Patriote srpske

Sotir wrote:

KinderLad wrote:Pa posvetili smo joj se. To je zvanicno pismo, udzbenici se stampaju njim i to je to. Ko ce sta da okaci na svoju sopstvenu radnju i cime ce pisati u komercijalnoj prepisci je prostor u kome, sto se mene tice, drzava nema sta da trazi. Jel ce prevladati latinica? Molim lepo, tako je hteo tzv srpski narod, koji, po sopstvenom priznanju na anketama - vise koristi latinicu. I sta sad? Ne moze marvo, mora ovo. More...

Ne, prelazak na latinicu nije bila stvar izbora.
Prešlo se jer nije bilo fontova, OS nije podržavao, telefoni ne podržavaju, itd itd.

Znači minimum bi trebalo da bude da se korisniku da mogućnost izbora, a po potrebi da država stimuliše određene sadržaje.

Naravno vi ćete sad svi u glas da su tu naprednjaci i stoka i da to ne može da radi ali to su neke stvari koje moraju da se rade da bi se čuvao nacionalni identitet.

Samo jedna stvar: kakav je to "nacionalni identitet" koga ne upražnjava većina pripadnika te nacije kao osnovno pismo kojim se svakodnevno služi? 

Ćirilica je deo nacionalnog identiteta kada je reč o pismu.

Киндере,
погледај новине и књиге издате 70их и 80их, а затим оне данас.

То је огромна промена у једној генерацији.
Настала само зато што није било могућности избора.

Gledah neku anketu, ali nisam ukapirao "prost" deo pitanja: da li "da li pišete ćirilicom ili latinicom?" podrazumeva i pisanje preko telefona/kompa?

Jer ja "pišem ćirilicom", drndanje u tastaturu prosto ne računam u deo tog odgovora, a u praksi ne prebacujem na ćirilicu, osim kad moram. A meni se čini da je deo ovih odgovora negde "ukupan", tj. da je u pisanje uključeno i korišćenje fona/kompa/neta.

Ljudi generalno malo pišu; potpisi, ukrštene reči i to je to   Tako da računanje "kucanja" kao "pisanja" sigurno krivi presek stanja u korist latinice, samo nemam pojma u kolikom broju.

Sotir wrote:Киндере,
погледај новине и књиге издате 70их и 80их, а затим оне данас.

То је огромна промена у једној генерацији.
Настала само зато што није било могућности избора.

Ma kako nije bilo mogućnosti izbora, pa i ti i ja smo učili u školi i ćirilicu i latinicu. A ne razumem ovaj argument oko novina do kraja, npr Žurnal ili Politika ili Sport ili ne znam šta još su sve vreme izlazili na ćirilici. 

Mislim, teško da nedostatak fontova sa jedne strane može da se meri kao jači tas na vagi na kojoj na drugoj strani imamo udžbenike i zakonom propisanu ćirilicu kao zvanično pismo. 

Srbi, ogromna većina Srba, prosto ne "oseća" da "izdaje" neki svoj srpski identitet kada piše latinicom. To je posledica i istorijskog nasleđa (Jugoslavije) i drugih više globalnih kretanja. "Vraćanje" u političkom vremenu, istorijskom if you like - ne postoji.

mikijev zabavnik je ovde bio na cirilici, a u orebicu na latinici, gore u vrsaru i rovinju je cesto uletao i slovenacki kad nestane hrvatski, pa smo ipak imali neugrozen identitet kao i ostale nacije u yu, danas u ovoj drzavi imamo samo tupavost svesrpsku.

KinderLad wrote:

Sotir wrote:
Ne, prelazak na latinicu nije bila stvar izbora.
Prešlo se jer nije bilo fontova, OS nije podržavao, telefoni ne podržavaju, itd itd.

Znači minimum bi trebalo da bude da se korisniku da mogućnost izbora, a po potrebi da država stimuliše određene sadržaje.

Naravno vi ćete sad svi u glas da su tu naprednjaci i stoka i da to ne može da radi ali to su neke stvari koje moraju da se rade da bi se čuvao nacionalni identitet.

Samo jedna stvar: kakav je to "nacionalni identitet" koga ne upražnjava većina pripadnika te nacije kao osnovno pismo kojim se svakodnevno služi? 

Ćirilica je deo nacionalnog identiteta kada je reč o pismu.

Управо такав национални идентитет: мањински, често виртуелан, понекад и сасвим измишљен. Срби који ратују за “огњишта” бежећи у Будимпешту и Амстердам, “не дају Косово” тако што за живу главу не би отишли да живе на њему, православни су у пичку материну а нико у Бога не верује, итд., итд. Тако и ћирилица, наше свето писмо - ал’ се ипак претежно служимо латиницом. Наш је национализам сав негативан: ми бисмо да смо они који нисмо, јер себе овакви какви смо - напросто не можемо да волимо.

Gargantua wrote:Gledah neku anketu, ali nisam ukapirao "prost" deo pitanja: da li "da li pišete ćirilicom ili latinicom?" podrazumeva i pisanje preko telefona/kompa?

Jer ja "pišem ćirilicom", drndanje u tastaturu prosto ne računam u deo tog odgovora, a u praksi ne prebacujem na ćirilicu, osim kad moram. A meni se čini da je deo ovih odgovora negde "ukupan", tj. da je u pisanje uključeno i korišćenje fona/kompa/neta.

Ljudi generalno malo pišu; potpisi, ukrštene reči i to je to   Tako da računanje "kucanja" kao "pisanja" sigurno krivi presek stanja u korist latinice, samo nemam pojma u kolikom broju.

Ma nema veze, nek je 50-50. A u stvari, tek ako je 60-40 za ćirilicu, tek onda se postavlja pitanje šta u stvari radiš? Tako da se to pitanje postavlja u svakom slučaju  Mislim, ovi ljudi što pišu po novinama se ponašaju kao da ćirilica nije zakonom zaštićeno pismo, a jeste. Osim na nivou demagogije u sklopu stvaranja red herring-a za "prodavanje" biračima mnogo veće stvari, zaista ne vidim nikakav smisao.

Kindere,
Ne mogu da ti objašnjavam sve od yuscii fontova, Corel Venture, ranih windowsa i Quarka.
Ali polovinom devedesetih si morao da se oteliš da bi našao jedan dobar ćirilični font.
A za novine i bilo koji rad ti ih treba mnogo.
Kad se vidimo jedared uživo ispričaću ti.

Gargantua wrote:
Ljudi generalno malo pišu; potpisi, ukrštene reči i to je to   

Ma da bre, kakvo crno pisanje. 
Nego kad se riješi cirilično pitanje molim da se nešto napravi s kurzivom. Glava me zaboli, pola slova isto, samo različit broj uvojaka.

Sotir wrote:Kindere,
Ne mogu da ti objašnjavam sve od yuscii fontova, Corel Venture, ranih windowsa i Quarka.
Ali polovinom devedesetih si morao da se oteliš da bi našao jedan dobar ćirilični font.
A za novine i bilo koji rad ti ih treba mnogo.
Kad se vidimo jedared uživo ispričaću ti.

To je sve u redu, ali to je bilo i prošlo, sve i da je tako ko što kažeš. Ali, ponovo, pitanje je da li se ovde radi o "zaštiti" nasleđa (što je, da kažemo, ok) ili se radi o "rećirilizaciji", što nije ok. Uopšte. A ako je reč o "zaštiti" nasleđa, nema šanse da nije dovoljno zaštićena. I drugo, i pre 90-tih, ogroman procenat Srba je pisao latinicom kao svojim prvim pismom. I Srba u Srbiji i izvan Srbije. Možda ne većina, ali u Beogradu, Vojvodini, BiH i Hrvatskoj verovatno većina ili bar 50-50 tipa 1980-tih. Pa nacionalistički časopisi npr Duga su izlazili na latinici

otto katz wrote:

Gargantua wrote:
Ljudi generalno malo pišu; potpisi, ukrštene reči i to je to   

Ma da bre, kakvo crno pisanje. 
Nego kad se riješi cirilično pitanje molim da se nešto napravi s kurzivom. Glava me zaboli, pola slova isto, samo različit broj uvojaka.

Uh, kad da ga reše ovi ko i sve ostalo što su rešili ćirilično pitanje više definitvno neće biti na dnevnom redu...

kojim pismom se potpisujete  

ja cirilicom oduvek

Ja sam počeo latinicom kad je trebalo zvanično prvi put i to je i ostalo do sada. E sad, gde me to stavlja na skali "srpstva" od 1 do 10 u svetlu toga što sam iste te godine po jednom španskom gradu pisao sprejom "Делије Север" po zidovima neka procene stručniji

Sotir wrote:То је огромна промена у једној генерацији.
Настала само зато што није било могућности избора.

Било је, осим писаћих машина, које су нетрагом нестале. У животу и шире сам видео укупно три комада на ћирилици, од чега су две биле предратне Андервуд - једна у дечијем диспанзеру, друга у комбинатској библиотеци, трећа, мала новинарска, стајала један дан у излогу књижаре.

Не само да су апсолутно све остале писаће машине биле на латиници, него и више од половине није имало ђ.

Ал' било је избора на рачунарима...

Sotir wrote:Kindere,
Ne mogu da ti objašnjavam sve od yuscii fontova, Corel Venture, ranih windowsa i Quarka.
Ali polovinom devedesetih si morao da se oteliš da bi našao jedan dobar ćirilični font.

...што смо решили тако што сам отишао код покојног З. Живковића (од Сезама) и лепо пазарио за фирму два комплета Битстримових фонтова, у јуски/јусћир распореду. С тим сам сложио две књиге (1 на ћирилици 1990, две-три године касније 2. на латиници), и нешто бројева неких приватних новина док је газда им имао пара.

Е сад за графички дизајн јебига, да, нема ни данас. Тј видео сам гомилу бесплатних фонтова на неком сајту за слободни софтвер фонтовског типа, и мада има свачега, не бих руку у ватру да би се графичари одушевили.

Kažu, ćirilica je najlepše pismo, "odmara oči".

Od fontova, helvetica ( kao u Microsoft, Lufthansa) kažu da ima ista svojstva ali mora da se plati. Arial (kao u ovom postu) je besplatna zamena za to.

Potpisujem se ćirilicom, u nedostatku poznavanja vinčice 

Потписујем се жврљотином. У почетку беше ћирилица.

Ja sam 2003/4. na Platou, u sklopu promo kampanje DS-a i Tadića, uzeo za dž CD sa raznim ćiriličnim "dodacima" za XP, od ćiriličnog interfejsa, preko Open Office 1.x sa čir interfejsom, gomile programa i alatki na ćirilici i za ćirilicu.


A stvarno bih voleo da vidim "dobru" statistiku o tome kojim pismom se piše, a ne kuca, da je to jasno razdvojeno. Fundamentalno - kako se potpisuješ i popunjavaš uplatnice, to je gro modernog pisanja za većinu.

Popunjavanje uplatnice - ruzna latinica. Potpis - zvrljotina na bazi cirilice

Zavisi od formulara, ako je na latinici potpisujem se latinicom, ako je na ćirilici onda ćirilicom

kojim pismom je formular, tim ga pismom i popunjavam

beleške su mi ćirilicom, potpis je uvek ćirilicom

паће wrote:

Sotir wrote:Kindere,
Ne mogu da ti objašnjavam sve od yuscii fontova, Corel Venture, ranih windowsa i Quarka.
Ali polovinom devedesetih si morao da se oteliš da bi našao jedan dobar ćirilični font.

...што смо решили тако што сам отишао код покојног З. Живковића (од Сезама) и лепо пазарио за фирму два комплета Битстримових фонтова, у јуски/јусћир распореду. С тим сам сложио две књиге (1 на ћирилици 1990, две-три године касније 2. на латиници), и нешто бројева неких приватних новина док је газда им имао пара.

Е сад за графички дизајн јебига, да, нема ни данас. Тј видео сам гомилу бесплатних фонтова на неком сајту за слободни софтвер фонтовског типа, и мада има свачега, не бих руку у ватру да би се графичари одушевили.

Животић, не Живковић.

yuscii кодни распоред је тотални дебилизам, какав можеш да добијеш само ако даш програмеру да решава проблем који не разуме.
Прво што су наша слова на тотално идиотским местима, где су били неки знаци (нпр ж на @), тако да не само да није радила промена великих у мала слова, него су и имена са ж била препознавана као е-мејл адреса.
А друго што је у њима углавном била сјебана табела увлачења парова слова (кернинг).

Било је још таквих дебилних решења. Нпр неки лик раније на Мековима није знао да направи распоред тастатуре, па је наша слова поставио на места која је добијао са Алт+наше слово на тастатури. Што је довело до тога да је место затварајућег наводника било заузето...

Проблем је решен тек са Уникодом.
Наше институције се нису оглашавале поводом неписмености у рачунарској ери.

Sotir wrote:
Животић, не Живковић.

Да знаш да сам трипут преправљао и опет нисам био сигуран да сам се добро сетио. Давно било.

yuscii кодни распоред је тотални дебилизам, какав можеш да добијеш само ако даш програмеру да решава проблем који не разуме.

Не него кад му даш да прави питу од гована. Јуски је седмобитан, дакле у тих стотинак знакова тури где шта можеш - а јуски је отприлике имитација оног што су Немци већ урадили, на исти начин, кад су турали своја четири слова у седмобитни распоред. Са истим манама.

А седмобитност је била битна (помилујте игру речима) јер је било још доста протокола тада који су користили осми бит за парност или за ништа. Јуски сам затекао на Педепеу, Ваксу а богами смо га терали и на писијима све до 1994, кад смо најзад имали и штампаче са ваљаним фонтовима па могли да пређемо на 852, а потом и на 1250.

Тј разумели су програмери проблем, али ограничења су била таква да, јебига, није могло боље. Ако је ваљало Немцима, ваљало је и нама.

Прво што су наша слова на тотално идиотским местима, где су били неки знаци (нпр ж на @), тако да не само да није радила промена великих у мала слова, него су и имена са ж била препознавана као е-мејл адреса.
А друго што је у њима углавном била сјебана табела увлачења парова слова (кернинг).

Било је још таквих дебилних решења. Нпр неки лик раније на Мековима није знао да направи распоред тастатуре, па је наша слова поставио на места која је добијао са Алт+наше слово на тастатури. Што је довело до тога да је место затварајућег наводника било заузето...

Проблем је решен тек са Уникодом.
Наше институције се нису оглашавале поводом неписмености у рачунарској ери.

Ми смо тада бар форсирали стандардни распоред на тастатури, бар на оних пар стотина машина које смо испоручили. Тајванци су нам уредно направили драјвер... али јебига, муштерије су куповале машине где стигну, па ми се догађало да за једно радно време променим по 4-5 распореда. Луда времена.

Наше институције су мислиле да су то некакве играчке и да ће то брзо проћи, а биле су заинтересоване једино да наплате царину.