+1


_____
Take a day and walk around... Watch the Nazis run your town... Then go home and check yourself... You think we're singing 'bout someone else

Re: Beograd

Post by Sponsored content


    Current date/time is Mon Sep 24, 2018 4:29 am