OUR DOOM IS NIGH

Share
avatar

Posts : 8417
Join date : 2015-09-26

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Blind Lime Pie on Tue Aug 01, 2017 9:40 pm

Nije se izmenio nivo rasizma već su Romi počeli da traže ta neka tzv. prava, što je prećutno podrazumevajući rasizam pretvorilo u aktivni i agresivni rasizam.


_____
The four of you are three of my closest friends, and one treasured acquaintance.
Dr Sheldon Cooper
avatar

Posts : 8562
Join date : 2014-11-06

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by plachkica on Tue Aug 01, 2017 9:52 pm

Deprimira sve ovo. Jako.

Btw, a propo Roma koji traže neka prava, jedna od monstruoznijih rečenica u jednoj od rasprava
o diskriminaciji: "izborili su se da ne šalju decu u škole!"
(valjda su ukinute novčane kazne ljudima koji ne šalju decu u škole, jer je nemoguće naplatiti ih, ne znam, a umna glava je to protumačila kao pravo na neobrazovanje koje Romi imaju, a Srbi siroti
svoju decu mogu slati u te debilane.)
avatar

Posts : 4860
Join date : 2014-11-04

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Indy on Wed Aug 02, 2017 2:07 am

Blind Lime Pie wrote:o tome ja pričam. kakva rurbana ekipa, kakvi bakrači.

našu urbanu srednju klasu je zahvatilo potpuno ludilo.

Pa, to su (uz jedno 2 izuzetka) praktično svi moji "klasići" iz škole. To koliko oni ništa ne znaju ni o čemu, ne umem da prepričam (a bili su 2x bolji đaci od mene u gimnaziji). To ne bih znao da nije fesjbuka. Oni su kao nekad lepe zgrade čije fasade su sasvim zapuštene poslednjih 30 godina. Nije čudo da sa njih otpadaju komadi i ugrožavaju slučajne prolaznike. (I ne odnosi se samo na one koji žive u ex-YU).

Spoiler:

Pozajmljeno od druga arhitekte, jednom od onih 2 kojima nije zakržljao mozak.






_____
Take a day and walk around... Watch the Nazis run your town... Then go home and check yourself... You think we're singing 'bout someone else
avatar

Posts : 4539
Join date : 2012-02-10
Location : Auvergne-Rhône-Alpes

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Hubert de Montmirail on Wed Aug 02, 2017 2:15 am

Jbg, tako je i moj ćale prso ko lajsna, ko o čemu on o Amerikancima i šta rade ostatku sveta.


_____
Proud to be Scottish
avatar

Posts : 7403
Join date : 2015-11-26
Location : Location, Location

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Kinder Lad on Wed Aug 02, 2017 2:18 am

Moj i dalje ne voli nikoga. Ne voli Amerikance i Engleze, a Ruse i Nemce iskreno mrzi  

Ima malo simpatija prema Francuzima, al to je to, tek da ne mrzi "ceo svet"


_____
alt-lib
avatar

Posts : 4539
Join date : 2012-02-10
Location : Auvergne-Rhône-Alpes

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Hubert de Montmirail on Wed Aug 02, 2017 2:27 am

Moj je gotivio Japance i generalno Aziju. Krajem 80-ih je upao u neki new age trip, kupio je japansko auto i Sony televizor, slušao Kitara, uzeo da čita Sai Babu i biografije japanskih poslovnih barona, a vrhunac je bilo hodočašće u Singapur, Hong Kong i Tajland 1990.


_____
Proud to be Scottish
avatar

Posts : 7403
Join date : 2015-11-26
Location : Location, Location

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Kinder Lad on Wed Aug 02, 2017 2:30 am

A pa dobro, respect. Širina. U stvari, malo serem, ćale je klasičan Srbijanac. Sećam se kad bio u Belgiji, totalno se oduševio. "kakve kućice, sve malo, lepo posloženo" (bio u nekom selu), to su zemlje sa kojima mi treba da saradjujemo Belgija, Danska, Švajcarska, ovi veliki su svi lopovi"


_____
alt-lib
avatar

Posts : 18094
Join date : 2014-10-27

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by ostap bender on Wed Aug 02, 2017 8:14 am

moj cale misli da je tarik ali ali zato keva uci moju decu da su 'nemci' unistili generalstab.


_____
navijao bih protiv zvezde i da igra protiv tima od 12 radulovica
avatar

Posts : 4960
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by otto katz on Wed Aug 02, 2017 8:41 am

Moji oboje članovi SKJ, otac se poslije propasti SKJ i JNA nikad više nije pomirio sa svijetom, kao da živimo u simulaciji i to nekoj bezveze smandrljanoj, punoj rupa i grešaka. Mater nju ejđ spiritualnost, univerzalna inteligencija prirode, kako misliš, tako će ti i biti.


_____
Разгромили атаманов
Разогнали воевод
avatar

Posts : 10566
Join date : 2014-12-01

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Filipenko on Wed Aug 02, 2017 9:44 am

otto katz wrote:Moji oboje članovi SKJ, otac se poslije propasti SKJ i JNA nikad više nije pomirio sa svijetom, kao da živimo u simulaciji i to nekoj bezveze smandrljanoj, punoj rupa i grešaka. Mater nju ejđ spiritualnost, univerzalna inteligencija prirode, kako misliš, tako će ti i biti.


+1


U mojim očima, razlog više da te streljamo kao stranog špijuna i dvojnika u pokušaju, dragi Felikse Dadaeve 



Spoiler:

Posts : 7
Join date : 2016-12-05

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by CPP on Wed Aug 02, 2017 10:16 am

otto katz wrote:Moji oboje članovi SKJ, otac se poslije propasti SKJ i JNA nikad više nije pomirio sa svijetom, kao da živimo u simulaciji i to nekoj bezveze smandrljanoj, punoj rupa i grešaka. Mater nju ejđ spiritualnost, univerzalna inteligencija prirode, kako misliš, tako će ti i biti.

Plusjean. Plus provejava kivnost na neki nedefinisan entitet zašto je sve tako. Dok sam hteo da se majem da proniknem u srž 3abepe isplivavalo je fascinantno neznanje o funkcionisanju elementarnih koncepata ko što su novac, porez, penzioni sistem itd. Cargo cult all the way.
avatar

Posts : 6764
Join date : 2014-12-12

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by beatakeshi on Wed Aug 02, 2017 10:52 am

kao da živimo u simulaciji i to nekoj bezveze smandrljanoj, punoj rupa i grešaka.
Sve tačno.
avatar

Posts : 884
Join date : 2015-02-17

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by ontheotherhand on Wed Aug 02, 2017 11:50 am

Preminuo beskućnik kog su huligani brutalno pretukli

Beograd -- Milivoje Prašić, beskućnik kog su brutalno pretukli i zapalili huligani, preminuo je u subotu na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, objavio je Blic.

Uprkos velikoj borbi lekari nisu uspeli da spasu čoveka čijih je 70 odsto tela bilo zahvaćeno ozbiljnim opekotinama, a koga su pre spaljivanja napadači krvnički mučili, tukli i iščupali mu nokte, objavljeno je na sajtu tog lista.

isuse
avatar

Posts : 8417
Join date : 2015-09-26

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Blind Lime Pie on Wed Aug 09, 2017 1:14 pm

Sin našeg poznatog istoričara Čedomira Antića, dete sa autizmom, nije mogao da uđe u avion "Er Srbije", jer su aerodromski supervizor, lekar i menadžerka leta procenili da njegov dugotrajno plakanje može da uznemiri ostale putnike.
Vid Antić je u pratnji majke, bake i sestre trebalo da se u nedelju 6. avgusta, ukrca na let Beograd - Tivat u 17.15. Kako pišu Novosti, mali Vid Antić je već tri puta avionom putovao do udaljenijih odredišta nego što je Tivat - di Tunisa, Turske i Egipta i to bez ikakvih problema,
Nijedna avio-kompanija mu do sada nije zabranila ulaz u avion, niti je postavljala posebne uslove zbog njegovog stanja, tvrdi Čedomir Antić, dečakov otac koji je najavio mogućnost tužbe.
"Zbog ugrožavanja pravne države i ustavom zagarantovanih prava svih građana Srbije, podneću tužbu protiv Aerodroma i srpske nacionalne avio-kompanije", rekao je Antić za Novsoti. "Razlog što je moje dete skinuto sa leta je, kako su objasnili, njegovo uznemirujuće plakanje. Naime, tog popodneva došao sam na aerodrom da ispratim suprugu, svoje dvoje dece i njihovu baku na more. Zbog velike gužve, vrućine, čekanja, Vid se u jednom trenutku mnogo rasplakao. Takve okolnosti ponekad kod autistične dece izazovu uznemirenost, ali ona je kratkotrajna i u granicama podnošljivog. Plakao je sedam-osam minuta."
Vrlo brzo prišla im je supervizorka i pitala da li dete prvi put leti i ima li strah od letenja.

"Odmah sam rekao da je Vid autističan, ali da nije agresivan i da je već nekoliko puta leteo bez ikakvih problema", objašnjava Antić. "Istog trenutka odlučila je da mu zabrani da leti, uprkos mojim tvrdnjama da nije neprilagođen takvim situacijama. Predočio sam da time krši Vidova ljudska prava. Zatražila je da ga supruga i ja odvedemo na pregled kod aerodromskog lekara."
"Odluka da se mladom putniku ne dozvoli ukrcavanje u avion doneta je nakon što je postao veoma uznemiren i počeo da se ponaša agresivnije dok je čekao u redu za prijavljivanje na let", rekli su u "Er Srbiji". "Pojedini putnici, koji su takođe čekali u redu, izrazili su zabrinutost našem osoblju".
Prihvat i otpremu putnika na svim letovima avio-kompanije "Er Srbija", na našem aerodromu, obavlja "Er Srbija graund servisis", rekli su u Korporativnim komunikacijama Aerodroma "Nikola Tesla".

Lekar medicine rada je Vidovim roditeljima rekao da dete mora da bude "psihijatrijski pripremljeno". Objasnio je značenje ove sintagme tvrdnjom da je pre leta trebalo da popije lekove za smirenje.
"Da, mnoge autistične osobe primaju lekove za smirenje, ali je preporuka da se oni ne daju deci u razvoju bez velike nevolje" rekao je Antić. "U najtežim Vidovim godinama nikada mu nismo davali lekove za smirenje. Uporno sam zato ponavljao da Vid nije ni agresivan ni opasan, da let traje svega 40 minuta i pitao da li izbacuju i drugu decu koja tokom leta plaču. Lekar, ipak, ostaje pri svome, a u izveštaju, između ostalog, navodi da je pacijent skinut sa leta od strane supervizora, kao i rečenicu koja me je posebno razljutila: Rekli su mi da dete ima autizam. Doktor ovim praktično potvrđuje da dete nije pregledao", kaže Čedomir Antić.


_____
The four of you are three of my closest friends, and one treasured acquaintance.
Dr Sheldon Cooper
avatar

Posts : 8417
Join date : 2015-09-26

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Blind Lime Pie on Wed Aug 09, 2017 1:17 pm

ljudi bre paljba odavde ko god može.


_____
The four of you are three of my closest friends, and one treasured acquaintance.
Dr Sheldon Cooper
avatar

Posts : 3474
Join date : 2014-10-28

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by bela maca on Wed Aug 09, 2017 1:26 pm

jebeno neverovatno


_____
You can feign ignorance, but you're not stupid, you're just selfish. And you're a slave to impulse.
avatar

Posts : 8417
Join date : 2015-09-26

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Blind Lime Pie on Wed Aug 09, 2017 1:30 pm

Srećom pa naleteli na tvrdo ovde, Čedomir Antić nije average Joe i teraće ovo do Boga oca.


_____
The four of you are three of my closest friends, and one treasured acquaintance.
Dr Sheldon Cooper
avatar

Posts : 4860
Join date : 2014-11-04

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Indy on Wed Aug 09, 2017 1:30 pm

Blind Lime Pie wrote:ljudi bre paljba odavde ko god može.

Nemojte samo u Ameriku, tamo biju putnike.


_____
Take a day and walk around... Watch the Nazis run your town... Then go home and check yourself... You think we're singing 'bout someone else
avatar

Posts : 10566
Join date : 2014-12-01

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Filipenko on Wed Aug 09, 2017 1:34 pm

Blind Lime Pie wrote:ljudi bre paljba odavde ko god može.


Čekaj bre, polako, da vidimo najpre reakciju mehanizama slobodnog tržišta, jednakosti potrošača i nivo empatije javnosti.
avatar

Posts : 6396
Join date : 2015-11-22

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Gargantua on Thu Aug 10, 2017 2:10 pm

"Goniću ih do kraja, do Vrhovnog suda, do Strazbura, do poslednjeg dinara"


U nedelju 6. avgusta 2017. po prvi put sam se suočio sa istinskom diskriminacijom. „Aerodrom NT" i „Er Srbija" ne shvataju da nisu učinili samo nepravdu jednom teško bolesnom jedanaestogodišnjem dečaku. Odlučio sam da pravdu potražim na sudu, bez obzira koliko potrajalo i kako se završilo. Nije reč više ni o Vidu, ni o letovanju. "Radi se o pitanjima principa i pravde", piše istoričar Čedomir Antić za “Nedeljnik“.

Čovek je društveno biće. Koliko god neko društvo bilo humano, civilizovano i napredno, porodice osoba koje boluju od autizma ili neke mentalne bolesti uvek će osećati nelagodu, mučninu i neprijatnost kada sa svojom decom, braćom, sestrama, unucima, ujacima ili tetkama izađu iz svojih domova. Kada su te osobe bebe i deca (a mnoge od njih dobiju dijagnozu tek kada napune četiri ili pet godina), neuspešno prolaze mnoge „testove" zajednice.

Vremenom za bližnje, posebno roditelje, jako bolan postane nebrojeno puta ponovljen vic o razmaženom dečaku koji do sedme godine nije govorio samo zato što „nije imao primedbi". Do suza dovede razočarenje starice koja pita „gde zeka pije vodu". Ili zbunjenost drugog deteta koje glasno pita roditelje: „Da li je bata Kinez?". Ili osmehnuto razočaranje odrasle osobe i pitanje: „Imaš četiri godine a ne znaš kako se zoveš!?". Nekako bizarno zazveči i nezlonamerno busanje drugara inžinjera koji pred okupljenima usklikne: „A ja mu kažem na sistematskom pregledu - Doktore! Izvinite što je moj sin u vinkli, odnosno, što je savršen!"

U prvo vreme zajednica sasvim prirodno pokazuje raspoloženje da primi i ovog svog, da kažemo drugačijeg, člana... Ali njegovi vršnjaci nepogrešivo znaju da ga iz svojih igara izbace. Vremenom svi pokazuju veću i veću nervozu prema takvom detetu...

Za to vreme roditelji preživljavaju pakao. Autistična deca tokom prvih godina imaju izraženo poremećeno ponašanje, vrlo često problem sa jelom, obično sa snom i po pravilu sa fiziološkim potrebama. Ipak, u društvu u kome su deca retkost, roditelji obično govore ili kako „nisu ni osetili" idealno i prebrzo odrastanje svoje dece ili ako su se nevrovatno mnogo napatili sa stoprocentnim uspehom za koji su zasužni malo više od Prirode a tek malo manje od Boga. Većina žalbi roditelja dece sa autizmom, tokom prvih meseci i godina života njihove dece, naiđe na zid prezira i kritike: „Niste vi za decu... Zašto se žalite? Deca plaču... Deca ne spavaju noću... Šta ste mislili?!".

Prva sumnja uvek pada na roditelje. Svako im kaže kako su decu zapustili i zapostavili. Moja poznanica, čiji je suprug moler, morala je godinama da uverava razne činovnike i terapeute da joj muž ne pije i da ih ne tuče. Samo spominjanje ovog zanimanja navodilo je nadležne da razmišljaju u skladu sa stereotipom i naravno odmah „pronađu" uzrok i preporuče rešenje. Pošto već polaze od toga da deca sa simptomima koji pripadaju autističnom spektru ustvari imaju disfaziju - poremećaj u razvoju, pa im treba terapija logopeda - u srpskom zdravstvu (a tako je i u susednim zemljama) nude dve terapije nedeljno u često neuslovnim zavodima. Deca iz drugih krajeva zemlje još treba i da putuju do Beograda. Tako je roditeljima izbor da nekako sakupe novac i plate terapeuta, što mesečno košta više od prosečne penzije, ili da pokušaju sa alternativama. I tu dolaze do raznih programa dijeti, vitamina, skupocenih soli, testova u SAD, homeopatije... Nade i razočarenja... I naravno, neprekidnih prekornih odmahivanja glavom i prekornih mantri: „Zašto ste došli ovako kasno?" ili „Ko je sa njim radio tako pogrešno?!". I konačno setnog i razorno samoopravdavajućeg lamenta: „E da ste došli ranije... Sve bi bilo drugačije!".

Dijagnoza autizma, koliko god bila teška i strašna za neke roditelje je olakšanje. Više ih niko ne krivi „zato što su upropastili dete" i zajednica više ne pokušava da ih integriše. Manje obrazovani i primitivniji se sklone, dobrima među njima suze oči i drhte brade. Oni drugi sažaljenje prikrivaju nečim što podseća na poštovanje. Nervoza okoline tada nestane. Onda su svi predusretljivi i solidarni, ali dete i roditelje ubrzo više niko ne poziva na rođendane i druge skupove. Na njegove rođendane se dolazi na poziv - iz pijeteta, dužnosti. I to je tako...

Svet je promenio stav prema svoj deci sa posebnim potrebama. To je trend koji je nastao u SAD i Zapadnoj Evopi. Prihvataju ga i drugi. Među njima i u Srbiji. Srbija nije gora od sličnih i obližnjih država. Napredak je vidljiv. Poznanik mi je govorio o svom sinovcu, tridesetpetogodišnjaku koji je kao dete veći deo vremena morao da provede u svojoj sobi. Nije bilo mesta u javnosti za autistične i, uopšte, osobe sa posebnim potrebama. Setimo se samo revolucije sa rampama koje omogućavaju da osobe u kolicima prevaziđu nepremostivu prepreku koju su ranije predstavljale stepenice...

Kao i uvek u istoriji, sve promene najveću prepreku imaju u samom čoveku. Najteže se menjaju ljudi. Vuk Karadžić je jednom zapisao da je „narodu na silu moguće uzeti sve, ali mu na silu ništa nije moguće dati..."

Slušao sam jednog roditelja mentalno zaostalog deteta na televiziji koji je srećan, ozaren i sa suznim očima govorio o svojoj ćerki kao o posebnom detetu. Nažalost ne spadam među takve roditelje. Svakog dana iznova, bar po nekoliko puta, osetim svu težinu i mučninu teškog stanja u kom je moj sin. Žao mi je što je tako, nesrećan sam, ali pokušavam da živim sa tim. Moja porodica želi da mali Vid bude što srećniji i da mu ništa od njegovih skormnih želja ne bude uskraćeno. Koliko god bežali od toga, u njegovom burnom, duboko zakopanom, klaustrofobičnom i tegobnom svetu večnog ponavljanja, burnih ali razlivenih osećanja i snažnih draži koje neprekidno podnodi živimo i mi. Tako će biti do kraja.

Dešavalo se da zbog Vida doživimo neprijatnosti. One nisu bile velike. Dva pokušaja izbacivanja iz gradskog prevoza kada je bio mlađi, jedan pokušaj pljačke od preporučenog terapeuta, jedna bezumna starica koja preti da će pozvati policiju, nekoliko besmislenih dobacivanja... Ništa vredno detaljnog pamćenja.

U nedelju 6. avgusta 2017. po prvi put sam se suočio sa istinskom diskriminacijom i uskraćivanjem prava. Dok smo čekali da se Vid, njegova sestra, majka i baka čekiraju uoči leta za Tivat, gde su nameravali da odu na desetodnevni odmor, naš dečak se rasplakao. Autistična deca imaju te povremene napade anksioznosti, nemira, tuge i gneva. Sve to prođe posle desetak minuta. Svi smo pokušavali da ga umirimo. Nije bio preglasan i nije bilo protesta ili bilo kakve druge reakcije ostalih putnika koji su takođe strpljivo čekali u redu. Posle svega šest ili sedam minuta došla je jedna službenica koja je na sâm spomen autizma izjavila da mu neće dozvoliti da se ukrca na avion. Nije se predstavila, a to nisu učinili ni ostali akteri ovog sramnog skandala. Otišli smo u ambulantu, tamo je lekar specijalista medicine rada (rečeno mi je da mu je to specijalizacija) ne uvodeći dete u odrinaciju, presudio da mu neće dozvoliti da putuje. Spominjao je i obaveznu raniju „psihijatrijsku pripremu", navodno kontrolisano davanje sedativa. To govori da o autizmu ne zna mnogo, uostalom u nalazu je napsao „rekli su mi da dečak boluje od autizma". Dečak, koji se u međuvremnu umirio. Menadžerka iz „Er Srbije" izjavila je da „želi da pomogne", ali nije htela ni da se predstavi niti da stupi u vezu sa pilotom koji ima pravo da primi ili zabrani ulazak nekog putnika u avion. Dakle, pored toga što smo obespravljeni, otkrili smo da Aerodrom „Nikola Tesla" i „Er Srbija" nemaju procedure za ovakve slučajeve, ni stručne i vaspitane službenike. Ne postoji pravo žalbe, ni druga instanca.

Kada sam o svemu obavestio medije iz „Aerodroma NT" su izjavili da nemaju veze sa slučajem. Dakle službenica koja je izdvojila dete iz reda u kome su bili putnici raznih prevoznika ne radi na aerodromu!? A ambulanta verovatno pripada Domu zdravlja Surčin?! Iz „Er Srbije" su bili bezočniji i bestidniji. Izjavili su da je autistični dečak bio „agresivan"! Siguran sam da će to moći da dokažu snimcima sa sigurnosnih kamera! Imam i ja nešto snimljenog materijala koje takođe čuvam za sud. Tvrdili su i da su se drugi putnici žalili. Zanimljivo...

Valjda bi se prvo požalili roditeljima dečaka koji plače? Kada su pre uspeli da nađu i prepoznaju anonimnu supervizorku? Taj poziv na putnike i njihovo mišljenje je tragikomičan.

Vid je šest godina išao u privatni vrtić, u državnom za njega prvo nije bilo mesta, a posle smo smatrali da to nije ni najsigurnije ni najbolje rešenje. Iako dobro čuvan i negovan, često je iz vrtića dolazio sa masnicama i izujedan, ali nije zabeležen slučaj da je nekoga napao. Autistična deca po pravilu nisu agresivna. Kada je jedna majka, nažalost diplomirana psihološkinja, upravi vrtića rekla da ne želi da njen potomak pohađa vrtić sa mentalno bolesnim detetom, iz uprave su joj zahvalili na saradnji i predložili joj drugi vrtić. Za „Aerodrom NT" i „Er Srbija" je sedam minuta dečijeg plača dovoljno da mu ospore ravnopravnost, pravo na putovanje, letovanje...

Ostaje pitanje da li nepristojnost, uskraćivanje prava i ravnopravnosti, nestrpljenje (valjda je trebalo prvo da pomognu oko bolesnog deteta, da mu dozvole da prođe procedure preko reda, da ga malo opserviraju, predlože neka rešenja, do leta je ostalo oko sat i po vremena, mogli su mu zabraniti da se ukrca i uoči samog ukrcavanja) kao i nepostojanje procedura, prate i teže okolnosti. Negde sam pročitao da su u SAD i EU tokom ovog stoleća zabeležena tri slučaja zabrane putovanja izrečena bolesnoj deci. Svaki od njih završen je tako što su kompanije učinile sve da izbegnu suđenje, došlo je do vansudskih nagodbi i javnih izvinjenja.

„Aerodrom NT" i „Er Srbija" ne samo da ne razumeju da je došlo novo vreme, već ne shvataju da nisu učinili samo nepravdu jednom teško bolesnom jedanaestogodišnjem dečaku. Oni su jasno pokazali da ih nije briga za oko 30.000 autističnih osoba u Beogradu koje će za njih, njihove službenike i lekare ostati isto što i mnogo agresivni ili pijani putnici. Takođe, dok me ne obaveste o tome koliko su bolesne dece iz država EU ili SAD na ovaj način vratili, mislim i da je ovaj loš i nepravedan tretman rezervisan samo za bezuticajne srpske građane.

Odlučio sam da pravdu potražim na sudu. Nije reč više ni o Vidu, ni o letovanju... Radi se o pitanjima principa i pravde. Neću uzmaći. Bez obzira koliko potrajalo i kako se završilo, goniću ustanove, a ako bude potrebno i pojedince do kraja - do Vrhovnog suda, do Strazbura, do poslednjeg dinara koji posedujem.
avatar

Posts : 10566
Join date : 2014-12-01

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Filipenko on Thu Aug 10, 2017 2:43 pm

Naravno da laže da će ih goniti. Čovek se prosto eksponira i obožava to.
avatar

Posts : 857
Join date : 2017-02-24

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Miki on Thu Aug 10, 2017 2:59 pm

Brate, hteo sam da pročitam njegovu verziju i šta će raditi dalje, krećem da čitam, minut prvi čitam o zekama koji piju vodu i suzama roditelja i kapiram da se još minut ne dolazi di priče ajde bre šukurac više, jel može neko u ovoj istripovanoj zemlji paćenika da ne sere jednom u životu i da pokušava da mi proda set noževa nego da bude konkretan i jasan
avatar

Posts : 8417
Join date : 2015-09-26

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Blind Lime Pie on Thu Aug 10, 2017 3:09 pm

Naleteo si na pismen i artikulisan tekst koji nije pisao neko sa opsegom pažnje zlatne ribice i leksičkim fondom jedanaestogodišnjaka. Znam da nisi navikao na takvo pisanje ali jebiga izdrži bar ovaj tekst.


_____
The four of you are three of my closest friends, and one treasured acquaintance.
Dr Sheldon Cooper
avatar

Posts : 2752
Join date : 2014-10-28

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Daï Djakman Faré on Thu Aug 10, 2017 3:12 pm

Miki wrote:Brate, hteo sam da pročitam njegovu verziju i šta će raditi dalje, krećem da čitam, minut prvi čitam o zekama koji piju vodu i suzama roditelja i kapiram da se još minut ne dolazi di priče ajde bre šukurac više, jel može neko u ovoj istripovanoj zemlji paćenika da ne sere jednom u životu i da pokušava da mi proda set noževa nego da bude konkretan i jasan
brate to je standardna literarna forma uvoda koju je ceda kao elementarno pismena osoba adekvatno primenio u tekstu. preskoci se ili preleti vrlo lako ako imas zahtevne stilske afinitete ili estetski softver koji je preosetljiv na masovno rabljene tektstualne forme. opet sa druge strane postavlja se pitanje da li su takvi estetski zahtevi na pravom mestu obzirom da je u pitanju autorski clanak za jebene dnevne novine u srbiji. citas ti ista ?


_____
--to give the metals back their alchemical significance that has been neglected since the beginnings of the industrial revolution
--to alienate common apparati/mechanismi to create a perpetuum mobile called Motor Sehn-Sucht--
avatar

Posts : 857
Join date : 2017-02-24

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Miki on Thu Aug 10, 2017 3:17 pm

TL DR

Re: OUR DOOM IS NIGH

Post by Sponsored content


    Current date/time is Sun Jan 21, 2018 6:01 am