jugoslavija - od nemila do nedraga

Share
avatar

Posts : 7403
Join date : 2015-11-26
Location : Location, Location

jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Kinder Lad on Tue May 30, 2017 10:30 am

No Country wrote:Нити се пљувка свуда исто прима. Оно што је ту занимљиво, то је што мене управо Хрватска некако највише подсећа на бившу СФРЈ. То је сигурно зато што је код мене оно мало патриотизма што се затекло увек имало везе са Јадранским морем.

Poznat sindrom  

srećom, postoji lek 

Spoiler:






_____
alt-lib
avatar

Posts : 7328
Join date : 2015-03-20

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Kondo on Tue May 30, 2017 12:11 pm

Grcka je lek za mnoge zablude


_____
I was faced with a choice at a difficult age
Would I write a book? Or should I take to the stage?
But in the back of my head I heard distant feet
Che Guevara and Debussy to a disco beat
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Filipenko on Sat Jun 17, 2017 12:07 am

avatar

Posts : 5870
Join date : 2015-11-22

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Gargantua on Sat Jun 24, 2017 11:55 pm

KAKO SMO POTROŠILI SOCIJALIZAM?[1]

Branislav Dimitrijević: Potrošeni socijalizam. Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974) (Fabrika knjiga i Peščanik, 2016.)


Branislav Dimitrijević je o knjizi Potrošeni socijalizam. Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974) napisao da „uprkos revizionizmima u redovnom obrazovanju, obim saznanja i tumačenja za neke još nepostojeće ’studije Jugoslavije’ povećava se svakim danom. Ova knjiga zagovara kritičko prevazilaženje kako ’totalitarne’ tako i ’jugonostalgičarske’ paradigme u nastojanju da se jugoslovenska socijalistička imaginacija reartikuliše na ruinama njenog tranzicijskog sloma.“[2]

Knjigu koju ću u daljem tekstu prikazati preporučujem široj čitalačkoj publici koja ima želju da dobije dodatne informacije o razvoju popularne kulture u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ali i stručnoj javnosti kojoj će biti važna polazna tačka za dalju naučnu analizu pojave, razvoja i uloge potrošačke imaginacije u SFRJ.

U predgovoru autor se poziva na Borisa Budena i njegovu analizu „postkomunističke“ ekonomske i političke tranzicije[3],i podvlači razliku između dve imaginacije, odnosno dva pogleda na teoriju kulture u SFRJ: „totalitarna paradigma“ po kojoj je kultura u SFRJ bila obeležena sukobom zvanične i disidentske kulture, i „jugonostalgičarska paradigma“ kao tranzicijska kulturna logika koja je fokusirana na period od sredine šezdesetih do sredine osamdesetih godina, odnosno na liberalno-reformističke procese u Jugoslaviji, kada započinje i kulminira istorijska kriza socijalizma.

Dimitrijevićevo stanovište je drugačije u odnosu na pomenute paradigme budući da on pomera fokus istraživanja na period ranih pedesetih godina, kada započinje proces obnove zemlje nakon rata, masovno opismenjavanje stanovništva, ubrzani ekonomski rast i relativno uspešan proces modernizacije zemlje. Teza autora je da period „postsocijalističke tranzicije“ započinje nizom ekonomskih reformi od polovine pedesetih, kao i procesom postepene društveno-ekonomske liberalizacije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina.[4] Pojavu potrošačke kulture šezdestih i njen dalji razvoj tokom sedamdesetih godina, Dimitrijević uzima kao označitelj ove tranzicije i centralnu temu knjige, analizirajući njenu dvostruku prirodu, funkciju u reprodukciji kapitalističke imaginacije, ali i kao važan aspekt daljeg socijalističkog razvoja.[5] Autor je za cilj imao povezivanje istorijskih činjenica vezanih za ekonomsku politiku i regulaciju društvenih odnosa u SFRJ sa analizom kulturne logike zamenjivanja komunističkog utopizma potrošačkim antiutopizmom. Drugim rečima, autor želi da ukaže na nemogućnost političkih elita da pronađu rešenje za sve veću disproporciju između samoupravnih, kolektivnih procesa proizvodnje i lične imaginacije o blagostanju kroz potrošnju i posedovanje, kao posledice ekonomske liberalizacije. U metodološkim smislu, knjiga je zasnovana na kulturalnoj analizi „dijalektičkih slika“, proklamovanih društveno-političkih iskaza (i praksi) i različitih formi kulturne i umetničke produkcije.

Komunistička ideja uspostavljena na jednakosti, utopizmu i progresivizmu, kao ideološka baza i nadgradnja jugoslovenskog socijalizma, već u prvoj deceniji po završetku rata (tokom kojeg se dogodila i narodna revolucija) nalazila se pred izazovom. Rešavanje pitanja svojinskih odnosa, abolicija privatne svojine i kolektivno upravljanje proizvodnjom bili su preduslovi uspostavljanja beskompromisne jednakosti kroz društvenu svojinu. Nakon raskida sa Informbiroom (1948) i novim Ekonomskim merama (1951), Jugoslavija je odbacila plansku ekonomiju sovjetskog tipa, preduzeća su dobila veću samostalnost u odlučivanju, što je pored slobodnog formiranja cena, uticalo na razvoj konkurencije i liberalizaciju tržišta. Ovde dolazimo do Dimitrijevićeve teze da „postsocijalistička“ tranzicija počinje ekonomskim reformama sredinom pedesetih godina, koje dovode do slabljenja privrednih sektora koji proizvode resurse, u poređenju sa preduzećima koja nude gotove proizvode. Reforme su bile usmerene na podsticanje lične potrošnje na uštrb investicija, što konsekventno dovodi do pojave potrošačkog društva, klasnog raslojavanja, ali i sve veće nejednakosti u razvijenosti unutar federacije.


Od imaginacije o slobodi kroz potrošnju ka imaginaciji o slobodi kroz nacionalno oslobođenje

Iz perspektive rodnih studija analiza je usmerena na razvoj potrošačke imaginacije kroz primere časopisa koji su izdavani od pedesetih do sedamdesetih godina. Autor hronološki prati razvoj časopisa namenjenih ženama („Ukus“i „Bazar“), postepeno redukovanje i zamenu političkih „lakim sadržajima“, i povlači paralelu sa smanjivanjem učešća žena u političkom odlučivanju, na primeru delovanja i gašenja organizacije Antifašistički front žena. Uloga žene kao potrošača i žene kao domaćice postaje dominantna kako u spomenutim časopisima, tako i u političkim govorima zvaničnika. Časopisi namenjeni muškarcima analizirani su u znatno manjoj meri uz navođenje primera žurnalistike erotskog sadržaja (Penthaus, Adam i Eva, Čik).

Kroz primer filma „Ljubav i moda“ Ljubomira Radičevića iz 1960, Dimitrijević na ubedljiv način donosi obećanu kulturalnu analizu „dijalektičkih slika“. Za potrebe snimanja filma kao kulisa je korišćen grad i novoizgrađeni objekti Palata SIV-a i Surčinski aerodrom, u službi prikazivanja progresa i ubrzane modernizacije. U filmu su jasni italijanski uticaji na jugoslovensku modu, dizajn i muziku, i implicitno na ekonomsku razmenu dve zemlje u okviru Maršalovog plana. Figura idealnog potrošača i uzora posleratne omladine u filmu je prikazana u liku devojke Sonje, koju glumi Beba Lončar. Lajfstajl marketing i plasiranje proizvoda, moda kao izraz lične slobode, vožnja skuterom Lambretta ulicama i vazduhoplovom iznad grada, žena kao muza i erotski fantazam, u funkciji su prikazivanja „ulepšane stvarnosti“. Problem tržišne utakmice i nerešenih pitanja međusobne konkurentnosti socijalističkih preduzeća, Dimitrijević demonstrira na primerima takmičenja između Jugomode i Jugošika, rečenicom „Nije mi toliko do bruke koliko do tržišta“ koju izgovara direktor Jugošika u filmu, i tekstom „Konkurencija po svaku cenu“ koji je objavljen u časopisu „Ekonomska politika“ u vreme snimanja filma.

„Naivni subjekt tranzicije“ koji je prema konstataciji Dimitrijevića isključen iz navedenog filma, u knjizi je našao svoje mesto u analizi filmova crnog talasa. Iako je slika radnika-udarnika imala ključno mesto u razvoju socijalističke imaginacije u periodu ostvarivanja „prvog petoletnog“ plana, postala je višak koji kvari sliku „ulepšane svakodnevice“ od sredine pedestih na dalje. Izostavljena je analiza mesta socijalizacije radničke klase, ovde pre svega mislim da radničke klubove i na domove kulture pri mesnim zajednicama. Ove primere navodim jer su imali izuzetno bitnu ulogu u razvoju socijalističke imaginacije, pre svega jer su u njima bili dostupni mediji masovne komunikacije, kino projektori, televizori i žurnalistika, koji su činili važan aspekt u formiranju i razvoju potrošačkog društva.

Iako autor kroz primer filma „Bal na vodi“ koji je 1986. snimio Jovan Aćin analizira istorijski revizionizam građanske klase, i navodi da je do sloma Jugoslavije iz klasne perspektive došlo savezom sloja političkih i privrednih rukovodilaca sa privatnim sopstvenicima osamdesetih, kroz zamenu klasnog nacionalnim pitanjem tokom sedamdesetih i osamdesetih, dalje produbljivanje ovih napomena izostaje. Dimitrijević analizu završava na mestu sa kojeg bi knjiga koja nosi naslov Potrošeni socijalizamu idealnom smislu morala da počne. Ustavima iz 1963. i 1974. garant društvene jednakosti bilo je pitanje svojinskih odnosa, niko nema svojinsko pravo nad društvenim sredstvima za proizvodnju i ne može po pravno-svojinskom odnosu prisvojiti proizvod društvenog rada. Nakon naftnih kriza (1973-4. i 1979-80.) jugoslovenska ekonomija održavana je kroz zaduženja države i inflatornim finansiranjem. Upravo se nerešeno pitanje potrošnje, zabrana uvoza robe široke potrošnje i kontrolisani uvoz proizvodnih resursa, našao u centru iznuđenih mera štednje savezne vlade Milke Planinc, u okviru dugoročnog programa stabilizacije. Vlada je 1983. godine pod pritiskom inostranih poverilaca proglasila spoljni dug preduzeća i banaka javnim, čime je SFRJ na sebe preuzela otplatu kredita uzetih u inostranstvu. Svojinska transformacija društvenog vlasništva u državno dokapitalizacijom preduzeća, koja je i formalno sprovedena ekonomskim reformama koje je pokrenula savezna vlada Ante Marković (1989-90), suspendovala je raniji društveni ugovor i obećanje (neanticipirane) jednakosti. Jedna od ključnih razlika između sedamdesetih i osamdesetih godina jeste političko pitanje slobode. Kako je Dimitrijevič kroz knjigu pokazao, imaginacija o slobodi kroz potrošnju bila je dominantna za period šezdesetih i sedamdesetih godina. Ovde bih naglasio da tokom sedamdesetih dolazi do razvoja imaginacija o slobodi kroz nacionalno oslobođenje, a da od osamdesetih postaje ne samo dominantno, već i jedino politički mišljeno pitanje slobode.

Kako smo potrošili socijalizam? Ovde bih se pozvao na Borisa Budena i jedno od pitanja „postkomunističke“ tranzicije ili takozvane tranzicije ka demokratiji, koja je ideologija došla na vlast nakon 1989? Da bi otvorili mogućnost da se „jugoslovenska socijalistička imaginacija reartikuliše na ruinama njenog tranzicijskog sloma“ moramo pokrenuti pitanja na koji način i kojim sredstvima je ne samo potrošen, već i demontiran socijalizam? Iako je fokus knjige na počecima „trošenja socijalizma“ iz društvene, ekonomske i potrošačke perspektive, prilikom čitanja stekao sam utisak da izostaje kulminacija procesa kojima se knjiga bavi, pre svega politička analiza koja bi jasno sumirala rezultate tranzicije. Ne smemo zaboraviti da je tokom perioda socijalizma i postsocijalističke tranzicije izgrađena ekonomska, privredna i poljoprivredna infrastruktura koju rasprodajemo kako bi finansirali tranziciju ka demokratiji. Tokom osamdesetih dolazi do transformacije društvenog u državno, a zatim državnog u privatno vlasništvo, kao i proces zamenjivanja klasnog pitanja nacionalnim, koji je kulminaciju doživeo u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Otvaranje pitanja političke pozadine rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata i restitucije imovine, uloge intelektualaca, ideologa i organizacija civilnog društva u navedenim procesima, važan je aspekt za rasvetljavanje istorijskog revizionizma perioda socijalizma u savremenom obrazovanju. Smatram da bi osnovna uloga budućih „Studija Jugoslavije“ morala biti usmeravanje fokusa istraživanja ka rasvetljavanju navedenih političkih procesa, kako bi se sprečio istorijski revizionizam koji nam skreće pogled sa društveno političkih tekovina socijalističke Jugoslavije.

Meni ovo deluje zanimljivo, neke stvari su intuitivno tačne (nisam čitao knjigu pa sudim po prikazu, zato kažem intuitivno), mada prikaz pomalo trivijalizuje neke teme (npr. "slobodno formiranje cena", što nije bilo baš tako) ali opetnije forma prikaza ta da u detalje ide o svemu.

One teme za koje se može reći da je kroz njih socijalizam nosio progres u odnosu na predratno društvo (normirana ekonomska jednakost kao pozitivni otklon od ratnog nasleđa, davanje prava glasa ženama (mada imajući u vidu značenje prava glasa u komunizmu), razvoj tehničke inteligencije/elite i prioritet dat upravljenoj industrijalizaciji kroz višestruki pritisak na selo... sve je imalo upitnu praksu ali hajde da prihvatimo da je kao model bilo progresivno u odnosu na zatečeno stanje) su dobrim delom potrošene do kraja 60ih, a umesto odgovora na izazove "nove" Jugoslavije partija je ponudila konzerviranje stanja i samo detaljniju elaboraciju već ponuđenih odgovora.

Ne postoji "ekonomska razmena između Italije i Jugoslavije u okviru Maršalovog plana", em Maršalov plan nije nekakva "platforma za razmenu" (nego američko davanje za razvoj produktivnih kapaciteta Z. Evrope koje se završava već početkom 50ih) em Jugoslavija nije bila deo MP. Otpisaću to na slobodno uverenje prikazivača...

Ovo "nije mi do.. koliko do tržišta" u suštini odgovora stavovima državnog vrha koji razgovara sa Zapadom o ekonomiji, x puta se u dokumentima može naći da "mi nismo ideološki rigidni, prihvatamo razne elemente", "želimo da ojačamo tržišne mehanizme" itd, sve u istom periodu (početak 60ih). Problem nastaje kasnije.

Društveno vlasništvo je sa sobom donelo čitav niz vrlo specifičnih problema (pitanje ultimativne odgovornosti, pitanje (ne)mogućnosti bankrota firme koje onda povratno utiče na smislenost investicionih odluka, strukturni negativni pritisak na zaposlenost itd) i nikada se nije "snašlo" u uslovima ma i delimično "slobodne" ekonomije. A tenzija između jednakosti bazirane na društvenoj svojini i konzumerizma dovodi i do pitanja demokraske legitimacije, kojim socijalizam nije želeo da se bavi jer nije crpeo iz toga svoj legitimitet.

Nije baš da 80ih dolazi do "transformacije društvenog u državno vlasništvo", Markovićev zakon iz 89 je omogućavao radnicima da privatizuju preduzeće u kome rade (dakle privatizacija koja preskače korak podržavljenja društvenog vlasništva), pre toga nema govora o normativnoj promeni modela vlasništva. Može se možda govoriti o etatizaciji ekonomije kroz višegodišnji osteriti i veću ulogu države u redistribuciji kapitala (npr i kroz monetarne intervencije, inflatorno finansiranje).

Rekao bih pre da je potrebno preispitati i koncept društvenog vlasništva kad je promovisan od 1950. i ne zaboraviti da je to bio iznuđeni odgovor na sukob sa Staljinom, vrlo "grub" odgovor, bez idejne rafinacije, bez za/protiv elaboracije u smislu šta će to ekonomski doneti. Dakle nije bio plod demokratske rasprave, ničim se nije ukazao kao superioran, već je bio odgovor jedne komunističke elite u ideološkom sukobu sa drugom komunističkom elitom. Nemojmo joj pridavati vrednosti koje nije imala. Ona je tada imala neki progresivistički legitimitet ali je kao model brzo pokazala objektivne nedostatke a onda je očuvana kao partijska potreba da se ništa ne menja. Teško je da se priča sa pozicije da je ono (društveno vlasništvo) bilo "dobro" koje je posle "kvareno" konzumerizmom ili tržišnijim obrascima, prosto to je besmislena teza.
avatar

Posts : 17627
Join date : 2014-10-27

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by ostap bender on Sun Jun 25, 2017 2:30 am

PM za kiosk pa da raspravljamo. uglavnom se slazem sa gargantuom OSIM oko drustvene svojine.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 5266
Join date : 2015-05-15

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by No Country on Sun Jun 25, 2017 8:33 am

Занимљиво би било чути у чему се не слажеш, Остапе? Друштвена својина је била као она Јовићева "одумрла држава", дизајнирана да не функционише и да прави проблеме. Тако је и друштвено власништво постојало пре свега као идеолошки конструкт, и као сметња економији. Такође је било и света крава и дежурни изговор наше ране транзиције: ето, ми би се трансформисали, стварно би - ал' не знамо шта ћемо са друштвеним власништвом? У тим дискусијама се губило страховито време, а онда је, под ратом и бомбама, декретом укинуто, и пуф - као да га никад није ни било! Као и толике друге ствари, као и сама Југославија.

Описана књига делује мало, хм, неозбиљно. Није тачно да је у Титовој Југославији икада владала свеопшта једнакост, нити је тај "продор конзумеризма" био necessarily диригован са врха. Такође ми је помало неозбиљно да се било шта доказује "Балом на води". Тај филм је из кључа романтичног антикомунизма, карактеристичног за нашу рану поратну емиграцију (генерација мојих родитеља). Нема ту ама баш ничег стварног, у било ком погледу.
avatar

Posts : 17627
Join date : 2014-10-27

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by ostap bender on Sun Jun 25, 2017 8:45 am

bal na vodi nije antikomunisticki. odnosno, on je slobisticki i anti-titoisticki. to je film koji se zavrsava dolaskom milosevica na vlast. mislim, govorimo o acinovom filmu.

sto se tice drustvene svojine moja teza je da se cesto preteruje s njenom ne-efikasnoscu. 

ali vise kasnije.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 4285
Join date : 2012-02-10
Location : Auvergne-Rhône-Alpes

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Hubert de Montmirail on Sun Jun 25, 2017 8:48 am

Ja sam Bal na vodi uvek doživljavao kao parodiju na Pekićeva pisanja o neposrednom posleratnom periodu, jer mi je teško bilo da poverujem da je takav treš bio rezultat nekog ozbiljnog pregnuća. Posebno što je tema inače ozbiljna. Mada mi onaj deo kad Gidra kaže Jebo sam vam drugaricu uvek razgali dušu.


_____
Proud to be Scottish
avatar

Posts : 17627
Join date : 2014-10-27

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by ostap bender on Sun Jun 25, 2017 8:49 am

pa to ti je ultimativni zvezdaski film. mislim, to je kao kada slusas sindikat i baladu disidenta pa se pitas da li je to samo posalica.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 5266
Join date : 2015-05-15

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by No Country on Sun Jun 25, 2017 8:58 am

ostap bender wrote:bal na vodi nije antikomunisticki. odnosno, on je slobisticki i anti-titoisticki. to je film koji se zavrsava dolaskom milosevica na vlast. mislim, govorimo o acinovom filmu.

sto se tice drustvene svojine moja teza je da se cesto preteruje s njenom ne-efikasnoscu. 

ali vise kasnije.
Оно смо већ једном стигли од антикомунизма до антититоизма.  Ја та два, у контексту бивше Југославије, употребљавам као синониме. А 86-те је Милошевић био истовремено икона и титоиста и антититоиста. Сентимент "Бала на води" јесте део те укупне слагалице, али мали и релативно небитан. Не видим како је баш тај филм најавио крвави распад државе и диктаторско-мафијашки режим?
avatar

Posts : 11497
Join date : 2012-02-12
Location : сви јунаци ником поникоше

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by паће on Sun Jun 25, 2017 10:37 am

No Country wrote:
Не видим како је баш тај филм најавио крвави распад државе и диктаторско-мафијашки режим?

Исто као и педесет других: накнадним учитавањем?


_____
памтим савршено - не сећам се кад сам последњи пут нешто заборавио
They say you can't have a cake and eat it too. Then they say "have a cake".
avatar

Posts : 5870
Join date : 2015-11-22

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Gargantua on Thu Jul 06, 2017 3:50 am

O aferi Agrokomerc, iz Nedeljnika (prošli i ovaj broj), sa mnogo zaboravljenih/nepoznatih detalja (a i uz opšta mesta, stereotipe, učitavanja)

1
Spoiler:









avatar

Posts : 5870
Join date : 2015-11-22

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Gargantua on Thu Jul 06, 2017 3:51 am

2

Spoiler:





avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Filipenko on Thu Jul 06, 2017 4:06 am

Mogao si samo prve strane da okačiš, da se vidi "Piše: Miša Brkić" i to bi bilo dovoljno.
avatar

Posts : 17627
Join date : 2014-10-27

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by ostap bender on Thu Jul 06, 2017 5:13 am

pa otprilike. ima zanimljivih detalja ali onda mu senzacionalizam pomuti pamet.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Filipenko on Thu Jul 06, 2017 7:13 am

Ne bih znao, prestao sam da čitam posle "...Brkić" 
avatar

Posts : 41133
Join date : 2012-06-10

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by William Murderface on Mon Jul 17, 2017 11:55 am



_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
avatar

Posts : 7403
Join date : 2015-11-26
Location : Location, Location

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Kinder Lad on Mon Jul 17, 2017 1:02 pm

Ne sviđa mi se


_____
alt-lib
avatar

Posts : 17627
Join date : 2014-10-27

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by ostap bender on Mon Jul 17, 2017 1:17 pm

nije citao jovica


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 11497
Join date : 2012-02-12
Location : сви јунаци ником поникоше

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by паће on Mon Jul 17, 2017 1:24 pm

Па није ни доста лоше скоцкао, с обзиром да очигледно није читао Јовића.

На страну то што ми је већ одавно мука од тих ферендбеленст чланака где лева половина реченице мора да буде у контри и равнотежи са десном, где се од audiantur et altera pars дошло до тога да увек морају да се кажу две супротне ствари и никад да ниједна од њих не испредњачи. Пе ха неутрално.


_____
памтим савршено - не сећам се кад сам последњи пут нешто заборавио
They say you can't have a cake and eat it too. Then they say "have a cake".
avatar

Posts : 1048
Join date : 2014-10-28

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by fikret selimbašić on Thu Jul 27, 2017 1:10 pm

Ne znam kud sa ovim.

avatar

Posts : 5266
Join date : 2015-05-15

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by No Country on Thu Jul 27, 2017 6:15 pm

Дилер девиза и Слобин портпарол. Само им Цеца фали.

Бајдвеј, кад год сам у животу чуо дотичну песму - управо овакви су је певали.

(А шта је још забавно - некад су се, на рекао бих идентичан начин и из истог дерта-ината-изазова, по кафанама и у пијанству певале четничке песме.)
avatar

Posts : 11497
Join date : 2012-02-12
Location : сви јунаци ником поникоше

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by паће on Thu Jul 27, 2017 11:09 pm

Паз кад је Ћола пропо а Гљивица изгледа ко да је управо мако 1 прасенце (што можда и јесте, обоје).


_____
памтим савршено - не сећам се кад сам последњи пут нешто заборавио
They say you can't have a cake and eat it too. Then they say "have a cake".
avatar

Posts : 10149
Join date : 2014-12-01

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Filipenko on Fri Jul 28, 2017 11:24 am

avatar

Posts : 5870
Join date : 2015-11-22

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Gargantua on Fri Jul 28, 2017 11:36 am

Dubravka Stojanović 24/07/2017 |  
Privatno jugoslovenstvo



PRIVATNO JUGOSLOVENSTVO I SRPSKO JAVNO MIŠLJENJE 1890-1914.

Jugoslovenstvo je jedna od mnogih „nesrećnih“ tema srpske istoriografije. Njeno postojanje u fokusu naučnika bilo je, uglavnom, određeno političkim razlozima. To bi se lako moglo dokazati već kvantitativnom analizom istoriografske produkcije. Tokom postojanja dve jugoslovenske države, dok je jugoslovenstvo bilo državna ideologija, istraživanje tog fenomena bilo je forsirano, a potraga za njegovim korenima bila je gotovo obavezna naučna disciplina i tema. U potrazi za korenima Jugoslavije istoričari su odlazili sve dublje u prošlost, sežući, s mnogo razloga, do Prosvetiteljstva.1 Budući da je u to vreme studijama prošlosti metodološki prevladavala politička istorija, koreni Jugoslavije nalaženi su u političkim idejama intelektualne, pa zatim i političke elite, u njenim proklamovanim ili neproklamovanim projektima i programima, u izjavama, deklaracijama, državnim „smernicama“…

Posle raspada zajedničke države počelo je poricanje njene predistorije, pa su čak i u školske udžbenike ušle rečenice kao što je bila ona da „ideja jugoslovenstva do početka 20. veka nije bila raširena u Srbiji“.2 Nisu se više isticali jugoslovenski projekti ni programi, izjave se više nisu pominjale, od deklaracija su ostale samo one koje se baš nikako nisu mogle izbrisati, dok je sama Jugoslavija jednostavno proglašena političkom greškom.3 Krvavi raspad Jugoslavije ohrabrio je mnoge istoričare da sebi dozvole da umesto prethodne generacije njenih advokata, pređu na stranu tužilaca ili sudija bivšoj državi, iako nijedan od tih poslova nije njihov. Upravo zbog svega toga potrebno je vratiti se toj temi sada, skoro četvrt veka od raspada države i skoro vek od njenog nastanka. Ne zbog jubileja, već upravo zbog toga što se nastanak te države danas najčešće svodi samo na posledicu tog prvog velikog svetskog sukoba i odluke velikih sila da posle raspada velikih centralno-evropskih carstava na njihovoj nekadašnjoj teritoriji naprave nacionalne ili višenacionalne države malih naroda.

Takvim tumačenjima se poriču svi procesi koji su prethodili ne samo 1918. već i 1914. godini. Kao da se želi zaboraviti činjenica da je jugoslovenska ideja bila stara već više od 100 godina kada je država napravljena4 i da baš ta duga istorija ideje može da ukaže na snažne i kontroverzne motive iz kojih je ona dva puta stvarana i dva puta rušena. Razlozi koji su doveli do stvaranja dve jugoslovenske države i razlozi koji su doveli do njena dva rušenja ključevi su za razumevanje dubokih društvenih, ekonomskih i političkih problema tog prostora, pa nam nova istraživanja mogu pomoći da ih detektujemo.

Temi jugoslovenstva važno je vratiti se upravo zbog toga što je bila zaboravljena poslednjih 25 godina, ali je to potrebno uraditi iz metodološki novog ugla koji može promeniti dosadašnju sliku i dopuniti znanja. Zbog toga je tema ovog rada „svakodnevno jugoslovenstvo“, ono koje su građani Beograda i Srbije živeli u decenijama pre stvaranja jugoslovenske države. Otkrivaće se znaci povezivanja ljudi, načini na koje su oni doživljavali i iskusili ideju zajedništva mnogo pre nego što je ona uopšte postala istorijski moguća. Daleko od velikih programa i prihvatanja jugoslovenstva od strane svih, pa i konzervativnih srpskih političkih stranaka, dešavao se jedan proces uzajamnog upoznavanja, potrebe da se stvaraju neformalne veze s ljudima koji su govorili razumljivim, ako ne i istim jezikom i koji su, pritisnuti Habzburškom carevinom, osećali istu nacionalnu frustraciju kao i građani Srbije, okružene velikim, neprijateljskim imperijama.

Tema ovog rada je ono što Džon Lempi definiše kao promenu koja se oseća u vazduhu, od vremena kada je reč Jugosloven ušla u jezik i prešla u svakodnevnu upotrebu.5 Ovo istraživanje treba shvatiti kao „hvatanje tog vazduha“, kao prvi pokušaj da se oseti duh vremena, razmišljanja i osećanja običnih ljudi. Glavni izvor biće kratke vesti o životu Beograda, o raznim kulturnim aktivnostima, događajima koji su bojili život prestonice i odražavali dublje političke ideje i procese. Biće analiziran pozorišni život, koncerti, sport, turizam, one oblasti koje spadaju u novu pojavu – masovnu kulturu, koja je obeležje tog vremena i koja je demokratizovala politički prostor dajući reč svim pripadnicima društva. Analiza tih novih, modernih sfera gradskog života posebno je važna jer pokazuje da jugoslovenstvo nije postojalo samo u glavama najuglednijih intelektualaca ili dokumentima ministarstava spoljnih poslova, već da je sišlo na ulice, trgove i postalo svakodnevica.

Ovo početno istraživanje tog fenomena zasnovano je isključivo na štampi, posebno onoj „bulevarskoj“, koja je prenosila raspoloženje s ulica Beograda, svakodnevne događaje i, bez mnogo komentara, donosila informacije i najavljivala događaje. Iako se radi samo o jednoj vrsti izvora, ona je posebno značajna. Bulevarske novine prenose atmosferu koja vlada u gradu, ali mediji i učestvuju u njenom stvaranju. Oni su glavni nosioci zamišljene zajednice, oni stvaraju raspoloženje i raznose ideje, oni omasovljuju političke koncepte i „spuštaju“ ih iz elitnih sfera do masovne kulture. I bez dodatnih arhivskih istraživanja, samo praćenje dnevnih novina pokazuje raznovrsnost veza među narodima koji će stvoriti Jugoslaviju, pa ovaj članak treba shvatiti kao podsticaj za dalja, dublja istraživanja fenomena „podzemnog jugoslovenstva“.

...


http://pescanik.net/privatno-jugoslovenstvo/

Re: jugoslavija - od nemila do nedraga

Post by Sponsored content


    Current date/time is Thu Dec 14, 2017 12:58 pm